Istina o braku Aleksandra Karađorđevića i rumunske princeze
Autor:Aleksandra Kolarević10. Mar. 202118:07
Foto: World history archive / Profimedia
Brak kralja Aleksandra I Karađorđevića i rumunske princeze Marije bio je među skladnijim u istoriji srpskih monarha. Kraljica Marija i kralj Aleksandar bili su uzor za sve evropske kraljevske parove. Živeli su skladno i povučeno, a brak su krunisali trojicom sinova – Petrom, Tomislavom i Andrejem. U susret seriji "Aleksandar od Jugoslavije" koja sa emitovanjem kreće na televiziji NOVA S 15. marta, dok će za one nestrpljive, prva epizoda serije biti pretpremijerno dostupna 12. marta, od 10 časova ujutru, na portalu Nova.rs, donosimo vam ljubavnu priču kralja Aleksandra i kraljice Marije.
Kako je u dinastiji Karađorđević do tada preovladavao običaj da se vladari žene Srpkinjama, zaključeno je da bi bilo dobro da kralj Aleksandar izabere “strankinju” i tako istovremeno “oplemeni dinastiju” i podigne međunarodni ugled kraljevine.
– Aleksandar je bio izuzetno religiozan, jako je držao do pravoslavlja i očito je tražio buduću suprugu u pravoslavnom svetu. Nama najbliži, Bugari, tada su bili protivnici i poraženi (u I svetskom ratu – prim.nov), Grčka nam je bila više protivnik nego savetnik, nju su Anglo-francuzi okupirali 1917. i proterali kralja, tako da je zbližavanje Jugoslavije i Rumunije bilo logično – objasnio je istoričar Nebojša Damnjanović u jednom razgovoru za portal Nova.rs. Pored toga, Damjanović smatra da je postojao još jedan razlog zbog kojeg je Aleksandru išao u korist brak sa rumunskom princezom Marijom.
Naime, Aleksandar je bio iz nove dinastije, a kraljica Marija iz hiljadugodišnje. Rumunska dinastija Hoencolern-Zigmaringen bila je nemačkog porekla, ali je vremenom primila pravoslavlje. Kraljica Marija je, sa druge strane, preko majke Marije od Edinburga, bila praunuka engleske kraljice Viktorije, pa je osim lepote i obrazovanja imala i veoma visoko poreklo.
Aleksandar I Karađorđević, Foto: Wikimedia Commons/Kanitz, Felix Philipp, 1829-1904; Jovanovic, Bogoljub
Iako je reč bila o “ugovorenom braku” priča kaže da je princeza pristala čim su joj pokazali fotografije kralja Aleksandra. Marija je odmah počela da uči srpski jezik i do trenutka polaska za Beograd već je vladala osnovama i mogla je da se sporazumeva.
Svadba je zakazana u relativno kratkom roku, i bili su spremni za dolazak velikog broja stranih zvanica. Na kraljevsku svadbu u Beogradu svoje izaslanike poslale su mnoge države poput Persije, pa i dalekog Japana, a doputovao je i gost iz Austrije, sa kojom je do pre četiri godine Srbija ratovala.
Kralj Aleksandar i kraljica Marija na dan venčanja 1922, Foto: Wikimedia Commons/Bain News Service, publisher
Kažu da je buduća kraljica Marija zadobila velike simpatije naroda kada se sa balkona Starog dvora obratila na srpskom rekavši: “Ja vam od srca blagodarim!”.
Lepu, po poslednjoj modi obučenu princezu, stotine hiljada Beograđana i zvanica, ispratilo je ovacijama, a one su se nastavile i sutradan. Na venčanju u Sabornoj crkvi, na patrijarhovo pitanje uzima li Aleksandra za muža, Marija je na srpskom rekla: “Hoću! Da!”.
Foto: Wikipedia
Iste večeri, u svečano okićenom vozu, kraljevski par otputovao je na medeni mesec u Sloveniju, na Bled.
Vuk Drašković smatra da je u kraljici Mariji Aleksandar Karađorđević našao ono što mu je nedostajalo. Kada je imao samo petnaest meseci, ostao je bez majke, a sa ocem je imao strog, vojnički odnos.
– To bi psiholozi bolje od mene kazali. Marija je bila sjajna žena. Ona mu je zamenila majku koju nije upamtio – smatra Drašković.
https://nova.rs/zabava/istina-o-braku-aleksandra-karadordevica-i-rumunske-princeze/
