Корисне духовне поуке

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
1003437_627842990568154_1197588342_n.jpg
 
" Најгора опасност са којом се суочавамо јесте та да нас парализују сумње и страхови. Ту опасност доносе они који напуштају веру и подсмехују се нади. Доносе је они који шире цинизам и неповерење и који нас покушавају заслепити када је пред нама велика прилика. "

~ Хари Труман
 
Osuđivanje

Trebalo bi da nam je teže da osuđujemo ljude, nego da ih gledamo mirno, kao što gledamo kako vetar ljulja drveće, ili kako teče reka; međutim, očigledno je da je čoveku teško da gleda bez osude. Šta da se radi? Treba se postepeno učiti tome da najprije osudimo sebe zbog toga što osuđujemo bližnje, zatim da se uzdržavamo od osude rečima onda kada se misao pokrene na to, a zatim da zaustavljamo i samu misao.

Onaj ko dovoljno poznaje i osuđuje sebe, taj nema vremena da osuđuje druge.

Onaj koji gleda sa podozrenjem taj lako može doći do mržnje prema čoveku; onaj koji želi da ima ljubav prema bližnjem, trebalo bi da gleda čisto i jednostavno.

Ne sudite, da vam se ne sudi, pa makar vam se i činilo da ima razloga za osudu, zato što onaj ko je blizak svome Gospodu može da stoji, ili da pada. Još je gore ako sudite kao zlonamerni sudija. Mislite da ljudi pričaju besmislice, a oni govore o onome što je duši na korist i o tome kako da se čini dobro.

Trudite se da srce i namere bližnjih tumačite pozitivno, a ne negativno; u tom slučaju ćete ređe biti u prilici da pogrešite, a vašem bližnjem će biti lakše da se popravi.

Sv. Filaret Moskovski
 
Два се царства задобити не могу. Два супротна царства. Или Небо или земља. Или тело или душа. Два се господара не могу служити. Или Христос или Христов супостат (противник). Не може се путовати на два супротна пута. Или низ воду или уз воду. Или тесним путем у Небеско Царство или широким у пропаст.

~ Св. Николај Жички
 
Ма шта био човек на земљи:велможа или робијаш,архијереј или просјак,сви су јаднаки,јер у свакоме живи оно што је изнад свега на свету.Ценити или уважавати велможу више него просјака исто је и што ценити и уважавти један златник више од другог,само зато што је један завијен у белу,а други у црну хаљину.Треба се увек сетити да је у сваком човеку иста душа као и у мени и да се према томе,са свим људима треба опходити једнако,са пажњом и поштовањем.

Толстој


Главно је у науци Христовој што је он све људе признавао браћом.Он је у човеку видео брата и зато је волео,свакога,ма ко он био и ма какав био.Он није гледао на спољашњост,него на унутрашњост.Он није гледао на тело,него је и кроз хаљине богаташке и дроњке просјачке видео само бесмртну душу.У најпокваренијем човеку видео је оно што је могло тог палог човека да обрати у највећег и најсветијег човека,у исто тако великог и светог какав је био и он сам.

Ченинг
 
" Ходајте кроз живот отворених очију и са вером. Завирите у сваки угао - никада се не зна где је срећа. Срећа је слепа, на њу свако има право, она је увек и свуда присутна, треба само бити ту. "
 
Često ljud misle da će pokazati svoju vrednost time što vrebaju nedostatke drugih.A oni tme samo pokazuju svoju slabost.Što je čovek pametniji i bolji time više vidi dobroga u svojih bližnji,a što je gluplji i gori,tim više vidi nedostatke u njih.

Duboka reka neće se zamutiti, ako u nju baciš kamen.Tako je i sa čovekom.Ako se čovek ljuti zbog uvreda,onda on nije reka već bara.

Tolstoj

Osuđuju me,meni je neprijatno,teško.Kako da se oslobodim toga neprijatnog osećanja?Pre svega,smirenošću:kad priznaš svoju slabost,nećeš se srditi što drugi ukazuju na nju.To je neljubazno sa njihove strane,ali oni imaju pravo.Zatim,rasuđivanjem: da ti na kraju krajeva,ostaješ ipak onaj isti koji si bio,pa ako si sebe suviše cenio,trebaće samo da izmeniš mišljenje o sebi.A najglavnije,praštanjem:ima samo jedan način da ne mrziš one koji nam čine zlo i vređaju nas,a taj je da im učiniš dobro.Ako njih i ne izmeniš,sebe ćeš bar obuzdati.

Amjel
 
Nema coveka bez greha. Bez greha je jedino Bog. Svi mi, bez razlike, gresimo svakodnevno, bilo u znanju ili neznanju, namerno ili nenamerno, javno ili tajno, pod raznim vidovima. I mada su nam gresi razliciti, svi mi, gresnici, imamo nesto zajednicko, svima nama svojstveno, a to je namera da svoj greh, koliko god je to moguce, prikrijemo. I da ga, ako se slucajno otkrije, na sve moguce nacine pravdamo, i da tako produzavamo grehovno stanje, jer nam se greh osladio.

Tek kada iz naseg srca progovori savest, ili kada, zbog tog greha svoga, pocnemo patiti i stradati - ne samo u duhovnom vec i u materijalnom i u fizickom pogledu - tek tada mi pocinjemo da se treznimo od grehovnog pijanstva i da sagledavamo bedu i jad koji su nas doveli u takvo stanje. Sam Spasitelj nam kaze da biva "veca radost na nebu za jednoga gresnika koji se kaje, negoli za devedeset i devet pravednika kojima ne treba pokajanje" (Lk. 15, 7).
 
Преподобни Симеон Дајбабски: Из ризнице духовних поука – Стослов трећи

20a8c5ee7ee849a4f7ff5e500a503cf9.jpg


1. Има рибе и без мора и радости и без богатства.
2. Тешко је наћи дјетелину са четири листа и богаташа сасвим и до краја побожна.
3. Не размећи туђе ђубре и не пази туђе послове да не изгубиш душу и дане.
4. Зец има грдну ману у бјежању – стане и прислушкује, што је ловцу добро дошло. Многи су од тога погинули душевно и тјелесно.

5. Треба да познаш радост што ти доноси страдање у добровољном ношењу крста. Ако патиш као јеванђелски Лазар и подносиш бол и јаде без роптања, знај да ћеш стећи велико благо души.
6. Човјек се диви снази и лету орла како савлађује висине, а у себи има јаче силе од њега да савлађује све демонске замке. Као што орао са висине пада на стрвине тко и човјек са свога достојанства пада у блато порока. И као што орао одатле опет високо узлијеће, тако и човјек може да господари над својим страстима, а то је веће од икакве земаљске власти и славе.
7. Не узимај за истину да су праве ријечи оних који те хвале и ласкају. То је искушавање твоје душе. Сваку ласкаву ријеч сматрај за лаж и маску. Ако уживаш у истим похвалама, остаћеш мален пред Богом.
8. Не падај у очајање када те невоље задесе. Уздај се у милост Божју и свагда ће ти помоћи. Зар не знаш како су праведници страдали?
9. Као што лептир обиграва око пламена свијеће и сваки час може да изгори крила тако и човјек кад лута за страстима лако може да изгуби душу.
10. Преко залеђене ријеке пси вуку саонице, а преко развратног човјека демони шире саблазни.
11. Кад чамац тоне и маховина ваља, а кад се гријеши и суза спасава.
12. Оне људе који крену у ваздушним лађама да лете, прат погледима са љубопитством, а оне који се Богу обрате неки осуђују са завишћу.
13. Да очисти оружје мајстор тражи новац, а за оправдати душу Бог хоће кајање.
14. Кад дођеш у друштво назови добар дан, а кад уђеш у цркву, сјети се својих грехова.
15. И велики брод може да потоне и праведник згријешити. Зато је Бог оставио грешнику покајање, а капетану лађе мудрост и знање.
16. Пиво је горко неискусном, а побожност досадна развратном. Али пиво може да му се ослади, а развратник да се покаје, ако буде имао усрђа за кајање.
17. Змија најбоље чува своју главу, а паметни своју душу. Змија се скрива у међу, а паметни се спасава у Цркви.
18. Стражари кључем затварају тамницу, а добри хришћани смртном успоменом грешне жеље.
19. Ако се не разбије коре на јајету, пиле неће изаћи. И хришћанин ако не савлада грешне жеље неће васкрснути у вјечни живот.
20. Ако ти је кров на кућу нејак, мичи снијег, а ако ти је душа мила не таји гријех.
21. Возач аутомобила треба да има разни алат да поправи кола у случају квара на путу, а хришћанин осјећање грешности да би спасао душу.
22. Као што коси користи роса тако и души искрено кајање.
23. Покајничке сузе чисте душу од гријеха боље од ичега другога.
24. Молимо се Господу са Давидом да нам изведе душу из тамнице гријеха.
25. Као што вода гаси огањ тако и искрене сузе сваки гријех.
26. Плачи за гријехе своје и чезни за спасењем, па ће покајање да избрише све дугове твоје код Бога и људи.
27. Као што се у огњу чисти злато, тако и у покајању душа.
28. Не осуђуј никад другога макар да је и највећи грешник. Прије свега осуђуј себе. Можда си и ти у нечему крив за пад брата твојега.
29. Трговац свакога дана рачуна о добити и штети. Кад он толико брине о пропадљивој имовини, како да ти не бринеш о вјечном спасењу.
30. У славу Божју пчеле се труде, лептири шире шарена крила, а тихи и безазлени голубови се окупљају. И док скупљају зрна, један од њих на стражи будно их чува. Какав примјер људима да буду међу собом браћа и да стражаре над својом душом.
31. Док имаш живота пробуди своју савјест и смјерно моли Бога за милост да ти опрости гријехе.
32. У војсци је потребна труба, а у народу проповијед.
33. Нека не иде с тобом пас у цркву ни мржња на ближњег у твоје срце, да ти не замјере и Бог и људи.
34. Аутомобил оставља са собом дим и прашину, а развратно срце уздахе и очај.
35. Рђави пут штети гуме на аутомобилу, а развратно друштво људску душу.
36. Тешко мјесту куда војска прође, а души и тиелу где страсти бораве.
37. Пијани кројач поцијепану капу носи, а нечиста савјест сјетно лице има.
38. Коза воли стијене и висове, а себичност хвале и почасти.
39. Плитка вода да се лако замутити, а славољубиви брзо наљутити.
40. Јаки вјетрови ометају авионе, а времена блага праву побожност.
41. Шећер мами муве и осе, а земаљска слава малодушне људе.
42. И дебели лед опасан је и оправдана похвала може да штети.
43. Може и лисица д оштети виноград у зријевању и хвалисање човјека у његовој старости.
44. Чују се ораси кад међу њих руку метнеш, а славољубиви чим г споменеш.
45. Јечам даје коњу снагу и брзину, а славољубивом човјеку говор и осуде.
46. Дјеца радо иду по ливади за лептирима, а краткоуми за свјетском славом.
47. Зецу је најмилије уз узвишицу бјежати, а славољубивом о себи зборити.
48. Зецу су краће предње ноге него стражње стога воли узвишицу. А славољубивом пречи је овај свиет него вјечни живот, стога он себе обожава.
49. Јутарња роса издаје зеца, а сласти земаљске хришћанина.
50. Од медвједа се тешко сачувати и у врхунајвећег стабла, а од частољубља ни у најдубљој старости....

http://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/-/преподобни-симеон-дајбабски-из-ризнице-духовн-r3561
 
Човек има право, ако верује да на свету нема ниједног човека који је виши од њега,али се веома вара,ако мисли да на свету има ма и један човек који је нижи од њега.

Глупост може да буде и без гордости,али гордост не може да буде без глупости.

Толстој

Узмите наук од вода у дубинама морским и у кланцима горским: шумно теку поточићи,али море је тихо,једва се чује.

Будиске суте
 
Svako od nas naravno očekuje smrt u tim kategorijama koje su mu svojstvene. Ali ne treba stvarati lažne kategorije. Naš susret sa Hristom je susret sa našim Spasiteljem. Naš susret sa Bogom je susret sa neizrecivom ljubavlju. To treba da zapamtimo. I čini mi se da se Strašni sud sastoji u tome da će svako od nas stati pred licem savršene ljubavi i uvideti kako je malo ima u sebi, i užasnuti se. Ali to ne znači da tada počinje mučenje. Možda sam ja jeretik, i možete me spaliti pre nego što napustim ovaj svet ali mi se čini da će nas Bog dočekati s žalošću zbog toga što smo ceo život besplodno proživeli, i tako ga sami iskvarili, a da ne govorimo o drugima; i Njegova reakcija na nas će biti – žalost i sastradanje.
Из книга митрополита Антония Сурожского «Человек перед Богом». М., 2001 г.
 
Зашто оећамо добро у души после сваког дела које је потекло из љубави? Зато што нас свако такво добро дело утврђује у томе да наше истинско “ја” није само у нашој личности,него у свему живом.Ако живиш само за себе,ти живиш само једним делићем свога истинког “ја”,a ако живиш за друге,осећаш како се твоје “ја” шири.Живи само за себе и осећаћеш се као да живиш међу непријатељима,осећаћеш да добро сваког човека смета твомe добру.Живи за друге и осећаћеш се као међу друговима и добро сваког човека постаће твојим сопственим добром.

Шопенхауер

Љубав рађа љубав.То може да дође само отуд што је бог,пренувши се у теби,пробудио себе и у другом човеку.

Индијски мудрац је говорио:”У теби,у мени,у свим живим бићима живи један исти дух живота,а ти се срдиш на мене и не волиш ме.Сети се да смо ми са тобом једно.Ма ко то био ,ти и ја смо једно”.

Толстој
 
Kako mi treba da opraštamo? Bližnjima treba da opraštamo u rečima, delima i osećanjima. Ako nam se neko sveti, čini zlo, otima od nas nešto, progoni nas iz jednog mesta u drugo, mi sve treba da podnosimo sa trpljenjem, sećajući se zaveta svepraštanja. Ako nas neko uvredi rečju, i osudjuje treba ćutati. Ali ako srce ne izdrži, ako ispliva na površinu gorčina uvrede, onda treba sebe ukoravati, govoreći za onoga koji nas je uvredio: «Možda sam ja vredjao još više i radio gore stvari».I ako budemo opraštali od sveg srca, od srca čistog i koje ljubi, i ukoravali sebe za svoje grehe, onda će i nama milosrdni Gospod oprostiti u Budućem Životu.
Amin.
Епископ Вениамин (Милов)
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top