Коначан уарац крсташима на простору Леванта задао је један војсковођа невјероватне животне приче. Његово име је Бајбарс.
Pogledajte prilog 1276245
Бајбарс (
овдје) је Куман, рођен је 1223.године у својој тадашњој отаџбини, у степама данашње централне Русије, и то баш у години када ће његови сународници тешко страдати у бици код Калке у којој их је потукао Субутај.
Након што су Монголи послије 1235.гдине кренули у пустошење кипчачких земаља, Кумани, онај већи део међу којима и Бајбарсово племе Барли, дали су се у бјежанију, егзодус. Прешли су Црно море са Крима или Аланије, гдје су стигли у Бугарску око 1242. У међувремену, Монголи су напали Бугарску, укључујући и крајеве у којима су се недавно населиле куманске избјеглице. Бајбарс који је био свједоком масакра родитеља, бјеше међу заробљеницима током инвазије и продат је у ропство у Рум султанату на пијаци робља у Сивасу. Након тога је у Хами продат ал-Бундукарију, Египћанину високог ранга, који га је довео у Каиро. Године 1247, ал-Бундукари је ухапшен, а египатски султан, Ас-Салих Ајуб, конфисковао је сву имовину укључујући и робове, међу којима и самог Бајбарса.
У султановој војсци робова, мамелуцима (еквивалент јањичарима у каснијем Османлијском султанату) доказао се способностима, брзо је нопредовао у војној хијерархији.
Истиче се током седмог крсташког рата када су Арапи успјели одбити напад француског краља Луја IX на Египат, наневши им поразе код Мансуре и Фарискура (1248-1254).
Pogledajte prilog 1276232
Услиједила је муслиманска реакција и офанзива која је пријетила да у потпуности истисне хришћане са простора Леванта.
На неко вријеме то ће одложити превирања у Египту и монголски продор на Ирак.
Године 1254. дошло је до промјене моћи у Египту, пошто је Ајбак убио Фариса ад-Дин Актаја, лидера Бахри Мамелука. Неки од његових мамелука, међу којима Бејбарс и Калавун ал-Алфи, побјегли су код ан-Насира Јусуфа у Сирију, наговарајући га да прекрши споразум и изврши инвазију на Египат.
Наредних година Бејбарс и Калавун ал Алфи заједно са бројним Актајевим мамелуцима покушавали су повратити контролу у Египту, но бивали су поражени. У међувремену су овладали Дамаском, Јерусалимом и Газом свргнувши локалне гуверере.
Монголи су 1258.године похарали Багдад срушивши Абасидски калифат, док у Каиру 1259.године Кутуз постаје султаном.
Како је и био обичај, да би присустовао курултају и избору новог великог кана, али и из других разумљивих разлога, Хулагу прекида кампању по блиском истоку и са већином војске одлази пут крајњег истока.
У Сирији остаје војсковођа Китбуга са једним туменом (око 10.000 ратника), који је покушао успоставити споразум са мамелучким султаном Кудузом. Кутуз када је сазнао да се већина монголске војсе упутила пут Монголије, окуражио се и убија гласнике, самим тим даје повод за битку.
Тако се 3.септембра 1260.године у Галилеји одиграла битка код Ајн Џалута
Монголи су ушли у битку иако су располагали са тек туменом војске, око 10.000 ратника, придружио им се и јерменски и грузински контигент, имали су у самој бици до 20.000 ратника, не више, на другој страни мамелучки султан Кутуз је расплагао са барем дупло већом војском.
У бици су Монголи доживјели пораз. По први пута у историји. Без обзира што је у бици учествовао мањи монголски контигент јер се већина запутила пут Монголије и што је основни узрок бројчана предност мамелучких снага, страшна монголска репутација бјеше нарушена, они више нису били непобједива сила пред којом имате само два избора, или се покорите или вам слиједи уништење, већ то бјеше наговјептај да се и Монголи моху побиједити, ако се будете добро тукли и то је могуће.
Славу побједе, прве у историји над Монголима побрао је Кутуз, но највеће заслуге припадају тада младом војсковођи Бајбарсу, који се као младић са племеном дао у бјекство из кипчачке отаџбине пред Монголима, био и заробљен, продан у рибље, сада је то све наплатио осветом, и то каквом.
Убрзо постаје султаном Египта и најмоћнијим владаром тог времена.
Као султан, Бајбарс се окреће мисији и доживотној борби против крсташких краљевстава на простору Леванта.
Почео је са Антиохијском кнежевином , која је постала вазалном државом Монгола и која је учествовала у нападима на исламска средишта у Дамаску. Године 1263. опсједао је Акру, пријестолницу остатка Јерусалимског краљевства , опсада је напуштена када се окренуо пљачкању Назарета.
Затим је скршио отпор крсташа те заузима Атлит и Хаифу, исте године, Бајбарс је опсједао тврђаву Сафед , коју су држали витезови темплари,којима је обећао сигуран пролаз до хришћанског града Акре ако предају тврђаву, што су ови и учинили,но након предаје крши обећање и врши покољ темплара.
Године 1266. напада хришћанску Киликијску Јерменију која се, под краљем Хетоумом I потчинила Монголском царству. Након побједе у бици jкод Марија,опустошио је три велика града, Мамистру , Адану и Тарсус, Када је Хетоум стигао са монголским трупама, нашао је пустош.
Ово је изоловало Антиохију и Триполи, које је водио Хетоумов зет, принц Бохемонд VI. Године 1268. опсјео је Антиохију, заузевши град 18. маја. Опет је обећао да ће поштедети животе становника, и опет је прекршио обећање и дао је град сравнити, масакрирајући велики део становништва након предаје. Што је довело до пада Антиохијске кнежевине. Масакр у Антиохији један је од највећих током крсташких ратова, посебно а свештеници у црквама бејају бестијално поклани.
Затим осваја Јафу 7. марта послије дванаест сати борбе; и нови ужасан масакр над становништвом. Након тога освојени су Ашкелон и Цезареја
Наредних година ради на успостављању добрих односа са Златном Хордом, монголском државом у Бајбарсовој ораџбини, посебно са новим каном Менгу-Тимуром и војсковођом Ногајем, разумљиво подстичуци сукоб између Златне Хорде и Илканата ,
Након тога окреће се борби против преосталих крсташа. Дана 30. марта 1271. године, започиње опсаду замка Крак де Шевалијеа, који су држали витезови Јовановци. Мамелуци су освојили Крак де Шевалије 08.04.1271. године, када је Бајбарс убиједио Јовановце да им је гроф од Триполија наредио да предају тврђаву. Тако је Крак де Шевалије без борбе предат и потом је искоришћен као база за ударе на грофовију Триполи.
Пад Антиохије довео је до кратког деветог крсташког рата, који је водио принц Едвард од Енглеске, који је стигао у Акру у мају 1271,године те покушао да се удружи са Монголима против Бајбарса. Но та крсташка кампања није донијела никаквих успјеха. Након Бајбарсових освајања скршен је било какав озбиљнији отпор крсташа, једноставно њихово вријеме је истекло, било је само питање дана коначног слома.
Што се и десило падом Акре 1291.године.
Pogledajte prilog 1276246
The Hospitalier Master Mathieu de Clermont defending the walls in 1291.
