Тема нема везе са Александром,него да те излечим комплекса по последњи пут и овде завршавам расправу.
1.Како је Александар говорио својој војсци:
Arrian, Anabasis, Chap. XXV:
Alexander speech:
"O Macedonians and Greek allies" - "О Македонци и Грчки савезници"
------------------
2.Како су древни грци говорили за његовог оца.
Demosthenes, the great Athenian statesman and orator, spoke of Philip II as:
"... not only no Greek, nor related to the Greeks, but not even a barbarian from any place that can be named with honors, but a pestilent knave from Macedonia,."
[Third Philippic, 31]
------------------
3.Како је сам Александар говорио о свом језику којег грци не могу да разумеју
Quintus Curtius Rufus
[12] Alexander speaks: "The Macedonians are going to judge your case," he said. "Please state whether you will use your native language before them."
Philotas: "Besides the Macedonians, there are many present who, I think, will find what I am going to say easier to understand if I use the language you yourself have been using, your purpose, I believe, being only to enable more people to understand you."
Then the king said (Alexander): "Do you see how offensive Philotas find even his native language?
He alone feels an aversion to learning it. But let him speak as he pleases - only remember he as contemptuous
of our way of life as he is of our language." [p.138]
----------
Дакле по последњи пут,неће ти поможи политика,пропаганда или сила да можеш да избришеш оно што је написано у то време.
Не може бело бити црно ма колико желео да окренеш,теби или теби сличнима.
Остаће увек записано да су Македонци посебан народ од грка,да имају посебан језик којег други народи не разумеју,и да се њихово царство звало Македонско.
То је истина која се не може обрисати ма колико хтео.Е сада ако су сви ти антички писци и његови генерали лагали о Александру само вама у инат и да напакосте вашим идејама,
онда је то посао за временску машину,да се вратиш кроз време па да се све то лепо исправи и да пише како би ти хтео да буде.
Пријатно.
Херодот, IX, 44-45: (припреме за битку код Платеје у време Грчко-персијских ратова):
"А кад је ноћ даље одмакла, те се чинило да је свугде по околима мир...тада атинским стражарима дојаше Александар, син Аминтин,
војсковођа и краљ македонски, те затражи да се с војводама поразговори...проговори им Александар овако: "Атињани, као залог поверавам вам ове речи, чувајте их као тајну и не саопштавајте их никоме другом...Јер их не бих саопштавао да
ми није много стало до целе Хеладе.
Та сам сам хеленскога рода од давнина, и зато не бих желео да видим да је Хелада изгубила слободу и пала у ропство...А ако се овај рат сврши по вашој жељи, треба да се сећате и мог спасења,
јер сам ради Хелена учинио тако смело дело, желећи да вам откријем намеру Мардонијеву, да не би варвари на вас напали изненада, пре него бисте очекивали. а ја сам
Александар Македонац."
(М. Н. Ђурић, Историја Старих Грка до смрти Александра Македонског у одабраним изворима, Завод за уџбенике, Београд 1983 (четврто издање), стр. 83.)
(Реч је наравно о Александру I Филхелену (Љубитељу Хелена тј. Грка), краљу Македоније од око 498. до 454. пре Хр., једном од претходника Александра (III) Великог)
Да не буде да је чувени класичар Милош Ђурић нешто забашурио ево и мало опширнијег цитата из једног енглеског превода уз који на сајту иде и грчки изворни текст:
"...and when night was far advanced, and it seemed that there was quiet everywhere in the camps, and that the men were in their deepest sleep, then
Alexander the son of Amyntas, commander and king of the Macedonians, rode his horse up to the guard-posts of the Athenians and requested that he might have speech with their generals...Having heard this, forthwith they accompanied the men to the guard-posts, and when they had arrived there, Alexander thus spoke to them: "Athenians, I lay up these words of mine as a trust to you, charging you to keep them secret and tell them to no one except only to Pausanias, lest ye bring me to ruin: for I should not utter them
if I did not care greatly for the general safety of Hellas, seeing that I am a Hellene myself by original descent and I should not wish to see Hellas enslaved instead of free. I say then that Mardonios and his army cannot get the offerings to be according to their mind, for otherwise ye would long ago have fought. Now however he has resolved to let the offerings alone and to bring on a battle at dawn of day; for, as I conjecture, he fears lest ye should assemble in greater numbers. Therefore prepare yourselves; and if after all Mardonios should put off the battle and not bring it on, stay where ye are and hold out patiently; for they have provisions only for a few days remaining. And if this way shall have its issue according to your mind, then each one of you ought to remember me also concerning liberation,
since I have done for the sake of the Hellenes so hazardous a deed by reason of my zeal for you, desiring to show you the design of Mardonios, in order that the Barbarians may not fall upon you when ye are not as yet expecting them:
and I am Alexander the Macedonian." Thus having spoken he rode away back to the camp and to his own position.
http://www.sacred-texts.com/cla/hh/hh9040.htm
Него, да се ми вратимо на краља Вукашина, цара Душана, да видимо има ли оних Грка у словенским изворима из средњег века или нема, ко и зашто потура Карловачки рукопис Душановог законика из 1764. као средњовековни
документ итд.
Е мој Сандански, чиме се ти служиш.
Па ова насловница ти је Карловачки препис Душановог законика !
http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/Zb...age/1/mode/1up
Напрегни се мало и погледај годину када је препис израђен:
http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/Zb...age/1/mode/1up
Колико ја видим овде пише да је препис из 1764 !?
А где се овде спомиње краљ Милутин? Као што је Славен већ приметио овај број 1299 ти је нека сигнатура, није година...
Ал, ајде све то, ми смо о овом препису, као и о титулама Мрњавчевића, већ говорили у расправама о којима си и ти учествовао, где сам ти ја лепо писао и о Илирским грбовницима, и Карловачком рукопису...ал нећу даље да не испадне да спамујеш, а то, кажу, није добро...
Ево пар предлога за читање заинтересованима:
1. Карловачки рукопис
Н. Радојчић, Законик цара Стефана Душана 1349 и 1354, Београд 1960, стр. 22 (и уопште о НЕПОУЗАДАНОСТИ позних преписа Душановог законика из 18. века).
http://www.scribd.com/doc/170571405/...na-1349-i-1354
2. Како је Стефан, цар Србљем и Грком постепено од 16. века постао цар Македоније, Далмације, Босне, Угровлашке итд...
Б. Ферјанчић, С. Ћирковић, Стефан Душан, краљ и цар, Београд , стр. 2005, 325-339.
http://www.scribd.com/doc/181215677/...fan-Dušan
3. Грци и Романија (Византија)
Љ. Максимовић, Грци и Романија у српској владарској титули, ЗРВИ 12 (1970), стр. 61-78.
http://www.scribd.com/doc/126803265/...darskoj-tituli
4. Ромеји/Византинци=Грци у словенским изворима
нпр.
http://commons.wikimedia.org/wiki/Ca...aevangelia.jpg
Претпостављам да је и ово Лондонско четворојеванђеље где се Јован Александар титулише као
цар Бугаром и Грком такође "новији препис".
Интересантно, стручњаци из Британске библиотеке га датују у 1355-1356. годину.
http://britishlibrary.typepad.co.uk/...alexander.html
Ево "новијег преписа"
Несторовог летописа или
Повести минулих лета,
Радзвилски (или Конигсбершки) рукопис из 15. века (овде нас интересује јесу ли нпр. Руси у средњм веку називали Ромеје/Византинце Грцима или не):
http://radzivil.chat.ru/
http://commons.wikimedia.org/wiki/Ca...vill_Chron.jpg
Ево стране на којој се налази минијатура са представом похода кнеза Олега на Цариград (907), а у четвром реду одозго лепо се може прочитати:
Иде Олег на Греки...
Иначе, нису све српске повеље сачуване у "новијем препису", има и оних које су опстале у "оргиналу". Рецимо Душанова повеља серском митрополиту Јакову из 1353. године:
Лидија Славева, Владимир Мошин, Српски грамоти од Душаново време, Институт за истражување на старословенската култура, Прилеп 1988.стр. 77-78.
http://www.scribd.com/doc/171043523/...%A1anovo-vreme
(Примера има још наравно, а овај наводим јер имамо и царски потпис црвеним мастилом...
Стефан у Христа Бога благоверни цар Србљем и Грком)
Не знам заиста зашто ми Срби не дигитализујемо наше рукописно благо. Овако, ја, што се тиче повеље коју је Душан даровао серском митрополиту Јакову 1353. морам да поверење поклоним издавачима а то је:
Институт за истражување на старословенската култура, Прилеп.
Али, ако су већ Срби и, дакако, Бугари преправљали своје рукописе, натписе итд. да истакну постојање Грка (на рачун Македонаца?!), што ли су то радили и браћа Руси?
Ево још један средњовековни руски рукопис где се Ромеји/Византинци називају Грцима.
Лаврентијевски летопис тј. препис
Повести минулих лета из
1377. (најстарији сачувани препис овог дела):
http://expositions.nlr.ru/Laurentian.../page_Show.php
Иде Игор на Греки (лепо се види испод неколико редова црвеним мастилом где су године без летописачког уноса).
Ма немогуће!
