Корисне духовне поуке

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
"Благодат не води само горе, него некада води и доле. Не приноси само Богу, него некада приводи човека и аду, то да знате. Зато што, ако је сусрет са паклом неопходност да би ти дошао у тачан сусрет са самим собом, из кога ће се породити твоја тачна слобода за Бога, немојте мислити да ће терапија Духа Светога да вас лиши оваквог третмана. Дакле, Господ ће увек – молим Му се, на пример, као Свети Григорије Палама: „Господе, просвети таму моју“, дај ми да волим све људе, помози ми у борби са овим грехом или овим страстима, помози ми у овом искушењу на послу... И, Он тог момента креће да решава нашу ситуацију, тј. одговара на нашу молитву. Међутим, одговара како? Ми често очекујемо да то буде абракадабра, да Он реши ситуацију – и то не бива свесно код нас, несвесно је – да реши ситуацију како бих ја желео да се реши... Међутим, Он решава тако што почиње да третира моје срце, моју душу, мене... Да бих ја могао да будем достојан прималац Његовог дара, Он мора претходно да реши нешто са мном, мора да ми помогне да превазиђем неке егоистичке чворове, који постоје унутра, еда би ме на тај начин оспособио да примим дар који тражим...
... И, Он онда креће да третира и преображава моје срце, тако почиње да ми остварује жељу, ако хоћете овако да причамо на мало баналан начин. И, одједном ја, на пример, крећем да страдам, нешто креће да ми се дешава. Ја Му се молим да ми скине крст, или макар мало олакша, или да данем душом у борби, или шта већ, међутим као да се дешава управо супротно од онога што сам ја молио. А у ствари, почело је да се дешава ПРОДИРАЊЕ ДУХА СВЕТОГА У СКРИВНИЦЕ МОЈЕ ДУШЕ, у скривене и небивале углове срца, о којима не можемо баш много да причамо а да то не буде испраћено са одређеном дозом наше фантазије. Јер, мало ко од нас има то искуство уласка унутра. Унутра постоји свемир, унутра постоји једна ширина, бездан. То је шифровано у псалмима: бездан бездан призива...
И, онда се ситуације драстично мењају. Догађајност у мом животу постаје интензивнија. Многе ствари некако чудно крену да се дешавају. Ја наслућујем да су у питању неке озбиљне поруке, али некако још увек не умем да их читам. Но, не мари, није битно читати и знати поруку у одређеном тренутку, него је битно учествовати. Већ кад сам се помолио Богу да ми да благодат Духа Светога да нешто превазиђем, да нешто постигнем, или просто из синовске љубави и оданости, зарад саме благодати Духа Светога, да бих био вазда са Њим..."

Отац Александар Јовановић
 
Sloboda zlatna
Као чисто платно даје се слобода људима; када је људи упрљају, морају је прати сузама и крвљу. Јер слобода или је чиста или никаква. Или Златна Слобода, нераздвојна од Часног Крста, или никаква.
Св. Николај Жички
 
Odlomak iz knjige "Dobri vojnik Švejk"
21686787_1695987607101920_8742794315863990777_o.jpg
 
Свети апостол Јован Богослов је говорио да су заповести Божије лаке (1.Јн.5,3). Али, оне постају лаке само кад човек воли, а без љубави – све је тешко. Због тога чувај љубав. Она се може поново задобити, али тек после много суза и молитава. Без љубави је тешко живети у свету. Ко је зао, убија своју душу. Нека нас Господ сачува од тога!

Преподобни Силуан Атонски

https://www.facebook.com/Prijatelji...-o6TjnjYOWztlzt5DIy_Xz-rrDiJLGD&__tn__=EEHH-R
 
Starac Porfirije Kavsokalivit

*Када се молимо за друге, говоримо: Господе Исусе Христе, помилуј ме”

Молите се за Цркву, за свет, за све људе. Васколико хришћанство садржи се у молитви Исусовој. Ако се молите само за себе, онда се у томе крије саможивост. Насупрот томе, ако се молите за Цркву, и ви сте у Цркви. У Цркви је Христос сједињен са Црквом, али и са Оцем и Светим Духом. Света тројица и Црква јесу једно. Ваша чежња треба да је усмерена на то да сав свет буде освећен, да сви буду Христови. Тада улазите у Цркву и доживљавате рајску радост у Богу, јер сва пуноћа Божанства обитава у Цркви.

Сви смо једно тело, са Христом као Главом. Сви смо Црква. Наша религија има у себи ту величанствену особину – она уједињује свет мислено, духовно. Сила молитве је велика, веома велика, особито кад молитву врше многа браћа. у заједничкој молитви сви се уједињују. Осећајмо ближње своје као себе саме! То је наш живот, наша радост, наше благо. Све је лако у Христу. Христос је средиште. Сви хрле ка средишту и сједињују се у једном духу и једном срцу.

Када сами имамо неки проблем, или га има неко други, затражимо и од других молитве, па сви завапимо Богу са вером и љубављу. Будите сигурни да су те молитве угодне Богу и да ће Он дејствовати и чинити чудеса. то нисмо довољно добро разумели. То схватамо доста површно, па кажемо: помоли се мало за мене.

Молите се више за друге него за себе. Изговарајте речи: “Господе Исусе Христе, помилуј ме”, а имајте на уму увек и друге. Сви смо деца истог Оца, сви смо једно. Стога, када се молимо за друге, кажимо: “Господе Исусе Христе, помилуј нас”, а не “помилуј их”. На тај начин признајемо да су они заједно са нама.

Молитва за друге, вршена благо и са љубављу, некористољубива је и доноси велику духо
вну корист. Облагодаћује онога ко се моли, али облагодаћује и онога за кога се он моли. То значи да низводи благодат божју. Када осећате велику љубав, и када вас та љубав подстиче на молитву, онда таласи ваше љубави запљускују онога за кога се молите и утичу на њега. Тако ви око њега стварате заштитни оклоп и вршите утицај на њега. Водите га путем добра. Видећи ваш напор, Бог штедро даје благодат Своју и вама и њему. Али притом вам ваља умрети за себе. Јесте ли разумели ово?

2
 
Starac Porfirije Kavsokalivit

*Љутњом ништа нећеш постићи

Неки људи који су били веома строгих начела, понели су се круто према једном мом пријатељу. Последица тога била је да су сасвим погрешно проценили његове особине, због чега се он врло лоше осећао. Старац Порфирије га умири јер је ствари поставио на право место, оцртавајући са успехом душу мога пријатеља. Рекао му је. “Ти си добар, осетљив, миран човек; право си јагње Божије. Али, када се према теби односе са љутњом, ти се повлачиш у себе, реагујеш на унутарњи начин и онда те погрешно схватају. Кад се, међутим, према теби односе на леп начин, ти из себе откриваш тако лепе ствари да сви бивају изненађени. Људи који те нису разумели како ваља и који су те повредили, не знају ону стару причу о ветру и сунцу. Наиме, ветар и сунце се стану препирати ко је од њих двоје снажнији; и тако се и опкладе: ко скине кожух чобанину који се тог трена пео на гору, тај је снажнији. Ветар је дувао и дувао – чобанину је било хладно, те је још више привијао кожух уза се. Тада изађе сунце иза облака, разли се ведрина и топлота, чобан се угреје, те скине кожух са себе. Тада сунце повика ветру: – Видиш ли ко је од нас двоје снажнији?” И старац закључи: “Не можеш човека придобити љутњом, него само добротом”.
 
Непријатељи
Живи у миру не само са својим пријатељима, већ и са својим непријатељима; али само са својим личним непријатељима, не и са непријатељима Божијим. (Св. Теодосије Кијевских пећина)
 
,,Нити нам строг живот без праве вере у Бога може што помоћи, нити нас право исповедање вере без добрих дела може представити Господу, него треба обоје заједно да бива, да би човек Божји био савршен и да не храмље никаквим недостатком. Јер вера спасава, када љубављу у Богу чини добра".

Преподобни и Богоносни отац наш Сава први Архиепископ Српски
 
Недавно је један човек поделио са мном: "Добио сам ударце од људи који у очима околине изгледају добри, примерни хришћани, иду у цркву. Али они су ме ипак повредили, издали, увредили".
Управо то и рањава људе, то руши нашу везу са Богом. И човек се пита: "Шта сам научио за толике године у Цркви ако не знам шта је љубав?" Ово ми је рекао један монах на Светој Гори, аскетски сув, са дугом брадом. Рекао ми је: "Оче, толико година сам овде, али ако не научим да волим, остаћу само са својом схимом".
Кад осетиш Бога, постанеш снисходљив и човекољубив. А кад видиш човека окрутног према људима, који повређује, захтева, знај да он, без сваке сумње, није осетио Бога. И ако видите такво понашање, замислите се, и не говорите: "Један Божији човек ме је повредио", него: "Један човек који још тражи Бога ме је повредио". Искључено је да се Божији човек односи према било коме окрутно.

О. Андреј Конанос
 
Искористите лепе тренутке. Лепи тренуци приволе душу молитви, начине је тананом, племенитом и песничком. Пробудите се ујутру да видите сунце како, као краљ, сво пурпурно излази из мора. Када вас очара неки леп предео, нека црквица, нешто лепо, немојте остати само на томе већ идите и преко тога, у благодарење за све лепо како би сте живели јединог Лепог. Све је свето, и море, и купање, и јело.

Свети Порфирије Светогорац
 
АРХИМАНДРИТ САВВА МАЖУКО

– Зашто се ми бојимо да будемо обични људи са нормалним људским особинама и тражимо у свему редом некакав духовни смисао ?
– Лакше је односити се према свему тако. Ствар је у томе да наша духовна литература понекад са нама збија лошу шалу. Ипак, све ове текстове писали су монаси и за монахе. А монаси древности и средњег века писали су такве књиге у којима се одражавају њихове духовне вежбе: њихов ниво и та црквеност, манастирског контекста, у којој су они живели. То није увек прикладно не само лаицима, но чак и монасима нашег времена, јер често ми немамо појма шта су биле ове духовне вежбе.
Ето, Јован Лествичник пише о смирењу. Читамо са усхићењем и заносом, али дајући том схватању своје значење може бити погрешно, нетачно, опасно. А потом следи жалба: Лествичник уводи у депресију. Лествичник нема никакве везе с тим. Он је писао своју књигу имајући у виду конкретне људе, своје савременике – синајске монахе. Њему није ни на памет пало да ће његову књигу почети читати лаици, нарочито жене са децом у наручју или чак световни свештеници. Ми не водимо рачуна о тако очигледним стварима и зато сами себе мучимо
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top