У новијим преписима...А пре тога...
Прво код Милутина
Онда код Душана
Мада вероватно је ово некакво масло Ватикана,Нато плаћеника или домаћих издајника...
Све у свему док не покажеш ту повељу у оргиналу из хиљадутриста и неке где стриктно стоје грци остаје овако...
Немам ништа против и да стоји грци,ал то је измишљен термин и увек је стајало Ромеји.
Е мој Сандански, чиме се ти служиш.
Па ова насловница ти је Карловачки препис
Душановог законика !
http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/Zbirka_cirilskih_rukopisnih_knjiga_NBS/RS-152#page/1/mode/1up
Напрегни се мало и погледај годину када је препис израђен:
http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/Zbirka_cirilskih_rukopisnih_knjiga_NBS/RS-152#page/1/mode/1up
Колико ја видим овде пише да је препис из 1764 !?
А где се овде спомиње краљ Милутин? Као што је Славен већ приметио овај број 1299 ти је нека сигнатура, није година...
Ал, ајде све то, ми смо о овом препису, као и о титулама Мрњавчевића, већ говорили у расправама о којима си и ти учествовао, где сам ти ја лепо писао и о Илирским грбовницима, и Карловачком рукопису...ал нећу даље да не испадне да спамујеш, а то, кажу, није добро...
Ево пар предлога за читање заинтересованима:
1. Карловачки рукопис
Н. Радојчић, Законик цара Стефана Душана 1349 и 1354, Београд 1960, стр. 22 (и уопште о НЕПОУЗАДАНОСТИ позних преписа Душановог законика из 18. века).
http://www.scribd.com/doc/170571405/N-Radojčić-Zakonik-cara-Stefana-Dušana-1349-i-1354
2. Како је Стефан, цар Србљем и Грком постепено од 16. века постао цар Македоније, Далмације, Босне, Угровлашке итд...
Б. Ферјанчић, С. Ћирковић, Стефан Душан, краљ и цар, Београд , стр. 2005, 325-339.
http://www.scribd.com/doc/181215677/Ferjančić-Ćirković-Stefan-Dušan
3. Грци и Романија (Византија)
Љ. Максимовић, Грци и Романија у српској владарској титули, ЗРВИ 12 (1970), стр. 61-78.
http://www.scribd.com/doc/126803265/Lj-Maksimović-Grci-i-Romanija-u-srpskoj-vladarskoj-tituli
4. Ромеји/Византинци=Грци у словенским изворима
нпр.
http://commons.wikimedia.org/wiki/Ca...aevangelia.jpg
Претпостављам да је и ово
Лондонско четворојеванђеље где се Јован Александар титулише као
цар Бугаром и Грком такође "новији препис".
Интересантно, стручњаци из Британске библиотеке га датују у
1355-1356. годину.
http://britishlibrary.typepad.co.uk/...alexander.html
Ево "новијег преписа" Несторовог летописа или Повести минулих лета,
Радзвилски (или Конигсбершки) рукопис из 15. века (овде нас интересује јесу ли нпр. Руси у средњм веку називали Ромеје/Византинце Грцима или не):
http://radzivil.chat.ru/
http://commons.wikimedia.org/wiki/C...aviewer/File:14_2_List_of_Radzivill_Chron.jpg
Ево стране на којој се налази минијатура са представом похода кнеза Олега на Цариград (907), а у четвром реду одозго лепо се може прочитати:
Иде Олег на Греки...
Иначе, нису све српске повеље сачуване у "новијем препису", има и оних које су опстале у "оргиналу". Рецимо Душанова повеља серском митрополиту Јакову из 1353. године:
Лидија Славева, Владимир Мошин, Српски грамоти од Душаново време, Институт за истражување на старословенската култура, Прилеп 1988.стр. 77-78.
http://www.scribd.com/doc/171043523/...%A1anovo-vreme
(Примера има још наравно, а овај наводим јер имамо и царски потпис црвеним мастилом...Стефан у Христа Бога благоверни
цар Србљем и Грком)
Не знам заиста зашто ми Срби не дигитализујемо наше рукописно благо. Овако, ја, што се тиче повеље коју је Душан даровао серском митрополиту Јакову 1353. морам да поверење поклоним издавачима а то је: Институт за истражување на старословенската култура, Прилеп.
Али, ако су већ Срби и, дакако, Бугари преправљали своје рукописе, натписе итд. да истакну постојање Грка (на рачун Македонаца?!), што ли су то радили и браћа Руси?
Ево још један средњовековни руски рукопис где се Ромеји/Византинци називају Грцима.
Лаврентијевски летопис тј. препис
Повести минулих лета из
1377. (најстарији сачувани препис овог дела):
http://expositions.nlr.ru/LaurentianCodex/_Project/page_Show.php
Иде Игор на
Греки (лепо се види испод неколико редова црвеним мастилом где су године без летописачког уноса).