Danas sa Litvanijom u finalu, nek im je sasrećom
-
- Popularno:
- Desetogodišnja Britanka pobedila...
- Poznato lice deli pravdu na revanšu...
- Sve ove Vučićeve ekonomske mere biće...
- Blokaderi napali porodicu Vladimira...
- Beograđanin omalovažao policajce u...
- Vlasnik ste firme - Da li bi ste...
- N1 мења плочу: од критике високих маржи...
- Следеће године стижу кинеске "кртице"
- Koji smajli najvise mrzite?
- Šiptari otvorili most u KM za saobraćaj...
Кошаркашке националне селекције Србије у млађим категоријама.
- Začetnik teme Khal Drogo
- Datum pokretanja
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.131
Фантастичан успјех наше селекције У-16, побједа у финалу ЕП против Литваније 99:86 (стат.овдје).
Наши кадети су одиграли одличан турнир. Кроз турнир су показали изузетан приступ, велико залагање, борбеност, срчаност, ангажовани и агресивни у одбрани, добра игра у пољу, изврсна контрола рекета, агресивни на офензивном скоку, једна права тимска игра, гдје није било срљања, неконтролисаних шутева, наши кадети увијек гледају да упуте пас боље постављеноим саиграчу, мноштво изграђених акција, асистенција, изузетна ефикасност кроз читав турнир. Боло ке милина наше клинце гледати.
Ред је коју написати и о нашим кадетима. Петар Бјелица, крилни центар (208 цм) је у нужди читав тирнир покривао поз.5. Висок кошаркашки IQ, за центра изузетна антиципацикја, са лакоћом купи скокова, блокира шутеве противника, увијек гледа прво да прослиједи пас, шут је опција у нужди, играч који је покривао поз.5 је најбољи асистент у нашој селекцији на турниру, то се никад није десило у млађим категоријама када је наша селекција у питању. Има овај момак нешто Јокићевско у себи.
Матија Лукић, један јако занимљив бек, висок за бека (202 цм), у нападу рационалан, зато статистика није импресивна, али изузетно користан у оба правца, момак који се подредио тиму, ради све у корист екипе,покривао је по потреби све поз. од 1-5. Већ је регистрован у наредној сезони за први тим Сарагосе и добиће нешто минута наредне сезоне у ендеса лиги.
Никола Кустурица је изузетан потенцијал који је на овом ЕП потврдио квалитет међу вршњацима. Нагло је израстао, чак дјелује да је и виши од званичне висине (202 цм), изузетно дуге руке, страшно брз први корак, када крене на улаз, због комбинације флуидности и брзине са лоптом у рукама.незаустављив, или би избациваао дефанзивца из равнотеже дриблингом и финтама. Велики такмичар, одиграо је фантасзично читаво ЕП, без слабог дана. Овом момку, ако га повреде заобиђу, само небо је граница.
Огњен Симјановски, јако занимљив плеј, добра контрола лопте, добар преглед игре, не губи пуно лопти, у финалу је имао нешто лошије шутерско вече али кроз тирнир је потврдио да има добру руку, погађа из транзиције. Уз добар развој Србија ће добити одлчичног плејмејкера.
Лука теријер Павловић, Марко Верселиновић, Васо Шапоњић и Лука Галић су они мокци који су се подредили тиму, агресивни у одбрани, огромно залагање, борбеност, срчаност, клинци који се нису толико истицали поентерским учинком и који су дали огроман допринос успјеху. И клинци који, ако наставе са приступом који су показали на ЕП, имају кошаркашку будућност.
Лазар Миличић, крилни играч који кроз тирнир бјеше у другом плану, није добијао велику минутажу, не зато што није добар, него зато што су му на тој позицији (тројке) коју покрива конкуренти били Кустирица и Лукић, но минуте које је добио, добро је користио. Имао је добрих периода. Занимљив играч којег треба пратити.
Бек-ап плеј Вук Степановић, крилни центар Лука Јањушевић и центар Лука Миладиновић, нису добијали пуно минута на турниру, но минуте које би добили су коректно одиграли. Дали су свој допринос у великом успјеху.
Стручни тим на челу са младим стручњаком, селектором Стеваном Мијовићем (тек 32 године) одрадио је изврстан посао, одличан скаутинг свих противникка, бесприујекорна припрема мечева. Посебно у елиминационој фази. Оно што је примјетно, не робују шаблонима, од почетка године је кроз контролне тренинге прошло 30ак кадета, припреме је почело 20, показало се да центри који су испробани нису потребан квалитет за ЕП, зато су наши на ЕП имали само једног центра који је мало играо, ту је позицију како написах у нужди покривао Бјелица, крилни центар, а када би одмарао обично би играли са свих 5 спољних у петорци, и то уопште није лоше изгледало. Напротив.
Остварен је огроман успјех. Стручном тиму и кадетима честитке. Успјех је велики али успјех и обавезује. Слиједе нови изазови, наредне године СП У-17., па за двије године ЕП У-18. У овој генерацији има неколико изузетних потенцијала, сада је до рада и посвећености.
Наши кадети су одиграли одличан турнир. Кроз турнир су показали изузетан приступ, велико залагање, борбеност, срчаност, ангажовани и агресивни у одбрани, добра игра у пољу, изврсна контрола рекета, агресивни на офензивном скоку, једна права тимска игра, гдје није било срљања, неконтролисаних шутева, наши кадети увијек гледају да упуте пас боље постављеноим саиграчу, мноштво изграђених акција, асистенција, изузетна ефикасност кроз читав турнир. Боло ке милина наше клинце гледати.
Ред је коју написати и о нашим кадетима. Петар Бјелица, крилни центар (208 цм) је у нужди читав тирнир покривао поз.5. Висок кошаркашки IQ, за центра изузетна антиципацикја, са лакоћом купи скокова, блокира шутеве противника, увијек гледа прво да прослиједи пас, шут је опција у нужди, играч који је покривао поз.5 је најбољи асистент у нашој селекцији на турниру, то се никад није десило у млађим категоријама када је наша селекција у питању. Има овај момак нешто Јокићевско у себи.
Матија Лукић, један јако занимљив бек, висок за бека (202 цм), у нападу рационалан, зато статистика није импресивна, али изузетно користан у оба правца, момак који се подредио тиму, ради све у корист екипе,покривао је по потреби све поз. од 1-5. Већ је регистрован у наредној сезони за први тим Сарагосе и добиће нешто минута наредне сезоне у ендеса лиги.
Никола Кустурица је изузетан потенцијал који је на овом ЕП потврдио квалитет међу вршњацима. Нагло је израстао, чак дјелује да је и виши од званичне висине (202 цм), изузетно дуге руке, страшно брз први корак, када крене на улаз, због комбинације флуидности и брзине са лоптом у рукама.незаустављив, или би избациваао дефанзивца из равнотеже дриблингом и финтама. Велики такмичар, одиграо је фантасзично читаво ЕП, без слабог дана. Овом момку, ако га повреде заобиђу, само небо је граница.
Огњен Симјановски, јако занимљив плеј, добра контрола лопте, добар преглед игре, не губи пуно лопти, у финалу је имао нешто лошије шутерско вече али кроз тирнир је потврдио да има добру руку, погађа из транзиције. Уз добар развој Србија ће добити одлчичног плејмејкера.
Лука теријер Павловић, Марко Верселиновић, Васо Шапоњић и Лука Галић су они мокци који су се подредили тиму, агресивни у одбрани, огромно залагање, борбеност, срчаност, клинци који се нису толико истицали поентерским учинком и који су дали огроман допринос успјеху. И клинци који, ако наставе са приступом који су показали на ЕП, имају кошаркашку будућност.
Лазар Миличић, крилни играч који кроз тирнир бјеше у другом плану, није добијао велику минутажу, не зато што није добар, него зато што су му на тој позицији (тројке) коју покрива конкуренти били Кустирица и Лукић, но минуте које је добио, добро је користио. Имао је добрих периода. Занимљив играч којег треба пратити.
Бек-ап плеј Вук Степановић, крилни центар Лука Јањушевић и центар Лука Миладиновић, нису добијали пуно минута на турниру, но минуте које би добили су коректно одиграли. Дали су свој допринос у великом успјеху.
Стручни тим на челу са младим стручњаком, селектором Стеваном Мијовићем (тек 32 године) одрадио је изврстан посао, одличан скаутинг свих противникка, бесприујекорна припрема мечева. Посебно у елиминационој фази. Оно што је примјетно, не робују шаблонима, од почетка године је кроз контролне тренинге прошло 30ак кадета, припреме је почело 20, показало се да центри који су испробани нису потребан квалитет за ЕП, зато су наши на ЕП имали само једног центра који је мало играо, ту је позицију како написах у нужди покривао Бјелица, крилни центар, а када би одмарао обично би играли са свих 5 спољних у петорци, и то уопште није лоше изгледало. Напротив.
Остварен је огроман успјех. Стручном тиму и кадетима честитке. Успјех је велики али успјех и обавезује. Слиједе нови изазови, наредне године СП У-17., па за двије године ЕП У-18. У овој генерацији има неколико изузетних потенцијала, сада је до рада и посвећености.
- Poruka
- 23.367
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.131
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.131
Наше селекције су у млађим категоријама освајале великки број златних медаља и на ЕП У-16 и на ЕП У-18 и на ЕП У-20 и на СП У-19 (недостаје само злато са СП У-17), свако финале када би узели злато је за памћење, али никад нека наша селекција није одиграла елиминациону фазу на начин како је то одиграла наша селекција У-16 у Тбилисију.
И никад у историји није нека наша селекција одиграла финале као ова екипа. У мечу у којем су цигларили тројке (5-26) као никад на турниру, наши су издоминирали у свим сегментима игре, одлилчна игра у пољу, чак 15 освојених и само 8 изгубљених лопти, то је за финале импресивно, апсолутна доминација у скоку (у офензивним скоковима 24:7 за наше), све то је омогућило нашим кадетима вјеровали или не чак 26 посједа вишка, упућено је невјероватних 88 шутева из игре, еј 88 шутева из игре у финалу (+22 са пенала), никад се то у финалима било које наше селекције није десило.
Ту је у финалу било само питање тренутка када ће наши почети нешто погађати а Литванци нешто промашивати и јасно је било да ће се десити преокрет који се морао десити.
У екипи има неколико клинаца изузетног потенцијала, али више раџдује приступ, залагање, борбеност, срчаност, карактер и изнад свега једна тимска игра гдје није било срљања, неконтролисаних шутева, наши кадети би увијек тражили саиграча у боиљој позицији да упуте пас, мноштво изграђених акција, зато је наша селекција најефикаснија на турниру, много асистенција, било је милина гледати наше кадете. Урадиће ови клинци велике ствари, само здравља, српска кошарка ће добити из ове генеравције неколико врсних играча а није искључено и понеког "капиталца".
И никад у историји није нека наша селекција одиграла финале као ова екипа. У мечу у којем су цигларили тројке (5-26) као никад на турниру, наши су издоминирали у свим сегментима игре, одлилчна игра у пољу, чак 15 освојених и само 8 изгубљених лопти, то је за финале импресивно, апсолутна доминација у скоку (у офензивним скоковима 24:7 за наше), све то је омогућило нашим кадетима вјеровали или не чак 26 посједа вишка, упућено је невјероватних 88 шутева из игре, еј 88 шутева из игре у финалу (+22 са пенала), никад се то у финалима било које наше селекције није десило.
Ту је у финалу било само питање тренутка када ће наши почети нешто погађати а Литванци нешто промашивати и јасно је било да ће се десити преокрет који се морао десити.
У екипи има неколико клинаца изузетног потенцијала, али више раџдује приступ, залагање, борбеност, срчаност, карактер и изнад свега једна тимска игра гдје није било срљања, неконтролисаних шутева, наши кадети би увијек тражили саиграча у боиљој позицији да упуте пас, мноштво изграђених акција, зато је наша селекција најефикаснија на турниру, много асистенција, било је милина гледати наше кадете. Урадиће ови клинци велике ствари, само здравља, српска кошарка ће добити из ове генеравције неколико врсних играча а није искључено и понеког "капиталца".
- Poruka
- 23.367
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.131
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.131
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.131
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.131
Како су завршила такмичења млађих националних селекција у мушкој конкуренцији, да се напише неки осврт о учешћу четири наше националне селекције у млађим узрастима.
Селекција У-19 учествовала је на свјетском првенству у Швајцарској. Наши су на такмичењу били лишени помоћи нашег најперспелктивнијег јуниора у том годишту, Митра Бошњаковића, као и талентованог Огњена Радошића. У екипи није било ни Огњена Срзентића који је прекомандован у У-18 селекцију те Огњена Николића због администрсативнух ратлога.
Наши су стартовали са два несрећна пораза против Малија и Аргентине, то је наше јуниоре у узрасту У-19 већ у 1/8 Ф бацило на европске прваке Њемце, који су у овом моменту прејаки и непремостива препрека. Наши су касније у разигравању остварили три побједе, побједа против Француза има тежину, у коначници 4 побједе, 3 пораза и 9.мјесто. Што је објективно неуспјех. Оно што више забрињава јесте што неки јуниори, посебно на поз.4-5 од ЕП У-18 прошле године нису остварили очекиван напредак, утисак је да су неки и стагниурали, показало се да је и за перспективног плеја Саву Дрезгића година на колеџу изгубљена година у кошаркашком развокју, сада се у Меги покушава вратити на добар колосјек. На другој страни добили смо на СП до сада потиснутог Николу Цепину, веома занимљивог крилног центра којег треба пратити.
Селекција У-20 је учествовала на ЕП Криту. Наши су на тгом ЕП били силно ослабљени, из углавном оправданих разлога били су лишени помоћи петорице понајбољих играча у том годишту, Николе Топића, Богољуба Марковића, Асима Ђуловића, Огњеена Станковића и филипа Јовића.
.Ипак наши су одиграли јако добар турнир, по мени и одличан, пет побједа, она у 1/4Ф против Шпаније посебно вриједна, на крају два пораза од Италије и Француске су нас бацила на 4.мјесто. Но то није покварило утисак који је више него добар.
Оно што је важније, ЕП је показало да у том годишту поред петорице побројаних, српска кошарка има још неколико играча који имају персопективу. Иако су наши на поз.4 били лишени помоћи понајбољих Марковића и Јовића, ЕП је потврдило да играчи на тој поз.Павле Николић и Лазар Гачић имају потенцијал, и да ће у будућности конкуренција за српски дрес на поз. крилног центра бити паклена.
Алекса Ристић је такође показао да је плеј којег ттреба пратити, видјећемо како ће сед снаћи у ен-си-еј-еју. Откровљење ЕП када су наши у питању јесте Лука Савановић, момак који је до сада и у јуниорској и у сениорској конкуренцији био баш маргинализован.
Селекција У-18 је на ЕП у Београду остварила 5 побједа, 2 пораза и на крају освојила 5.мјесто.
У тој селекцији нисмо имали отказа но селектор се осим једног јуниора ослонио само на оне у излатном годишту, није било ,јуниора у год.2008. (Бјелић, Каралић, В.Даниловић) који би могуће били од помоћи. Такође утисак је да су предност добили дефанзивно оријентисани јуниори.
У овом годишту (2007.) то се потврдило и мприје двије године, утисак јесте да српска кошарка нема потенцијал какав има у год. 2005-6 те год. 2008-9., но ЕП је потврдило да ипак има неколико јуниора који имају перспективу. Огњен Срзентић је већ потенцијал потврдио на турнирима У-18 ЕП, а на ЕП центар Павле Бачко је такође потврдио велики потенцијал. У коначници пето мјесто јесте малксимум те екипе, Италија, Шпанија и Француска су у овом тренутку у том годфишту испред наших јуниора. Но не мора тако остати, наша селекција бјеше изузетно висока, чак 4 јуниора са 210+ цм, сви имају потенцијал и ако се буду добро развијали, српска кошарка би могла добити врсне играче на унутрашњим позицијама.
И коначно ЕП-16 у Грузији, гдје су наши кадети на импресиван начин освојили златну медаљу. Већ сам дао осврт, гдје сам написао коју о свим кадетима и стручном тиму јер то заслужују. Оно што је важније од злата, неки кадети, прије свих Кустурица, Бјелица, симјановски и Лукић, су наговјестили велики потенцијал, уз добар рад и посвећеност српска кошарка би могла у овом годишту добити више врсних играча, могуће и понеког "капиталца".
Збирни утисак наступа те четири наше селекције, У-19, У-20, У-18 и У-16, је више него добар. Селекције У-20 и У-18 су ооствариле пласман који је објективно максимун тих селекције, равнајући се према тренутним могућностима и имајући у виду одсуство важних играча.
Селекција У-16 је остварила велики успјех гдје више радује начин на који је успјех остварен.
Селекција У-19 је могла на СП више, но два пораза на старту су коштала наше јуниоре бољег пласмана.
Избори селектора У-16, У-18 и У-20 су се показали добрим рјешењима. Стручни тим који је водио нашу селекцију на СП У-19 је водио претходне године нашу селекцију У-18 када је освојено сребро и када је изборен пласман на СП. Наравно да ће они који су изборили пласман на СП. водити ту екипу на СП. Тако да је ту тешко наћи замјерку КСС на избору селектора мушких млађих селелкција.
И поред бројних проблема, трендова који отежавају рад свима у Европи, мислим на све већи егзодус младих играча у ен-си-еј-еј, штеточинског утицаја неких менаџера, примјетног клубаштва од којег нису имуне ни млађе селекције, српска кошарка је и даље на добром колосјеку.
Селекција У-19 учествовала је на свјетском првенству у Швајцарској. Наши су на такмичењу били лишени помоћи нашег најперспелктивнијег јуниора у том годишту, Митра Бошњаковића, као и талентованог Огњена Радошића. У екипи није било ни Огњена Срзентића који је прекомандован у У-18 селекцију те Огњена Николића због администрсативнух ратлога.
Наши су стартовали са два несрећна пораза против Малија и Аргентине, то је наше јуниоре у узрасту У-19 већ у 1/8 Ф бацило на европске прваке Њемце, који су у овом моменту прејаки и непремостива препрека. Наши су касније у разигравању остварили три побједе, побједа против Француза има тежину, у коначници 4 побједе, 3 пораза и 9.мјесто. Што је објективно неуспјех. Оно што више забрињава јесте што неки јуниори, посебно на поз.4-5 од ЕП У-18 прошле године нису остварили очекиван напредак, утисак је да су неки и стагниурали, показало се да је и за перспективног плеја Саву Дрезгића година на колеџу изгубљена година у кошаркашком развокју, сада се у Меги покушава вратити на добар колосјек. На другој страни добили смо на СП до сада потиснутог Николу Цепину, веома занимљивог крилног центра којег треба пратити.
Селекција У-20 је учествовала на ЕП Криту. Наши су на тгом ЕП били силно ослабљени, из углавном оправданих разлога били су лишени помоћи петорице понајбољих играча у том годишту, Николе Топића, Богољуба Марковића, Асима Ђуловића, Огњеена Станковића и филипа Јовића.
.Ипак наши су одиграли јако добар турнир, по мени и одличан, пет побједа, она у 1/4Ф против Шпаније посебно вриједна, на крају два пораза од Италије и Француске су нас бацила на 4.мјесто. Но то није покварило утисак који је више него добар.
Оно што је важније, ЕП је показало да у том годишту поред петорице побројаних, српска кошарка има још неколико играча који имају персопективу. Иако су наши на поз.4 били лишени помоћи понајбољих Марковића и Јовића, ЕП је потврдило да играчи на тој поз.Павле Николић и Лазар Гачић имају потенцијал, и да ће у будућности конкуренција за српски дрес на поз. крилног центра бити паклена.
Алекса Ристић је такође показао да је плеј којег ттреба пратити, видјећемо како ће сед снаћи у ен-си-еј-еју. Откровљење ЕП када су наши у питању јесте Лука Савановић, момак који је до сада и у јуниорској и у сениорској конкуренцији био баш маргинализован.
Селекција У-18 је на ЕП у Београду остварила 5 побједа, 2 пораза и на крају освојила 5.мјесто.
У тој селекцији нисмо имали отказа но селектор се осим једног јуниора ослонио само на оне у излатном годишту, није било ,јуниора у год.2008. (Бјелић, Каралић, В.Даниловић) који би могуће били од помоћи. Такође утисак је да су предност добили дефанзивно оријентисани јуниори.
У овом годишту (2007.) то се потврдило и мприје двије године, утисак јесте да српска кошарка нема потенцијал какав има у год. 2005-6 те год. 2008-9., но ЕП је потврдило да ипак има неколико јуниора који имају перспективу. Огњен Срзентић је већ потенцијал потврдио на турнирима У-18 ЕП, а на ЕП центар Павле Бачко је такође потврдио велики потенцијал. У коначници пето мјесто јесте малксимум те екипе, Италија, Шпанија и Француска су у овом тренутку у том годфишту испред наших јуниора. Но не мора тако остати, наша селекција бјеше изузетно висока, чак 4 јуниора са 210+ цм, сви имају потенцијал и ако се буду добро развијали, српска кошарка би могла добити врсне играче на унутрашњим позицијама.
И коначно ЕП-16 у Грузији, гдје су наши кадети на импресиван начин освојили златну медаљу. Већ сам дао осврт, гдје сам написао коју о свим кадетима и стручном тиму јер то заслужују. Оно што је важније од злата, неки кадети, прије свих Кустурица, Бјелица, симјановски и Лукић, су наговјестили велики потенцијал, уз добар рад и посвећеност српска кошарка би могла у овом годишту добити више врсних играча, могуће и понеког "капиталца".
Збирни утисак наступа те четири наше селекције, У-19, У-20, У-18 и У-16, је више него добар. Селекције У-20 и У-18 су ооствариле пласман који је објективно максимун тих селекције, равнајући се према тренутним могућностима и имајући у виду одсуство важних играча.
Селекција У-16 је остварила велики успјех гдје више радује начин на који је успјех остварен.
Селекција У-19 је могла на СП више, но два пораза на старту су коштала наше јуниоре бољег пласмана.
Избори селектора У-16, У-18 и У-20 су се показали добрим рјешењима. Стручни тим који је водио нашу селекцију на СП У-19 је водио претходне године нашу селекцију У-18 када је освојено сребро и када је изборен пласман на СП. Наравно да ће они који су изборили пласман на СП. водити ту екипу на СП. Тако да је ту тешко наћи замјерку КСС на избору селектора мушких млађих селелкција.
И поред бројних проблема, трендова који отежавају рад свима у Европи, мислим на све већи егзодус младих играча у ен-си-еј-еј, штеточинског утицаја неких менаџера, примјетног клубаштва од којег нису имуне ни млађе селекције, српска кошарка је и даље на добром колосјеку.
