Кошаркашке националне селекције Србије у млађим категоријама.

Још један успјешан наступ српскин националних селекција у млађим узрастима, наша репрезентација је на ЕП У-16 освојила бронзу. Мечу за треће мјесто савладали су домаћина Грчку 74:65 (стат. овдје)
Наши кадети су одлично одиграли турнир. Остварили су шест побједа и тек пораз у полуфиналу против каснијег шампиона Француске 60:67. Французи су у овом узрасту (за сада, то се временом зна измијенити) атлетски предоминантни за све селекцијее, а и у том мечу нашо кадети су до пред крај више него добро парирали.

У овом излазном годишту (2008.) а то је потврдило и ово европско првенство, имамо неколико клинаца који су наговјестзили велики потенцијал. То су прије свега Андреј Бјелић (комбо бек, 194 цм), Вук Даниловић (бек, 192 цм) и Никола Каралић (бе/крило, 202 цм). Зависно како се буду развијали, наравно и ако их повреде заобиђу, српска кошарка би могла добити наредних година одличне играче у овим момцима.
Од осталих, добар утисак су оставили Јован Бикић (крило, 200 цм) и Алексеј Недељковић (бек, 197 цм), клинци које краси и висок кошаркашки IQ, већ сада показују разумијевање ове игре.

Спољна линија је неупоредиво јачи део ове сделекције, заправо наши су константно играли са 4 спољна у петорци, крила Каралић и Крунић су покривали поз. 4, добро је то изгледало.

Од играча на поз. 4-5, а имали смо их четворицу на овом ЕП и сви су покривали поз.5, најбољи утисак је оставио Вукашин Гаврановић веома борбен, активан, али и лимитиран висином и кабаритима. Страхиња Зелић (209 цм) и Андреј Павловић (214 цм) имају висину и конституцију, ни кретње нису лоше али за сада и подоста недостатака, зависно колико их буду поправљали наредних година, постаће и бољи играчи.

Ова генерација обећава, утисак је неупоредиво бољи од ЕП 2022 (излазно годиште 2006.) и ЕП 2023 ((излазно годиште ЕП 2007.). Зависно од рада, посвећености, доброг избора пута, сви ови клинци могу израсти у врсне кошаркаше.
 
У Стамболу је завршен први од четири полуфинална турнира јуниорске Евролиге, играча у излазном годишту 2007. Српску кошарку су на овом тирниру представљали јуниори Меге. Како је тирнир промовисао неколико перспективних српских јуниора, од којих ће неки бити у конкуренцији за ЕП У-18 наредне године, могуће и за СП У-19, није лоше написати коју о српским јуниорима који су скренули пажњу.

Јуниори Меге су остварили јако добар утисак, остварили су све четири побједе, против Панатинаикоса 93:57, Умане из Венеције 100:64, Бахцесекира 64:53 те у финалном мечу против изабране селекције У-18 Евролиге 86:70. На тај начин јуниори Меге су се пласирали на финални турнир Евролиге.

Овај турнир је потврда да у Меги стасава нова и изузетно перспективна генерација клинаца у излазном годишту 2007. Пршти ту од талента.
Огњен Срзентић је одиграо фантастилно турнир, проглашен је накориснијем играчем турнира. У просјеку је остваривао 24,5 поена, 7,5 скокова, 5,5 асистенција те 2 освојене лопте, што му је донијело просјечну валотизација 30,5. Бек изузетних предиспозиција (202 цм), продоран, фина техника, кретње. Нови бисер српске кошарке. Ако га повреде не спутају, урадиће велику каријеру.
Центар Павле Бачко је такође скренуо пажњу. На турниру је постизао у просјеку 14,2 поена те оствривао 6,8 скокова, валоризација 19.8. Такође велики потенцијал, добра конституција, има висину (213 цм), добре латералне кретње, фина техника, брзе руке, добар шут, мекана рука, сада је "до главе" и посвећености.
И други центар кпји је почињао у стартној петорци, Петар Остојић је наговјкестио потенцијал. У просјеку је постизао 8 поена, имао 7,8 акокова и 1,8 асиосртенција, просјечна валоризизација 13. Има висину (215 цм), добре предиспозиције, велики простор за наопредак, код њега постоји огроман простор за напредак такође је до посвећености и рада.
Јако занимљив је крилни центар Вукашин Мушикић. Јако фине кретње за ту висину (208 цм). Видјећемо како ће ићи развој.
Стартни плејмејкер Вид Крунић је одиграо добар турнир, добра организација напада, добра рука, погађа отворене шутеве, мора поправити на игри на пресинг противника.

Занимљива су још двојица годину млађих клинаца, годише 2008. Синови једног садашњег и једног бившег кошаркаша. Никола Каралић, исте висине, по конституцији и кретњама јако слуичан Срзентићу, одличне кретње, јако брз први корак. Видјећемо на којој ће се позицији оријентисати у будућности, ове године је на ЕП У-16 покривао позицију "четворке", на овом турнору позиоције 2-3. Велики потенцијал, поливалентан играч кпји би у у будућности могао покривати и спољну и унутрашњу позицију. Наравно зависи и од напретка и да га повреде не спутају.
Вук Даниловић попут оца има дрчност, велики такмичар, игра са велико страшћу. Штета што нема висину оца, овако мораће игру прилагодити конституцији и висини (192 цм), потенцијално одличан комбо бек у најави.

Мегине клинце чека финални турнир евролиге, биће то нови тест. Како написах, у Меги стасава нова изузетна генерација, донијеће то много доброг у будућности српској кошарци.
 
Кадетска национална селекција Србије, излазно годиште 2009. одиграла је 24-26.јануара тиурнир у Турској.
Остварене су побједе против Грузије 77:69, Румуније 82:64 те пораз од домаћина Турске 77:64
Ово је први тест српских играча у овом излазном годишту и тешко је рећи шта очекивати. Како противници осим Турске нису билки из земаља гдје се ради озбиљније са млађим категоријама, утисак није добар.
У нашој селекцији није било најперспективнијег кадета у овом излазном годишту Николе Кустурице, претпостављам због обавеза у Барселони.
Не знам каква је ситуација са изузетно перспективним Луком Галићем из Игокее, видјећемо до ЕП како ту стоје ствари. Наравно зависи од жеље клинца и родитеља, ако постоји, а вјерујем да постоји, на КСС је да уради своје.

Оно што је извјесно, након изузетно перспективне генерације у годишту 2008. гдје је и на ЕП, а неки већ на јуниорским турнирима ЕЛ, доста клинаца наговјестило велики потенцијал (Андреј Бјелић, Никола Каралић, Вук Даниловић, Јован Бикић, Алексеј Недељковић ....), у годишту 2009. имамо нешто лимитиранију генерацију, равнајући се шта показују у овој доби. Временом и добрим радом се то може промијенити.
 
Селектор У-19 репрезентације Србије Вуле Авдаловић одредио је (овдје) 12 јуниора који ће Србију представљати на свјетском првенству у Швајцарској које почиње 28.јуна. На списку се налазе слиједећи јуниори
Александар Војиновић, Марко Тофоски, Андреј Костић, Саво Дрезгић, Лука Соломун, Лука Марковић, Алекса Станојевић, Алекса Димитријевић, Милош Шојић, Никола Џепина, Стефан Плиснић, Лука Јовановић.
Наша селекција је ослабљена јер је лишена помоћи нашег најперспелктивнијег јуниора у том годишту, Митра Бошњаковића који је имао обавеза у плеј-офу супер лиге Србије који је завршен јучер. Поред Бошњаковића наши јуниори су лишени помоћи још једног од наших најперспективнијих јуниора, Огњена Радошића. Разлог изостанка не знам, имао је ове сезоне проблема са повредом, могуће се обновила.

Изостанак Бошњаковићча је огроман хендикеп јер је он једини у овој екипи који висином (200 цм), атлетицизмом и конституцијом може квалитетно покрити поз.ниског крила. Овако ће ту позицикју вјероватно покривати бекови Андреј Костић и Александар Војиновић (могуће и неколчико минута неки од крилних центара у нашој селекцији, можда Никола Џепина), ту ћемо имати грдних проблема са атлетски потентним јуниорима САД, Француске и Канаде ако дође до тих мечева.
Селектору Авдаловићу и нашим јуниорима пуно среће на свјетском првенству.
 
Poslednja izmena:
Наши јуниори су на свјетском првенству поразом од Њемачке 83;92 (овдје) у осмини финала елиминисани и сада им предстоји борба за 9-16.мјесто.

Наши су шансе на СП пропустили са два стартна пораза, против Малија и Аргентине (да су један меч од та два добили били би наши први у групи и ишли би у 1/8Ф на Кину). Оба пораза несрећна у задњем посједу али наши су сами криви, двије грозне утакмице.
Данас су имали за противника уз Амере највеће фаворите на овом СП, европског првака Њемачку. Једна одлична екипа, попуњени на свим позицијама, петорка Ендерсон, Кајил, Дуру, Стеинбах, Реибе атлетски опасно потентна, изузетно перспективна генерација њемачких кошаркаша.

На данашњем мечу нашим јуниорима се нема шта замјерити, и на игри и на приступу и на залагању, одиграли су најбоље могуће равнајући се према тренутним могућностима, овај тим Њемачке је једноставно прејак. Показало се оно што се знало, наши су силно овисни од Саве Дрезгића, са њим на паркету наши су имали +8, у седам и по минута колико је одмарао Њемци су остварили +17. То је то. Недостајала је подршка, да су на СП били уз Дрезгића наши понајбољи јуниори, Митар Бошњаковић и Огњен Радошић (недостајали су још Огњен Срзентић који је прекомандован у У-18 сделекцију као и Огњен Николић који би био чланом стартне петорке због административне забране) могуће би ово била другачија прича, но то је шта је.

И порази могу бити корисни ако се извуку поуке, наши су видјели гдје су у односу на вршњаке, шта ваља поправити, на чему ваља радити. Видјели смо да развој неких јуниора од ЕП није какав би морао бити (прије свих Димитријевића, Шојића и Станојевића), без обзира на лош утисак, неки јуниори који ранијих година нису били у фокусу су скренули пажњу, прије свих Никола Џепина.

Идемо дање, сада ваља одиграти и та три меча и покушати колико толико поправити утисак. У будућем времену нашим јуниорима, и овим који су били на СП и другим у том годишту који нису били и који ће се могуће временом наметнути, а материјала има, предстоји пуно рада, крвавог рада.
Биће и малициозне паљбе након овог СП, но не бринем ја. биће то временом све како треба.
 
Репрезентација Србије до 20 година данас (овдје) путује на Крит, где се од 12. до 20. јула одржава Европско првенство.
Селектор Марко Мариновић на пут у Ираклион повео је ових 12 играча,
Андреј Мушицки, Лазар Гачић, Алекса Ристић, Павле Мишић, Филип Малешевић, Григорије Аврамовић, Павле Николић, Лука Савановић, Матија Милошевић, Марко Вучковић, Ђорђе Ћурчић и Виктор Микић.
Наши ће на ЕП бити силно ослабљени. Нема наравно двојице најперспективнијих у том годишту (2005.), Николе Топића и Богољуба Марковића који имају обавезе у ен-би-еј лиги. И који су већ наступали и за А националну селекцију тако да је њихов изостанак одавно очекиван.
Но недостају још тројица, уз поменути двојац, понајбољих играча у том излсазном годишту, Асим Ђуловић, Огњеен Станковић и филип Јовић.
Јовић је прошао припреме, одиграо јуе неке припремне мечеве, вјерујем да га је повреда онемогучила да помогне вршњацима на ЕП: Колики је хендикеп изостанак ове тројке (за Топића и Марковића се знало одавно да ће пропустити ЕП) говори чињеница да су претходне године на ЕП У-20 у конкуренцији играча годину старијег излазног годишта били најбољи играчи нашег тима.
Са том тројицом наши млади кошаркаши би били мконкурентни за сам врх, овако без далеко најбоље петорке једини циљ јесте и мотра бити борба за опстанак у А дивизији, ако нешто више ураде, добро и јест. Малини и младим српским кошаркашима пуно среће у Ираклиону.
 
Наша селекција У-20 окончала је наступ на ЕП.
На крају је измакла медаља, наши млади кошаркаши освојили су 4.мјесто. Пет побједа те два пораза, у полуфиналу од Италије 78;85 (стат. овдје) те у борби за бронзу од Француске 62:73 (стат. овдје).
Медаља је измакла, међутим, утисак је више него добар.
Наши су на ЕП отишли силно ослабљени, без шесторице понајбољих играча, Николе Топића, Богољуба Марковића, Асима Ђуловића, Огњеена Станковића, филипа Јовића те годину млађег Митра бошњаковића који није играо СП У-19 и по мени је пропуст што се није прикључио овој селекцији. Разлози изостанка разни, иглавном оправдани.

ЕП је потвдило да у овом годишту и поред изостанка играча који су важили за најперспективније, имамо добру базу младих кошаркаша који имају потенцијал и преко којих имамо каппитал за будућност.
Крилни центар Павле Николић је показао понајвише од наших играча на овом ЕП, лимитиран висоином (200 цм) али велика енергија, борбеност, одиграо је одлично читав турнир, посебно меч у 1/4Ф против Шпаније.
И бек-ап опција на поз.4, Лазар Гачић одиграо је јако добар турнир, момак који има велики потенцијал, добре предиспозиције, има висину (214 цм), дуге руке, скочан, фине кретње, има велики простор за напредак. Даље је до рада и посвећености.
Комбоо бек Алекса Ристић је мало покварио утисак у задња два меча, до полуфинала одиграо је на високом нивоу, показао спортску дрскост, карактер. Он је недавно прешао на унив. Индиану и видјећемо како ће ићи развој. Момак којег треба пратити.
Наши су на ЕП због изостанка Ђуловића и Бошњаковића отишли без играча на природној позицији ниског крила. Зато су читав турнир одиуграли са три бека у петорци. И ту је бек Лука Савановић, покривајући ту позицију одиграо одличан тирнир. Момак који је откровење овог ЕП што се тиче наших кошаркаша. Годинама маргинализован, прво у јуниорима Меге, претходне сезоне у Воши, на овом ЕП доказао је да је неправедно маргинализован. Јако занимљив играч.
Центар Виктор Микић је одиграо добро СП У-17 2022.године. А онда је прво у млађим узрастима Партизана па кроз амерички средњошколски програм те унив. Флорида потпуно нестао. Претходне сезоне је одииграо само 4 минута у колеџ кошарци. Имао је на овом ЕП осцилација, али и добрих партиија, добар у заштити рекета и офензивном скоку, и код њега постоји простор за напредак.
Омалени плеј Андреј Мушицки, изузетно користан у одбрани, агресиван на спољној линији противника, први "крадљивац" лопти на овом ЕП, нови Алекса Аврамовић у најави.
И остали наши млади кошаркаши су одиграли добар турнир, разочарао није нико.
Стручни штаб нашег тима одрадио је више него добар посао и из ове екипе реално извукао максимум.

Европско првенство је за наше завршено, остаје жал што је измакла медаља али утисак је добар. Највише због приступа наших младих кошаркаша, залагања, бнорбености, показали су карактер., и у мечевима које су изгубили.
Сада је пред свим младим кошаркађима до рада, посвећености, истрајности.
И у овоиј екипи постоји потенцијал да добијемо више врсних кошаркаша, оно што је најважније, и поред бројних проблема, околности које су се показале реметилачким фактором и по питањеу овог такмичења и уопште задњих година, српска кошарка је на добром курсу.
 
У сваком спорту, спортисти из неких земаља имају боље предиспозиције за тај спорт. И атлетици на дугим пругама атлетичари из Кеније и Етиопије доминирају не због бољег рада, посвећености (има и тога али није кључно) него зато што имају боље предиспозиције.

У кошарци боље предиспозиције за ту игру имају тамнопути момци. И то је тако. То одавно потврђују Американци афричког поријекла али задњих деценија и кошаркаши из Африке потврђују да имају нешто боље предиспозиције за ову прелијепу игру. То се прије свега односи на земље у појасу који обухвата некадашње француске колоније, Сенегал, Мали, Камерун, Буркине Фасо, но момака са добрим предиспозицијама има и у другим дијеловима Африке, Судану, Нигерији и другим земљама. Разлог зашто ове земље, прије свега ове четири, и поред момака изузетних предиспопзиција, нису направиле искорак у кошарци јесте тај што кошаркашки програм у тим земљама није на потребном нивоу.

Зато мноштво тих момака игра у Европи, и у млађим узрастима тимова, а многи (дал су рођени у Европи а вуку поријеклчо из тих земаља или су натурализовани или имају рецимо француско држављанство које Француска даје свим играчима рођеним у некадашњим колонијама) од тих Африканаца играју за европске националне тимове, Италија, Шпанија, Њемачка Белгија (и уопште земље западне Европе) имају већ годинама у свим узрастима по неколико Африканавца, а Француска у тим млађим националним селекцијама некад и по десетак.

Оно што је својствено тим Африканцима, и који играју за европске националне селекције и уопште, јесте да често доминирају у такмичењима млађих узраста, некад дјелују и предоминантно, но касније развој не иде најбоље и деси се да их претекну вршњаци из европских земаља, балканских, балтичких и других, иако су у млађим категоријама наговјештавали већи потенцијал. Разлога зашто је тако је вјероватно више.

И овом тиму Италије У-20 који је узео ЕП и који је савладао наше младе кошаркаше у полуфиналу, поред јФерарија доминирају атлетицизмом петорица Афиканаца, момци очигледно афричког поријекла, за које сам мишљења да су акцелеранти. Но видјећемо како ће развој тих играча ићи наредних година и гдје ће за 4-5 година бити у односу на наше кошаркаше који су играли ово ЕП. Увјерен сам да ће неки наши кошаркаши са овог ЕП остварити боље каријере, но живи били па видјели.

Нека други брину своју бригу, ми требамо гледати себе. ЕП У-20 је завршено. Наши момци су потврдили да има ту потенцијала, да има и међу овим момцима, поред неких који су били одсутини, материјала да израсту у врсне кошаркаше. Тим момцима сада треба на сваки начин помоћи да развој иде како треба. Проблем су одласци на колеџ (из ове екипе Микић, Мишић. Аврамовић а отишао је и Ристић) ту се не може пуно утицати какав ће имати третман али могла би се обновити универзитетска селекција (играчи до 24 године) која је укинута, могуће и током паузе организовати кошаркашке саборе у које би се укључили српски играчи са америчких колеџа. Модела има, треба то само дорадити.
Потенцијала има, сада је до рада, крвавог рада, посвећености, истрајности. Не марим ја за српском кошарком, биће то све како треба.
 
Poslednja izmena:
Тренер Никитовић изабрао 12 јуниора за ЕП У Београду
Селектор У18 репрезентације Србије Саша Никитовић изабрао је 12 јуниора који ће бранити боје наше државе на Европском првенству, које се од 26. јула до 3. августа одржава у Београдској арени.
На списку Никитовића се налазе:
Петар Радовић, Андреј Лучић, Огњен Срзентић, Јован Бикић, Матија Поповић, Стефан Исаиловић, Ђорђе Шекуларац, Алексеј Обућина, Стефан Марјановић, Лазар Стојковић, Павле Бачко и Петар Остојић.
Некако како је постало уобичајено овог љета са млађим узрастима, и ова селексија је ослабљена. Недостају плејмејкер Андреј Бјелић из Реала и крило Никола Каралић, који иако су годину млађи од излазног годишта имају квалитет и мјесто у понајбољој петорци у овој екипи.
Обојица су били у конкуренцији, разлоге изостанка не знам, вјерујем повреде.
Шта је ту је. У овом годишту српска кошарка нема баш потенцијал какав има у годиштима 2005-6., 2008. а изгледа да и у годишту 2009. има неколико изузетно перспективних кадета.
А ето лишени су помоћи и понајбољих играча у годишту 2008.
Тешко је рећи шта очекивати. Прије двије године тада у узрасту У-16 такође није обећавало пред ЕП но одиграли су наши тада кадети добро ЕП и заузели 7.мјесто.
Надати се да ће наши имати подршку у београдској Арени, мада ту је ?. београдски кошаркашка публика је поприлично размажена, тешко је очекивати подршку какву су наши јунуиори имали прије двије године у Нишу.
Стручном тиму и нашим јуниотрима пуно среће на ЕП.
 
Poslednja izmena:

Back
Top