Коста Мушицки и Српски добровољачки корпус

Poruka
18.587

Коста Мушицки​




50px-Text_document_with_red_question_mark.svg.png
Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци).
Коста Мушицки
Musickiremaster.png
Коста Мушицки
Датум рођења7. април 1897.
Место рођењаСлавонски Брод
Аустроугарска
Датум смрти17. јул 1946. (49 год.)
Место смртиБеоград, НР Србија
ФНР Југославија
ВојскаАустроугарска војска
Војска Краљевине Србије
Војска Краљевине Југославије
Српски добровољачки корпус
Југословенска војска у отаџбини
Године службе1914 — 1941.
1943 — 1945.
ЧинПуковник
Константин Коста Мушицки (Славонски Брод, 7. април 1897Београд, 17. јул 1946) био је пуковник Југословенске војске и генерал Српског добровољачког корпуса, за време окупације током Другог светског рата. После рата осуђен је на смрт због издаје.


Биографија[уреди | уреди извор]​

Рођен је 7. априла 1897. године у Славонском Броду.
Потомак је старе српске племићке породице. Костин прадеда је био брат епископа Горњокарловачког Лукијана Мушицког (* 1777 — † 1837), а рођени деда је био Ђорђе Мушицки (* 1811 — † 1887), лекар кнезова Милоша и Михаила и професор лицеја.[1]
Гимназију је завршио у Загребу, да би по избијању Првог светског рата био мобилисан са 17 година у службу Аустроугарске монархије.
Ту је као водник учествовао у походу на Србију крајем 1914. године. Заробљен је у околини Колубаре и од тада се налазио у служби Српске војске. Заједно са осталим јединицама се повлачио преко Албаније. Из рата је изашао са чином потпоручника и одликован је „Карађорђевом звездом". По завршетку рата одлази на дошколавање. У чин инжењеријског капетана је унапређен 1931. године
У време владавине краља Александра I Карађорђевића, капетан Мушицки је био његов лични ађутант, а касније и ађутант краљице Марије и краља Петра II Карађорђевића.


Војвода Момчило Ђујић, генерали Костa Мушицки и Миодраг Дамјановић, заједно ca припадницима Динарске четничке дивизије и СДК, приликом сусрета 1945. године са савезницима у Трсту (Италија).
Напушта Београд 8. октобра 1944. године и креће са својим јединицама према Словенији. 26. марта 1945. године у Постојну је стигла делегација Драже Михаиловића која је имала задатак да саопшти генералу Мушицком да се од сада све његове снаге имају трансформисати у састав "Истакнутог дела Штаба Врховне Команде ЈВуО" на челу са бригадним генералом Миодрагом Дамјановићем.
Овај споразум је званично потписан 27. марта 1945. године у Илирској Бистрици и тиме је генерал Мушицки престао да врши улогу команданта

СДК.

Дана 8. јануара 1946. енглески војници су га ухапсили и спровели у логор Еболи у граду Риминију, да би га затим предали властима Нове Југославије као ратног злочинца.

Суђење генералу Мушицком одржано је на процесу против Драже Михаиловића од 10. јуна до 15. јула 1946. у Београду. Главна расправа оптуженом Мушицком одржана је 22. јуна.

Коста Мушицки је оптужен да је као командант СДК одговоран за масовно стрељање талаца у Крагујевцу у октобру 1941; да је водио борбу против НОП-а, да је сарађивао са Немцима у заједничкој борби против НОП-а; да је вршио злочине над домаћим становништвом и заробљеним борцима НОП-а; да је радио на оснивању школе командоса која је имала задатак да школује терористе и саботере нове државе и да је водио борбе против јединица Четврте југословенске армије по повлачењу у Словенији.

Осуђен је на казну смрти стрељањем која је извршена 17. јула 1946. у Београду. Место стрељања није објављено.



https://sr.wikipedia.org/wiki/Коста_Мушицки

Српски добровољачки корпус (Други светски рат)



Команданти
Српски добровољачки корпус
SDK CoA.gif
Грб Српског добровољачког корпуса

Постојање 15. септембар 1941. — 11. мај 1945.
Земља Нацистичка Немачка
Влада народног спаса
(1941—1944)
Врста добровољци
Јачина 15. септембар 1941: 300—400
1. новембар 1941: око 2700
15. фебруар 1942: 3685
Јануар 1943: 4.000
Октобар—новембар 1943: 5.000—6.000
21. август 1944: 9886
Март 1945: 9.000—10.000
Мај 1945: 5.000—6.000
Штаб Београд

Командант бригадни генерал Коста Мушицки
Командант 2 потпуковних Илија Кукић
Командант 3 бригадни генерал Миодраг Дамјановић

а
 
Poslednja izmena:
Српски добровољачки корпус (нем. Serbische Freiwilligenkorps), познати и као љотићевци, до 1943.
Српска добровољачка команда (до 1943), је био страначка војска Југословенског народног покрета Збор, која је за време Другог светског рата на подручју окупиране Србије сарађивала са немачким окупационим снагама у борби против партизана и четника. У том тренутку, СДК постаје елитна формација за антипартизанске операције, за разлику од Српске државне страже која је била стајаћа војска Србије под немачком окупацијом. Припадници СДК-а су били познати као љотићевци по свом идеолошком вођи Димитрију Љотићу, а такође су били понати и као добровољци.

Оружје, муницију, униформе и храну СДК је добијао од Немаца преко Владе народног спаса генерала Милана Недића, која је обезбеђивала и плате за припаднике ове формације. Српски добровољачки корпус се формално налазио под командом Недићеве жандармерије, али је у неколико месеци 1943. године фактички био подређен немачким војним властима. Од 1944. године СДК добија немачко и италијанско наоружање и униформе.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Српски_добровољачки_корпус_(Други_светски_рат)

 
Poslednja izmena:
Uhvate ga ustase , osude na smrti...i puste ga, Nemci ga osude na smrt ...i puste ga . Saradjivao je sa Drazom, pocinio veliki broj zlocina, uspeo da pobegne 1945, ali je vracen i nije izbegao ruku pravde.
Коста Мушицки је оптужен да је као командант СДК одговоран за масовно стрељање талаца у Крагујевцу у октобру 1941; да је водио борбу против НОП-а, да је сарађивао са Немцима у заједничкој борби против НОП-а; да је вршио злочине над домаћим становништвом и заробљеним борцима НОП-а; да је радио на оснивању школе командоса која је имала задатак да школује терористе и саботере нове државе и да је водио борбе против јединица Четврте југословенске армије по повлачењу у Словенији.

ПОДСЕТНИК – САСЛУШАЊЕ ОПТУЖЕНОГ МУШИЦКИ КОСТЕ (изводи)

Претседник: Нису ли Немци били ти који су снабдевали оружјем добровољачку команду тих 10 одреда. Упозоравам вас на извесну контрадикцију између вашег исказа у истрази и вашег казивања данас на претресу. Ви сте тада казали: Од Немаца смо добијали само оружје и делове спреме која се није могла набавити у земљи, све остало је набављала влада.
Оптужени: Ми смо добили оружје, али то је обрачунато.
---
Претседник: У реду. Објасните нам како долази до тога да у тим одмаздама над српским народом заједно са окупатором учествују ваше јединице, на пример одред добровољачки под командом Марисава Петровића у заједници са окупатором врши масакрирање 7.500 грађана у Крагујевцу?
Оптужени: Дозволите да кренем мало унапред.
Претседник: Не, задржите, се код ове тачке и пошто ту тачку објасните крените унапред. (Смех у дворани) Је ли Марисав Петровић учествовао у покољу у Крагујевцу?
-----
Претседник: Према томе, је ли исто тако необориво и то да је приликом покоља у Крагујевцу заједно са окупатором био и одред Марисава Петровића, који је под вашом командом био, је ли необориво да је Марисав Петровић у томе покољу заједно са окупатором био у Крагујевцу на лицу места?
Оптужени: Ја сам то сазнао тек од иследника.
----
Претседник: Јесу ли ваше јединице учествовале у блокади села, претресу терена, хапшењу и пљачки цивилног становништва, присилној мобилизацији за ваш добровољачки корпус, у насилном одвођењу становништва у концентрационе логоре?
Оптужени: Дозволите ми тачку по тачку. У блокади села су учествовале јер је то тесно везано за систем герилских операција; у претресу терена су учествовале. Масовна хапшења уколико нису у питању заробљавања, превентивна заробљавања могу бити и у хапшењу и у заробљавању.
Претседник: Је ли било масовних хапшења?
Оптужени: Ја допуштам да је било, али је питање шта значи то масовно. Масовних убистава није било.
----
Претседник: Јесу ли ваше јединице у заједници са СДС, бугарским окупационим трупама и немачким фашистичким трупама учествовали у операцијама у Јабланици и Топлици јула 1944 године?
Оптужени: Јесу.
Претседник: Је ли вам познато да је та читава операција на челу са Немцима била казнена експедиција?
Оптужени: На сектору на коме су моје јединице биле није било тих симптома.
----
Претседник: То сте могли да кажете. Јесте ли се ви ставили са својом јединицом под команду Драже Михаиловића?
Оптужени: Јесте.
----

Помоћник тужиоца: Малопре рекосте супротно, а ево овде говорите да сте у сарадњи са немачком војском ишли по унапред предвиђеном плану.
Оптужени: Тачно, ту нема контрадикције.
 

Back
Top