"Kraljevina Srbija"- buducnost ili ne?

[HEFESTOS 1]

У САД-у су тек 2.5 месеца касније по хватању, сазнали како су Черчил и Броз испланирали целу фарсу !

Можда нешто више сазнамо 2046.г. из њихових архива.

Ма, знали су и Амери, него су то старе коорве; продали су га за трице, а оних из "Хилијарда" су се цео живот стидели своје државе, има документарац о томе...

 

[HEFESTOS 1]

Misliš od ovih tvojih crvendaca jer su Srbi naivno izabrali Austrougraskog čatu umesto svog kralja .. To bi bilo isto kao npr da su Rusi umesto cara izabrali ubacenog Nemca ček ček pa ima i tu nešto .. Previše im je lako sa tim komunističkmi mozgovima..

Одакле Хрвату из Данске идеја да некога у Србији занима шта он о било чему мисли?

 

[Mystic+]

Ма, знали су и Амери, него су то старе коорве; продали су га за трице, а оних из "Хилијарда" су се цео живот стидели своје државе, има документарац о томе...

Нису.

До писаног документа Стејт департмента је дошао Радован Калабић !

Има и копију:

Види на 17мин:30сек

 

[Mystic+]

Одакле Хрвату из Данске идеја да некога у Србији занима шта он о било чему мисли?

Млад и жут, планира да се врати и стекне искуства о слободи и суверенитету...

 

[HEFESTOS 1]

Нису.

До писаног документа Стејт департмента је дошао Радован Калабић !

Има и копију:

Види на 17мин:30сек

Нисам баш убеђен да се Америма може веровати; папир трпи све...

 

[Mystic+]

Нисам баш убеђен да се Америма може веровати; папир трпи све...

Не може се ником веровати, можда перу пилатски руке, али има у том писму дозе сујете, када се суперсила не пита која је Британце своје савезнике извукла из окупације !

У тексту те забележбе СД види се једна доза дипломатске озлојеђености.

 

[Mystic+]

Не заборавимо изјаву Трумана, како му је нејасно, како ЈУ и треба даље да живи са народима који су се међусобно клали, нарочито истичући злочине Хрвата према Србима !

Због много сличних ствари, ЦИА је формирана, како би контролисала и савезнике и непријатеље !

 

[igi192]

Одакле Хрвату из Данске идеја да некога у Србији занима шта он о било чему мисли?

Odakle komunisti pravo, da diše posle svega što je učinjeno,..

 

[Mystic+]

Јасно и видљиво је удаљавање САД-а и ВБританије шта чинити у Југославиј и са Дражом и шта чинити са Брозом.

Лисац Черчил је био учинковитији !

 

[Mystic+]

Odakle komunisti pravo, da diše posle svega što je učinjeno,..

 

[HEFESTOS 1]

Odakle komunisti pravo, da diše posle svega što je učinjeno,..

Слажем се.
Још дишеш?

 

[HEFESTOS 1]

Због много сличних ствари, ЦИА је формирана, како би контролисала и савезнике и непријатеље !

Можда је због тога формирана, али одавно не ради то.
Сад ради управо супротно, и то би барем ти требало да видиш, јасно...

 

[Mystic+]

Odakle komunisti pravo, da diše posle svega što je učinjeno,..

Морамо и њих да уврстимо у Корпоративну Србију, стим што ће добити удео власти колико им пипада из будућег Референдума којим ће се дефинисати модел на следећи начин:

- - -
Једнина, Мањина и Мноштво, своју друштвеност тражи на следећи начин:

1) Monarhizam glasova: 38 - 30,9% (принцип дуалне једнине /монарх+патријарх/, тела крунског, војног савета и синода... )
Удео Монархије је: гласова 38 - 30,9%

2) Republikanizam glasova: 13 - 10,6% (Република племства, независних оптимата, елите, господства, принцип мањине, ... Горњи дом / Сенати / Већа / итд.... овај проценат гласова треба узети са резервом, јер данас људи не знају шта је одлика Републике па многи гласају за статус кво, што даје неадекватност политичког модела поделе власти. Пре референдума када би се образовали гласачи политикологијом, пао би сигурно на 1/3 - 3.5%) (Militarizam glasova: 6 - 4,9%+Anarhizam glasova: 6 - 4,9%+Konzervativizam glasova: 18 - 14,6% , што заиста осликава републиканца као независну и суверену политичко/економску јаку личност)
Удео Републике је: гласова 38 - 30,9%

3) Демократија гласова / Република владавине мноштва ("народа"), је народна друштвеност изражена кроз свакодневну политику и економију а то је Влада+Народна скупштина и ова друштвеност са слабом државотворношћу сабрано износи са 2/3 - 7,1% републиканизма (додати остало: Komunizam glasova: 11 - 8,9% + Socijalizam glasova: 24 - 19,5% + Liberalizam glasova: 24 - 19,5% + Hrišćanska demokratija glasova: 19 - 15,4% + Nacionalizam glasova: 35 - 28,5%)
Удео Демократије је: гласова 47 - 38,2%

 

[Droid]

Koji god da bude bice srpski i bice kralj.

Pa ne moze to tek tako!

 

[Droid]

Онај који поведе устанак (за "крст часни и слободу златну"), прокламован испод храста и ослободи државу и народ од спољних и унутарњих узурпатора и терориста...

Онај који сруши пандемонијску владавину зомбираних поданика !

Dakle onaj sa najvecim topuzom.

 

[Seksi Gospodin]

Можда је због тога формирана, али одавно не ради то.
Сад ради управо супротно, и то би барем ти требало да видиш, јасно...

Kraljevina Srbija je budućnost...
Negde oko 5612 godine...

 

[Seksi Gospodin]

Pa ne moze to tek tako!

Pa naravno da ne može!
Gde će onoliki lelemudi i kuravele sa državnih jasli?
Misliš da će kralj to da hrani?
Bole ga dupe baš, njemu trebaju tajkuni a ne kuravele iz Telekoma i lelemudi iz EPS-a

 

[igi192]

Da i ovde ovo postavim.. Ko razume shvatiće

CENTRALA INDUSTRIJSKIH KORPORACIJA
KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
1923-1941.
ISTORIJAT TVORCA FONDA I SAMOG FONDA
Na osnovu dokumenata pronađenih u fondu Centrala industrijskih korporacija Kraljevine
Srba, Hrvata i Slovenaca počinje sa radom 1. januara 1923. godine, a istog datuma osnovala je svoj
Centralni ured sa sedištem u Beogradu.
Centralni ured je izvršni organ Centralnog zbora i Predsedništva Centrale industrijskih
korporacija.
Tačan datum ukidanja Centrale industrijskih korporacija nije se mogao utvrditi iz
dokumenata, a Odsek za evidenciju i depoe nije našao nikakve podatke. Međutim materijal ovog
fonda završava se sa martom 1941. godine.
Zadatak Centrale je: da čuva interese i da unapređuje razvitak celokupne industrije u zemlji
i na strani, da usredsređuje i olakšava sve odnose sa Kraljevskom vladom i njenim organima, sa
javnim korporacijama, ustanovama i društvima u svim onim stvarima koje se posredno ili
neposredno tiču industrije, da zaštićuje i zastupa interese industrije u zakonodavstvu i administraciji
i najzad da stvara centar za obaveštenje, savetovanje i posredovanje u korist svojih članova, kao i u
korist industrijskih preduzeća učlanjenih u organizacijama koje su članovi Centrale.
U Centrali industrijskih korporacija postoji Odsek za posredovanje u smislu i na osnovu
paragrafa 2 njenih Pravila, čiji je zadatak, da preduzećima, članovima industrijskih korporacija
udruženih u Centralu industrijskih korporacija, u konkretnim slučajevima pruži pomoć i štiti njihove
interese intervencijom kod državnih centralnih vlasti i drugih ustanova u Beogradu, radi obaveštenja
i što bržeg i povoljnijeg rešenja podnesenih molbi i žalbi odnosno predstavka.
U cilju održavanja Odseka za posredovanje naplaćivan je naročiti doprinos za učinjene
usluge.
Na osnovu završnog računa za 1938. godinu mogli su se utvrditi izvori prihoda Centrale
industrijskih korporacija: članarina, kirija, prinosi raznih industrijalaca, nepredviđeni prihodi, kao i
doprinos od ekspezarnih nota. Iz ovih prihoda isplaćivano je osoblje Centrale industrijskih
korproacija.
Iz primopredajnog zapisnika (br. 529 od 28. V 1953) vidi se da je ovu građu Državni arhiv

 

[Seksi Gospodin]

Da i ovde ovo postavim.. Ko razume shvatiće

CENTRALA INDUSTRIJSKIH KORPORACIJA
KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
1923-1941.
ISTORIJAT TVORCA FONDA I SAMOG FONDA
Na osnovu dokumenata pronađenih u fondu Centrala industrijskih korporacija Kraljevine
Srba, Hrvata i Slovenaca počinje sa radom 1. januara 1923. godine, a istog datuma osnovala je svoj
Centralni ured sa sedištem u Beogradu.
Centralni ured je izvršni organ Centralnog zbora i Predsedništva Centrale industrijskih
korporacija.
Tačan datum ukidanja Centrale industrijskih korporacija nije se mogao utvrditi iz
dokumenata, a Odsek za evidenciju i depoe nije našao nikakve podatke. Međutim materijal ovog
fonda završava se sa martom 1941. godine.
Zadatak Centrale je: da čuva interese i da unapređuje razvitak celokupne industrije u zemlji
i na strani, da usredsređuje i olakšava sve odnose sa Kraljevskom vladom i njenim organima, sa
javnim korporacijama, ustanovama i društvima u svim onim stvarima koje se posredno ili
neposredno tiču industrije, da zaštićuje i zastupa interese industrije u zakonodavstvu i administraciji
i najzad da stvara centar za obaveštenje, savetovanje i posredovanje u korist svojih članova, kao i u
korist industrijskih preduzeća učlanjenih u organizacijama koje su članovi Centrale.
U Centrali industrijskih korporacija postoji Odsek za posredovanje u smislu i na osnovu
paragrafa 2 njenih Pravila, čiji je zadatak, da preduzećima, članovima industrijskih korporacija
udruženih u Centralu industrijskih korporacija, u konkretnim slučajevima pruži pomoć i štiti njihove
interese intervencijom kod državnih centralnih vlasti i drugih ustanova u Beogradu, radi obaveštenja
i što bržeg i povoljnijeg rešenja podnesenih molbi i žalbi odnosno predstavka.
U cilju održavanja Odseka za posredovanje naplaćivan je naročiti doprinos za učinjene
usluge.
Na osnovu završnog računa za 1938. godinu mogli su se utvrditi izvori prihoda Centrale
industrijskih korporacija: članarina, kirija, prinosi raznih industrijalaca, nepredviđeni prihodi, kao i
doprinos od ekspezarnih nota. Iz ovih prihoda isplaćivano je osoblje Centrale industrijskih
korproacija.
Iz primopredajnog zapisnika (br. 529 od 28. V 1953) vidi se da je ovu građu Državni arhiv

Jedino su Slovenci imali industriju i nešto po zapadnoj Hrvatskoj.
Mi smo bili domaćini ljudi sa svojim imanjem.
Krupnom kapitalu ne trebaju ljudi sa svojim imanjem.
Tu je kraj svake priče
E sad ni imanja ni industrije, samo magacini uvozničkog lobija i kičma trans.
Sem ako te partija ne ubaci na spisak lelemuda po Telekomu.

 

[igi192]

Jedino su Slovenci imali industriju i nešto po zapadnoj Hrvatskoj.
Mi smo bili domaćini ljudi sa svojim imanjem.
Krupnom kapitalu ne trebaju ljudi sa svojim imanjem.
Tu je kraj svake priče
E sad ni imanja ni industrije, samo magacini uvozničkog lobija i kičma trans.
Sem ako te partija ne ubaci na spisak lelemuda po Telekomu.

1. Прва Српска фабрика аероплана Живојин Рогожарски АД, основана је 1923,модели авиона које производи: мали Бранденбург, Физир ФН, Сим 14, Р-100, Хуррицане Мк , као и ИК 3
2. ИКАРУС АД, творница аеро и хдроплана, Шумадијска 12, Нови Сад, основана је 1923, модели авиона које производи: Потез 15, Хаwкер Фурy, Бристол Бленхеим, ИК-2 Оркан.
3. Фабрика аероплана и хидроавиона ,,ЗМАЈ’’ је основан 1927, модели авиона које производи: Деwоитине, Физир, ФП-2, Хаwкер Фурy, Хаwкер Хуррицане, и путнички Спартан по спецификацијама АЕРОПУТ-а
4. ИНДУСТРИЈА АЕРОПЛАНСКИХ МОТОРА АД Основана 1927, модели авиона које производи: Јупитер (Гноме-Рхоне), К-7, К-9 и К-14.
5. ФАБРИКА АВИОНСКИХ МОТОРА С.ВЛАЈКОВИЋ и СИН Столарска компанија Светозара Влајковића почела је са производњом авиона 1925, Брегует XИВ, као и авионских мотора Wалтер НЗ
6. ТЕЛЕОПТИК АД Прва Српска фабрика телефона, оптике и прецизне механике;основана је1922, да би 1928 почела да производи и авионске инструменте.
7. НЕСТОР АД Фабрика је основана 1938.
8. МИКРОН Погон за оптику и прецизну механику који је основан 1931. у Београду производио је инструменте за авионе.
9. ЈАСЕНИЦА АД Прва фабрика у Србији која је производила свећице по лиценци. Бавила се и поправком авионских мотора ЛОРЕН.
10. УТВА ДД Основана је у Земуну 1937 као фабрика за производњу једрилица. Премештена у Панчево 1939/1940 године где је почела да ради на одржавању авиона за тренинг; Буцкер.
11. ФАБРИКА ПАДОБРАНА КНЕБЛ И ДИТРИХ Фабрика је основана 1923 у Инђији
12. ДРЖАВНА ФАБРИКА АВИОНА Краљево Септембра 1926. модели авиона које производи: 425 kom.бреге19, ДО-17
13. Фабрика авиона „Албатрос“ основана је у Сремској Митровици 16. октобра 1929 Године

 

[igi192]

Bitne su bile i saobraćajne komunikacije, posebno dunavski plovni put, jer se Nemačka snabdevala naftom iz Rumunije. U slučaju zaprečavanja djerdapskog tesnaca Nemačka bi u roku od tri meseca intenzivnog vodjenja rata ostala bez snabdevanja naftom, pošto tadašanja putna mreža i železnica nisu bile dovoljne da prevezu potrebne količine nafte iz Rumunije. A Nemačke rezerve su bile nedovoljne.
Ovu izuzetno dobru poziciju naše zemlje 1936. godine koriste jugoslovenska vlada i Narodna banka i donose odluku da strateške sirovine prodaju za devize. (Da napomenem da je Narodna banka tada bila privatna banka).

I tada je nekoliko naših sirovina i polufabrikata bilo na najvišoj klasifikacionoj lestvici traženih artikala u svetu. Medju njima je bila i konoplja.


Investicijama koje je inicirala naša vlada u oblasti obojene metalurgije Jugoslavija izbija na prvo mesto po proizvodnji bakra. Te 1938. godine u Boru se vrši najkvalitetnija i najmodernija elektroliza u Evropi.


Druga velika investicija koja je završena 1940. godine pred sam rat je topionica olova u Zvečanu gde se dobijalo čisto olovo. Ovo je stvaralo sirovinsku osnovu za fabriku "Zorka" u Šapcu koja je pred rat modernizovana i postala je tada najveća fabrika hemijske industrije u ovom delu Evrope. Davala je oko 200 jedinjenja potrebnih za ratnu industriju - eksplozive, boje, lakove...


Značajna je bila fabrika alumnijuma u Šibeniku, zatim valjaonica gvoždja u Zenici koja je radila odlivke veličine oko 90 cm od kojih se moglo napraviti praktično sve u industriji.

 

[igi192]

Siromasni, jesmo bili tada ali je to tada bilo i 4/5 sveta ... Put je bio, bitan ..

 

[C0NSIGLIERI]

Siromasni, jesmo bili tada ali je to tada bilo i 4/5 sveta ... Put je bio, bitan ..

Rekao bi da je bilo vise od 90% siromasnih u to vreme, zene ni posle WW2 u Svajcarskoj nisu imali pravo glasa, a Belgijanci su drzali crnce u kavezima za potrebe cirkusa.

Argumenti danasnjih republikanaca su na nivou price kako nismo imali internet za vreme kraljevine.

 

[C0NSIGLIERI]

Pa ne moze to tek tako!

Nego kako, tako kako je sad mislis da je bolje?
Bajatovic glavni bačje u republici, prva pratilja mu Mica Megatrend.

 

[Scott Isle]

Dakle onaj sa najvecim topuzom.

Tacno. Kralj je strah i trepet. Zemlje se trese kad on prolazi. Svi su manji od makova zrna pred njim. Ali u drugoj ruci, on drzi tezgu. Dakle on Istina i Etika, a i topuz, sve narod mrzi, sto je najbolje, to je Kralj, strah i trepet.