Корисне духовне поуке

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Kako je to neobično što se osoba u neznanju, zadovoljna, miri sa idejom da je ona telo, dok shvata to telo kao nešto što joj pripada (i stoga je odvojeno od nje), čak poput osobe koja vidi lonac (a zna da je lonac odvojen od nje).

Ja sam uistinu Brahman, staložen, miran, te po prirodi apsolutno Postojanje, Znanje i Blaženstvo. Ja nisam telo, koje je ne-postojeće samo po sebi. Ovo mudraci zovu istinskim Znanjem.

Ja sam nepromjenjiv, bez oblika, neokaljan i nisam podložan raspadanju.

Ja nisam podložan ikakvoj bolesti, Ja sam iznad svakog shvatanja, bez ikakvih sam alternativa i sve-prostirući sam.


Aparokshanubhuti 1:23-26
 
Пазите да правду своју не чините пред људима да вас они виде; иначе плату немате од Оца свог који је на небесима.
Кад дакле дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери по зборницама и по улицама да их хвале људи. Заиста вам кажем: примили су плату своју.
А ти кад чиниш милостињу, да не зна левица твоја шта чини десница твоја.
Тако да буде милостиња твоја тајна; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.

Isus Hrist
 
Празник без духовне радости, без срдачног у њему учешћа, без унутрашњег осећања, то је тело без душе.

(Филарет Московски)


За хришћане, свако доба и време - јесте доба празника, због изобиља дарованих им блага.
 
Ovaj svet je ništa po sebi i za sebe.

Razvijajte koncentraciju, monasi. Skoncentrisani monah vidi stvari onakvima kakve jesu.

O monasi, postoje dve vrste bolesti. Fizička bolest i mentalna bolest. Postoje ljudi koji kao da su lišeni fizičkih bolesti tokom godinu ili dve, čak i tokom sto godina i više. Ali retki su oni u ovome svetu koji su lišeni mentalne bolesti, čak i za trenutak, sem onih koji su se oslobodili mentalnih nečistoća.

Koje god su stvari povezane sa nepovoljnim, pripadaju nepovoljnom, sve njih um stvara. Njih prvo um stvara, zatim one postaju nepovoljne.

Um je preteča svih stvari, um ih stvara i njima upravlja; ko sa dobrim naumom govori i radi, prati ga sreća kao nerazdvojna sena.



Sidarta Gotama (Buda)
 
Док се год налазиш у тијелу не буди безбрижан и никада не вјеруј самоме себи, па макар се осјећао понекад слободан од страсти. Јер непријатељи (демони) с лукавим намјерама привремено обустављају нападе своје, да ми попустимо у ревности својој; тада они кидишу на нас неискусне, дохватају ојађену душу као малу птицу и бацају је на много теже гријехе него ли у којима је дотле била и против којих се пређе молила да их се ослободи. (Ава Исаија).
 
Због чега је некима досадно и нерасположени су? Због тога што нису наишли на предмет који би их свестрано занимао и засићивао потпуно. Такав је предмет један: Бог и судови правде Његове. Предајте Њему свој труд, вријеме и пажњу и ви нећете имати кад чамити; напротив бићете као у рају, стога што се са радошћу размишљања о Богу и славословљења Бога ништа не може сравнити. Испитавши ово, свети оци су сво вријеме овоме посвећивали. На том је основу и св. Црква заповједила да се вјерни више пута дневно на молитву скупљају. (Теофем, еп. Владимирски).
 
Гријех мами пријатношћу, а пут доброчинства (врлине) посијан је трњем; но ко осјећа плод једнога и другога, наћи ће сладост у горчини врлине и горчину у сладости гријеха. (Духовни Маргарит).
 
Budite radosni kad god vam se za to pruža mogućnost, i kad god za to nalazite snage u sebi, jer trenuci čiste radosti vrijede i znače više nego čitavi dani i meseci našeg života provedeni u mutnoj igri naših sitnih i krupnih strasti i prohtjeva. A minut čiste radosti ostaje u nama zauvjek, kao sjaj koji ništa ne može zamračiti.
Ivo Andrić
 
Нико није глуп осим онога ко не може да види своје грехе и туђе врлине; нико није просвећен осим онога ко може да види и призна своје грехе и туђе врлине. Оне, који проналазе само туђе мане и њих критикују, Златоуст сравњује са мухама, што падају на туђе ране (не да их залече но да их више разједу и затрују).
 
Ако је теби досадно, то бива због тога што Бога још не волиш. Ако невјеста воли младожењу свога, онда њој с љубљеним њеним ни сиромаштина, ни биједа, ни тамница нису тешке; само јој је тежак раздвој од њега, и тада - ни богатство, ни радост не утјешавају је. Па када љубав људска то чини, колико ли ће већма љубав Божја? - Заволите Бога и настаните Га у срца ваша, и тада неће бити досадно, но ћете осјећати свагда неописану радост и сладост, свагда ћете живјети у спокојству духа. Речено је: "Окусите и видите како је благ Господ" (Пс. 33, 9). Симеон Зост).
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top