Košarkaška reprezentacija Srbije

  • Začetnik teme Začetnik teme Tzar
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Kakva su vaša očekivanja od novog selektora?

  • Velika

    glasova: 1 25,0%
  • Mala

    glasova: 3 75,0%
  • Nikakva

    glasova: 0 0,0%

  • Ukupno glasova
    4
Odlicno, overena Olimpijada. Mora se reci i da smo mi imali malo i srece ovo prvenstvo, igramo sa Afrikancima i Portorikancima, zezamo se, odigramo jednu vrh utakmicu i imamo sve sto treba overeno i obezbedjeno. :mrgreen:

Sad ako se nacrtaju Jokic, Micic i slicni pred Olimpijadu, hteli bi da igraju, e ne moze, ide Borisa.
 
Bar nije prosečan srpski defetista kao ti.
Kako ono kaze profesor Zec politika je kao religija.

Kazes da raste BDP, je l' video neko - nije, a svi veruju.

Prvo uradis pa kazes hop.

A ja navijam i podrzavam nase i kad dobijaju i kad gube.

E to je razlika.

Ako dolazis na ovu temu imas xyz mojih postova na temu kosarkasica, pa U kosarkasica koje nijedne nisu osvojile medalju, ali sam ih podrzavao i hvalio kad treba, kritikovao kad treba.

A ne kad pobedimo u utakmici gde smo 10 puta jaci od nekih indijanaca, onda kilometarski tekst pa mi smo najbolji, najlepsi, pa ovo pa ono, pa evo link za statistiku. Dizanje u nebesa.

A kad izgubimo onda takvih navijaca nema nigde. Pa jbg. Ili jesi ili nisi.

Pa onda ako slucajno pobedimo ponovo krece pametovanje, idu postovi, tekstovi kilometarski, uzdize se u nebo i pljuju se svi redom.

Niko takvima ne valja, ni mediji, ni narod...
 
Ја људе дијелим, били они познаници, форумаши (а учествујем на више форума, остацвљам објаве и по порталима) или ко већ, на двије врсте, оне којима је Србија у срцу и оне који имају анимозитет према Србији. Нема треће, само те двије врсте. Код ових других разлози и мотиви могу бити различити. Првима ћу, слагао се са њима или не, све опростити, имаћу разумијевања за свако мишљење, колико год некада било супротно мом, према овим другима не видим зашто би био превише трпељив.

Ови други се оглашавају када је српска кошарка у питању, јер српска кошарка и поред свих подметања и роварења јесте позитивна прича, настоје то укаљати, оцрнити, омаловажити сваки успјех, у свему позитивном начиће нешто рђаво, ружно. Ту су и антисрпски медији којима управљају непријатељи српства, пласирају се лажне и измишљене приче о наводним отказима кошаркаша, провлачи како фали патриотизма (да ли су ти смрадови који кошаркаше прозивају за патриозизам барем мало срама имали због Борише), занемарује да не може играти 30 играча на такмичењу већ 12, ту ће се бацити блата на "одабране грешнике", чак и на једног Васу Мицића који је увијек ту за Србију од 2010-е године и ЕП У-16, увијек када је позван одазвао се, остао на СП и након упокојења мајке да помогне саиграчима, и прозивају га што не игра СП. Па не игра зато што је повријеђен. Као и Лучић, као и Покушевски, Јарамаз или неки које је задесила болест.
Но све је бројнија та нација пљувача којима су ти одабрани "грешници" само средство како би истресли дозу пакости, Јокић играо или не, одиграо добро или лоше, биће изложен пљувачини.

Ја ћу бити строг према играчима или тренерима само онда када су заслужили, не пада ми на памет да слиједим малициозне текстове антисрпских медија, који ће по потреби бацити блата некад на Пешића, други пута на Даниловића, трећи пута на Јокића или кога већ. Посебно јер многи од тих "одабраних грешника" нису заслужили да се о њима рђаво пише, многи су ичинили подоста за српску кошарку, за разлику од тих пљувача који ништа нису учинили.

Када су српски играчи у питању, писао сам прије СП, оставио садржајне постове, сви који су на СП заслужују подршку, као и свих оних 36 укупно који су играли квалификације за СП. Као и они који су због повреда прескочили СП.

Пишем онда имам шта написати, на само зато да ето нешто напишем, поклонићу пажњу сваком форумашу који ми одговори, док не видим да то није особа са којом је могуће водити разбориту комуникацију. А и глупо је одговарати троловима или провокаторима. Наравно да ћу по завршетку СП како год наши завршили, написати више овјава. Јер су то наши сјајни кошаркаши заслужили. По завршетку СП посветићу им и засебну ауторску тему у којој ћу дати своју анализу, јер су и то заслужили. Но о том, потом.
 
Када некој националној селекцији лоше или добро иде, неки се воде девизом "у успјеху се не понеси, у неуспјеху се не понизи", постоје и они који иду из крајности у крајност, постоје и они који воле завиривати у туђе двориште, мало ликовати ако ствари лоше иду или ако иду добро малчице то укаљати или макар бацити коску за гложење.
Тако је коску за гложење бацио неки Богдан Тањевић (Тањевић: Србија са Јокићем не би боље играла). Добро, рећи ће он да је добронамјерно размишљање (оно јес', ал у ку*цу). Но занимљива је опаска на крају изјаве дотичног
Никада нисам волео играче са посебним статусом?
Тешко да су прозвани Васа Мицић и Никола Јокић икад тражили или имали посебан статус. Но занимљиво у том паламуђењу јесте да рече лик "Никада нисам волио играче са посебним статусом". Упс.
Па тај Тањевић, као селектор Црне Горе или Монтенегра како је њему милије, не само што се упирао свим силима обезбиједити посебан статус Дини Радончићу којег је са 17 година уврстио у селекцију Црне Горе (могуће и из бојазни да би овај могао одабрати Србију гдје је одрастао) него је поручивао како он треба "прескакати разреде" (његове ријечи дословно) и да нема шта да се ломата са националним селекцијама У-18 и У-20.

За разлику од Радончића који је имао од кадетских дана захваљујући Боши привилегован статус, његов вршњак Марко Симоновић није прескакао разреде, ишао је природним путем, прошао све националне селекције млађих узраста, и постао бољим играчем од Радончића. Много бољим.
Тако да је овај лик који не воли играче са посебним статусом, али ипак воли, учинио медвеђу услугу Радончићу.

Што се тиче наше селекције, она изванредно изгледа на свјетском првенству, изванредан однос, игра, борбеност, срчаност, заједништво, тако ће се и наставити ма како завршили. Шта би било да је ту неки играч глупо је разглабати, на крају сви ти играчи су дали неки допринос кроз квалификације за СП. Сви су уложили много труда, зноја, Бориша је поднио и велику жртву. Заслужили су сјајни српски кошаркаши награду.

А и овај Тањевић нека не бере бригу за Србијом, има он репрезентације које готиви.
 
Inace sto se tice same utakmice ono ne znam sta da mislim, zagonetka ovako za mene, prava misterija, sudar 2 potpuno razlicite ekipe i stila kosarke, mada kapiram bice to vrlo slicno kao da igramo protiv Amera (i donekle pravi i ultimativni test za okrsaj sa Amerima u eventualnom finalu) jer slicna su ekipa Amerima i po kvalitetu i po stilu igre, takodje kao Ameri nisu nesto mnogo jaki pod kosem ali zato njihovi spoljni igraci su izuzetni u igri 1 na 1 , sjajni u kontri i tranziciji i izuzetne su atlete (samo eto za razliku od Amera nemaju bas mnogo iskustva igranja ovakvih utakmica, ipak su jedna “nova” ekipa i nova kosarkaska sila tek u nastajanju) i zaista je tesko predvideti koliko mi mozemo protiv njih ali isto tako i koliko oni mogu protiv nas, inace ako vec mi ne mozemo da osvojimo voleo bi da onda osvoji Kanada, nisu nikad nista osvajali i svakako bi mi bilo mnogo draze da osvoje oni nego recimo Ameri.
Inace poraz od “mojih” Brazilaca i ubacenih samo 65 poena je dokaz da su i oni itekako i ranjivi i pobedivi, inace meni ono sto se svakako najvise svidja na ovom prvenstvu je to sto nema nepobedjenih ekipa, pa ako ih je pobedio Brazil valjda mozemo i mi, idemooo Plavi pa nek se ponovi Indijanapolis, sto rece Njegos, neka borba bude neprestana i neka bude sto biti ne moze. 😉
 
Tesko pitanje.
Nije se Kanada nesto proslavila.USA deluje mnogo jace, kad hoce da igraju.
Slovenija nema nikakvu igru, daj loptu Luki i onda na guz ako prodje, ako ne vrati Prepelicu koji opali tricu cim i gde god da dobije loptu. To je app sistem.
Nasi sigurno mogu bolje od toga u napadu.
A sad da li i Kanadjani mogu bolje od onog sto su igrali protiv Slovenije to cemo da vidimo.
 
Канада је јака, моћна, премоћна, имају лидера, атлетицизам, прејаки у нападу и одбрани, прејаки у транзицији, игри један на један.
Ротирају седам ен-би-еј играча, прекаљени играчи у јаким европским лигама Еџим и Кајл Александер добивају тек неколико минута. Но та седморица су изузетни. Шаи Гилџес-Александер је прво име, силна енергија, држи висок темпо, скочан, експлозиван, у игри 1 на 1 нико му не може парирати, никад се не умара, рођени такмичар.
Берет опасно атлетски потентан, висок кошаркашки IQ, зна погодити али зна одиграти и рационално, не робује статистици, изузетан играч који ће ирадити и велику НБА каријеру.
Дилон Брукс зна упасти у то своје дивљање, но одличан дефанзивац, агресиван у пољу, зна одиграти и преоштро, уз то и опасан шутер.
Бек-ап бековска опција Лугенц Дорт понекад дјелује неинтелигентно, склон нерезонском срљању, но изузетан атлетицизам, енергија, прејак у дефанзиви, прави пит бул теријер.
Александер-Вокер изузетан шутер, прејак у транзицији, скочан, експлозиван, да му није конкуренција у Минесити Едвардс имао би већу репутацију.
Центри су наизглед слабији део екипе, но Пауел и Олиник су изузетно захвални и корисни уграчи, добро затварају рекет, рационални, подређују се тиму, раде оно што се од њих очекује.
Могуће је предност наших што Канађани играју заправо са 7 играча у ротацији, но та седморица не падају у игри, не умарају се, држе висок ритам.
Прејака је Канада, репрезентација која игра најбољу кошарку на свјетском првенству, није могла тежа препрека.

Наши скаути ће добро то "скенирати", уочити и све опасности и слабости противника, уопште не сумљам да ће стручни тим поставити добру игру, као и да ће наши одиграти храбро, срчано, борбено, за колико ће то бити довољно, видјеће се на крају.
До сада су одушевили на овом СП, данас од њих једино што имамо право очекивати јесте да оставе срце на паркету, па шта нам Бог да.
 
Kao sto rekoh Kanada nista specijalno.

Nemaju sut za tri, guraju se u reket kao i protiv Slovenije.

Nista novo i kvalitetno nisu prikazali.

Nasi Bogdan dobar, cak i Avramovic dobar u odbrani, Milutinovu drhti ruka, Jovic stariji dekoncentrisan.

Ali ako Kanadjani nastave ovako imamo sanse.
 

Back
Top