Кошаркашке националне селекције Србије у млађим категоријама.

Khal Drogo

Poznat
Poruka
9.052
Ова тема на форуму постоји под насловом Националне селекције Србије у млађим категоријама.
Како је у међувремену из неког разлог укинут потфорум кошарка, отворићу нову тему да би се знало да се ради о кошарци. Модератор може по свом нахођењу да обједини теме.
Овог љета поред наступа националне сениорске репрезентације, наше националне селекције играју европска и свјетска првенства у млађим узрастима.
Већ је завршено свјетско првенство У-17 (до 17 година, излазно годиште 2005.) гдје је национална селекција Србије освојила 5.мјесто и оставила више него добар утисак.
У узрасту У-20 (до 20 година, излазно годиште 2002.) наша селекција је играла Б дивизију. Из разлога што је 2019.године, генерација у излазном годишту 1999., испала из А дивизије. Како европска првенства у млађим узрастима 2020. и 2021. нису играна због свјетске пандемије, ове године бјеше задатак да се Србија врати у А дивизију. Што је и учињено, освојено је прво мјесто у Б дивизији.
Управо је у току европско првенство У-18 (излазно годиште 2004) у Турској. Одиграна су два кола а српски јуниори су остварили двије побједе.
Од 12.августа почиње европско првенство У-16 (излазно годиште 2006.).
У наредним објавама написаће се која о акцијама кошаркашких националних селекција Србије у млађим узрастима.
 

Khal Drogo

Poznat
Poruka
9.052
У времену 2-10.јули у Шпанији је одиграно свјетско првенство У-17.
Пред свјетско првенство селектор Драгољуб Аврамовић нашао се пред проблемима, због повреда нису наступила два најперспективнија српска кадета у годишту 2005., бек Никола Топић (197 цм) и центар Филип Малешевић (220 цм). Такође због повреде није могао помоћи вршњацима ни центар Павле Мишић (209 цм) који би извјесно био у саставу, а због "административних препрека" (пасајалука КС ЦГ) Андрија Вуковић који би у оваквој ситуацији био од велике помоћи.
Ипак српски кадети одиграли су добро свјетско првенство. У групи пораз од изузетно атлетски потентне Француске 68:81, побједе против Новог Зеланда 110:72, Канаде 86:67, у 1/8 финала побједа против Доминиканске Републике 107:77, у 1/4Ф пораз против прејаких Амера 80:106, у разигравању побједе против Пољске 105:75 и Аустралије 69:67, 5 побједа, 2 пораза од у овом моменту прејаких ривала, на крају више него добро пето мјесто.
Нешто бољи утисак су оставили бек Огњен Станковић, Богдан Богдановић у најави, те крилни центри Богољуб Марковић и Филип Јовић, овај задњи је због нужде ситуације и поред видљивог мањка висине покривао позицију центра и добро је одиграо.
462.jpg

Горњи ред; Данило Дожић, Филип Јовић, Виктор Микић, Лазар Гачић, Богољуб Марковић, Митар Бошњаковић
Чуче; Матија Милошевић), Асим Ђуловић, Андреј Мушицки, Огњен Станковић, Ђорђе Ћурчић, Павле Николић
 

Khal Drogo

Poznat
Poruka
9.052
У времену 15-24.јула у Грузији је одиграно европско првенство Б дивизије. Српска селекција У-20 (излазно годиште 1999.) је 2019.године испала из А дивизије. Како европска првенства у млађим узрастима 2020. и 2021. нису играна због свјетске пандемије, ове године бјеше задатак да се Србија врати у А дивизију. Што је и учињено, освојено је прво мјесто у Б дивизији.
Ово европско првенство су пратили по неким порталима, прије свега по антисрпском смећу Б92, малициозни текстови и коментари читалаца, поруке како Србија пропада у кошарци, како нема надарених играча уз бројне увреде својствене заједљивим људима.
Истина јесте да Србија у задње двије деценије први пута да не игра А дивизију у неком од млађих узраста, међутим 1998. Србија се није пласирала за европско јуниорско првенство У-18, као и 2002.године (тада се играо другачији систем него данас). Баш у годинама великог успјеха српске кошарке када је Србија постала била прваком свијета у сениорском узрасту. И то је тако, Наступи млађих категорија прате успони и падови, код млађих играча велике су осцилације, некад и бројне околности одреде епилог такмичења, генерација у излазном годишту 1999. бјеше 2017-е првак Европе у У-18 узрасту, а 2019-е је испала из А дивизије у У-20 узрасту. Увијек се некад оклизнете, у спорту то тако иде.
Како написах, на овом европском првенству Б дивизије, селектор Владимир Јовановић и српски млади играчии су остватили циљ, остварено је свих 7 побједа и повратак у А дивизију.
462а.jpg

Горњи ред; Никола Шарановић, Павле Степановић, Михаило Мушикић, Михаило Бошковић, Војин Медаревић, Петар Ковачевић
Чуче; Марко Андрић, Алекса Ковачевић, Урош Пауновић, Никола Манојловић, Лука Пауновић, Лука Аксентијевић
 

Khal Drogo

Poznat
Poruka
9.052
Тренутно је у току европско првенство У-18, излазно годиште 2004. које се игра у Турској.
Селектор Владимир Ђокић се нашао пред проблемима сличним онима из 2013-е године када је национална селекција У-18 лишена помоћи бројних јуниора. Недостају изузетно важни за ову селекцију Никола Ђуришић, Лука Вудраговић, Огњен Матовић и Филип Боровићанин. У конкуренцији би се могли наћи неки играчи у год. 2005. који би овдје свакако имали мјесто, но они су играли свјетско првенство У-17 које је недавно завршено. У датој ситуацији од помоћи би био и центар Андрија Вуковић, такође год. 2005., но он није играо ни СП У-17 не може ни овдје помоћи због "административних препрека", тачније пасајалука КС ЦГ.
Тако да је селектор Владимир Ђокић саставио екипу од јуниора који су били "доступни" и Србију на првенству представљају слиједећи јуниори
Алекса Миленковић (центар, 202 цм), Лука Андрић (крило, 198 цм), Ђорђе Ћурчић (бек, 187 цм), Илија Милијашевић /бек, 189 цм), Филип Радаковић (крило, 200 цм), Алекса Милошевић (бек, 190 цм), Јован Ристић (крило, 196 цм), Марко Шаренац (крилни центар, 207 цм), Алекса Човичковић (бек, 190 цм), Лазар Ђоковић (крилни центар, 207 цм), Никола Ђапа (центар, 209 цм) и Матија Милошевић.(бек, год.2005, 192 цм)
За сада то добро изгледа, остварене су двије побједе на старту, против Словеније 70:52 (статистика овдје) и Грчке 77:63 (статистика овдје).
Предстоји неважан меч у групи против Чешке. Систем такмичења је кретенски, мечеви у групи ништа не одлучују, све екипе се пласирају у 1/8Ф гдје ће српски јуниори готово извјесно играти против Срне Горе.
Иако су остварене стартне побједе, не треба гајити нереална очекивања, на првенству Француска и Шпанија (јуче добили 1/4 против јаке Тирске 13:1, није грешка) су једноставно прејаки, атлетски предоминантни, изузетно јака је и Литванија, у односу на наше јуниоре у предности је и Турска збпог домаћег паркета, осталим екипама и овако ослабљена српска селекција може парирати. Пролаз у 1/4ф је реалност, ако шта преко тога наши ураде, биће огроман успјех.
Селектору Ђокићу и српским јуниорима пуно среће у наставку првенстгва.
 

Bobib

Aktivan član
Poruka
1.529
Koliko znam zadatak trenera u mladjim kategorijama jeste da pravi coveka i igraca.
Znaci rezultat nije na prvom mestu sto kod nas cesto nije bio slucaj. Zato nam je sada domaca kosarka takva kakva je.

Imamo u domacem prvenstvu sve vise plejmejkera stranaca sto je prvi pokazatelj da nesto nije u redu u radu sa mladima.

Generacije evropskih prvaka u kadetima, juniorima po izlasku iz omladinskog uzrasta u seniorsku kosarku su prestali da igraju kosarku. A uvoz stranaca kao na traci su ih dotukli.
 

Khal Drogo

Poznat
Poruka
9.052
Рад са младим играчима је мукотрпан посао, ту треба пуно и обостране посвећености, и тренера и клинца, и етузијазма, и правилног рада, усмјеравања, и стпљења, и рада на отклањању рђавих навика, важне су и предиспозиције код клинаца, радна етика, важан је и добар избор средине, да добију правовремену шансу у одређеном узрасту и касније у сениорима, да их заобиђу повреде, важна је и "глава", колико ти млади играчи разумију кошарку. Па и ако се све то и још доста тога посложи, покаже се да то није тај квалитет. И када су млађи узрасти у питању и прелаз из јуниорске у сениорску кошарку, у најбољем случају, тек 1/3 тих јуниора оствари у сениорима оно што су наговјештавали у јуниорском узрасту. И то је тако.
Српска кошарка је имала кудикамо мање расипања надарених кадета и јуниора од других европских националних селекција, српски играчи који би у јуниорском узрасту показивали потенцијал у правилоу би се биље развијали од својих европских вршњака, примјера је јако пуно. Што говори да ипак има доброг рада са млађим узрастима. Сад што се међу много позитивних примјера, детектују искључиво негативни, други је пар опанака.

Наравно велики проблем српске кошарке је беспарица која притишће све клубове. Посљедица је баш због беспареице да многи млади перспективни играчи одлазе премлади у бијели свијет гдје развој не иде како треба. Прошле године српски јуниори освојили су на свјетском првенству У-19 четврто мјесто (било би и боље да није дошло до "куршлуса" на трећем мечу између селектора Лукића и једног од важнијих играча Николе Ђуришића), оставили добар утисак, међитим из те екипе тројица (Стефан Тодоровић, Лазар Стефановић,и Филип Шкобаљ) ће наставити школовање на америчким колеџима, стећи ће добро образовање, перспективу у животу, но искуство говори да је напредак кроз ен-си-еј-еј кошарку кудикамо успоренији него ли је случај са вршњацима који остану у Србији. Ту се мало шта може урадити, беспарица узима данак, клинци ће наставити одлазити у Америку, Италију, Шпанију и друге земље.

Слиједећа ствар јесте малициозност која по медијима прати све кошаркашке националне селекције, сениорске и оне у млађим узрастима. Ако селекције у млађим узрастима остваре неуспјех, а успјеси и неуспјеси се смјењују, слиједе поруке о пропасти српске кошарке, како умире, како нема никакве перспективе итд. Ако остваре успјех омаловажава се увијек подваљеномм мантром "није важно у млађим узрастима остварити резултат, већ правити играче". И инфантилна мантра. Играчи се "праве" кроз добар рад у клубовима током читаве године, такмичења националних селекција су тест тог рада, доброг или лошег. Добар резултат је потврда да се добро ради, подстрек је клинцима да наставе марљивије радити, расте кошаркашки рејтинг нације и ствара се бољи амбијент за развој кошарке. Зато јесте важно у млађим узрастима остварити добре резултате.
Уосталом, из националних селекција које су оствариле добре резултате у јуниорском узрасту добијали би базу играча и неке касније сениорске репрезентативце.
Узмимо свјетска првенства у-19 када је Србија остварила добре резултате и играла финала 2007-е, 2011-е и 2013-е.
Из екипе која је 2007-е на СП У-19 играла финале добили смо неколико (Марковић, Мачван, Кешељ, Радуљица, Марјановић) каснијих сениорских репрезентативаца, из екипе која је 2011-е играла финале СП У-19, мало је скромније али смо добили Богдана Богдановића. из екипе која је 2013-е играла финале СП У-19 добили смо Мицића, Јокића. Милутинова, па и Добрића..
Апсолутно сам увјерен да ћемо и из ових генерација које играју такмичења у млађим узрастима ове године, у годиштима 2002-6. добити у будућности неколико врсних сениорских репрезентативаца.
 

Khal Drogo

Poznat
Poruka
9.052
Српски јуниори на европском првенству У-18 у Турској за сада без грешке, у 4 меча 4 побједе. Мало прије су у 1/8 финала рутински остварили побједу над Црном Гором 80:56 (статистика овдје). Селектор Владимир Ђокић је дао шансу свим јуниорима, непто бољии бјеше Марко Шаренац који је уписао 22 пооена (шут за двојку 5-8, шут за тројку 4-6), 8 скокова, 4 асистенције и 3 "украдене лопте.
Српске јуниоре у четвртфиналу очекује побједник из меча Израел - Пољска.
 

Khal Drogo

Poznat
Poruka
9.052
Sta je sa Pecarskim?
Od neverovatnog juniora Evrope do prosecnog seniora u Srbiji. I takvih imate mnogo kod nas.
И док је играо у јуниорским селекцијама сви који прате кошарку су били свјесни да се Марко Пецарски развио раније од вршњака односно да је акцелерант. Исти случај бјеше са оцем Мирославом, који 1983-е бјеше далеко испред вршњака, играо је у националној селекцији са 3 године старијим јуниорима, далеко иза њега бејаху Рађа и Дивац, но касније су га претекли.

И у Марковом годишту (2000.) имамо неке играче за које се знало у јуниорском узрасту да касне са формирањем у односу на вршњаке, рецимо Балшу Копривицу и Уроша Трифуновића и који су се протеклих година добро развијали а постоји још ту доста простора за напредак.
И то је тако, неки јуниори се раније формирају и касније се стекне утисак да развој не иде по жељама, а неки касније.
Ипак, Марко Пецарски је у претходној сезони ипак остварио примјетан напредак, Светислав Пешичћ је то препознао, те се нашао и међу кандидатима за претходни "прозор" квалификација за СП.
 

Khal Drogo

Poznat
Poruka
9.052
Невјероватна партија и нестваран преокрет српсклих јуниора у другом полувремену у мечу четвртфинала против Израела.
Прво полувријеме грозно, потпуно ван ритма, сијасет промашених шутева, увукла се нервоза, задње 3 минуте губе 4 лопте, и велика предност Израела на полувремену 39:22. Шта се десило на пауизи не знамо, али у 3/4 видјели смо другачије српске јуниоре, умјесто бескрвности агресивност, концентрисани, набријани, стрпљиво су корак по корак стизали предност, када су средином 4/4 повели знало се да ће меч отићи на српску страну.
Када су мечеви у млађим категоријама и равнање са вршњацима у Европи, не би требали бити строги према српским клинцима. Немам основа, за разлику од Турака код којих је то често сумњиво, са сумњам да Израелци муљају са годиштима јуниора али они су једна од селекција која знају имати неколико акцелераната у млађим националним селекцијама и чији развој не иде касније како се наговјестило. Зато је ово изузетно вриједна побједа и велики подвиг.
Статистику утакмице имамо овдје.
Ево и снимка утакмице, зауиставио сам од почетка другог полувремена да се птрескочи грозно прво полувријеме.
Честитке селектору Ђокићу и српским јуниорима. Велика побједа и подвиг. Пласман у полуфинале којим је остварен и пласман на свјетско првенство У-19 наредне године.
 

Khal Drogo

Poznat
Poruka
9.052
Нови успјех српске кошарке. Јуниорска национална селекција на ЕП У-18 освојила је бронзану медаљу.
Имајући у виду околности, ова медаља је и истински подвиг. Како сам већ примијетио селектор Ђокић се нашао пред ово ЕП у грдним проблемима.
Није могао рачунати на бројне игхраче на који би у другим околностима рачунао, недостају у излазном годишту Ђуришић, Вудраговић, Матовић и Боровићанин, ту би од помоћи итекако били годину млађи Огњен Станковић, нови Богдан у најави, Богољуб Марковић, Топић, Вуковић, но сви вјерујем из оправданих разлога (повреде, већ играли СП овог љета, административне препреке) нису били у могућности помоћи јуниорском тиму Србије, и ту је Ђокић саставио екипу од "доступних" играча.
И екипа која је одиграла одличан турнир, пет партија и пет побједа, онда баш лош дан против Шпаније у којој игра и неколико акцелераната, прије свих Алманса и Гаруба (који са 18 година има тијело као Леброн) и против које би и комплетни бимали минималне шансе.
И данас у мечу за бронзу шут није служио, почели су са 0-10, али су то српски јуниори надокнадили офензивним скоком, Словенија је водила добар дио меча, али су "орлићи" у 4/4 стегли у одбрани и у узбудљивој завршници уз пуно промашених пенала, ипак стигли до побједе.
У овој екипи српских јуниора има неколико занимљивих јуниора, ту је бековски тандем Ђурђе Ћурчоћ и Илија Милијашевић, крило Филип Радаковић, који помало "вуче" на Пеђу Стојаковића, јако занимљив је и крилни центар Лазар Ђоковић, пред њима и свим осталима је мукотрпан рад наредних година како би потенцијал претворили у иквалитет, већ наредне године на СП У-19 видјећемо како иде развој и да ли се смањила разлика у односу на рецимо Шпанију.
Ево и статистике утакмице овдје.
Селектору Ђокићу и српским јуниорима честитке на великом успјеху.
 

Khal Drogo

Poznat
Poruka
9.052
Мушка У16 репрезентација Србије отпутовала је у Скопље, где ће од 12. до 20. августа учествовати на Европском првенству (текст овдје)

Селектор Александар Глишић одредио је ових 12 играча који ће представљати Србију на Евробаскету.
Урош Ивковић (190 цм, плеј), Мирослав Богдановић (195 цм, бек), Саво Дрезгић (188 цм, плеј), Александар Гољовић (год.2007, 180 цм, плеј), Огњен Радошић (195 цм, бек), Петар Милосавчевић (195 цм, бек), Милош Шојић (200 цм, крилни центар), Филип Ружичић (185 цм, плеј), Урош Ромчевић (200 цм, крилни центар), Владимир Поповић (200 цм, крилни центар), Стефан Плиснић (206 цм, центар) и Алмир Асани (200 цм, крилни центар).
Наша селекција је ослабљена неиграњем најперспективнијег српског играча у овом годишту, Митра Бошњаковића, по мени исправна одлука јер је исти играо ово љето свјетско првенство У-17 гдје је добио важну улогу и добро је одиграо. Позивати га на друго такмичење опет по мени имало би смисла ако се процијени да је тиму Србије угрожен опстанак у А дивизији, како вјерујем да то није случај, ово је по мом мишљењу добра одлука.
Тешко је рећи колике су могућности српског тима, у припремни мечевима српски клинци су добро изгледали, међутим на европском првенству видјећемо гдје су у односу на вршњаке из Европе,
 

Khal Drogo

Poznat
Poruka
9.052
Селекција Србије У-16 окончала је побједом у задњем мечу против Хрватске наступ на ЕП освојивши 13.мјесто. Меч је био и одлучујући за опстанак у А дивизији.
Пласман јесте лош, но не одсликава снагу ове генерације (излазно годиште 2006.) српских кадета. Селекција Србије д0броје изгледала у припремним мечевима, редом побједе, побијеђена је убједљиво и Шпанија, финалиста овог ЕП.

Српска селекција наступила је на ЕП ослабљена неиграњем најперспективнијег српског играча у овом годишту, Митра Бошњаковића, који је играо на СП У-17 и претпостављам да га Реал није пустио на друго такмичење овог љета.
Поред тога,нашу селекцију се задесили велики малери на ЕП. У другом колу се повредио Урош Ромчевић, крилни центар и члан стартне петорке. У трећем колу у мечу против Словеније тешка повреда далеко најбољег српског кадета у овој екипи, Огњена Радошића, меч против веома добре Словеније српски кадети су добили, али су пред елиминационе мечеве остали силно хендикепирани јер за најбољег играча Радошића и стартера Ромчевића ЕП бјеше завршено.
Са Радошићем би па готово сигурно добили Израел у 1/8Ф но без њега није ишло и пораз 86:94. Потом у разигравању за 9-16.мјесто несрећан пораз од Летоније тројком у задњим секундама.

Српски кадети су се нашли у тешкој ситуацији јер су да би изборили опстанак у А дивизији морали добити преостала два меча, показали су карактер, борбеношћу и пожртованом игром иако их шут није служио изборили су опстанак у А дивизији.

Наравно да пласман не одговара репутацији Србије, но утисак није тако лош, 4 побједе и 3 пораза, и неколико играча који су наговјестили потенцијал, у одсуству Огњена Радошића, добар утисак су оставили плеј Саво Дрезгић и бек Мирослав Богдановић, а у задњем мечу ваља поменути Алмира Асанија, борбеног Рома који игра у Италији.
 
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.