Kultni filmovi za repriziranje

момоа:
Da, ja se i dan danas osvrnem da vidim prati li me Pazuzu iza ćoška
Kliknite za proširenje...
Наравно.
Хорори у којима главног лика јури неко двоглаво, троглаво чудовиште, као клинца, никада ме нису плашили. Могао сам да се трзнем ако сам се баш удубио у филм а нешто, потпуно ненадано, искочи иза ћошка. Рецимо Фреди Кругер и слично су били на нивоу страха као "Бранко коцкица".
Међутим хорори који имају реалну причу са ликовима који лако могу бити реални плашили су ме. Један од њих је Halloween (1978). То ми је вероватно најстрашнији хорор који сам гледао као клинац јер је баш реалан, што би се рекло, неко из комшилука узме нож и убија људе. Зар о таквим ликовима нисмо гледали и слушали у хроникама много пута.
Друга врста хорора који су ме плашили су они филмови који нису примарно хорори него имају елементе истих. Радња се врти око обичних људи, једног обичног дана у једној обичној породици, свакодневна прича милиона породица и наравно морају бити мајсторски снимљени, режирани са одличном фотографијом. Један од таквих је и "El espinazo del diablo" (The Devil's Backbone) из 2001.
Када сам то гледао имао сам 26-27 година, нисам се више клиначки плашио, али како ти рече "освренем се" иза себе и било је сцена, нарочито она када силази у подрум са базеном, где је нека "струја" почела да пролази кроз мене. Искрен да будем, није ми баш било пријатно. Исто сам доживео и када сам гледао један јапански хорор, заборавио сам назив, у коме клинац стално види девојчицу у црвеном капутићу, близу себе али никако да сазна ко је она, шта хоће, само је све ужасно мистично, мрачно и препуно неке језе.
 
LedeniBGD:
Наравно.
Хорори у којима главног лика јури неко двоглаво, троглаво чудовиште, као клинца, никада ме нису плашили. Могао сам да се трзнем ако сам се баш удубио у филм а нешто, потпуно ненадано, искочи иза ћошка. Рецимо Фреди Кругер и слично су били на нивоу страха као "Бранко коцкица".
Међутим хорори који имају реалну причу са ликовима који лако могу бити реални плашили су ме. Један од њих је Halloween (1978). То ми је вероватно најстрашнији хорор који сам гледао као клинац јер је баш реалан, што би се рекло, неко из комшилука узме нож и убија људе. Зар о таквим ликовима нисмо гледали и слушали у хроникама много пута.
Друга врста хорора који су ме плашили су они филмови који нису примарно хорори него имају елементе истих. Радња се врти око обичних људи, једног обичног дана у једној обичној породици, свакодневна прича милиона породица и наравно морају бити мајсторски снимљени, режирани са одличном фотографијом. Један од таквих је и "El espinazo del diablo" (The Devil's Backbone) из 2001.
Када сам то гледао имао сам 26-27 година, нисам се више клиначки плашио, али како ти рече "освренем се" иза себе и било је сцена, нарочито она када силази у подрум са базеном, где је нека "струја" почела да пролази кроз мене. Искрен да будем, није ми баш било пријатно. Исто сам доживео и када сам гледао један јапански хорор, заборавио сам назив, у коме клинац стално види девојчицу у црвеном капутићу, близу себе али никако да сазна ко је она, шта хоће, само је све ужасно мистично, мрачно и препуно неке језе.
Kliknite za proširenje...
Da, Halloween je hororčina za izučavanje na FDU, dokaz da se i od najjednostavnije premise, ako si majstor kao Karpenter, može svašta napraviti.

The Devil's Backbone sam jako davno gledao, ne mogu da se setim plota, a što se ovog japanskog tiče, ne znam na šta misliš, ali na osnovu opisa mi na pamet pqda Don't Look Now, gde je motiv 'devojčice' sa kabanicom prisutan.

U suštini, postoje dve vrste horora oko kojih sam bio u stanju da se isprepadam kao mlađahni tinejdžer:

1. Slešeri, u kojima se pojavljuje serijski ubojica i gde konstantno sa glavnim junakom proživljavaš strah od postajanja žrtvom.
2. Natprirodni horori sa duhovima, demonima ili jednostavno nagoveštajima natprirodnog bez detaljisanja o čemu je reč. E sad, ovde postoji jako velika šansa da se ode u preterivanje i trešeraj, mnogo veća nego kod prve kategorije. Zbog toga su ti filmovi, kada se dobro urade, pravi biseri, kao kod Egzorcista, pomenutog Don't Look Now, Rozmarine Bebe ili takvih.
 
Za mene postoji još 3 tipa zeznutih horora:
1. sa vampirima, ako je ubo poentu i stvarno dobar...:)
2. groteskne karakondžule, na tragu Lafkrafta, najupečatljviji - Stvor (od Karpentera)
3. psihološki horor, ali ne svaki... ovde je već stvar ukusa: to mora biti neko baš gadno, nehumano pomeranje. Španski "Bezimeni" me recimo sablaznio. :(
 
Black_star:
Za mene postoji još 3 tipa zeznutih horora:
1. sa vampirima, ako je ubo poentu i stvarno dobar...:)
2. groteskne karakondžule, na tragu Lafkrafta, najupečatljviji - Stvor (od Karpentera)
3. psihološki horor, ali ne svaki... ovde je već stvar ukusa: to mora biti neko baš gadno, nehumano pomeranje. Španski "Bezimeni" me recimo sablaznio. :(
Kliknite za proširenje...
Када већ спомену зезнуто, ја више нисам сигуран шта ме "ради".Не рачунајући рецимо култне хорор класике као Исијавање или Створ, егзорцизме разне варијанте, Алиен и слично, или још старије Носферату, Психо и слично, када сконтам који филмови су ме поприлично уздрмали и помјерили границу толеранције на страх издвојио бих рецимо:

1) средње старије The Sixth Sense ( сцена када клинац каже да види мртве људе),The Others ( када сконтају да су заправо они духови) или проклета јапанска верзија круга и оне дјевојчице, ужас.
2) типа млађе старије нешто као The Descent (комбинација клаустрофобије, мрака и ћоравих али опасних створова-ужас укратко) или сада већ легендарни Martyrs који ме поприлично уздрмао на више психо нивоа, дуго дуго сам био под утиском па реприза па ...опет ужас) или Insidious ( у то вријеме поприлично ме ј*бено истрзао мамицу му *****)
3) или нешто новије страва и ужас укратко Hereditary и Midsommar, ноћни и дневни ужас како сам им својевремено дао "надимке" од слупаног Ari Asterа
 
Emihs:
Када већ спомену зезнуто, ја више нисам сигуран шта ме "ради".Не рачунајући рецимо култне хорор класике као Исијавање или Створ, егзорцизме разне варијанте, Алиен и слично, или још старије Носферату, Психо и слично, када сконтам који филмови су ме поприлично уздрмали и помјерили границу толеранције на страх издвојио бих рецимо:

1) средње старије The Sixth Sense ( сцена када клинац каже да види мртве људе),The Others ( када сконтају да су заправо они духови) или проклета јапанска верзија круга и оне дјевојчице, ужас.
2) типа млађе старије нешто као The Descent (комбинација клаустрофобије, мрака и ћоравих али опасних створова-ужас укратко) или сада већ легендарни Martyrs који ме поприлично уздрмао на више психо нивоа, дуго дуго сам био под утиском па реприза па ...опет ужас) или Insidious ( у то вријеме поприлично ме ј*бено истрзао мамицу му *****)
3) или нешто новије страва и ужас укратко Hereditary и Midsommar, ноћни и дневни ужас како сам им својевремено дао "надимке" од слупаног Ari Asterа
Kliknite za proširenje...
Znam, ali mlako mi je to još uvek, s izuzetkom ogavnih Mučenica i, mislim, zapadnog Kruga. ;) Pričamo baš o temeljnim potresima, danas se klinci boje samo da ostanu bez mobilnih, srušio bi pojam realnosti i uljuljkane predstave sveta i života, nažalost i one šta je pravi horor... ;):cool:
 
LedeniBGD:
Друга врста хорора који су ме плашили су они филмови који нису примарно хорори него имају елементе истих. Радња се врти око обичних људи, једног обичног дана у једној обичној породици, свакодневна прича милиона породица и наравно морају бити мајсторски снимљени, режирани са одличном фотографијом. Један од таквих је и "El espinazo del diablo" (The Devil's Backbone) из 2001.
Када сам то гледао имао сам 26-27 година, нисам се више клиначки плашио, али како ти рече "освренем се" иза себе и било је сцена, нарочито она када силази у подрум са базеном, где је нека "струја" почела да пролази кроз мене. Искрен да будем, није ми баш било пријатно. Исто сам доживео и када сам гледао један јапански хорор, заборавио сам назив, у коме клинац стално види девојчицу у црвеном капутићу, близу себе али никако да сазна ко је она, шта хоће, само је све ужасно мистично, мрачно и препуно неке језе.
Kliknite za proširenje...
Evo ti preporuka za jedan takav ako ga nisi vec gledao. Ima dosta spojlera po netu tako da bolje nemoj pretrazivati. Ova tvoja prica sa crvenim kaputicem me je podsetila na ovaj film
.

https://www.imdb.com/title/tt0069995/

.
 
Khal Drogo:
Волтер Хил је режисер којем ће многи приговорити због много чега, ипак тешко ће му ико приговорити због креативности, у својим филмовима тежи увијек иновативном приспупу и приказу и неколико његових филмова можемо свакако сврстати у култне. Па и онда када је кроз филм Last Man Standing (1995) "украо причу" из филма A Fistful of Dollars (1964) још једног генијалног режисера Серђа Леонеа, дао је и причи и филму свој препознатљив рукопис и шмек.
Ипак, по мени, филм који је највише обиљежио његово филмско стваралаштво јесте The Warriors (1979)
И један за оно вријеме нови, авангардни начин обраде теме. Након што је окупљање банди пошло по злу. кроз филм пратимо путешествије једне банде која постаје метом свих осталих банди квартовима Њујорка. Кроз ту одисеју главних јунака који пролазе кроз бројне опасности и искушења. гледалац се саживи и умјесто посматрача постаје сапутником у том путешествију.
Према филму критичари (разумљиво) и нису били благонаклони, наћи ће подоста мана, међутим овај у сваком погледу култни филм стекао је "своју публику", фанове који га повремено радо поново погледају.
Kliknite za proširenje...
objektivno preočajno smeće,nekapiram kako je posto ''kultan'' i zašto :rtfm:
ni pivo nije moglo da gu učini gledljivim :ne:
 
https://www.imdb.com/title/tt0135659/
storm-of-the-century-revisited-featured.jpg


Možda ga repriziram za vikend..
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Paradoksalan
Filmovi sa vampirima
2 3
Odgovora
66
Pregleda
788
Paradoksalan
Paradoksalan
Emihs
Najgledaniji filmovi i serije u prvoj polovini 2024. godine
Odgovora
1
Pregleda
147
doppler
doppler
Smarti
Kultne srpske serije se pojavljuju na YouTube-u, zašto baš sada?
Odgovora
10
Pregleda
268
jolemisa
jolemisa

Back
Top