Саме зараде које је Јурохупс пренио (
овдје) и нису неки показатељ. А и те зараде су под знаком ?, за разлику од ен-би-еја гдје је то транспарентно и знају се зараде сваког играча, иако ЕЛ покушава ту увести мало реда, у Европи је до ваљаних података тешко доћи.
Узгред, овај бљуц и текст са Јурохупса није пренио како треба, преузимати текст са тог портала није добра замисао.
Код најплаћенијих европских играча има ту преплаћених, и то баш шреплаћених, рецимо Мозгов или пак Абрињес, но то су већ неке шеме клубова, воле имати повратника из ен-би-еја, уз то и домаћег играча иако су у ен-би-еју зарађивали више.
Од наших, Мицић и Милутинов су се морали по зарадама нађи ако не међу 10, међу 15 најплаћенијих свакако. Не мари, доказали су квалитет прошле сезоне, доказаће и у наредној, а то је важније од зарада.
Опет, ако се оријентишемо према Евро-лиги, Србија заиста има велики број врхунских играча, и то ставити под сумњу једноставно речено, није разумно.
Ако погледамо завршену сезону ЕЛ и валоризацију (
овдје), Србија има чак 7 играча међу првих 50. И то
Милутинова, Мицића, Мицова, Лучића, Калинића, Јовића и
Гудурића. Послије САД, који су наравно посебна прича, далеко највише, ту рецимо послије нас слиједе Француска и Грчка са четворицом играча међу 50.
Истина, Мицов и Калинић нису у конкуренцији за дрес Србије за ово СП, из разлога познатих, но то су и даље петорица који су имали врхунску сезону у ЕЛ.
Не кажем да морамо робовати статистици, и сама валоризација зна заварати, и не открива све, но јесте неки показатељ, ако имате седморицу међу 50 најбољих, и то у ситуацији када нисте имали клуба у ЕЛ, ипак нешто говори.
