Major_Pavle_Djurisic
Primećen član
- Poruka
- 619
Стрељање Срба у Крагујевцу је последица напада ЧЕТНИКА на Немце који су се враћали из Горњег Милановца према Крагујевцу.
Poslednja izmena od moderatora:
-
- Popularno:
- "Pomaže Bog i 3 prsta: Telo srpskog...
- Od dečaka Bajice do velikog vezira...
- Liberija izbori pre 100 godina
- U srećnom su braku a ne žive zajedno
- Propao posao sa Litijumom, još jedan...
- Čemu služi vojna parada?
- Ponašanje tipa Odbij !
- Vanredno u Vazduhoplovnoj akademiji:...
- Zasto srpski nacionalisti ne vole Tita?
- Beograd je jedini milionski grad u...
Крвава бајка(Немци и Љотићевци)
- Začetnik teme Komunistkinja
- Datum pokretanja
- stanje
Стрељање Срба у Крагујевцу је последица напада ЧЕТНИКА на Немце који су се враћали из Горњег Милановца према Крагујевцу.
Svecovek
Ističe se
- Poruka
- 2.345
Poslednja izmena od moderatora:
Владан
Buduća legenda
- Poruka
- 37.700
Павле, у праву си. Ти си први равногорац на форуму који је признао и рекао истину.
- Poruka
- 10.741
bilosta
Aktivan član
- Poruka
- 1.093
Koliko ja znam ovo nije tacno, napad su izvrsili partizani, nije da branim cetnike. Ne volim ni njih a ni partizane
Владан
Buduća legenda
- Poruka
- 37.700
U napadu su ucestvovali sa cetnicke strane : major Miodrag Palosevic, kapetani Duja Smiljanic i Milos Glisic, porucnik Stojanovic i potporucnik Mojsilovic, a sa komunisticke strane : Raja Nedeljkovic, komadant Kragujevackog partizanskog odreda profesor Dragutin Markovic, student Radisav Lazarevic, i zemljoradnik Miloje Simovic.
Zajednicka akcija brace.
Nije prvi put da su saradjivali gibanicari i komunisti. Voleli su oni saradnju.
Zajednicka akcija brace.
Nije prvi put da su saradjivali gibanicari i komunisti. Voleli su oni saradnju.
Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
У нападу су учествовали само четници.
Борбе на друму Крагујевац-Горњи Милановац
Почетком октобра комунисти су се спремали да нападну Крагујевац. Поручнику Драгану Сотировићу, начелнику штаба Шумадијских четничких одреда са Равне Горе је стигло наређење да се ,,напад на Крагујевац спречи уколико је то могуће.'' Он је послао писмо комунистима да је под овим околностима Крагујевац ,,немогуће освојити, али је сигурно да ће становништво тешко настрадати'' , због чега не треба да се ,,изненаде ако испод Крагујевца нађу мене и наше одреде.'' План одбране Крагујевца од комунистичког напада Сотировић је 11. 10. изложио поручнику Звонку Вучковићу, команданту Таковског четничког одреда, рекавши му том приликом да ,,без нас комунисти не могу заузети Крагујевац, али га и поред тога могу напасти.'' 26)
Напад партизана на Крагујевац накратко је дошао у други план када су Немци 3. 10. кренули према Горњем Милановцу и Руднику. Циљ им је био ослобађање посадне чете заробљене у Горњем Милановцу. Немачки 3. батаљон 740. пука 717. посадне дивизије са паром борних кола пошао је из Крагујевца, док је један батаљон 714. посадне дивизије пошао из Тополе.
Сазнавши за немачку акцију четници су најпре порушили мостове код Думаче и у Љуљацима. План је био да Немце на Рапај брду испред Горњег Милановца сачека Таковски четнички одред а да их истовремено са леђа нападне Таковски батаљон Чачанског одреда. Партизани нису извршили задатак-уопште се нису појавили-док су четници неко време држали своје положаје на Рапај брду. У овој борби Таковски четнички одред тукла су и три авиона типа ,,штука.'' Немци су ушли у Горњи Милановац око 17 часова. Опљачкавши и спаливши град повели су са собом 170 мушкараца као таоце и кренули према Руднику. Видевши немачку колону из правца Горњег Милановца четници се повлаче из Рудника, где су се још неко време пушкарали са батаљоном из састава 714. немачке дивизије. И рудник је опљачкан и спаљен. Четници су у овим борбама имали 17 погинулих, а Немци 4 погинула и осморо рањених. 27)
Пут Горњи Милановац-Рудник био је макадамски, непогодан за моторна возила.
дрвени мостић између села Сврачковци и Мајдан није издржао терет немачких борних кола. Покушаји да се борна кола извуку из провалије нису уродили плодом. Дан се ближио крају а околне шуме су биле пуне четника па је немачки командант наредио да се возило онеспособи и остави. После неколико дана четници су оправили ова борна кола и одвезли их на краљевачки фронт. 28)
После ових догађаја поново је постао актуелан план комуниста за напад на Крагујевац. Ситуација у овом граду била је тежа него у Јагодини, где је поручник Сотировић решио ствар претњом комунистима.У централној Шумадији комунисти су имали доста јаче снаге окупљене у Крагујевачки партизански одред(према једним комунистичким изворима ова јединица је имала 700 а према другим 250 бораца 29)). Партизнаи су 10. 10. поубијали немачке војнике из једног телефонског одељења па је 3 дана потом до четника стигла вест да Немци хапсе Крагујевчане за стрељање. Тог дана 13. 10. мајор Миодраг Палошевић, командант Шумадијских четичкиих одреда послао је поруку мајору Кенигу из немачке команде града да ће у случају стрељања Крагујевчана четници стрељати немачке војинке заробљене у Горњем Милановцу. Палошевић је потом отишао на преговоре са комунистима. Успео је да одложи напад на Крагујевац, алије заузврат пристао да заједно са партизанима нападне немачку колону за коју се очекивало да ће поново кренути ка Горњем Милановцу. За ову акцију стигло је одобрење са Равне Горе, које је у Дражином одсуству издао потпуковник Павловић. ,,Ако је народ осуђен да гине нека вас види са њиме'' било је Павловићево саопштење. 30)
Немачки 3. батаљон 749 пука ојачан тенковима и артиљеријом пошао је из Крагујевца у зору 14. 10. гонећи испред себе групу цивила као живи штит. Према споразуму са мајором Палошевићем излазак Немаца требало је да спрече партизани али њих нигде није било. 31) Тако су Немци најпре наишли на истурена одељења Гружанског четничког одреда капетана Душана Смиљанића код села Драча. Том приликом је погинуо поручник Благоје Стојанчевић ,,Баге'', начелник Смиљанићевог штаба. Пошто је први тенк прешао преко рова који је ископао, са бомбом је скочио на други тенк али га је покосио митраљески рафал. Сахрањен је у манастиру Драча, где се и данас налази његов гроб.(на споменику пише ,,Благоје Стокћ из Ниша'' што није тачно; греши и потпуковник Сергије Живановић наводећи презиме Стојановић. У архиви Равногорског покреа постоји један реверс који је потписао ,,поручник Благоје Стојанчевић.'' 32)).
После овога мајор Палошевић је послао курира Смиљанићу са поруком да не отвара ватру док не добије знак ракетом. Група цивила и Немци лагано су ишли друмо, дошавши тако на десетак метара од четничког рова код села Баре. Чим су се цивили сјурили у ров испаљена је ракета и са свих страна је отворена ватра на Немце удаљене око 20о метара. Са свих страна-осим са десног крила где су се до почетка битке налазили партизани Крагујевачког одреда. Ракета је за партизане била знак за повлачење и остављање четника на цедилу. Десно крило је одмах заузео стрељачки строј Немаца угрозивши бок четничког положаја. Из партизанске јединице борбу је прихватила само једна чета под командом Александра Бељаковића из Љуљака која ускоро прилази четницима(Бељаковића и његову групу заробили су и стрељали Немци 1943. године).
Уочивши издају комуниста, капетан Смиљанић брзо одлази натраг и напада немачку артиљерију која је у позадини остала без заштите. Његов Гружански одред уништио је део немаче батерије што је мајору Палошевићу омогућило да са Гледићким и Таковским одредом задржи Немце између села Баре и Љуљаци. 33)
У току ноћи Палошевић је наредио да се Гружански и Гледићки одред повуку и утврде у пределу Малог Врха и села Видићи а Таковси одед према Рапај брду. Напад Немаца кренуо је у освит зоре 15. 10. Гардијски поручник Миша Мојсиловић из Крагујевца, командант Гледићког четничког одреда, последњи пут је проверавао да ли су бомбе добро укопане у друм када га је покосио рафал из немачког тенка(Мојсиловић је сахрањен у манастиру Враћевшница; после рата његови посмртни остаци су пренети у породичну гробницу).
Два тенка ипак су наишла на авионске бомбе укопане у друму, које је жицом активирао каплар Раде Живановић из села Љутовнице, скривен у непосредној близини. Гусенице су уништене али је Живановић погинуо од експлозије. Постхумно је одликован Карађорђевом звездом IV реда, краљевим указом од 6. 9. 1942. Тада је Таковски одред кренуо у јуриш и потиснуо немачко десно крило. Наредник Јеремић је ускочио у један од два напуштена тенка, не знајући да су Немци унутра сипали иперит. После једног сата умро је у најтежим мукама.
Немци су потисли четникњ и тако пробили пут ка Горњем Милановцу. Још једном су спалили град, ухапсили 133 цивила који нису успели да се склоне и кренули натраг гонећи те цивиле као живи штит. Четничке снаге су се поделиле: Таковски одред је отишао дазапречи пут ка Равној Гор, за случај да Немци крену у том правцу, док су Гружански и Гледћки одред с бокова непрекидно кидисали на дугу немачку колону. Напад је уродио плодом у атару села Неваде испод Рапај брда, на непуна 2 км од Горњег Миалновца. У каљузи реке Деспотовице два немачка тенка су се заглибиле а посада их је напустила пред надирућим четницима. Тако су четници заробили тенкове да би их потом употербили у нападу на Краљево. Раденко Ћировић из Опланића, пратилац капетана Смиљнића узео је из једног од ових тенкова 300 митраљеских метака и кутију за прву помоћ која се и данас чува у кући Ћировића. 34)
За ове тенкове поручник Вучковић пише да су ,,напуштени под Рудником.'' 35) То је тачно јер је реч о јужним падинама Рудника.
Потпоручник Жика павловић у свом извештају писаном 2 године касније меша догађаје од 15. и 16. 10.:,,15.10. 1941:вођена борба са исотм експедицијом на положају Рапај брдо. Погинуо потпоручник Мојсиловић код општине Бело поље. Овом приликом нападнута им је комора на зачељу, нашта су они одговорили ватром из топова. Заробљена 2 тенка-похваљен одредбом команданта одреда за ову борбу.'' 36)
Тако су Немци изгубили 4 тенка(2 уништена, 2 заробљена) и једно оклопно возило(заробљено) што им је до тада био највећи губитак оклопних возила у једној борби.
Борбе на друму Крагујевац-Горњи Милановац
Почетком октобра комунисти су се спремали да нападну Крагујевац. Поручнику Драгану Сотировићу, начелнику штаба Шумадијских четничких одреда са Равне Горе је стигло наређење да се ,,напад на Крагујевац спречи уколико је то могуће.'' Он је послао писмо комунистима да је под овим околностима Крагујевац ,,немогуће освојити, али је сигурно да ће становништво тешко настрадати'' , због чега не треба да се ,,изненаде ако испод Крагујевца нађу мене и наше одреде.'' План одбране Крагујевца од комунистичког напада Сотировић је 11. 10. изложио поручнику Звонку Вучковићу, команданту Таковског четничког одреда, рекавши му том приликом да ,,без нас комунисти не могу заузети Крагујевац, али га и поред тога могу напасти.'' 26)
Напад партизана на Крагујевац накратко је дошао у други план када су Немци 3. 10. кренули према Горњем Милановцу и Руднику. Циљ им је био ослобађање посадне чете заробљене у Горњем Милановцу. Немачки 3. батаљон 740. пука 717. посадне дивизије са паром борних кола пошао је из Крагујевца, док је један батаљон 714. посадне дивизије пошао из Тополе.
Сазнавши за немачку акцију четници су најпре порушили мостове код Думаче и у Љуљацима. План је био да Немце на Рапај брду испред Горњег Милановца сачека Таковски четнички одред а да их истовремено са леђа нападне Таковски батаљон Чачанског одреда. Партизани нису извршили задатак-уопште се нису појавили-док су четници неко време држали своје положаје на Рапај брду. У овој борби Таковски четнички одред тукла су и три авиона типа ,,штука.'' Немци су ушли у Горњи Милановац око 17 часова. Опљачкавши и спаливши град повели су са собом 170 мушкараца као таоце и кренули према Руднику. Видевши немачку колону из правца Горњег Милановца четници се повлаче из Рудника, где су се још неко време пушкарали са батаљоном из састава 714. немачке дивизије. И рудник је опљачкан и спаљен. Четници су у овим борбама имали 17 погинулих, а Немци 4 погинула и осморо рањених. 27)
Пут Горњи Милановац-Рудник био је макадамски, непогодан за моторна возила.
дрвени мостић између села Сврачковци и Мајдан није издржао терет немачких борних кола. Покушаји да се борна кола извуку из провалије нису уродили плодом. Дан се ближио крају а околне шуме су биле пуне четника па је немачки командант наредио да се возило онеспособи и остави. После неколико дана четници су оправили ова борна кола и одвезли их на краљевачки фронт. 28)
После ових догађаја поново је постао актуелан план комуниста за напад на Крагујевац. Ситуација у овом граду била је тежа него у Јагодини, где је поручник Сотировић решио ствар претњом комунистима.У централној Шумадији комунисти су имали доста јаче снаге окупљене у Крагујевачки партизански одред(према једним комунистичким изворима ова јединица је имала 700 а према другим 250 бораца 29)). Партизнаи су 10. 10. поубијали немачке војнике из једног телефонског одељења па је 3 дана потом до четника стигла вест да Немци хапсе Крагујевчане за стрељање. Тог дана 13. 10. мајор Миодраг Палошевић, командант Шумадијских четичкиих одреда послао је поруку мајору Кенигу из немачке команде града да ће у случају стрељања Крагујевчана четници стрељати немачке војинке заробљене у Горњем Милановцу. Палошевић је потом отишао на преговоре са комунистима. Успео је да одложи напад на Крагујевац, алије заузврат пристао да заједно са партизанима нападне немачку колону за коју се очекивало да ће поново кренути ка Горњем Милановцу. За ову акцију стигло је одобрење са Равне Горе, које је у Дражином одсуству издао потпуковник Павловић. ,,Ако је народ осуђен да гине нека вас види са њиме'' било је Павловићево саопштење. 30)
Немачки 3. батаљон 749 пука ојачан тенковима и артиљеријом пошао је из Крагујевца у зору 14. 10. гонећи испред себе групу цивила као живи штит. Према споразуму са мајором Палошевићем излазак Немаца требало је да спрече партизани али њих нигде није било. 31) Тако су Немци најпре наишли на истурена одељења Гружанског четничког одреда капетана Душана Смиљанића код села Драча. Том приликом је погинуо поручник Благоје Стојанчевић ,,Баге'', начелник Смиљанићевог штаба. Пошто је први тенк прешао преко рова који је ископао, са бомбом је скочио на други тенк али га је покосио митраљески рафал. Сахрањен је у манастиру Драча, где се и данас налази његов гроб.(на споменику пише ,,Благоје Стокћ из Ниша'' што није тачно; греши и потпуковник Сергије Живановић наводећи презиме Стојановић. У архиви Равногорског покреа постоји један реверс који је потписао ,,поручник Благоје Стојанчевић.'' 32)).
После овога мајор Палошевић је послао курира Смиљанићу са поруком да не отвара ватру док не добије знак ракетом. Група цивила и Немци лагано су ишли друмо, дошавши тако на десетак метара од четничког рова код села Баре. Чим су се цивили сјурили у ров испаљена је ракета и са свих страна је отворена ватра на Немце удаљене око 20о метара. Са свих страна-осим са десног крила где су се до почетка битке налазили партизани Крагујевачког одреда. Ракета је за партизане била знак за повлачење и остављање четника на цедилу. Десно крило је одмах заузео стрељачки строј Немаца угрозивши бок четничког положаја. Из партизанске јединице борбу је прихватила само једна чета под командом Александра Бељаковића из Љуљака која ускоро прилази четницима(Бељаковића и његову групу заробили су и стрељали Немци 1943. године).
Уочивши издају комуниста, капетан Смиљанић брзо одлази натраг и напада немачку артиљерију која је у позадини остала без заштите. Његов Гружански одред уништио је део немаче батерије што је мајору Палошевићу омогућило да са Гледићким и Таковским одредом задржи Немце између села Баре и Љуљаци. 33)
У току ноћи Палошевић је наредио да се Гружански и Гледићки одред повуку и утврде у пределу Малог Врха и села Видићи а Таковси одед према Рапај брду. Напад Немаца кренуо је у освит зоре 15. 10. Гардијски поручник Миша Мојсиловић из Крагујевца, командант Гледићког четничког одреда, последњи пут је проверавао да ли су бомбе добро укопане у друм када га је покосио рафал из немачког тенка(Мојсиловић је сахрањен у манастиру Враћевшница; после рата његови посмртни остаци су пренети у породичну гробницу).
Два тенка ипак су наишла на авионске бомбе укопане у друму, које је жицом активирао каплар Раде Живановић из села Љутовнице, скривен у непосредној близини. Гусенице су уништене али је Живановић погинуо од експлозије. Постхумно је одликован Карађорђевом звездом IV реда, краљевим указом од 6. 9. 1942. Тада је Таковски одред кренуо у јуриш и потиснуо немачко десно крило. Наредник Јеремић је ускочио у један од два напуштена тенка, не знајући да су Немци унутра сипали иперит. После једног сата умро је у најтежим мукама.
Немци су потисли четникњ и тако пробили пут ка Горњем Милановцу. Још једном су спалили град, ухапсили 133 цивила који нису успели да се склоне и кренули натраг гонећи те цивиле као живи штит. Четничке снаге су се поделиле: Таковски одред је отишао дазапречи пут ка Равној Гор, за случај да Немци крену у том правцу, док су Гружански и Гледћки одред с бокова непрекидно кидисали на дугу немачку колону. Напад је уродио плодом у атару села Неваде испод Рапај брда, на непуна 2 км од Горњег Миалновца. У каљузи реке Деспотовице два немачка тенка су се заглибиле а посада их је напустила пред надирућим четницима. Тако су четници заробили тенкове да би их потом употербили у нападу на Краљево. Раденко Ћировић из Опланића, пратилац капетана Смиљнића узео је из једног од ових тенкова 300 митраљеских метака и кутију за прву помоћ која се и данас чува у кући Ћировића. 34)
За ове тенкове поручник Вучковић пише да су ,,напуштени под Рудником.'' 35) То је тачно јер је реч о јужним падинама Рудника.
Потпоручник Жика павловић у свом извештају писаном 2 године касније меша догађаје од 15. и 16. 10.:,,15.10. 1941:вођена борба са исотм експедицијом на положају Рапај брдо. Погинуо потпоручник Мојсиловић код општине Бело поље. Овом приликом нападнута им је комора на зачељу, нашта су они одговорили ватром из топова. Заробљена 2 тенка-похваљен одредбом команданта одреда за ову борбу.'' 36)
Тако су Немци изгубили 4 тенка(2 уништена, 2 заробљена) и једно оклопно возило(заробљено) што им је до тада био највећи губитак оклопних возила у једној борби.
Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
О комесару Крагујевачког партизанског одреда Владимиру Дедијеру са којим је неколико дана раније преговарао у Топоници заједно са мајором Палошевићем Вучковић пише:,, Новинара Владимир Дедијер, човек вичан перу, описао је на хиљаде страна борбе партизана у прошлом рату. У одељку ,,У Шумадији'' из његовог ратног дневника издајство код села Бара и погибија потпоручника Мојсиловића нису ни поменути. У Барама и околни а и у Крагујевцу сигурно још има живих сведока овог догађаја.'' 37)
Комунистичка историја заправо и у овом случају говори све супротно: тенкове су заробили партизани а четници се на друму Крагујевац-Горњи Милановац нису ни борили против Немаца. Ево цитата:,,Делови Крагујевачког и Чачанског одреда заробили су код Горњег Милановца 44 немачка војника и подофицира. Стога је немачка команда послала своје трупе из Крагујевца у казнени поход према Горњем Милановцу, али су им јединице Крагујевачког и Чачанског одреда пружиле отпор од 14. до 16. 10. Немци су се ипак 16. 10. пробили у Горњи Милановац и запалили га; пошто нису могли да га бране кренули су натраг према Крагујевцу, одакле су дошли, палећи успут села кроз која су прошли; претходно су похватали око 200 грађана и сељака потерали их пред собом како их партизани због тога не би могли напасти. Међутим, Крагујевачки и Чачански одред су их поново напали код села Неваде, нанели им знатне губитке, а поред осталог запленили и 2 тенка.'' 38)
Даби комплетирали причу, комунисти су поменули и 4 подофицира и 40 војника, које је у ноћи изм. 3. и 4. 10. заробио наредник Славко Цветић са својом Мајданском четом из састава Таковског четичког одреда. Ови Немци нису заробљени ,,код Горњег Mилановца'' већ у Страгарима где су чували барутану, што комунист нису знали јер их није ни било у близини. Заробљеници су спроведени на Равну Гору, а немачки главнокомандујући у Србији, генерал Беме тим поводом је потчињенима забранио ,,преговоре са устаницима'' помињући и случај заробљавања немаче чете у Горњем Милановцу 29. 9. ,,У оба случаја трупа је дозволила да буде преварена што јој је обећан частан одлазак уместо да се брани до последњег метка'' ,пише у Бемеовој наредби. 39)
Постоји још једна комунистичка наредба о партизанским борбама против Немаца на друму Крагујевац-Горњи Милановац: ,,Делови Крагујевачког НОП одреда су 17. и 18. 10. у борби код Думаче и Љуљака нанели губитке 3. батаљону 749 пука.'' 40)
Дакле у овој верзији борба није вођена у Невадама већ 20 км даље, у Думачи и Љуљацима, а погрешни су и датуми-18.10. Немци су већ били у Крагујевуц. Трећу верзију написао је Владимир Дедијер:,,У октобру 1941. био сам комесар Крагујевачког одреда. Једна немачка јединица покушала је из Милановца да продре у Крагујевац. Други батаљон нашег одреда 18. 10. је дочекао Немце - 3. батаљон 749. пука немачке 717. пешадијске дивизије и недићев 5. добровољачки одред-и дошло је до отворене борбе. Као одмазду што су јединице Крагујевачког и Чачанског одреда у борби убиле 10 и раниле 20 немачких војника извршен је покољ становништва у Крагујевцу.'' 41)
Дедијер све немачке жртве(10 погинулих и 26 а не 20 рањених) везује за повратак немачке колоне из Горњег Милановца понављајући грешку у датуму(18. 10.). У стварности нема доказа да се уопште водила борба у повратку Немаца-главни сукоби у којима су пале жртве одиграле су се приликом њиховог одласка за Горњи Милановац.
На улазу у Горњи Милановац седамдесетих година је постављен један конзервирани тенк на чијем постољу стоји табла са још једном комунистичком верзијом догађаја. Овом приликом партизани не само што су нападали Немце при доласку у Горњи Милановац већ су их напали-тенковима: ,,У Мајдану и овде на реци Деспотовици 6. и 15. 10. 1941. године борци Таковског бааљона партизанског одреда ,,Др Драгиша Мишовић'' заробили су 2 немачка тенка. Као први устанички тенкови учествовали су у борбама на Рапај брду и Краљеву 1941.''
Радознали посматрач овог ,,немачког'' тенка биће изненађен ако уочи да су све команде, и данас читљиве исписане на енглеском језику. У ствари реч је о америчком тенку типа ,,шерсон'' једном од многих које је влада САД поклонила комунистима после рата на име војне помоћи.
Међутим свега 2-3 км од Горњег Милановца према Крагујевцу, на Рапај брду комунисти су поставили споменик са још једном, петом верзијом догађаја:
,,Подручје Рапај брда било је најжешће поприште борби које је Чачански партизански одред ,,Др Драгиша Мишовић'' водио 1941. године бранећи слободну територију Ужичке републике од надмоћних немачких снага које су од Крагујевца нападале слободну територију. Одолевајући тим нападима партизани су наносили Немцима тешке губитке.''
Уместо датума и борбе комунисти су се овде одлучили за ,,непрекидне'' борбе и ,,тешке'' губитке. Али 18 км даље, између села Љуљаци и Баре комунисти поново конкретизују ствар у својој шестој верзији истог догађаја. Ево шта је уклесано на овом споменику, постављеном тачно на мету са ког су партизани побегли 14. 10. остављајући четнике мајора Палошевића на цедилу: ,, Бранећи слободну партизанску територију на овом месту од 14-17.10.1941. борци Крагујевачко партизнаског одреда и Чачанског партизанског одреда ,,Др Драгиша Мишовић'' нанели су тешке губитке окупатору и запленили два тенке.''
Дакле комунисти нису ускладили своје верзије о догађајима, местима и датумима борби на друму Крагујевац-Горњи Милановац. Немце нападају час у одласку за Горњи Милановац, час у повратку; тенкове су једном заробили 6. и 15. 10. други пут од 14-17.10. ,једном недалеко од Горњег Милановца, другом приликом 20 км даље итд. Одступања иду чак дотле да један од њих, комесар чете у Крагујевачком одреду, Теодосије Паезановић мање-више отворено признаје да комунисти уопште нису учествовали у борбама. Ево како он описује догађаје 14. и 15. 10. 1941:,,У сам сутон до се мрак са планинских врхова Јешевца, Вујна и Рудника спуштао у долину реке Грже стигосмо на врхове изнад Љуљака. Пред нама се указа страшан призор. Горела су села у Шумадији...Сутрадан рано ујутру кренули смо за Немцима. Ишли смо преко воћњака и шумарака северним падинама планине Јешевца, што даље од друма да би од Немаца сакрили своје присуство.'' 42)
Ни у једној од наведених верзија комунисти не нуде доказе о свом учешћу у борбама. Нико од њихових ,,првобораца'' не описује ток ових борби против Немаца као што то чине например Драган Сотировић и Звонко Вучковић. 43)Као и у краљевачком случају при евентуаном извођењу доказног поступка комунистима би се испречио проблем са жртвама. Наиме ни овде није погинуо ниједна партизан, док су четници изгубили 2 официра и велики број подофицира и војника. Испада да су комунисти заробили 2 тенка, убили 10 и ранили 26 Немаца, без иједног свог губитка...
Додуше тих дана око 15. 10. поред милановачког друма погинула су 2 партизана. Ево како погибију једног од њих, Владе Раичевића Уче описује Парезановић:
,,При повратку са извиђачког задатка другУча из Шења не знајући да су Немци заноћили у Враћевшници налетео је ноћу на њих са још једном другом и после краће борбе јуначки погинуо...Није успео ни да види чету ни да се упозна са њом. Управо на путу за чету је пао.'' 44)
Самарџић користи следеће изворе:
26. Д Сотировић и Б. Јовановић, Србија и Равна Гоа
27.С. Живановић, Трећи српски устанак, књига друга, 75-6
28.С.Филиповић, Браћа Филиповић у Горској Краљевој Гарди
29.С. Ћировић, Гружа у ченицима, 150
30. исто као и 26, 444
31. и 32. исто што и 29, 151,150
33Исто што и 26, 443-5
34. Изјава Слободана Ћировића аутору. Раденко је био Слободанов стриц
35.З. Вучковић, Сећања из рата
36. АНМК, ЧА, КО-IV-801
37. Исто што и 35, 132-7.Такође исто што и 27. 77-80
38.Србија у рату и револуцији 1941-45, 129-30
39. исто што и 35, 121-2
40. Б.Карапанџић, Истина о Крагујевачкој трагедији, 11
41. исто, 14
42. Т. парезановић, Партизанске ватре, 76-77
43. Овде Вучковић описује до детаља како је са белом заставом отишао у зграду основне школе и позвао Немце на предају у својој књизи. 60 година касније постављена је табла на којој пише да су партизани после дуже борбе савладали Немце, а са друге стране врата је биста непознатог ,,народног хероја.''
44. исто као 42, 117.
http://forum.krstarica.com/threads/355411
Комунистичка историја заправо и у овом случају говори све супротно: тенкове су заробили партизани а четници се на друму Крагујевац-Горњи Милановац нису ни борили против Немаца. Ево цитата:,,Делови Крагујевачког и Чачанског одреда заробили су код Горњег Милановца 44 немачка војника и подофицира. Стога је немачка команда послала своје трупе из Крагујевца у казнени поход према Горњем Милановцу, али су им јединице Крагујевачког и Чачанског одреда пружиле отпор од 14. до 16. 10. Немци су се ипак 16. 10. пробили у Горњи Милановац и запалили га; пошто нису могли да га бране кренули су натраг према Крагујевцу, одакле су дошли, палећи успут села кроз која су прошли; претходно су похватали око 200 грађана и сељака потерали их пред собом како их партизани због тога не би могли напасти. Међутим, Крагујевачки и Чачански одред су их поново напали код села Неваде, нанели им знатне губитке, а поред осталог запленили и 2 тенка.'' 38)
Даби комплетирали причу, комунисти су поменули и 4 подофицира и 40 војника, које је у ноћи изм. 3. и 4. 10. заробио наредник Славко Цветић са својом Мајданском четом из састава Таковског четичког одреда. Ови Немци нису заробљени ,,код Горњег Mилановца'' већ у Страгарима где су чували барутану, што комунист нису знали јер их није ни било у близини. Заробљеници су спроведени на Равну Гору, а немачки главнокомандујући у Србији, генерал Беме тим поводом је потчињенима забранио ,,преговоре са устаницима'' помињући и случај заробљавања немаче чете у Горњем Милановцу 29. 9. ,,У оба случаја трупа је дозволила да буде преварена што јој је обећан частан одлазак уместо да се брани до последњег метка'' ,пише у Бемеовој наредби. 39)
Постоји још једна комунистичка наредба о партизанским борбама против Немаца на друму Крагујевац-Горњи Милановац: ,,Делови Крагујевачког НОП одреда су 17. и 18. 10. у борби код Думаче и Љуљака нанели губитке 3. батаљону 749 пука.'' 40)
Дакле у овој верзији борба није вођена у Невадама већ 20 км даље, у Думачи и Љуљацима, а погрешни су и датуми-18.10. Немци су већ били у Крагујевуц. Трећу верзију написао је Владимир Дедијер:,,У октобру 1941. био сам комесар Крагујевачког одреда. Једна немачка јединица покушала је из Милановца да продре у Крагујевац. Други батаљон нашег одреда 18. 10. је дочекао Немце - 3. батаљон 749. пука немачке 717. пешадијске дивизије и недићев 5. добровољачки одред-и дошло је до отворене борбе. Као одмазду што су јединице Крагујевачког и Чачанског одреда у борби убиле 10 и раниле 20 немачких војника извршен је покољ становништва у Крагујевцу.'' 41)
Дедијер све немачке жртве(10 погинулих и 26 а не 20 рањених) везује за повратак немачке колоне из Горњег Милановца понављајући грешку у датуму(18. 10.). У стварности нема доказа да се уопште водила борба у повратку Немаца-главни сукоби у којима су пале жртве одиграле су се приликом њиховог одласка за Горњи Милановац.
На улазу у Горњи Милановац седамдесетих година је постављен један конзервирани тенк на чијем постољу стоји табла са још једном комунистичком верзијом догађаја. Овом приликом партизани не само што су нападали Немце при доласку у Горњи Милановац већ су их напали-тенковима: ,,У Мајдану и овде на реци Деспотовици 6. и 15. 10. 1941. године борци Таковског бааљона партизанског одреда ,,Др Драгиша Мишовић'' заробили су 2 немачка тенка. Као први устанички тенкови учествовали су у борбама на Рапај брду и Краљеву 1941.''
Радознали посматрач овог ,,немачког'' тенка биће изненађен ако уочи да су све команде, и данас читљиве исписане на енглеском језику. У ствари реч је о америчком тенку типа ,,шерсон'' једном од многих које је влада САД поклонила комунистима после рата на име војне помоћи.
Међутим свега 2-3 км од Горњег Милановца према Крагујевцу, на Рапај брду комунисти су поставили споменик са још једном, петом верзијом догађаја:
,,Подручје Рапај брда било је најжешће поприште борби које је Чачански партизански одред ,,Др Драгиша Мишовић'' водио 1941. године бранећи слободну територију Ужичке републике од надмоћних немачких снага које су од Крагујевца нападале слободну територију. Одолевајући тим нападима партизани су наносили Немцима тешке губитке.''
Уместо датума и борбе комунисти су се овде одлучили за ,,непрекидне'' борбе и ,,тешке'' губитке. Али 18 км даље, између села Љуљаци и Баре комунисти поново конкретизују ствар у својој шестој верзији истог догађаја. Ево шта је уклесано на овом споменику, постављеном тачно на мету са ког су партизани побегли 14. 10. остављајући четнике мајора Палошевића на цедилу: ,, Бранећи слободну партизанску територију на овом месту од 14-17.10.1941. борци Крагујевачко партизнаског одреда и Чачанског партизанског одреда ,,Др Драгиша Мишовић'' нанели су тешке губитке окупатору и запленили два тенке.''
Дакле комунисти нису ускладили своје верзије о догађајима, местима и датумима борби на друму Крагујевац-Горњи Милановац. Немце нападају час у одласку за Горњи Милановац, час у повратку; тенкове су једном заробили 6. и 15. 10. други пут од 14-17.10. ,једном недалеко од Горњег Милановца, другом приликом 20 км даље итд. Одступања иду чак дотле да један од њих, комесар чете у Крагујевачком одреду, Теодосије Паезановић мање-више отворено признаје да комунисти уопште нису учествовали у борбама. Ево како он описује догађаје 14. и 15. 10. 1941:,,У сам сутон до се мрак са планинских врхова Јешевца, Вујна и Рудника спуштао у долину реке Грже стигосмо на врхове изнад Љуљака. Пред нама се указа страшан призор. Горела су села у Шумадији...Сутрадан рано ујутру кренули смо за Немцима. Ишли смо преко воћњака и шумарака северним падинама планине Јешевца, што даље од друма да би од Немаца сакрили своје присуство.'' 42)
Ни у једној од наведених верзија комунисти не нуде доказе о свом учешћу у борбама. Нико од њихових ,,првобораца'' не описује ток ових борби против Немаца као што то чине например Драган Сотировић и Звонко Вучковић. 43)Као и у краљевачком случају при евентуаном извођењу доказног поступка комунистима би се испречио проблем са жртвама. Наиме ни овде није погинуо ниједна партизан, док су четници изгубили 2 официра и велики број подофицира и војника. Испада да су комунисти заробили 2 тенка, убили 10 и ранили 26 Немаца, без иједног свог губитка...
Додуше тих дана око 15. 10. поред милановачког друма погинула су 2 партизана. Ево како погибију једног од њих, Владе Раичевића Уче описује Парезановић:
,,При повратку са извиђачког задатка другУча из Шења не знајући да су Немци заноћили у Враћевшници налетео је ноћу на њих са још једном другом и после краће борбе јуначки погинуо...Није успео ни да види чету ни да се упозна са њом. Управо на путу за чету је пао.'' 44)
Самарџић користи следеће изворе:
26. Д Сотировић и Б. Јовановић, Србија и Равна Гоа
27.С. Живановић, Трећи српски устанак, књига друга, 75-6
28.С.Филиповић, Браћа Филиповић у Горској Краљевој Гарди
29.С. Ћировић, Гружа у ченицима, 150
30. исто као и 26, 444
31. и 32. исто што и 29, 151,150
33Исто што и 26, 443-5
34. Изјава Слободана Ћировића аутору. Раденко је био Слободанов стриц
35.З. Вучковић, Сећања из рата
36. АНМК, ЧА, КО-IV-801
37. Исто што и 35, 132-7.Такође исто што и 27. 77-80
38.Србија у рату и револуцији 1941-45, 129-30
39. исто што и 35, 121-2
40. Б.Карапанџић, Истина о Крагујевачкој трагедији, 11
41. исто, 14
42. Т. парезановић, Партизанске ватре, 76-77
43. Овде Вучковић описује до детаља како је са белом заставом отишао у зграду основне школе и позвао Немце на предају у својој књизи. 60 година касније постављена је табла на којој пише да су партизани после дуже борбе савладали Немце, а са друге стране врата је биста непознатог ,,народног хероја.''
44. исто као 42, 117.
http://forum.krstarica.com/threads/355411
Da i ostali izdajnici sa Titom na čelu!Зар има разлике
Ако се рехабилитује Недић за њим иду и остали фашистички сарадници и издајници.
Svecovek
Ističe se
- Poruka
- 2.345
Питање за Четнике:
Да ли су поносни што су побили те Немце и изазвали репресалију Окупатора?
Да ли су поносни што су побили те Немце и изазвали репресалију Окупатора?
Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
Не, ја нисам.
Комунисти су се спремали да нападну Крагујевац, четници су одложили напад али су заузврат морали са комунистима да нападну колону која је ишла у Горњи Милановац.
Међутим, комунисти се нису појавили. Цео устанак је био њихов трик: оставити утисак да ће напасти, а онда се повући и оставити четнике да гину. То је било и у Шапцу, и на Церу, и у Краљеву. За то време су писали пароле о својој борби и о четницима издајницима.
Међутим, да није укинута жандармерија са којом је Дража сарађивао комунисти не би ојачали. А они су ојачали првенствено зато што су борбу против жандарма прогласили борбом против окупатора, а своју совјетску агентуру русофилством. Нажалост, народ жељан борбе против Немаца им је поверовао.
Срећа у несрећи устанка из 1941. је што је Србија одбацила комунисте и да су четници остали пасивни или кренули одмах против комуниста народ би одмах стао на страну црвених.
Комунисти су се спремали да нападну Крагујевац, четници су одложили напад али су заузврат морали са комунистима да нападну колону која је ишла у Горњи Милановац.
Међутим, комунисти се нису појавили. Цео устанак је био њихов трик: оставити утисак да ће напасти, а онда се повући и оставити четнике да гину. То је било и у Шапцу, и на Церу, и у Краљеву. За то време су писали пароле о својој борби и о четницима издајницима.
Међутим, да није укинута жандармерија са којом је Дража сарађивао комунисти не би ојачали. А они су ојачали првенствено зато што су борбу против жандарма прогласили борбом против окупатора, а своју совјетску агентуру русофилством. Нажалост, народ жељан борбе против Немаца им је поверовао.
Срећа у несрећи устанка из 1941. је што је Србија одбацила комунисте и да су четници остали пасивни или кренули одмах против комуниста народ би одмах стао на страну црвених.
Sumnjam da ovde ima i jednog četnika ali ubiti okupatora je poželjno i u svakoj drugoj državi. Vidiš, tebi je neobično da vidiš slabijeg da se suprotstavlja jačem, po svaku cenu. Ono što su svi četnici znali je da Nemci vole samo sebe i da će nas čekati mnogo veća nevolja ako ostanemo uz sile osovine. Da li si se nekad zapitao kako bi nas saveznici istamburali da su svi stali uz Ljotića? Nisi. Znam da nisi. Pogledaj kako su Japance skrcali. Ne, ti o tome ne misliš. Ljotić nije izdao državu kad je Nemce sačekao raširenih ruku već kad nije otkazao poslušnost onog trenutka kad su ti isti Nemci počeli da ubijaju civile. Kraj priče.
Bastiani
Poznat
- Poruka
- 7.646
Ајде сад ако неко може да поткрепи тај догађај у којем су четници или партизани искасапили немачке војнике, па је то изазвало репресалије над цивилима у Крагујевцу. За догађај који се толико помиње не би требало да је толики проблем да се набави неки извор, доказ...
Кажем то јер сам негде наишао на податак да разлог за стрељање у Крагујевцу уопште није био тај догађај, него напад на воз у којем су изгинули немачки кадети, практично деца, које је однекуд пут туда нанео.
Лично мислим да је та прича о кадетима мало вероватна, али ето и она постоји. Али поента је да се једна верзија догађаја (о искасапљеним немачким војницима) узима здраво за готово, без икакве потврде.
Кажем то јер сам негде наишао на податак да разлог за стрељање у Крагујевцу уопште није био тај догађај, него напад на воз у којем су изгинули немачки кадети, практично деца, које је однекуд пут туда нанео.
Лично мислим да је та прича о кадетима мало вероватна, али ето и она постоји. Али поента је да се једна верзија догађаја (о искасапљеним немачким војницима) узима здраво за готово, без икакве потврде.
Svecovek
Ističe se
- Poruka
- 2.345
Твојој необразованости нема краја,Љотић није дочекивао Немце са цвећем,већ пуцао на њих у Априлском рату 1941.
Владан
Buduća legenda
- Poruka
- 37.700
А са друге стране, поједине четничке вође, по "ослобођењу", дочекале су са цвећем Црвену Армију.
ljuba miljkovic
Ističe se
- Poruka
- 2.220
Ima mnogo tema o Dimitriju Ljotiću.
Rasipamo snage, pa se i kreativna energija istroši.
Završićemo i ovu priču.
Rasipamo snage, pa se i kreativna energija istroši.
Završićemo i ovu priču.
- stanje
