Корисне духовне поуке

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Ако је неки човек пао у напаст, и десило се да је пао у искушење, пружи му руку, и подигни га из тога, али ако је пао у јерес, и нема вољу да се врати након убеђивања, одвојите се од њега одмах, јер ако се дуго трвете са њим, одвући ће и вас, и потонућете доле у највеће дубине.
+Авва Теодор+
Казивања пустињских отаца
 
+Свети Аверкије (Таушев) Џорданвилски+: „А сада у преживљено нам, страшно време, циничног и љутог безбожја, ми као хришћани, верни Христу Спаситељу и његовој истинитој цркви НЕ МОЖЕМО НЕ ОСУДИТИ, СА ВЕЛИКОМ ОДЛУЧНОШЋУ, БЕЗБОЖНИКЕ И ХУЛИТЕЉЕ, ЉУТЕ БОГОБОРЦЕ КОЈИ СТРЕМЕ ДА У ЦЕЛОМ СВЕТУ ИСКОРЕНЕ ВЕРУ ХРИСТОВУ И РАЗРУШЕ ЦРКВУ СВЕТУ, ОСКРВНИВШИ НАШУ ОТАЏБИНУ И НАРУГАВШИ СЕ НАШИМ СВЕТИЊАМА.
Не можемо ми, а не осудити и СВЕ ОНЕ КОЈИ САРАЂУЈУ СА ЊИМА КОЈИ ИХ ПОДРЖАВАЈУ и саучествују у учвршћењу њихове власти и самим тим им ПОМАЖУ У ЊИХОВИМ АДСКИМ ЗАМИСЛИМА.
Ми осуђујемо слуге надолазећег антихриста и самог антихриста...
Зар све те осуде нису грех забрањен Јеванђељем, како покушавају да нас убеде савремени паметњаковићи – неохришћани, испуњени неком необичном ”надљубављу„ и свеопштим ”свепраштањем„?

Нека не лажу они на Господа и на Његово Свето Јеванђеље!”

(Архиепископ Аверкије (Таушев) Савременост у светлу Речи Божије. Речи и говори. Том 2. Отпуштање грехова и тобожња хришћанска љубав и свепраштање).
 
Злопамћење је последица гнева. Оно је чувар грехова, мржња на праведност, пропаст врлина, отров за душу, црв ума, посрамљење молитве , пресечење мољења, отуђење љубави, трн забоден у душу, непријатно осећање у коме се са горком насладом ужива, грех који не престаје, вечито будан преступ закона Божијег, трајна злоба.
Лествица
 
Узбурканост и смутња у души јесу стање пакла
...Бог нам је завештао мир и љубав, а враг убацује мржњу, сумњу и смутњу... где је Божје деловање онде су мир и спокојство, а где су вражје работе, онде су упорна насртања и подстрекивања демонска - и кад им не одолимо, шта настаје у души? Каква узбурканост и смутња? Једноставно - пакао!
 
http://2.***************/_4ixr6jwEER4/TJP8mgE6JSI/AAAAAAAAAhw/0ms7yyahR_g/s1600/svZlatousti2.jpg

Када дакле, неверници и јеретици не обмањују никога од православних, не треба им чинити никакво зло или их мрзети. Но када ми приметимо да неверници и јеретици хоће да обману православне, тада треба не само да их мрзимо или осуђујемо, већ и да их предајемо проклетству, да им наносимо физичке ране, како бисмо тиме освећивали наше руке.

Уколико се међу нама појави хулна реч на Јединороднога Сина Божијег, хтео бих вас замолити само једно: да кажњавате све хулитеље у граду. Ако чујеш да неко на раскршћу или на тргу јавно међу људима хули Христа Господа, приђи и заустави га. Ако је потребно и физичко насиље над њим учинити не устручавај се - удари га по лицу, дај му шамар, посвети своју десницу. Ако те и ухвате због тога и на суд поведу - иди. Ако те питају на суду, тј. судија почне да те испитује, слободно одговори да је тај и тај хулио на Цара ангела; јер ако је потребно кажњавати оне који хуле земаљског цара, тим пре треба кажњавати оне који хуле на Цара Небеског. Општи грех свих јесте ако нема правде. Свако ко може, треба да каже да би знали жидови и нечисти јеретици да су хришћани - спаситељи и оснивачи града Константинопоља, заштитници и учитељи. Нека се убеде необуздани и развратни жидови и јеретици, да је потребно да се чувају од Божијих слугу, и када буду хтели да мудрују о нечему сличном, нека свуда пазе један на другог, нека дршћу плашећи се и сенке, како то не би чули хришћани.

Љубљени моји, много пута сам вам говорио о безбожним јеретицима, а и поново вас умољавам, да се са њима не обједињујемо ни за јелом, ни за пићем, ни пријатељством, ни љубављу; а онај ко то чини, постаје туђ Цркви Христовој. Ако неко и анђелски живот живи, али је повезан дружбом и љубављу са јеретицима, такав је ту Господу Христу. Ко се не може заситити љубављу ка Владици Христу, тај се не може заситити и мржњом ка Његовим непријатељима. Јер он Сам говори "Ко није са мном против мене је" (Мт.12.30)
+Свети Јован Златоусти+
 
Лепа поука само незнам да ли је садашњи еуропејски људи могу прихватити.Они се згражавају.:think:

Стога тешко сагрешују они савремени пастири које би боље било назвати лажипастирима, који, под згодним изговором наводне хришћанске "љубави" и "свепраштања", свесно или несвесно, уче своје стадо толстојевском "непротивљењу злу".
Какво је то страшно, мрачно лукавство !
Какво је то фарисејско лицемерје !
"Баш никога ни за шта осуђивати"- таквоме настројењу у савременом хришћанском друштву и стреме слуге долазећег Антихриста, како би могли лако и неометано да раде на стварању повољних услова за скоро зацарење њиховог господара у свету.
Може ли у наше време иједном часном и савесном хришћанину да не буде јасно да је безусловно "свепраштање" потребно само непријатељу Христовом - Антихристу, ако би људи коначно изгубили осећај за разликовање добра и зла, како би се помирили са злом, прихватили га својом вољом а потом прихватили и самога Антихриста и не помишљајући на борбу?
То није ништа друго до лицемерно, фарисејско лукавство непријатеља који је жедан наше пропасти!
Ако би се хришћанско свепраштање, којим нас је даровао Васкрсли Христос Спаситељ, простирало, да кажемо тако, аутомастки и на оне који не желе да се кају и да исправљају свој живот, Господ не би Својим Апостолима, а преко њих и свим њиховим прејемницима, пастирима Цркве, дао заједно са влашћу да разрешују грехе и власт да их свезују и не би им рекао, јавивши им се по Васкрсењу : Којима отпустите грехе отпустиће им се и којима задржите задржани су (Јн. 20,23).
Каква ли је, у ствари, безмерна и нерасудна дрскост сматрати се љубвеобилнијим од Самога Бога и "исправљати" Еванђеља Христово, чинећи од њега некакво "сопствено".
Чувајмо се, браћо, како знамо од овога злог квасца савременог фарисејства борећи се одлучно и са најмањим пројавама зла и греха у сопственој души, не бојмо се да откривамо и разобличујемо зло свугде где се јавља данас - не по гордости и самољубљу, него јавно - по љубави према истини. Наш је главни задатак у ово лукаво и бестидно време да сачувамо савршену верност и преданост еванђелској Истини и Началнику нашега Спасења - Васкрслом тридневно из гроба Христу животодавцу, Победитељу ада и смтри.
+Свети Аверкије Џорданвилски+
 
Свети Игњатије (Брјачанинов о јереси

Карактеристично обележје палих духова је - гордост; и јеретицима је карактеристично обележје - гордост, која се најочигледније пројављује кроз презир и осуђивање свих који не припадају њиховој секти, и љуту мржњу према њима. Али главна пројава гордости код јеретика и расколника састоји ce у томе што су се они, одбацивши Богопознање и Богослужење које је открио и предао Сам Бог, потчинили самовољним, богохулним и богопротивним учењима. Ђаво се не труди да онога ко је заражен јересју и расколом искушава другим очигледним страстима и гресима. А и зашто би искушавао онога ко је путем смртног греха већ убијен вечном смрћу и за живота представља његов, ђаволов удео? Напротив, ђаво подржава јеретика и расколника у уздржању и другим спољашњим подвизима и облицима добрих дела и врлина, одржавајући га тиме у стању задовољства самим собом и у заблуди, док православнога привлачи ка јереси личном светошћу коју јеретик носи на себи, или га у крајњој линији наводи на оправдавање и својеврсно подржавање јереси, као и на сумњу у Православље и хладан однос према њему.



http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/EnciklopedijaSpasenja/Enciklopedija11.htm#03
 
Нити користи исправност живота без праве и просвећене вере у Бога, нити нас право исповедање вере без добрих дела може извести пред Господа, него треба имати обоје. Свети Сава
 
Нити користи исправност живота без праве и просвећене вере у Бога, нити нас право исповедање вере без добрих дела може извести пред Господа, него треба имати обоје. Свети Сава

Речи светог оца Саве Српског упућене Србима на дан успостављења аутокефалности Српске Цркве:
Да будемо чврсти у вери отачкој; да се клонимо богомрских јереси, јер ''немогуће је , не одлучивши се од онога што је зло, навикнути се на оно што је добро''; да се са вером и покајањем обратимо од својих заблуда ка Православљу, јер је страшно упасти у руке Бога живога.
''Чувши и разумевши толику љубав Божију која је на нама, говораше светитељ Божији, кренимо сви усрдно стазама духовних заповести, свагда прилежно молећи Господа Бога Свог. Јер прво и последње дело јесте: непрестано узносити Богу богоугодне молитве и мољења; беспрекорно ходити у светим заповестима Његовим; држати предања светих апостола Његових; и не одлучивати се од црквенога збора. Јер прва заповест је дата свакоме човеку: клањати се Господу Богу Своме; и Њему јединоме служити сваком духовном и телесном чистотом и сваким доброверјем; и Њему работати несагрешиво; сав живот свој управити по Његовој вољи, и Њега се једино бојати, и смиравати себе пред Њим, и сматрати себе за ништа, а Бога сматрати за све: за силу и крепост и Спаситеља и Избавитеља и Победитеља непријатељских напада, и за чувара од почетка и свршитеља до краја, Исуса Христа Сина Божијег, коме припада слава и моћ заједно са Оцем и са Пресветим Духом, и сада и увек и кроз све векове''.

+++

''Нити нам строг живот без праве вере у Бога може помоћи, нити нас право исповедање вере без добрих дела може претставити Господу, него треба обоје заједно да бива, да би човек Божији био савршен и да не храмље никаквим недостатком. Јер вера спасава, када љубављу у Богу чини добра''.
+Свети Сава Србски+
 
Ако не можеш да останеш негневљив, прекори себе када се разгневиш, покај се пред Богом и пред оним ко је чуо од тебе неку злу речи или пострадао. Јер ко се каје у зачецима греха, тај неће доћи до његовог краја: и ко не тугује због малих грехова, тај ће кроз њих пасти и у велике (свети Григорије Палама).

http://predanje-ms.blogspot.com/2009/03/blog-post_31.html
 
Ако не можеш да се ослободиш и исцелиш од страсти која господари тобом - тражи лекара. А лекар душа и тела наших је Сам Господ Исус Христос. Он је у стању да помогне онима који га дозивају у помоћ. Прочитај код св. Јована Лествичника у 15-ој поуци... о томе како са великим смирењем ваља призвати Његову свету помоћ ("Завапи ка Силноме да те спасе, завапи не одабраним речима, већ смиреним шапутањем..."), при чему не треба остављати дело које је у питању. Црквена служба којом задобијамо освећење, келејно правило, макар и мало, али од кога не одступамо, пост према својим могућностима, читање отачких дела, смирење срца, страх Божији, сећање на смрт, на суд, на вечне муке и Царство Небесно: свим тим делима задобија се милост Божија и помоћ Његова онима којима је потребна.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/RecnikSpasenja/RecnikSpasenja18.htm#62
 
Biću srecan kad . . .

Ubedjujemo sami sebe da ce zivot biti bolji kad se vencamo, dobijemo bebu,
a zatim drugu bebu. Onda smo isfrustrirani zato sto deca nisu dovoljno
velika i bicemo zadovoljniji kada porastu. Nakon toga, isfrustrirani smo
zato sto imamo posla sa pubertetlijama. Sigurno cemo biti srecniji kada iza
dju iz tog razdoblja. Govorimo sebi da ce nam zivot biti potpun kada se nas
supruznik dozove pameti, kada kupimo lepsa kola, kada budemo u mogucnosti
da odemo na lepo putovanje, ili kada odemo u penziju. Prava je istina da ne
postoji bolji trenutak za srecu od ovog trenutka. Ako ne sada, kada? Tvoj zivot ce uvek biti ispunjen teskocama.

*
Najbolje je da to priznaš sebi i da odlucis da svejedno budes srecan. Sreca
je pravi put. Zato, cuvaj svaki trenutak koji imas, i cuvaj ga jos vise
zato sto si ga podelio sa nekim posebnim, dovoljno posebnim da bi provodio
vreme sa njim... i zapamti da vreme nikoga ne ceka.

*
Zato, prestani da cekas...
Da otplatis kola.
Da kupis novu kucu ili automobil.
Da ti deca odu od kuce.
Da se vratis na studije.
Da zavrsis studije.
Da izgubis 10 kg.
Da dobijes 10 kg.
Da se ozenis (udas).
Da se razvedes.
Da dobijes decu.
Da odes u penziju.
Da dodje leto.
Da dodje prolece.
Da dodje zima.
Da dodje jesen.
Da umres.


Nema boljeg trenutka za srecu od ovog. Sreća je put, a ne cilj.

(nepoznat autor)
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top