Кошаркашке националне селекције Србије у млађим категоријама.

Moderatori ne objavljuju pa ću ja reći da je Španija prvak sveta U19 slekcije pobedivši Francuze koji su pre toga izbacili Amere pak koji su izgubili za to treće mesto od Turaka, uglavnom Španija dominira i dalje u košarci u svim selekcijama, sad nam sledi U20, mislim da bi tu trebao igrati Topić pa da vidimo
 
Кошаркашка селекција Србије У-19 окончала је свјетско првенство у Дебрецину на 6.мјесто. Пет побједа и два пораза, пласман сасвим добар, у постојећим околностима нереално је било очекивати бољи пласман. И утисак би био позитиван да није било тешког пораза од Француза у 1/4Ф.
Французи, Шпанци и Турци су тренутно испред наших јуниора. Французи у сваком годишту имају атлетски потентну генерацију, у овом годишту поред атлетских предиспозиција Перин, Ажинса и Боузили знају играти кошарку, у односу на наше су предоминантни. и атлетски и технички.
Шпанци такође одскачу, и атлетицизмом и енергијом, уз то Алманса, Бартзоломе Милер и Гаруба су акцелерантни, издоминирали су све противнике осим Француза у финалу који су им пружили отпор.
Свјетско првенство је показало гдје су наши у односу на вршњаке. Од Лазара Ђоковића, Филипа Боровићанина и Илије Милијашевића могло би бити нешто, пред свима је пуно рада и прочивеног зноја, уз правилан рад и развој могла би српска кошарка добити неколико врсних играча у овој генерацији.
На свјетско је могла отићи и квалитетнија екипа да су укључени играчи у годишту 2005. (а има довољно времена до почетка ЕП У-18) као и једина двојица у овом годишту који играју квалитетнију лигу,. Ђуришић и Матовић, но оријентација је, исправна или погрешна нека свако донесе суд, да и СП у-19 и ЕП У-20 играју само играчи у излазном годишту.
 
Сада слиједи Европско првенство У-20 у грчком Ираклиону од 8. до 16. јула.
За разлику од генерације у годишту 2005--6. гдје наши имају свако покриће гајити високе амбиције на европском првенству У-18 у Нишу (мада су и ту наши ослабљени, због повреде је отпао изузетно надарени крилни центар Лазар Гачић, а од 18 у конкуренцији нема у процесу рада ни Огњена Станковића, нашег понајбољег кадета са СП У-17 прошле године и Саве Дрезгића, два бисера српске кошарке, надам се да су разлози оправдани) на овом ЕП У-20 наши немају покрића очекивати висок пласман.

И ова селекција је могла бити квалитетније састављена. Иако су двије гиодине млађи, Никола Топић. Филип Јовић, Богољуб Марковић и Огњен Станковић (који је по свој прилици отпао и из састава за ЕП У-18 у Нишу) су реално испред играча који ће играти ово ЕП У-20, имали би важну улогу у овој екипи као и Никола Ђуришић и Огњен Матовић у год. 2004. који нису играли ни СП У-19. Но оријентација је да ово ЕП играју само играчи излазног годишта, очигледно је намјера да се у задњем ЕП млађих узрастза провјери што више играча двадесетогодишњака и да се види има ли ту потенцијала у будућим временима и за српску националну селекцију.

У екипи неће бити ни двојице понајбољих у овом годишту, Николе Јовића и Тристана Букчевића који због обавеза према НБА клубу односно НБА драфту такође нису у конкуренцији.

Тако да селектор Чанак може рачунати тек на једног играча који игра квалитетнију лигу, Николу Шарановића, сви остали играју прву или другу српску лигу, или су добивали епизодну улогу на неком од америчких колеџа.

Имајући у виду ипак лимитираност играчког потенцијала који је на расоплогању селектору Чанку у постојећим околностима, примарни циљ је опстанак у А дивизији, ако шта преко тога ураде, добро и јест.
 
Мушка У-20 репрезентација Србије отпутовала је на Крит (овдје) гдје ће од 8. до 16. јула учествовати на Европском првенству. Ненад Чанак, селектор српског тима, одредио тје ових 12 играча који ће представљати Србију.
Михаило Петровић (190 цм, плеј), Стефан Стефановић (188 цм, плеј), Данило Лабовић (192 цм, плеј), Никола Шарановић (200 цм, бек), Богдан Зимоњић (195 цм, бек), Марко Вукчевић (203 цм, крило), Матија Белић (200 цм, крило/крилни центар), Никола Петојевић (198 цм, бек), Чедомир Матић (204 цм, крило), Лука Паунов (206 цм, крилни центар), Филип Бранковић (203 цм, центар), Стефан Дабовић (212 цм, центар).

У овој екипи би мјесто имали неки играчи у год.2005. (Топић. Ф.Јовић, Марковић, Станковић) које очекује ЕП У-18 као и неки у годишту 2004. (Ђуришић, Матовић), но оријентација је да ово ЕП играју само играчи излазног годишта, очигледно са намјером да се у задњем ЕП млађих узраста провјери што више играча овог годишта и да се види има ли ту потенцијала у будућим временима за српску националну селекцију.
У екипи неће бити ни двојице понајбољих у овом годишту, Николе Јовића и Тристана Букчевића због обавеза према својим НБА клубовима.

У овим околностима, нереално је имати велика очекивања, нема се покрића, у екипи наши имају тек једног играча који игра квалитетнију лигу, Николу Шарановића, сви остали играју прву или другу српску лигу, или су добивали епизодну улогу на неком од америчких колеџа.
И селектор је био опрезан у изјави
"Одрађено је углавном све оно што је планирано, без икаквих замерки на понашање момака, нисмо имали апсолутно ниједан проблем. Срећом, мимоишле су нас и повреде. Одиграли смо шест пријатељских утакмица, на којима резултат није био у првом плану. Што се тиче неких циљева на Првенству, ићи ћемо од утакмице до утакмице. Није реално да постављамо било кав циљ унапред. Покушаћемо да на свакој утакици дамо све од себе. Видећемо за шта ће то бити довољно".
За разлику од других српских селекција у млађим узрастима, овој фали и висине у рекету.
Имајући у виду лимитираност играчког потенцијала који је на расоплогању селектору Чанку, примарни циљ је опстанак у А дивизији, ако шта преко тога ураде, добро и јест.

Наравно, селектору Чанку и српским младим кошаркашима пуно среће на Криту.
 
Poslednja izmena:
Велики успјех српских јуниорки које су се пласирале у полуфинале ЕП У-18 побиједивши у 1/4Ф Пољску 75:65.
Српске кошаркашице су имале у овом узрасту (У-!8) доста успјеха, 2007.године освојено је злато, 2012. i 2013. бронза, а 2017-е освојено је сребро. Из те генерације која је освојила сребро 2017.године, излазно годиште 99. већ су сениорске репрезентативке Ивана Раца, Ивана Катанић и Мина Ђорђевић.
Након тога задњих пет година је услиједио поснији период, прошле године наше су јуниорке играле Б дивизију, но освојиле су треће мјесто и избориле повратак у А дивизију.
У женској кошарци су нешто другачије релације него у мушкој, већа је важност ових ЕП у млађим категоријама и ту у правилу свака генерација која оствари успјех, а пласман у полуфинале је велики успјех, избаци 2-3 играчице које имају потенцијал и за сениорску репрезентацију.
Такође је у женској кошарци важнија висина, ту и данас важи чувена реченица Реда Ојербаха "не можете неког научити да буде висок 213 цм", у женској кошарци ако имате играчицу од неких 190-195 цм или још боље вишу која има добре латералне кретње, у предности сте а противник у проблему.
У овој српској селекцији У-18 потенцијал су наговјестиле комбо бек Марија Авлијаш (178 цм), крило Катарина Кнежевић (183 цм) које одскачу у односу на друге, а добру висину (192 цм) и брзе руке (јако важно за женску кошарку па са лакоћом хвата лопте под кошем) има центар Јована Јевтовић, има ту потенцијала за сениорску репрезентацију. Пред свим овим српским јуниоркама је наравно доста рада и посвећености.
Селектору Видосављевићу и српским јуниоркама пуно среће у наставку ЕП
 
Наша млада репрезентација У-20 остварила је побједу у 1/8Ф ЕП против Италије 75:72.
Млади Италијани су требали у овом мечу бити у предности, играју у јачим екипама од српских кошаркаша гдје само Никола Шарановић (данас наш најбољи играч) игра у нешто квалитетнијој лиги, на задњем огледу играча овог излазног годишта ЕП У-16 2019.године (2021.године није одржано ЕП У-18 због ситуације са пандемијом) били су тада испред наших кадета, Италија бронза, Србија седма, тако да су били благи фаворити у овом мечу. Но наша млада селекција одиграла је одличан меч и пласирала се у четвртфинале.
Гдје нас вјероватно чека Француска (очекује их вечерас меч 1/8Ф са Пољском) која на овом првенству изгледа одлично, атлетски предоминантни, наметну јак ритам високог интензитета којим су ломили све противнике до сада.
Имајући у виду ипак реалну лимитираност играчког потенцијала српских младих играча који су на расоплогању селектору Чанку, примарни циљ на овом ЕП био је опстанак у А дивизији, он је овом побједом не само остварен него су наши дошли у прилику да се боре и за висок пласман.

Истина и овај систем такмичења је суманут, довољно је да екипа која игра добро има лош дан у топм мечу 1/8Ф и да оде у разигравање за опстанак, српска репрезентација је имала неколико пута тај лош дан у том мечу 1/8Ф претходних година, на овом ЕП страдала је Шпанија која је у групмпј фази изгледала премоћно но ето оклизнула се против Израела и сада их очекује меч са младим Хрватима (који форсирају браћу Ивишић и играју са јако високом поставом, тако да су их сви противници у претходним мечевима претрчали, ти високи играчи не могу испратити брз проток лопте противника) у борби за опстанак у А дивизији.
Селектору Чанку и српским младим репрезентативцима пуно среће у наставку такмичења.
 
Европско првенство У-20 на Криту улази у завршну фазу, наше очекаје у четвртфиналу меч са изузетно снажном селекцијом Француске који су у том мечу фаворити, а у најави је и европско првенство У-18 у Нишу које ће се одржати 22-30.јула.
Гдје наши имају покрића гајити велика очекивања, за разлику од генерација у годишту 2003- и 2004. у годиштима 2005-6. имамо плејаду јуниора који су наговјестили велики потенцијал. Посебно у годишту 2005. и вјероватно у историји српске и раније југо кошарке није се појавило толико јуниора у једном годишту који су наговјестили велики потенцијал.

Ипак, оптимизав нарушава мноштво проблема који су пратили досадашњи ток припрема јуниорске репрезентациојје. И прије објављивања са списка је отпао екстремно надарени крилни центар Лазар Гачић (214 цм), током приопрема се повредио један од наших најбољих јуниора на поз.2-3 Асим Ђуловић, који би свакако био члан стартне петорке. Међу 18 није се нашао ни један од тројице најнадернијих играча (уз Дрезгића и Бошњаковића) у год.2006. Огњен Радошић, дал због процјене селектора Стефановића дал због других разлога. Такође иако су се нашли на списку од 18 на припремама нема бека Огњена Станковића, нашег најбољег играча са СП У-17 прошле године, те изузетно перспективног плеја Саве Дрезгића, који би такође имали јако важну улогу у овој селекцији. Надам се да су разлози оправдани.
Због административних препрека нема ни центра Андрије Вуковића као ни крилног центра Душана Макитана (овај задњи након измјена ФИБА прописа могао би чекати евентуални деби у српском дресу до 23.године) најкориснијег играча премијерног финалног јуниорског турнира ЛШ. Ријешиће се и те административне препреке у будућности, но Вуковић би био од велике помоћи на овом ЕП.

Тако да је селектору Ненаду Стефановићу током завршних припрема за ЕП (овдје) тренутно на располагању 14 играча
Никола Топић, Андреј Мушицки, Богољуб Марковић, Филип Јовић, Ђорђе Ћурчић, Матија Милошевић, Павле Николић, Алекса Ристић, Огњен Ромић, Андреј Костић, Лазар Гагић, Павле Мишић, Митар Бошњаковић и Давид Симоновић.
И поред бројних изостанака из објективних и надам се оправданих разлога, ова селекција има потенцијал урадити добре ствари на европском првенству у Нишу.
 
Српска селекција У-20 окончала је наступ на европском првенству. Пет побједа и два пораза, освојено 5.мјесто и више него добар утисак.
Једина су селекција која је пружила прави отпор европским шампионима Французима, били су наши млади кошаркаши у егалу 38 минута, да нису двије тројке исцуриле код резултата 71:74, тај меч би можда отишао и на нашу страну.
Играчки кадар који је био на располагању селектору Чанку је скромнијих могућности, то је реалност. Разлог није што је наступила криза младих проспеката већ се једноставно заломила генерација која нема играче потенцијала као оне старије и млађе. На европском првенству би било од помоћи барем 6-7 играча у годиштима 2004-5 који већ играју кошарку на вишем нивоу од ових у годишту 2003., но оријентација је да европско првенству играју само играчи излазног годишта гдје су узгред недостајала двојица понајбољих, Јовић и Вукчевић због обавеза према НБА тимовима.

Како сам већ написао, а имајући у виду ипак лимитираност играчког потенцијала који је био на расоплогању селектору Чанку у постојећим околностима, примарни циљ је био опстанак у А дивизији, на крају је остварен јако добар пласман.
Приступ за примјер, мањак квалитета надокнадили су наши борбеношћу и пожртовањем, агресивни у одбрани, активни на офензивном скоку, против свих противника имали су наши мање изгубљених клопти, ту видим и рукопис Ненада Чанка али и одраз карактера ових српских играча, и у овој генерацији могли би добити неког новог Стефана Јовића или Николу Калинића, који такође у млађим годиштима нису обећавали да би могло бити нешто од њих, који су се појавили ниоткуда и касније дали доринос српској националној селекцији.

Бољи утисак од осталих оаставили су плеј Михаило Петровић и бек Никола Шарановић за којег се надам да ће наредне сезоне добити значајнију улогу у ФМП-у, мада бих га лично волио видјети у Звезди, мислим да има квалитет. Пред свима предстоји пуно рада, посвећености, тренинга а српска кошарка би и из ове генерације могла добити неколико врсних играча.
 
Esil gledao jučer utakmicu finala?
Јок, нисам чак ни Ђоковића гледао, био сам са неким друштвом на путешествију (наравно пратили смо преко можбилних), стигао сам кући послије поноћи. Погледаћу када уграбим прилику.
Код млађих категорија велике осцилације су уобичајене, на основу једног меча не треба доносити суд.
Сами Израелци су били четврти у групи, добили Турску +16, па изгубили од Италијана и Белгије -16, па им се у 1/8Ф потрефио лош дан Шпаније и све им се отворило. Генерално оставили су добар утисак, имају неколико занимљивих играча, традиоционално добри су на бековским позицијама, на овом ЕП су представили и нову наду, центра из Америке, Даниела Вулфа који је ен-би-еј поотенцијал.

У доста екипа игра већ неколико афирмисаних играча, посебно у Француској те Шпанији и Турској. У Хрватској играју рецимо браћа Ивишић који су одиграли одличну плеј-оф серију против Партизана, но и поред тога одиграли су лош турнир и заслужено испали из А дивизије.

Равнајући се према чињеници да у екипама које су остале иза Србије игра већ и 4-5 играча који играју респектабилније лиге, већ играју на озбиљном нивоу, резултат Србије која је имала дословно само једног играча (Шарановића) који игра у озбиљнијој лиги, добија на вриједности.
 
Сутра у Нишу почиње ЕП У-18 (овдје). Српска селекција отвара европско првенство утакмицом против Чешке.
Селектор Ненад Стефановић одредио је ових 12 јуниора који ће престављати Србију
Никола Топић (капитен), Андреј Мушицки, Богољуб Марковић, Филип Јовић, Ђорђе Ћурчић, Матија Милошевић, Павле Николић, Алекса Ристић, Огњен Ромић, Андреј Костић, Павле Мишић и Митар Бошњаковић.
Надам се да је ово ЕП наговјештај промјене оријентације да Србија "избјегава" организцију ЕП млађих категорија, задње ЕП У-18 је у Србији одржанио 2005.године, прије 18 година.

Што се тиче наше селекције у питању ЈЕ изузетно надарена генерације у годишту 2005. потенцијал какав вјероватно српска и раније југо кошарка није имала у једном годишту, а ни у годишту 2006. не мањка перспективних српских јуниора.
Ипак ђаво не мирује, због повреда ЕП пропуштају екстремно надарени крилни центар Лазар Гачић (214 цм) као и Асим Ђуловић који би био члан стартне петорке. Нема ни Огњена Станковића, нашег најбољег кадета са прошлогодишњег СП У-17 као и бисера српске кошарке, плеја Саве Дрезгића, вјерујем да су разлози изостанка оправдани. Административни разлози су спријечили Андрију Вуковића који би био од велике помоћи овој селекцији у рекету, са овом петорицом српска селекција би била вјероватно први фаворит ЕП.

Кога нема, без њега се мора, има ова екипа још итекако перспективних јуниора, не мањка ту квалитета. Код коначних 12 задњи са списка су отпали крилни центар Давид Симоновић и бек Лазар Гагић. Изостављање Гагића, играча који је за Звезду одиграо јако добро и јуниорску лигу Србије и евролигин јуниорски АНГТ полуфинални и финални турнир, је за мене велико изненађење. Због изостанка Станковића и Ђуловића вјеровао сам да би могао имати важну улогу у ротацији чак и да ће бити члан стартне петорке, не селектор Стефановић је предност дао Андреју Костићу који је у уистом тиму имао незапажену улогу. Занимљива одлука, но селектор је свакако најбоље упознат са ситуацијом и колико су српски јуниори напредовали задњих мјесеци као и колико могу одговорити захрјевима ЕП.

Селектору Стњефановићу и српским јуниорима пуно среће на ЕП
 
Screenshot_20230722_205241_Twitter.jpg
 
Српски јуниори истварили су успјех на ЕП У-18 у Нишу побиједивши у финалу Шпанију 81:71 (стзатистика овдје)
И још једна апсолутно одлична утакмица српских јуниора. Дефанзивно на врхунском нивоу, одлична игра у пољу, концентрисани, сталан притисак на спољнојм линији, агресивни у офензивном скоку, надиграли су шпанске јунуиоре у свим сегментима.
Уопште читав турнир одиграли су српски јуниори на импресиован начин. Освајали су наши златне медаље у млађим узрастима, али мислим да је ово први пута да су на свимм мечевима имали мање изгубљених лопти од противника, и ту се види рукопис стручњака, Стефановић је изванредно водио нашу јуниорску репрезентацију, пажљива селекција, чак 4 плеја, често би била тројица у петорци, прилагођавао се противнику и ситуацију на терену, добро је то изгледало.
Никола Топић је бисер српске кошаркеу најави, финале је одиграо на високом нивоу, као и Митар Бошњаковић који је показао да је играч за велике утакмице. Један од наших најбољих јуниора на ЕП, крилни центар Богољуб Марковић у финалу није имао свој дан у нападу али је дао велики допринос у одбрани. Као и сви српски јуниори који су улазили у игру.

Селектору Стефановићу и српским јуниорима честитке на одличним играма и изванредном успјеху.
 
Велики успјех српских јуниора. На задњих пет европских првенстава у овом узрасту У-18, од 2017.године, ово је треће злато за Србију, 2017., 2018. и 2023.године, уз једну бронзу, прошле године, "оклизнула" се тек генерација у излазном годишту 2001., на ЕП 2019. године - 10.мјесто.

Такође, ово је шесто злато за Србију у овом узрасту (2005., 2007., 2009., 2017., 2018. и 2023.) чиме је Србија престигла по успјесима бившу Југославију која је освојила 5 златних медаља у јуниорској конкуренцији (У-19 како су се у тим временима играла јуниорска такмичења.)

И то говори да постоји годинама добар рад и у клубовима и у националној селекцији са млађим категоријама, наравно измјењују се успјеси и падови, данас је и све теже опстати у врху, имамо већ 20+ земаља, многе кудикамо богатије од Србије које јако много улажу у кошарку, земље са снажном кошаркашком инфраструктуром, све више је натурализованих потентних играча из Африке и Америке, биће све теже опстајати у врху.

Ненад Стефановић са стручним тимом је урадио одличан посао, пажљиво селектоивана екипа, одличан скаутинг свих противника, врхунско вођење тима у свим мечевима, изванредан приступ свих српских јуниора, све то је награђено огромним успјехом.
Србију је у Нишу престављало слиједећих 12 јуниора
Никола Топић (Црвена звезда, 196 цм, плеј), Андреј Мушицки (Мега, 188 цм, плеј), Богољуб Марковић (Мега, 210 цм, крилни центар), Филип Јовић (Мега, 204 цм, крилни центар), Ђорђе Ћурчић (Борац, 195 цм, бек), Матија Милошевић (Борац, 192 цм, плеј), Павле Николић (Борац, 200 цм, крилни центар), Алекса Ристић (Динамик, 192 цм, плеј), Огњен Ромић (Динамик, 204 цм, крилни центар), Андреј Костић (Црвена звезда, 198 цм, крило), Павле Мишић (Црвена звезда, 209 цм, центар) и Митар Бошњаковић (Реал. 200 цм, крило).
Уопште у годишту 2005. имамо изузетно надарену генерацију, и на овом ЕП српска селекција бјеше лишена помоћи неколико изузеттно перспективних јуниора,.екстремно надарени крилни центар Лазар Гачић (214 цм) као и Асим Ђуловић који би био члан стартне петорке су повређени. У екипи није било ни Огњена Станковића, нашег најбољег кадета са прошлогодишњег СП У-17 као и бисера српске кошарке, плеја Саве Дрезгића који ће са још двојицом бисера Огњениом Радошићем и Бошњаковићем који је играо ЕП, бити носиоц наредне године на ЕП овог узраста које је нешто важније јер је квалификационо за СП У-19. Административни разлози су спријечили центра Андрију Вуковића који би био од велике помоћи овој селекцији у рекету. Поред наведених још је ту подоста српских јуниора у годиштима 2005-6. који нису били у саставу не зато што нису добри и перспективни, напротив, него зато што у екипи може само 12 наступити а Стефановић је ових 12 одабрао.
У овом годишту (2005.) имамо потенцијал какав вјероватно српска и раније југо кошарка није имала никад у историји у једном годишту, а ни у годишту 2006. не мањка перспективних српских јуниора, напротив.

У успјеху се не понеси, након годишта 2005-6 која су прави расадници перспективних српских јуниора, годиште 2007. је баш лимитирано, услиједиће отрежњење за 10ак дана на ЕП У-16, вјероватно и болни порази. Ту ће пред младим стручњаком којем је повјеренав та селекција бити задатак да некако оствари опстанак у А дивизији. Што ће бити ђаволски тешко.

Но то је тако, неке генерацију су перспективније, неке лимитираније, остаје да се кроз добар рад од свих тих перспективних српских јуниора формирају што врснији играчи.
Ова генерација подариће српској кошарци неколико играча који ће урадити велике ствари.
 
Српске националне селекције овог љета на такмичењима млађих категорија биљеже јако добре резултате. да је боље, не би ваљало.
Селекција У-19 на свјетском првенству 5 побједа и 2 пораза, 6.мјесто, како су наступили без понајбољих играча у том излазном годишту (Ђуришић, Матовић) јако добар резултат, да не бјеше тешког пораза у 1/4Ф против Француске утисак би био изванредан.
Селекција У-20 је на европском првенству освојила 5.мјесто, 5 побједа и 2 пораза, у 1/4Ф су пружили одличну партију против изузетно моћне Француске, како су и они наступили само са играчима излазног годишта и без двојице најбољих у том годишту (Јовић, Вукчевић) утисак је више негоп добар.
И коначно селекција У-18 која је европски првак, свих 7 побједа разликом 10 и више кошева, иако су и они били лишени помоћи неких изванредних и јако перспективних јуниора (Дрезгић, Ђуловић, Станковић, Гачић, Вуковић) на импресиван начин су се попели на кров Европе.

И резултати који нам казују да постоји још увијек јако добар рад у српској кошарци, и у клубовима и у националној селекцији са млађим категоријама

Која ријеч и о КСС. Задатак КСС је да обезбиједи услове млађим категоријама и да пажљиво изабере стручњака којем ће повјерити селекцију. Са Ненадом Стефановићем (У-18), Ненадом Чанком (У-20) и Владимиром Ђокићем (У-19) су погодили код избора, сви су извукли максимум из екипа.

Међутим остаје још једно такмичење млађих узраста, ЕП У-16. Које не обећава ништа добро, напротив. Један од разлога јесте што након екстремно перспективне генерације у год. 2005-6. које су расадници надарених српских јуниора и из којих ће српска кошарка добити подоста одличних играча, у годишту 2007. имамо баш лимитирану генерацију.
И ту је по мени требало повјерити екипу искусном доказаном стручњаку каквих итекако имамо, који се доказао у раду са млађим узрастима или са младим играчима и који ће од лимитиране екипе извући максимум, па ако је тај максимум 13.мјесто, одлично.
КСС је селекцију У-16 повјерио младом стручњаку Милошу Исакову-Ковачевићу, који је истина водио селекцију у овом излазном годишту прошле године на европском фестивалу младих и та је екипа, уважавајући да су играли и против старијег годишта, биљежила катастрофалне резултате, при чему је у свим мечевима имала 28+ изгубљених лопти, и ту ипак видим рукопис и неискуство стручњака који води тим.
Могуће од Исакова-Ковачевића временом израсте одличан стручњак, вријеме ће показати, но овдје је упитно да ли је дорастао изазову какво је ЕП, овдје је КСС баш ризиковао, показаће се колико ће се ризик исплатити. Послије опијености успјехом У-18 селекције, већ за неколико дана услиједиће отрежњење на ЕП У-16, вјероватно болни порази, биће сјајна ствар ако наши кадети некако опстану у А дивизији, но то ће бити ђаволски тешко.

КСС има заслуга за добре резултате у млађим категоријама, ако се деси испадање У-16 селекције из А дивизије, а могуће је, гријех иде КСС.
 

Back
Top