Крсташки ратови

Kroz ovu kvalitetnu raspravu treba staviti i akcenat koji su bili razlozi konačnog neuspeha krstaša. Bez pretendovanja na iscrpnost: glavni razlog vidim u kombinaciji promena protivnika i smanjenja krstaškog entuzijazma Evropljana.

Tokom Prvog krstaškog rata, krstaši su imali sreću da se susreću sa politički fragmentiranim Bliskim istokom u kojem su postojali različiti regionalni vladari koji nisu ni u kom slučaju svi vukli u istom pravcu. U početku su recimo Fatimidi u Egiptu čak videli krstaše kao moguće saveznike protiv Seldžuka.

Ova situacija je potrajala nekoliko decenija nakon uspostavljanja krstaških država, tokom kojih su krstaški prinčevi sigurno mogli da igraju svoje muslimanske susede jedni protiv drugih ili saveznika, odnosno sa njima barem sprečiti da dođe do islamskog saveza. Ni odnosi između hrišćanskih i islamskih država ponekad nisu bili tako loši, ali su ih više puta poremetili došljaci iz Evrope koji su zaista želeli da to pogode.

Ali onda su se suočili sa opasnim protivnicima u Zengiju, Nur ad-Dinu i pre svega Saladinu, koji su ujedinili područje oko krstaških oblasti i bili u stanju da se mobilišu protiv krstaša. U 13. veku krstaši su tada morali da se obračunaju sa Mamelucima.

Ali i entuzijazam Evropljana za krstaške ratove tokom 13. veka slabi. U 12. veku krstaši su još uvek skoro neprestano hrlili na Bliski istok da traže spas u ograničenom vremenskom periodu ubivši nekoliko pagana, a kada je došlo do neuspeha, kao što je pad Edese i kasnije Jerusalima, bilo je relativno lako pronaći novi veliki skup i krenuti u krstaški rat. Ali u 13. veku širio se izvesni krstaški zamor, a verovatno i razočaranje. Bilo je moguće samo da pojedini vladari organizuju manje kampanje sa ograničenim ciljevima, koji, uprkos pojedinačnim uspesima, više nisu bili u stanju da se odupru svojim jačim protivnicima.
 
Rogonos:
Kroz ovu kvalitetnu raspravu treba staviti i akcenat koji su bili razlozi konačnog neuspeha krstaša. Bez pretendovanja na iscrpnost: glavni razlog vidim u kombinaciji promena protivnika i smanjenja krstaškog entuzijazma Evropljana.

Tokom Prvog krstaškog rata, krstaši su imali sreću da se susreću sa politički fragmentiranim Bliskim istokom u kojem su postojali različiti regionalni vladari koji nisu ni u kom slučaju svi vukli u istom pravcu. U početku su recimo Fatimidi u Egiptu čak videli krstaše kao moguće saveznike protiv Seldžuka.

Ova situacija je potrajala nekoliko decenija nakon uspostavljanja krstaških država, tokom kojih su krstaški prinčevi sigurno mogli da igraju svoje muslimanske susede jedni protiv drugih ili saveznika, odnosno sa njima barem sprečiti da dođe do islamskog saveza. Ni odnosi između hrišćanskih i islamskih država ponekad nisu bili tako loši, ali su ih više puta poremetili došljaci iz Evrope koji su zaista želeli da to pogode.

Ali onda su se suočili sa opasnim protivnicima u Zengiju, Nur ad-Dinu i pre svega Saladinu, koji su ujedinili područje oko krstaških oblasti i bili u stanju da se mobilišu protiv krstaša. U 13. veku krstaši su tada morali da se obračunaju sa Mamelucima.

Ali i entuzijazam Evropljana za krstaške ratove tokom 13. veka slabi. U 12. veku krstaši su još uvek skoro neprestano hrlili na Bliski istok da traže spas u ograničenom vremenskom periodu ubivši nekoliko pagana, a kada je došlo do neuspeha, kao što je pad Edese i kasnije Jerusalima, bilo je relativno lako pronaći novi veliki skup i krenuti u krstaški rat. Ali u 13. veku širio se izvesni krstaški zamor, a verovatno i razočaranje. Bilo je moguće samo da pojedini vladari organizuju manje kampanje sa ograničenim ciljevima, koji, uprkos pojedinačnim uspesima, više nisu bili u stanju da se odupru svojim jačim protivnicima.
Kliknite za proširenje...
Одличан пост.
 
Persida Kolofon Gemischt:
https://forum.krstarica.com/threads/istorija-i-hrana.809305/post-36884334
Kliknite za proširenje...
Уз уважавање шкотске историчарке, али њени закчучци или претпоставке које си у преусјереном посту цитирао
Persida Kolofon Gemischt:
..... hrana je predstavljala pozadinu Krstaškim ratovima ništa manje od pljače, ako ne i više.

Velika poljoprivredna revolucija (u prvom redu npr. izum i masovno širenje upotrebe konjskih potkovica) koja je zahvatila delove Evrope do XI stoleća dovela je do eksplozivnog rasta populacije i uspona gradova i trgova. Prenaseljenost tih krajeva rimokatoličke Evrope dovela do problema kako prehraniti sve veće i naglo rastuće stanovništvo, a problem je bio samo uvećan još više razvojem urbanizacije jer se stanovništvo koje uopšte ne proizvodi hranu proporcionalno naglo uvećavalo, što je značilo da je bilo potrebno mnogo više hrane. Rešenje za taj problem prenaseljenosti pronađeno je u smanjenju populacije njihovim slanjem u strašne krstaške pohde da ili tamo nešto jedu, ili umru, kao sistem eliminacije populacionih viškova.

Autorka je koju sam iznad citirao iznela je još jedan interesantni pogled, sa psihofizičkog aspekta. Pošto se radilo o zdravijoj ishrani sa boljim balansom sastojaka koji se konzumiraju, bilo je došlo i do izvesne promene mentaliteta ljudi...bili su dinamičniji, spremniji na akciju u avanturističkom smislu. Ja bih opasku donekle izmenio tako što bih podvukao da je to bio slučaj verovatno za neke koji su bili dobrostojeći. Siromašni su išli jer nisu imali šta da jedu, a oni dobrostojeći su bili punih stomaka i sada su želeli nešto više. Avantura u vidu odlaska preko mora u nepoznati svet i novi kontinent kao luksuz, nešto o čemu se u ranijim stolećima nije moglo toliko razmišljati, sada je postalo kao fiks-ideja dostižno i realno (jer je ovo epoha i procvata imućnosti).
Kliknite za proširenje...
тешко да пију воде.
Није спорно, популација западне Европе у развијеном средњем вијеку се по процјенама (чланак за основно упознавње овдје) јесте значајно увећала, у периоду 1.000.-1.300.године (период и крсташких ратова), за триста година како већ у којој земљи римокатоличке Европе, између два и три пута се увећала попуација, но није то била таква демографска експлозија како пише ауторка а како се на штету шуме повећавало и обрадиво земљиште, те процесе није пратила нека екстремна глад, које је наравно било у временима сушнијих година.
Већ се више фпрумаша у постовима на теми осврнуло на стварне узроке крсташких ратова, било их је више, а веома могуће је постојала намјера временом и колонизације простора Леванта и даље на исток.
Но те намјере ако их је било никад нису озбиљније саживјеле, број крсташа је за цијело вријеме постојања крсташких државица на простору Леванта био ограничен, није достизао ни 1% популације земаља из којих би кренули, тако да сами крсташки походи нису донијели растерећење популације у западној Европи, пуно су веће демографске и етнографске промјене узроковале саме миграције у западној Европи, које би чешће ишле са сјевера, са простора Скандинавије на простор британског острва и Француске.
 
Khal Drogo:
Уз уважавање шкотске историчарке, али њени закчучци или претпоставке које си у преусјереном посту цитирао

тешко да пију воде.
Није спорно, популација западне Европе у развијеном средњем вијеку се по процјенама (чланак за основно упознавње овдје) јесте значајно увећала, у периоду 1.000.-1.300.године (период и крсташких ратова), за триста година како већ у којој земљи римокатоличке Европе, између два и три пута се увећала попуација, но није то била таква демографска експлозија како пише ауторка а како се на штету шуме повећавало и обрадиво земљиште, те процесе није пратила нека екстремна глад, које је наравно било у временима сушнијих година.
Већ се више фпрумаша у постовима на теми осврнуло на стварне узроке крсташких ратова, било их је више, а веома могуће је постојала намјера временом и колонизације простора Леванта и даље на исток.
Но те намјере ако их је било никад нису озбиљније саживјеле, број крсташа је за цијело вријеме постојања крсташких државица на простору Леванта био ограничен, није достизао ни 1% популације земаља из којих би кренули, тако да сами крсташки походи нису донијели растерећење популације у западној Европи, пуно су веће демографске и етнографске промјене узроковале саме миграције у западној Европи, које би чешће ишле са сјевера, са простора Скандинавије на простор британског острва и Француске.
Kliknite za proširenje...

Нисам поставио само због њеног осврта, већ и мојих пропратних коментара, који се тичу бибера.

Она, наравно, ставља превелики акценат на неке ствари.
 
Persida Kolofon Gemischt:
Нисам поставио само због њеног осврта, већ и мојих пропратних коментара, који се тичу бибера.
Kliknite za proširenje...
У посту сам се осврнуо на виђење шкотске историчарке.
Што се тиче твог осврта на економски мотив крсташких ратова између осталог и кроз добит од транспорта зачина са простора Леванта, са тиме се наравно слажем, мислим да то није спорно.
А можеш и на теми коју написати, осим ако немаш неку забрану.
 
Документарац који обрађује свакако најпознатију епизоду четвртог крсташког похода, опсаду, освајање, разарање и пустошење Константинопоља 1204.године, бисера цивилизације, ако не најдеструктивнији један од најдеструктивнијих догађаја у свјетској историји.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top