S. N. LAZAREV - O SAMOUSAVRŠAVANJU - DA LI LJUBAV PROLAZI?
Pitanje: Osim samousavršavanja čoveka, šta još savetujete, kakav pravac, smer....?
Lazarev: Osim samousavršavanje ništa vam više ne savetujem. Zato što je to glavno. Smisao samousavršavanja sastoji se u tome da dovedemo u sklad svoje telo, duh i dušu. Moramo imati više ljubavi, a čim imamo više ljubavi, imaćemo više i energije. I samim tim više potrebe za stvaranjem, u svemu. Jer ljubav mora da pronađe izlaz. Zašto je Hristos govorio: „Ne zakopavajte talente u zemlju“. Dakle, ukoliko je ljubav u našoj duši veća, utoliko je u nama više svetlosti, energije, lakoće u duši, i potrebe za stvaralaštvom. Obratite pažnju – čovek se zaljubio i počinje da piše stihove. Uvek je tako bilo. Mnogi mi govore: „Pročitala sam vaše knjige i počela da pišem pesme. Da li je to opasno?“ A ja kažem: „To je normalno. Zato što se kod vas pokrenula energija, vi morate nekako da je realizujete. I u poslu, i u odnosima sa ljudima, i u stihovima, takođe, stihovi su stvaralaštvo. "Zato, ukoliko imate veću želju da dajete, da se žrtvujete, stvarate, realizujete sebe – onda se na pravom putu – to i jeste samousavršavanje. Stvar je u tome da se u osećanju ljubavi nalazi aposlutno celokupna informacija o prošlosti, budućnosti i sadašnjosti. Zato ako pročitate ogromnu količinu knjiga, a u vama se ne pojavi ljubav, ne poveća, sve je beskorisno, to je onda čisto tehnički...Ja to zovem tako. Ako sakupite hiljadu budala i svaki napiše po hiljadu tomova, i vi sve to pročitate, nećete postati pametniji. Danas svo to štivo koje se štampa, čita, to savremeno...informacija je nula. Nula! I jedino čemu verujem su svete knjige, jer više od onoga što je rečeno u svetim knjigama niko do sada nije rekao. I određenim naučnim otkrićima, verujem. Eto, otkrili su da gen momentalno reaguje – da to je realno. Eto, otkrili su, a ja sam u poslednjoj knjizi „Odgovori na pitanja“, ona sada ide u štampu...Amerikanci su došli do zapanjujućeg otkrića. Žive zajedno muž i žena 30 godina. On na nju uopšte ne reaguje. Ni ovako, ni onako. A onda se vrši eksperiment kako podsvest reaguje na nešto. Kažu (mužu) ženino ime. I kod njega dolazi do reakcije, izliva, eksplozije, tačno onakve kakva je bila kada se prvi put zaljubio u nju. Ispostavilo se, na nivou podsvesti, on ima apsolutno ista čista, sveža osećanja. A na nivou glave, sve se završava. To jeste, na nivou duše nema vremena. Ljubav ne prolazi. Čovek kaže: „Kakva ljubav, ja već 20 godina ne znam šta je to“. A na nivou podsvesti, kako je voleo, tako i dalje voli. Eto takva je situacija, i to su naučnici otkrili. A ja, sećate se ranije, pre 5, 7 godina, šta sam govorio? Ljudi govore: „Ljubav prolazi“. A ja kažem: „Ljubav ne prolazi, mi prolazimo.“ Naša svest prolazi, ali mi nismo svest. Mi smo ljubav. Mi smo duša, mi smo osećanje. Zato, ispostavilo se, tamo nema vremenskih rokova, tamo ih prosto nema, na nivou pojmova kao što je ljubav, nema rokova. Na nivou mržnje ih ima. No, čovek može mrzeti desetinama godina i čak nekoliko života. I to će svejedno odraditi, završiće se to itd. Ali te situacije, kada nauka potvrđuje religiju, to je zanimljivo. A sve ostalo...još jednom kažem, danas se glavno samousavršavanje sastoji u tome da smo strašno obuzeti telom, svim tim mašinama za pranje, za vožnju itd, mi smo jako opterećeni svešću i mi smo nišči dušom. Zato samousavršavanje čoveka znači dovođenje duše u red. To je osećanje jedinstva, ljubavi, radosti, osećanje koje vas tera da svaki dan pištete pesme. To danas predstavlja samousavršavanje - upravo usavršavanje duše. Jer za svakog normalnog, prosečnog zapadnog čoveka, samousavršavanje predstavlja čitanje nove knjige, učenje još jedne tablice množenja itd. Ali to je već put koji nikuda ne vodi.
(Seminar u Izraelu 2009.)
