Кроатизација Срба

  • Začetnik teme Začetnik teme banya
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
psmaniac:
Ово за законик није тачно, римо-католици слободно исповедају и моле се у својим црквама,
командант његове гарде је био Немац Палман и био је римо-католик.
Србин није имао дозволу да пређе у римокатолицизам јер то је јерес и следи казна за то.

Увек сам се питао како иде то покатоличавање Хрвата и Срба. Били су подложни Цариграду па их
преузео Папа, мења се обред, правила и духовни центар.
Рим се дели границом на Дрини, по сред српског народа, поделе по пола па су мањина.

''Divide et impera''!

Срби имају решење, стварање сопствене народне цркве као јединог начина опстанка
у завађеном царству христовом
И таман кад је кренуло појавише се мухамеданци и све Јово наново.
Kliknite za proširenje...
Zapravo, mislim da se Zakonik nije toliko odnosio na strance. Svakako je bilo stranaca rimokatolika, poput nemačkih plaćenika, rudara, dubrovačkih trgovaca itd., ali bilo je i domaćih rimokatolika. Zakonik govori o hrišćanima (pravoslavcima) i poluvercima (katolici). Naravno, ovo je sve predmet diskusije, ali ipak mislim da su mnogo značajniji katolici poput Vukana Nemanjića (rođen kao katolik, umro kao katolik i ceo život proveo kao katolik), Stefana Nemanje (prešao na pravoslavlje kao odrastao čovek) i otvoreni razgovori koje su sa papom imali Stefan Prvovenčani, Stefan Dečanski i Stefan Dušan. Naravno, i oko toga postoje sporenja, postoje teze da su Nemanjići bili katolici samo "silom prilika", jer se tad nije toliko gledalo na to, a prosto su rimokatolički hramovili bili bliži, a da su veze sa papama bile isključivo političke.

I te priče nisu bez osnova - mi, na primer, danas uzimamo 1054. godinu kao godinu raskola, ali to u ono vreme još nije bilo sasvim jasno. Kao što ni danas nije jasno da li Pravoslavna crkva uopšte više postoji, zbog raskola Moskve i Carigrada i da li će se taj raskol izgladiti ili ćemo za nekoliko vekova učiti kako je 2018. godina bila godina novog raskola, kada se Pravoslavna crkva pocepala na onu koja je u zajednici sa Moskovskom patrijaršijom i onu koja je u zajednici sa Carigradskom. U našoj SPC se već vode unutrašnji ratovi oko toga, ko je "ruski", a ko "grčki" čovek. Razlike već imamo u kalendaru, ali ne smatramo da su one bitne.
 
Andrej Bolkonski:
Vec mi je muka,od tih vecitih zvrndanja o srbima i pravoslavnoj veri. Nasa zemlja Srbija je sekularna drzava.Crkva je odvojena od drzave,pa svako
ko pominje to zaostalo pravoslavlje,ne uklapa se u gradjanina noderne srbije,koji je rasterecen te bolesne mitologije,koju crkveni krugovi,uporno
guraju u javnost,ali na svu srecu,imaju jalov uspeh.....
Kliknite za proširenje...
Dobro, sekularnost države znači da crkva ne učestvuje u vlasti (ne proglašava vladara, ne donosi zakone koje država mora da poštuje, ne ubira porez koji državni organi uteruju ko ne plaća itd.) ali isto tako i da država ne postavlja crkvene velikodostojnike i određuje crkvenu politiku. Sekularnost ne znači da crkva više ne postoji u društvenom životu ili da nema pravo da učestvuje u njemu, već samo da se raskida onakva sprega državnih i crkvenih organa vlasti kakva je postojala u Evropi kroz istoriju.

Otprilike kao što postoji odeljenost države i porodice - to ne znači da je porodica prevaziđena u modernoj državi.
 
brundoje:
To je kod nas uglavnom mit, zbog toga što razmere pokatoličavanja nisu bile tolike - jednostavno nije toliko Srba pokatoličeno koliko ima Hrvata. Naravno, to ne znači da su to sve i pre 300 godina bili Hrvati kao i danas... istina je kao i uvek negde između.

Istina je da su to sve prosto bili katolici, sa ili bez svesti da su Hrvati, ali sa jakim prezirom prema pravoslavnim doseljenicima jer su ih doživljavali kao divljake i nisu hteli da se mešaju sa njima. Ti katolici su tokom 19. veka i stvaranja modernih nacija, aktivno učestvovali u stvaranju hrvatske katoličke nacije i mita kako su jedan narod koji se doselio "u stoljeću sedmom". Da li su pre toga bili Hrvati i svesni da su Hrvati? Baš i nisu, ali su kao katolici, pre doživljavali kao braću ostale katolike nego pravoslavce. Da li su njihovi intelektualci govorili da su jedan narod i jedan jezik sa Srbima - jesu, i to često.

Katoličkih Srba je bilo, ma do 20. veka, od Bara do Dubrovnika. I ne znam da je iko od njih govorio da je pokatoličen, prosto su bili katolici oduvek. Barska nadbiskupija je postojala još od vremena Nemanjića, a i Dušanov Zakonik posebno reguliše prava katolika u Srbiji i na osnovu odredbi se vidi da su prilično brojna manjina tada bili.
Kliknite za proširenje...
Штокавски католици на територији данашње Хрватске изузев јужне Далмације су углавном досељеници из БиХ од 16-ог века.
 
Писмо бачких Буњеваца папи Клименту IX 1668. године написано Ћирилицом. Занимљиво је да у писму има више ијекавских (приповиедали, ниесу, живиет, овие) него икавских (намиснику, дивоике) ликова, а бачки Буњевци су иначе икавци.

01-Prepis-pisma-backih-Bunjevaca-papi-iz-1668.-g.-768x734 (2) (2).jpg
 
Crnugović:
Od 1869. službeno nije član kustodije hercegovačkih franjevaca.
http://www.franjevci.info/nekrologij/o-fra-grgo-škarić
Kliknite za proširenje...
Фра Грго Шкарић је био из Дувна.
Српски родови Милаши, Баришићи и Четници из Цетине (Врлика) потичу из Добре код Дувна одакле су се доселили у Цетину 1692. године предвођени кнезом Николом Милашом (Милашевићем) https://sr.wikipedia.org/wiki/Цетина_(Цивљане)#Презимена
Милаши се у неким изворима помињу и као Милоши. У Дувну и данас има католика Милоша. До 1995. православних Милоша је било на Врбнику код Книна и они су по свему судећи истог порекла као и Милаши из Цетине (варијације истог орезимена). На Врбнику осим Милоша је било и Срба са презименом Шкарић https://sr.wikipedia.org/wiki/Врбник_(Бискупија)#Презимена
 
Poslednja izmena:
Krishna:
Фра Грго Шкарић је био из Дувна.
Српски родови Милаши, Баришићи и Четници из Цетине (Врлика) потичу из Добре код Дувна одакле су се доселили у Цетину 1692. године предвођени кнезом Николом Милашом (Милашевићем) https://sr.wikipedia.org/wiki/Цетина_(Цивљане)#Презимена
Милаши се у неким изворима помињу и као Милоши. У Дувну и данас има католика Милоша. До 1995. православних Милоша је било на Врбнику код Книна и они су по свему судећи истог порекла као и Милаши (варијације истог орезимена) из Цетине. На Врбнику осим Милоша је било и Срба са презименом Шкарић https://sr.wikipedia.org/wiki/Врбник_(Бискупија)#Презимена
Kliknite za proširenje...
Баришићи српски род? Први пут чујем.
 
JustinCase:
Баришићи српски род? Први пут чујем.
Kliknite za proširenje...
Баришићи у Цетини и на Купрешкој висоравни су Срби и православци. Нећак кнеза Николе Милаша који је довео више српских родова у Цетину из Добре код Дувна се звао Божо Баришић.
Под Милош (Милаш)
152-326f8266b0 (2).jpg


@snouden можда зна још више о Баришићима из Цетине, с обзиром да су из његовог краја.
 
Krishna:
Фра Грго Шкарић је био из Дувна.
Српски родови Милаши, Баришићи и Четници из Цетине (Врлика) потичу из Добре код Дувна одакле су се доселили у Цетину 1692. године предвођени кнезом Николом Милашом (Милашевићем) https://sr.wikipedia.org/wiki/Цетина_(Цивљане)#Презимена
Милаши се у неким изворима помињу и као Милоши. У Дувну и данас има католика Милоша. До 1995. православних Милоша је било на Врбнику код Книна и они су по свему судећи истог порекла као и Милаши из Цетине (варијације истог орезимена). На Врбнику осим Милоша је било и Срба са презименом Шкарић https://sr.wikipedia.org/wiki/Врбник_(Бискупија)#Презимена
Kliknite za proširenje...
У селу Чиста Велика (бивша општина Шибеник) Шкарићи су католици, Хрвати.
 
Берекин:
У селу Чиста Велика (бивша општина Шибеник) Шкарићи су католици, Хрвати.
Kliknite za proširenje...
У Далмацији, на подручју Тропоља и Купреса постоји гомила истих или сличних презимена код православних и католика.

На сајту mandino-selo.com су објавили списак католичких дувањских презимена, ево неких која се поклапају са православним презименима из оближњих крајева:
Зорић - католици у дувањсккм крају / Зорић - православци у Лици, Б. Крајини, и некадашње презиме у Плавну код Книна
Вулетић - католици у дувањском крају / Вулетић - православци око Кључа
Вишић - католици у дувањском крају / Вишић - православци у више села око Бенковца и Дрниша
Видовић - католици у дувањском крају / Видовић - православци у Плавну и Стрмици код Книна, у Кожловцу (Бенковац), и у Боданској Крајини
Томић - католици у дувањском крају / Томић - православци у Отишићу (Врлика)
Томас - католици у дувањском крају / Томасовић - православци у Смрдељима (Кистање), и у Сонковићу и Ждрапњу код Скрадина
Тадић - католици у дувањском крају / Тадић - православци у Риђанима (Книн) и Босанској Крајини
Шкорић - католици у дувањском крају / Шкорић - православци у више села око Бенковца, у Лици, и Босанској Крајини
Шкаре/Шкарић - католици у дувањском крају / Шкарић - православци на Врбнику (Книн)
Шимић - католици у дувањском крају / Шимић - православци у Плавну (Книн)
Шарић - католици у дувањском крају / Шарић - православци у више села око Кистања и Бенковца
Шарац - католици у дувањском крају / Шарац - православци у Цивљанима (Врлика), у Кричкама и Мирловић Пољу код Дрниша
Субашић - католици у дувањском крају / Субашић - православци у Брибиру (Скрадин) и Биљанима (Бенковац)
Станић - католици у дувањском крају / Станић - православци на Жагровићу (Книн), у Лици, и у Босанској Крајини
Смиљанић - католици у дувањском крају / Смињанић - православци у Цивљанима (Врлика) и Косову код Книна
Сабљић - католици у дувањском крају / Сабљић - ндкадашњи православни род у Стрмици (Книн)
Ромић - католици у дувањском крају / Ромић - православци у Пристегу (Бенковац) и Ервенику
Радош - католици у дувањском крају / Радош - православци у Стрмици (Книн)
Пурић - католици у дувањском крају / Пурић - православци у Бискупији (Книн)
Покрајчић - католици у дувањском крају / Покрајац - православци у Вариводама (Кистање), у Промини (Развође) и Жажвићу (Скрадин)
Плеић - католици у дувањском крају / Плејић - православци у Рамљанима (Книн)
Петровић - католици у дувањском крају / Петровић - православци на више локација у Далмацији, Лици и Босанској Крајини
Перић - католици у дувањском крају / Перић - православци у Плавну и Оћестову код Книна, у Жегару (Обровац) и у Кистањама
Павић - католици у дувањском крају / Павић - православци у Ђеврсксма (Кистање), Брибиру (Скрадин) Смоковићу (Задар) и Босанској Крајини
Орловић - католици у дувањском крају / Орловић - православци на Љупчу (Книн)
Ненадић - католици у дувањскомкрају / Ненадић - православци у Штикову (Дрниш) и Грковцима (Босанско Грахово)
Милош - католици у дувањском крају / Милош - православци на Врбнику (Книн), православни Милаши из Цетине (Врлика)
Милетић - католици у дувањском крају / Милетић - православци у Миочићу (Дрниш) и Босанској Крајини, православне Милете у Трпљуху (Дрниш)
Матковић - католици у дувањском крају / Матковић - православци у Книну
Машић - католици у дувањском крају / Машић - православци у Биовичином Селу и Ивошевцима код Кистања
Матић - католици у дувањском крају / Матић - православци у Сонковићу (Скрадин), Смоковићу (Задар), у више села око Бенковца и у Б. Крајини
Маринчић - католици у дувањскомкрају / Маринчић - православци у Рамљанима (Книн)
Марић - католици у дувањском крају / Марић - православци у Голубићу (Книн), у више села око Скрадина, у Лици и у Босанској Крајини
Малић - католици у дувањском крају / Малић - православци на Полачи (Книн)
Љубичић - католици у дувањском крају / Љубичић - православци у Обровцу
Лукач - католици у дувањском крају / Лукач - православци у Радљевцу (Книн)
Лучић - католици у дувањском крају / Лучић - православци у Велушићу (Дрниш)
Лончар - католици у дувањском крају / Лончар - православци у Биочићу и Сиверићу код Дрниша, у Карину, у Кули Атлагића и Биљанима код Бенковца, у Лици и БК
Куна - католици у дувањском крају / Кунац - православци у Кричкама (Дрниш)
Кукавица - католициу дувањском крају / Кукавица - православци у Карину и Бенковцу
Крстановић - католици у дувањском крају / Крстановић - православци у Сиверићу (Дрниш), Рамљанима (Книн), и око Гламоча
Кривић - католици у дувањском крају / Кривић - православци у Лећевици (Каштел)
Крајиновић - католици у дувањском крају / Крајиновић - православци у Лици
Кнежевић - католици у дувањском крају / Кнежевић - прсвославци на десетинама места по Далмацији, Лици и Босанској Крајини
Ивић - католици у дувањском крају / Ивић - православци око Гламоча
Иванчић - католици у дувањском крају / Иванчић - православци у Косорима (Врлика)
Гудељ - католици у дувањском крају / Гундељ - православци у Житнићу и Биочићу код Дрниша
Гргић - католици у дувањском крају / Гргић - православци у Марковцу (Книн)
Галић - католици у дувањском крају / Галић - православци у Радошићу код Сплита, у Кричкама (Дрниш), и око Босанског Грахова
Бајић - католици у дувањском крају / Бајић - православци у више села око Книна и на Купрешкој висоравни
Бакула - католици у дувањском крају / Бакула - православци у Сонковићу (Скрадин)
Билић - католици у дувањском крају / православци у Цивљанима (Врлика), у Герзову (Мркоњић Град), око Новог Града, и на Комару (Травник)
Бокановић - католици у дувањском крају / Бокан - православци у Лици и Босанској Крајини
Буљан - католици у дувањском крају / Буљ - православци у Пристегу (Бенковац)
Баришић - католици у дувањском крају / Баришић - православци у Цетини (Врлика) и на Купрешкој висоравни
Будимир - католици у дувањском крају / Будимир - православци у Лици

Има тога још доста... :)


@Slaven777 @Mej bregami @Perperius @Crnugović @Lanselot @snouden @guslar1389 @psmaniac @Khal Drogo @sumljiv_tip @АнаиванГорд @Cro_čvarak @Jugoslav Čvarak @Берекин @brundoje @JustinCase @Demagogic
 
Poslednja izmena:
Khal Drogo:
Проблем са овом проблематиком јесте што на те процесе гледамо из данашње, или савреене визуре. Додатни проблем јесте што је Српска православна црква (СПЦ) деценијама стигматизована (итекако је повезано са 1928ом и IV конгресом КПЈ, када је главним злоћом обиљежен "великосрпски хегемонизам", та дружина је након 1945-е наметнула нови вриедносни систем, и у историографији, гдје је СПЦ имала "посебан третман" у односу на друге вјерске заједнице, и улогу "дежурних злоћи") гдје је било пожељно селекцијом некад и домишљених догађаја, "болдовати гријехе" СПЦ, па и за покатоличење Срба, или за погроме који су задесили српски род. Колико се застранило, говори да смо имали прилике прочитати питање када се говори о времену ендехазије "зашто свештентво СПЦ није протестовало код Павелића и врхушке НДХ?". Реално није ни могло, јер је свештетнство било редом или преклано или завршило по логорима, некако логично је да преклан човјек тешко да може протестовати.
И ту ће се улога СПЦ и код похрваћења Срба настојати осрнити, а по могућности прогласитии главним кривцем или "грешником".

Гледао сам недавно један документарац о сеоби Гота, оно дошла ми жеља да погледам, у једном моменту Аларик каже "Ми морамо себи наћи домовину, без домовине смо осуђени на нестанак".
У питању је документарно-играни филм, има ту и фикције, али историја је небројено пута дала за право Алариковим ријечима, имали смо на стотине народа, који нису себи обезбиједили државу, земљу гдје ће бити своји на своме, отаџбину, и који су временом били осуђени на нестајање.

А Срби су на крају позног средњег вијека и прелаза у нови вијек остали без српских земаља, остали су без отаџбине, за српски род бејаху то вијекови под туђинском влашћу, турском, угарском, аустријском, млетачком, вијекови борбе за голим опстанком.
И ту је Српска православна црква била и чувар вјере предака, имала је своју јако важну просвјетитељску улогу, али је СПЦ била прије свега и изнад свега чувар идентитета рода српског, само и искључиво преко СПЦ је код народа сачувана свијест о припадности српству.
И наравно да је у тим тешким околностима, и сама изложена сталном прогону, притисцима, уз присилно или из прагматичних разлога константно присутно конвертитство, ваљало одговорити изазовима, искушењима, сталним подвалама, замкама кроз које су пролазилии СПЦ и род српски.

Велика царства, монархије, а посебно монархије у новом вијеку би настојале потиснути народносну припадност, осјећај припадности неком народу и то замијенити поданством, сви су поданици краља или цара без обзира којем народу припадали. То важи и за Хабзбуршку монархију, и пописи који су вршени имали су рубрику вјерску припадност, не и народносну. О посебностима етничких група, водило се рачуна колико је било прихватљиво из угла царске власти, и код стандардизације језика етничких група, и српске, водиља бјеше више интерес централне власти а мање брига за добробити те етничке групе, и ту је СПЦ морала пажљиво мотрити шта се иза бријега ваља, колико се преко тих процеса трасира пртина расрбљавању или унијаћењу које ће такође временом водити у расрбљавање. Те процесе је препознао епископ (горњокарловачки, арадски и темишварски) Петар Петровић и наравно да се супроставио јер је знао куда воде ти процеси, да воде расрбљавању, сад што се у српској историографији деценијама, од 1945-е до дана данашњих, улози СПЦ, па и када би нешто добро урадила, морала дати негативна конотација, други је пар опанака.

Баш као што су знали и код у континуитету наметаног конвертитства, покатоличења и исламииацује Срба, куда води та прича. И да СПЦ а самим тим ни било ко, код конвертита и њихових потомака, више нема начина да задржи осјећај припадности српству и да су ако не ти конвертити, онда њихови потомци свакако за српство изгубљени, а некад би од тих потомака конвертита, ваљда због тежње доказивања да су дичнији католици или шта већ, настали крволоци који би се доказивали у суровости, па и према онима од којих су се одродили.

Однос СПЦ све до XIX вијека према конверитима из православне вјере и став да су они за српски род изгубљени није био плод неразумијевања "вјерских слобода" како се то настоји данас афирмисати из ове перцепције, већ напротив, итекако разумијевање погубности тих процеса и да потомци тих конвертита заиста јесу за српство изгубљени, и ту су ријечи владике Никодина Милаша које је форумаш Slaven777 цитирао;

резултат разумијевања реалности тог времена, а и разумијевања колико је тада било важно задржати Србе под окриљем СПЦ. Процеси и дешавања која ће се десити убрзо, у првој половини XX вијека потврдила су исправност ријечи владике Никодина Милаша.
Kliknite za proširenje...

Odnos nije potrajao do XIX st. samo da naglasim, već itekako i dalje. U Kraljevini Jugoslaviji, SPC je zapravo još jasnije zauzela taj stav, da rimokatolici i muslimani našeg jezika nikako ne mogu biti Srbi, nego ranije (čak).

Pa to je razlog iz kojeg je Marko Car prešao na pravoslavni veru i organizovao pokret štaviše prelaska srbokatolika u primorju u pravoslavlje, između ostalog, jerbo se jednostavno prihvatilo da nema ništa od sekularne nacije koja bi mogla uklopiti i one koji nisu pravoslavci.
 
banya:
Ево једна посебна тема где може да се дискутује о феномену Кроатизације Срба. Мене лично занима који су то најранији списи који помињу покатоличавање и претварање Срба у Хрвате? Да ли се то може повезати са првим српским сеобама на Жумберак? То је негде 16. век када Бенедикт Винковић пише папској курији да је у Истри покатоличио Власе и да су сада они Хрвати.
Kliknite za proširenje...
Zasto spominjes pokatolicavanje? Pa vise je katolickih Srba preslo u Hrvate nego pravoslavnih. Srbi su u pocetku, do SS, u vecini pripadali zapadnoj crkvi.
A sta cemo sa pravoslavnim i katolickim Vlasima koji su se pretapali u Srbe i Hrvate? Msm. vise je pravoslavnih Vlaha preslo u Srbe nego pravoslavnih Srba u katolicke Hrvate. Ako zelis da diskutujes o kroatizaciji Srba, onda je pravo pitanje kako su Srbi katolici presli u Hrvate.

Sto se tice kroatizacije katolickih Srba, to je apsolutno logicno kada se ima u vidu ono vreme. Mletacka je tamo vladala, posle i Austrija. To je bio jedan drugaciji civilizacijski krug od Turske. Nestala je kopca sa Srbima koji su bili pod Turcima. Sam zivot u Mletackoj i posle AU, mesani brakovi i sl doveo je do postepenog gubitka nacionalne svesti. Kao sto je to slucaj sa ljudima koji se usele u Ameriku ili Kanadu. Otkad su Srbi dosli na Balkan, pogledaj koliko se Vlaha (romanizovanih starobalkanskih starosedelaca) dobrovoljo, kroz zivljenje i prozimanje, utopilo u Srbe. R1a je prava slovenska (srpska) haplogrupa, a imamo je manje od trecine. Sto znaci da su se neki drugi narodi asimilovali u nas. Jednostavno - ista vera i civilizacijski krug, zajednicki zivot kroz vise vekova, mesani brakovi, dolazi do asimilacije.
 
Slaven777:
Odnos nije potrajao do XIX st. samo da naglasim, već itekako i dalje. U Kraljevini Jugoslaviji, SPC je zapravo još jasnije zauzela taj stav, da rimokatolici i muslimani našeg jezika nikako ne mogu biti Srbi, nego ranije (čak).

Pa to je razlog iz kojeg je Marko Car prešao na pravoslavni veru i organizovao pokret štaviše prelaska srbokatolika u primorju u pravoslavlje, između ostalog, jerbo se jednostavno prihvatilo da nema ništa od sekularne nacije koja bi mogla uklopiti i one koji nisu pravoslavci.
Kliknite za proširenje...
Zar to (boldovano) nije samo mit? Nekako mi je to djelovalo oduvijek kao nekakva forumaška (u negativnom kontekstu) priča.
 
Krishna:
У Далмацији, на подручју Тропоља и Купреса постоји гомила истих или сличних презимена код православних и католика.

На сајту mandino-selo.com су објавили списак католичких дувањских презимена, ево неких која се поклапају са православним презименима из оближњих крајева:
Зорић - католици у дувањсккм крају / Зорић - православци у Лици, Б. Крајини, и некадашње презиме у Плавну код Книна
Вулетић - католици у дувањском крају / Вулетић - православци око Кључа
Вишић - католици у дувањском крају / Вишић - православци у више села око Бенковца и Дрниша
Видовић - католици у дувањском крају / Видовић - православци у Плавну и Стрмици код Книна, у Кожловцу (Бенковац), и у Боданској Крајини
Томић - католици у дувањском крају / Томић - православци у Отишићу (Врлика)
Томас - католици у дувањском крају / Томасовић - православци у Смрдељима (Кистање), и у Сонковићу и Ждрапњу код Скрадина
Тадић - католици у дувањском крају / Тадић - православци у Риђанима (Книн) и Босанској Крајини
Шкорић - католици у дувањском крају / Шкорић - православци у више села око Бенковца, у Лици, и Босанској Крајини
Шкаре/Шкарић - католици у дувањском крају / Шкарић - православци на Врбнику (Книн)
Шимић - католици у дувањском крају / Шимић - православци у Плавну (Книн)
Шарић - католици у дувањском крају / Шарић - православци у више села око Кистања и Бенковца
Шарац - католици у дувањском крају / Шарац - православци у Цивљанима (Врлика), у Кричкама и Мирловић Пољу код Дрниша
Субашић - католици у дувањском крају / Субашић - православци у Брибиру (Скрадин) и Биљанима (Бенковац)
Станић - католици у дувањском крају / Станић - православци на Жагровићу (Книн), у Лици, и у Босанској Крајини
Смиљанић - католици у дувањском крају / Смињанић - православци у Цивљанима (Врлика) и Косову код Книна
Сабљић - католици у дувањском крају / Сабљић - ндкадашњи православни род у Стрмици (Книн)
Ромић - католици у дувањском крају / Ромић - православци у Пристегу (Бенковац) и Ервенику
Радош - католици у дувањском крају / Радош - православци у Стрмици (Книн)
Пурић - католици у дувањском крају / Пурић - православци у Бискупији (Книн)
Покрајчић - католици у дувањском крају / Покрајац - православци у Вариводама (Кистање), у Промини (Развође) и Жажвићу (Скрадин)
Плеић - католици у дувањском крају / Плејић - православци у Рамљанима (Книн)
Петровић - католици у дувањском крају / Петровић - православци на више локација у Далмацији, Лици и Босанској Крајини
Перић - католици у дувањском крају / Перић - православци у Плавну и Оћестову код Книна, у Жегару (Обровац) и у Кистањама
Павић - католици у дувањском крају / Павић - православци у Ђеврсксма (Кистање), Брибиру (Скрадин) Смоковићу (Задар) и Босанској Крајини
Орловић - католици у дувањском крају / Орловић - православци на Љупчу (Книн)
Ненадић - католици у дувањскомкрају / Ненадић - православци у Штикову (Дрниш) и Грковцима (Босанско Грахово)
Милош - католици у дувањском крају / Милош - православци на Врбнику (Книн), православни Милаши из Цетине (Врлика)
Милетић - католици у дувањском крају / Милетић - православци у Миочићу (Дрниш) и Босанској Крајини, православне Милете у Трпљуху (Дрниш)
Матковић - католици у дувањском крају / Матковић - православци у Книну
Машић - католици у дувањском крају / Машић - православци у Биовичином Селу и Ивошевцима код Кистања
Матић - католици у дувањском крају / Матић - православци у Сонковићу (Скрадин), Смоковићу (Задар), у више села око Бенковца и у Б. Крајини
Маринчић - католици у дувањскомкрају / Маринчић - православци у Рамљанима (Книн)
Марић - католици у дувањском крају / Марић - православци у Голубићу (Книн), у више села око Скрадина, у Лици и у Босанској Крајини
Малић - католици у дувањском крају / Малић - православци на Полачи (Книн)
Љубичић - католици у дувањском крају / Љубичић - православци у Обровцу
Лукач - католици у дувањском крају / Лукач - православци у Радљевцу (Книн)
Лучић - католици у дувањском крају / Лучић - православци у Велушићу (Дрниш)
Лончар - католици у дувањском крају / Лончар - православци у Биочићу и Сиверићу код Дрниша, у Карину, у Кули Атлагића и Биљанима код Бенковца, у Лици и БК
Куна - католици у дувањском крају / Кунац - православци у Кричкама (Дрниш)
Кукавица - католициу дувањском крају / Кукавица - православци у Карину и Бенковцу
Крстановић - католици у дувањском крају / Крстановић - православци у Сиверићу (Дрниш), Рамљанима (Книн), и око Гламоча
Кривић - католици у дувањском крају / Кривић - православци у Лећевици (Каштел)
Крајиновић - католици у дувањском крају / Крајиновић - православци у Лици
Кнежевић - католици у дувањском крају / Кнежевић - прсвославци на десетинама места по Далмацији, Лици и Босанској Крајини
Ивић - католици у дувањском крају / Ивић - православци око Гламоча
Иванчић - католици у дувањском крају / Иванчић - православци у Косорима (Врлика)
Гудељ - католици у дувањском крају / Гундељ - православци у Житнићу и Биочићу код Дрниша
Гргић - католици у дувањском крају / Гргић - православци у Марковцу (Книн)
Галић - католици у дувањском крају / Галић - православци у Радошићу код Сплита, у Кричкама (Дрниш), и око Босанског Грахова
Бајић - католици у дувањском крају / Бајић - православци у више села око Книна и на Купрешкој висоравни
Бакула - католици у дувањском крају / Бакула - православци у Сонковићу (Скрадин)
Билић - католици у дувањском крају / православци у Цивљанима (Врлика), у Герзову (Мркоњић Град), око Новог Града, и на Комару (Травник)
Бокановић - католици у дувањском крају / Бокан - православци у Лици и Босанској Крајини
Буљан - католици у дувањском крају / Буљ - православци у Пристегу (Бенковац)
Баришић - католици у дувањском крају / Баришић - православци у Цетини (Врлика) и на Купрешкој висоравни
Будимир - католици у дувањском крају / Будимир - православци у Лици

Има тога још доста... :)


@Slaven777 @Mej bregami @Perperius @Crnugović @Lanselot @snouden @guslar1389 @psmaniac @Khal Drogo @sumljiv_tip @АнаиванГорд @Cro_čvarak @Jugoslav Čvarak @Берекин @brundoje @JustinCase @Demagogic
Kliknite za proširenje...
Jedino što se jasno vidi da su u starom kraju katolici, a u novom pravoslavci. Kako se to slaže sa teorijom o pokatoličavanju pravoslavaca pod katoličkom vlašću?
 
JustinCase:
Zar to (boldovano) nije samo mit? Nekako mi je to djelovalo oduvijek kao nekakva forumaška (u negativnom kontekstu) priča.
Kliknite za proširenje...
Odnos pravoslavne crkve i Srpske stranke u Dalmaciji prema Srbo katoličkom pokretu u Dubrovniku i okolici je bio prilično hladan da ne napišem odbojan.
Proglasili ih takoreći katoličkim trojanskim konjem .
 
Mej bregami:
Jedino što se jasno vidi da su u starom kraju katolici, a u novom pravoslavci. Kako se to slaže sa teorijom o pokatoličavanju pravoslavaca pod katoličkom vlašću?
Kliknite za proširenje...
Велика већина презимена које сам навео постоји и код католика из Далмације. Дувањски крај сам узео поређења ради, зато што су на на сајту mandino-selo.com објавили списак дувањских презимена. За далматинске католике ме мрзило да копам једно по једно презиме за тачну локацију оклен су, а не нађох комплетан списак од A до Ž као за дувњаке и за далматинске Србе (од А до Ш у њиховом случају).
 
Slavene, kakve veze ima SPC sa nacionalnom svešću onih koji nisu u SPC?

Ja za takvu odluku, da katolici i muslimani ne mogu da budu Srbi, ne znam. Ali znam da je sa stanovišta pravoslavne hrišćanske vere daleko gore biti ateista ili komunista, nego katolik ili musliman. Pa opet nešto ne vidim ateiste da sad, jadni, prave neku drugu naciju jer im SPC ne dozvoljava (?!) da budu Srbi.
 
Evo, i na ovim temama od poslednjih par nedelja, o srpskoj autohtonosti, bilo je bar nekoliko vatrenih srpskih nacionalista koji su pravoslavlje nazivali "verom u jevrejskog Boga" i glorifikovali slovenski paganizam. Besmisleno je da neko ne može da bude Srbin jer mu SPC to brani, besmislen na strašno mnogo nivoa.

Činjenica je samo da se kod nas muslimani, pravoslavci i katolici tradicionalno, ne "ne vole", nego baš mrze. I što su se Srbi većinski jače i srčanije vezivali uz pravoslavlje, to su oni Srbi koji su bili muslimani ili katolici ostajali kao poslednji Mohikanci koji nigde ne pripadaju i koje niko neće. A sa druge strane su (katolici) bili dočekivani širokih ruku pri stvaranju moderne hrvatske nacije koja se grupisala oko katoličke konfesije.
 
Eno, ako je SPC navodno i branila muslimanima da budu Srbi, Katolička crkva je non stop pružala ruke muslimanima i pokušavala da ih privoli kao saveznike, bivše katolike, a sadašnje Hrvate koji su nekad sa katoličanstva primali islam... i to je takođe puklo. Više je, daleko više, bilo muslimana koji su se smatrali, ili se i danas smatraju Srbima.

Samo je takvim Srbima teško da opstanu. Jednostavno su se nacije formirale oko tri najveće vere, ojačale se ratovima. Jedino ako ovakve države, u ovakvim granicama potraju nekoliko generacija, možda nacija postane sinonim za državu, a ne za etno-religijsku vezu i poreklo.
 
Kod pravoslavnih Srba primećujemo i jednu veliku sklonost fragmentaciji, iako su svi pravoslavni, postoji neprijateljstvo sa Bugarima, a od Srba se odvajaju Severomakedonci i Montenegrini, i to ne kao ćelija od ćelije, nego kao maligna ćelija od ćelije, jer se odvoje i postanu neprijatelji.

Iskreno me veoma čudi kako takav fenomen nemamo i kod katolika i muslimana, jer smo sličan, pogan i pokvaren mentalitet. Izuzev primera bačkih Bunjevaca, gde i nakon 50 godina državnog pritiska da moraju da budu Hrvati, oni to odbijaju... čak i danas, kada im taj jedan potpis može doneti državljanstvo EU, stvarno za divljenje... pola Crne Gore bi srpstvo izdalo za kilo mesa. Ne vidim da među Dalmatincima postoji ideja da su zasebna nacija, iako su im i državnost i jezik u Hrvatskoj ukinuti. Ne vidim to ni među Dubrovčanima, koji su npr. duže bili nacija i država nego Montenegro. Ne vidim da muslimani u Crnoj Gori tako srčano viču da su neka zasebna nacija od muslimana u Bosni, koliko Montenegrini preziru Srbe iz Bosne ili Srbije... Jednostavno izgleda da su nam nacionalni temelji ili previše slabi ili previše intelektualni, pa koji god Srbin van Srbije padne na glavu kao beba, krene da viče kako nije Srbin.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

zbiljaš
Kongres Srba u Hrvatskoj 1945. godine
Odgovora
15
Pregleda
580
zbiljaš
zbiljaš

Back
Top