Tražeći po netu informaciju da li Selimir još uvek radi, naleteh ovde na popriličnu debatu klasične i alternativne medicine. Pre svega, nisu svi "kiropraktičari" isti, tako da ko god želi da ih isproba ne bi trebalo iz prve da "daje" svoju kičmu na izvol'te. Ono što klasična medicina nudi je pre svega opuštanje odredjenog mišića (na ovaj ili onaj način - strujom, lekovima, fizikalnim terapijama itd.) da bi ga opustili i videli da li je on taj (takav kakv je u grču) uzročnik odredjenog bola, deformiteta. Ukoliko nije (a to ne mogu da ustanove odmah, jer se ne može sve videti na rendgenu) nakon neuspelog prvog kruga, upućuju na skener na kome detaljno mogu da vide nastale promene. Kao zadnju soluciju ostaviće operaciju. E to je već mač sa dve oštrice, jer ukoliko operacije ne uspe, možete da ostanete ćopavi, za odredjeni procenat izgubiti funkciju nekog dela tela ili u najgorem slučaju postati delimični ili potpuni invalid, Ukoliko operacije uspe, super! E upravo zato ljudi prvo idu kod vidara, kostolomaca, kiropraktičara (nazovite ih kako hoćete) jer nemaju šta da izgube.
Navešću vam primer moje majke koja je nakon pomenutih koraka u klasičnom lečenju (jer je imala dijagnozu diskushernije, ne znam tačno na kojim pršljenovima-bila je to '98), došla do stadijuma inekcija Trodona jer nije mogla da trpi bolove, Puzala je po kući polunadrogirana i otac ju je u rukama nosio po domovima zdravlja, banjama itd. Da ne pričam da je pre bilo kakvog odlaska lekaru mazala tadašnju tigrovu mast, stavljala ruske flastere, mazala meleme od po 100 maraka za teglu, sekla neko korenje nečega (šta god to bilo) što jedu medvedi (?) , sve to u cilju da ublaži bol. Poenta priče, debelo je već bila u problemu. Tadašnji načelnik dr. Gaši u Gradskoj bolnici joj je rekao daj da isprobamo sve pre nego odeš pod nož, jer jer verovatnoća mala da će operacija uspeti. Realan čovek. U bunilu je u čekaonici čula nekog deku da priča o Seletu i zapisala adresu. Nakon tri meseca inekcija Trodona i spavanja na gram, čovek je namestio i zaspala mu je momentalno na stolu. Toliko joj je disk dugo pritiskao nerv da je mogao da ga precvika. Eto. Nije reklama za ovog čoveka, on ionako gleda da se distancira od ljudi već više od 10 god., ali je primer da postoje ljudi koji nisu školovani, ali mogu da pomognu.
A da ne pričam o svom ličnom iskustvu, konkretno sa njim.
Međutim, sad je trend da se svi zovu kiropraktičari. I tako je jedan mom suprugu uporno pričao da može da mu izleči kifozu (?), usput pljujući po pomenutom Seletu, nameštao ga po principu AKKJ (ako kvrne, kvrcnulo je). Krivi nogu u jednu stranu, zabacuje rame u drugu - pa ako se kičma sama "složi", juhuu. Legnem ja na pod, pustim ga da "odradi magiju" i smeškam se, a njemu nije jasno kako se ništa ne dešava i kako sam ja tako "elastična". Ja bre isto to radim nesvesno,u snu, kad se probudim, meni je skeletni sistem navikao na te pokrete, mogu koleno do brade da savijem ali neće da kvrcne
Retki su oni (dakle koji nisu hirurzi), da znaju da nameštaju nerve. Dakle, da ne lome i ne krcaju ljude, već da rašire pršljenove i izvuku nerve. E takvima možete razmisliti da "date" kičmu na nameštanje, ako želite da ostavite operaciju kao zadnju soluciju. (****čast izuzecima hirurzima koji su u ovoj zemlji možda mogli da uspeju da budu vrsni****)
Pozdrav svima
Sad mi treba opet, al mi ga je žao. Ne znam šta da radim. Postoji li još neko TAKO DOBAR kao Selimir?