Mislim sta reci, dva bromazepama sam moram da drmnem, mislim sudbina se bas surovo poigrala sa nama večeras, što neko reče, Onaj gore izgleda da ima malo čudan smisao za humor (jer ovo zaista na kraju izgleda pomalo kao neka surova šala).
Mislim od početka OI nije me zanimalo koliko cemo medalja da uzmemo, nije me zanimalo sa koliko razlike cemo da dobijemo Portoriko u Juzni Sudan (inace dve vrlo simpaticne ekipe) vec samo sam zeleo da vidim nase kako pariraju Amerima i ono sto je najgore, ova igra naših i pristup su baš ono što sam želeo da vidim, vodili smo celu utakmicu, imali skoro +15 na kraju 3/4 i jednostavno to smo morali da dobijemo, ono praktično sam častili Amere, sad znam kako su se osećali recimo Litvanci nakon polufinala OI u Sidneju 2000. kada su na sličan način ispustili pobedu kao mi danas.
Mislim vodili smo celo vreme, kontrolisali meč, usli sa velikom prednosću u poslednju četvrtinu i umesto da se na kraju mi radujemo , ova mala sirota zemlja, da ne znam veceras se malo okupamo negde u fontani u gradu i malo proveselimo i zezamo i umesto da ovo bude nov “Indijanapolis” i ona “čuvena” utakmica koje ćemo se rado uvek sećati i za 10, 20 pa i više godina ono na kraju ispade košmar i utakmica koja će nam svaki put izazivati gorčinu i nelagodu kad god je se setimo i pamtićemo kao nešto za šta nas je nažalost sudbina uskratila i nije nam dozvolila da se radujemo na kraju.
Što se tiče sudjenja, ono ne bi sad išao u teorije zavere ili kao ono sudija je kriv , ali sigurno da je bilo nekoliko sumnjivih situacija koje su Amerikancima išle na vodenicu, a u jednoj ovakvoj utakmici gde jedan posed odlučuje to je i više nego dovoljno da odluči na kraju, jer ovo je jedna od onih utakmica gde i najsitniji detalj može da odluči ishod na kraju.
Što se tiče naših igrača, mislim da možemo biti ponosni na njih, mislim da je Pešić izvukao 110% iz njih kao i oni iz sebe samih, mislim da su naši pokazali borbenost, želju, karakter, hrabrost ali da se još jednom potvrdilo da ipak nemaju onaj šampionski DNK kao neke ranije generacije, eto i na prošlom SP nakon sjajnih utakmica protiv Litvanije i Kanade onda nakon blede utakmice protiv Nemačke u finalu slično smo se osećali kao večeras i mislim da verovatno nije samo slučajnost zašto nismo osvojili nijednu titulu još od Indijanapolisa iako smo neretko igrali zaista super i stizali do same završnice ali nekako taj finiš i završni korak bi izostajao i na kraju smo uvek morali da se zadovoljavamo nekom utešnom nagradom.
Zaista baš greota, propuštena je jedna istorijska prilika, i to na kraju umesto da ovo bude naš novi “Indijanapolis” na kraju ispade nova “Mijatova prečka” , mislim da će ova utakmica ostati upamćena i ući u anale srpskog sporta kao “Mijatova prečka 2:0”
