Велики успјех српских јуниора. На задњих пет европских првенстава у овом узрасту У-18, од 2017.године, ово је треће злато за Србију, 2017., 2018. и 2023.године, уз једну бронзу, прошле године, "оклизнула" се тек генерација у излазном годишту 2001., на ЕП 2019. године - 10.мјесто.
Такође, ово је шесто злато за Србију у овом узрасту (2005., 2007., 2009., 2017., 2018. и 2023.) чиме је Србија престигла по успјесима бившу Југославију која је освојила 5 златних медаља у јуниорској конкуренцији (У-19 како су се у тим временима играла јуниорска такмичења.)
И то говори да постоји годинама добар рад и у клубовима и у националној селекцији са млађим категоријама, наравно измјењују се успјеси и падови, данас је и све теже опстати у врху, имамо већ 20+ земаља, многе кудикамо богатије од Србије које јако много улажу у кошарку, земље са снажном кошаркашком инфраструктуром, све више је натурализованих потентних играча из Африке и Америке, биће све теже опстајати у врху.
Ненад Стефановић са стручним тимом је урадио одличан посао, пажљиво селектоивана екипа, одличан скаутинг свих противника, врхунско вођење тима у свим мечевима, изванредан приступ свих српских јуниора, све то је награђено огромним успјехом.
Србију је у Нишу престављало слиједећих 12 јуниора
Никола Топић (Црвена звезда, 196 цм, плеј), Андреј Мушицки (Мега, 188 цм, плеј), Богољуб Марковић (Мега, 210 цм, крилни центар), Филип Јовић (Мега, 204 цм, крилни центар), Ђорђе Ћурчић (Борац, 195 цм, бек), Матија Милошевић (Борац, 192 цм, плеј), Павле Николић (Борац, 200 цм, крилни центар), Алекса Ристић (Динамик, 192 цм, плеј), Огњен Ромић (Динамик, 204 цм, крилни центар), Андреј Костић (Црвена звезда, 198 цм, крило), Павле Мишић (Црвена звезда, 209 цм, центар) и Митар Бошњаковић (Реал. 200 цм, крило).
Уопште у годишту 2005. имамо изузетно надарену генерацију, и на овом ЕП српска селекција бјеше лишена помоћи неколико изузеттно перспективних јуниора,.екстремно надарени крилни центар Лазар Гачић (214 цм) као и Асим Ђуловић који би био члан стартне петорке су повређени. У екипи није било ни Огњена Станковића, нашег најбољег кадета са прошлогодишњег СП У-17 као и бисера српске кошарке, плеја Саве Дрезгића који ће са још двојицом бисера Огњениом Радошићем и Бошњаковићем који је играо ЕП, бити носиоц наредне године на ЕП овог узраста које је нешто важније јер је квалификационо за СП У-19. Административни разлози су спријечили центра Андрију Вуковића који би био од велике помоћи овој селекцији у рекету. Поред наведених још је ту подоста српских јуниора у годиштима 2005-6. који нису били у саставу не зато што нису добри и перспективни, напротив, него зато што у екипи може само 12 наступити а Стефановић је ових 12 одабрао.
У овом годишту (2005.) имамо потенцијал какав вјероватно српска и раније југо кошарка није имала никад у историји у једном годишту, а ни у годишту 2006. не мањка перспективних српских јуниора, напротив.
У успјеху се не понеси, након годишта 2005-6 која су прави расадници перспективних српских јуниора, годиште 2007. је баш лимитирано, услиједиће отрежњење за 10ак дана на ЕП У-16, вјероватно и болни порази. Ту ће пред младим стручњаком којем је повјеренав та селекција бити задатак да некако оствари опстанак у А дивизији. Што ће бити ђаволски тешко.
Но то је тако, неке генерацију су перспективније, неке лимитираније, остаје да се кроз добар рад од свих тих перспективних српских јуниора формирају што врснији играчи.
Ова генерација подариће српској кошарци неколико играча који ће урадити велике ствари.