Корисне духовне поуке

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Лицемерје је она врста греха која је нарочито противна познању Христа и хришћанству.
Почетак обраћења Христу састоји ce у познању сопствене грешности, сопственог пада: од таквог погледа на себе човек увиђа неопходност Искупитеља, и посредством смирења, вере и покајања приступа Христу. Али лицемер, који болује од људима слабо приметних страсти сујете, гордости, среброљубља, зависти, лукавства, злобе - и прикрива их лицемерјем и притворношћу, неспособан је, као што је и сатана неспособан, да призна себи да је грешник. Силом навике и добродетељи и страсти постају некако природне, па та ко и лицемерје услед навике постаје готово природна особина.

Онај ко је обузет лицемерјем, у њему више не види порок погубан по душу, већ дела лицемерја савршава као дела правде. Душа лицемера болује од слепила: зато је Господ фарисеје и назвао безумнима и слепима (Мт. 23). Лицемер је онај несрећник, који је, по своме мишљењу, праведник кога је Бог одбацио: Нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање (Мт. 9,13). Овде су праведницима названи фарисеји, не зато што су они заиста били праведници, него зато што су сами себе сматрали за праведнике, до танчина испуњавајући обредне установе закона Божијег и газећи његову суштину, која се састоји у усмеравању ума и срца - читавог људског бића - према вољи Божијој.

СВЕТИ ИГЊАТИЈЕ БРЈАНЧАНИНОВ
 
1592506476070.png
 

Истинска и мудра нада огледа се у томе да човек нимало не брине за себе, и то из љубави према Богу и ради дела добродетељи (врлине), знајући да о њему брине Бог.

Свети Серафим Саровски
 

" Када човек достигне да се радује због напредовања других, тада ће му Христос подарити сав њихов напредак, а он ће се радовати колико се радују сви они. Тада ће, наравно, бити огромни и његово напредовање и његова радост. "

Старац Пајсије Светогорац
 
Pouke Starca Pajsija:


Због чега многи људи, иако све имају, осећају страх и тугу?

- Ако видите човека, који осећа велики страх, огорчење и тугу, иако све има, знајте да нема Бога.

Тај човек који све има: и материјална добра и здравље, - и уместо тога да заблагодари Богу поставља још безумне захтеве и ропће, једнозначно припрема себи место у аду. Човек који зна шта је захвалност је свиме задовољан. Он размишља о томе да му Бог дарује сваки нови дан и радује се свему. Али ако је човек незахвалан, он је свиме незадовољан, ропће на северни ветар и доноси хладночу ... Није му се свидело сунце па ево сада дрхти од зиме. - Старче, шта тиме желите да кажете?


- Хоћу да кажем да ако не примамо добра која нам Бог даје, и ропцу, онда наилазе искушења која нас приморавају да се повије. Озбиљно вам говорим: ко има такав обичај да непрекидно ропће нека зна да ће од Бога добити ћушку како би у овом животу отплатио иако само део свог дуга. А ако не уследе ћушке онда је то још горе јер ће морати одмах све да плати у будућем животу.

- Значи роптање може да постане навика?


- Прелази у навику, јер за ропот следи ропот и за жалбом жалба. Онај који сеје жалбе пожњеће страх. А онај који сеје славословље осећа Божанску радост и благослов вавек. Колико год Бог да да благослова човеку који ропће, он их не осећа. И зато Божија Благодат одступа од њега и наилази искушење. Искушење га следи за петама а благодарног Сам Бог следи Својим даровима.


Неблагодарност је велики грех, који је Сам Христос осудио. «Нису ли се десеторица очистила? А где су деветорица? »(Лк. 17, 17) - упитао је губавца који се вратио да Му захвали. Христос је очекивао захвалност од десеторице губаваца не ради Себе него ради њих самих, јер би им она донела корист.






- Старче, због чега моју радост нагло смењује туга?

- Нагли прелаз од радости ка тузи је најчешће због искушења. Злобни тангалашка се бори са човеком, а посебно са пријемчивим и по природи животно радосним, који тежи да живи духовним животом. Али због чега ми да дозволимо тангалашки да то ради? Зар радост није боља од туге? Зар љубав није боља од злобе?

- А ја понекад упаднем у тугу, а не знам узроке.

- Тангалашка не жели да се човек радује. Он налази начина да огорчи И оне који имају повода за то као и оне који немају. Што се тебе тиче, чини ми се да хоће да те доведе до разочарења, И све више те опкољава танким нитима. Ако би те везао конопцем онда може се рећи постоји повод за огорченост. Али се теби те танке нити чине као конопци и зато све то преживљаваш. Не мучи се без разлога јер тиме радујеш тангалашку и огорчаваш Христа. Да ли желиш да Христос буде огорчен?

- Не старче, али ...

- Никакво "али"! "Нека се ад огорчи!"
- Нека се огорчи!


ТУГА исцрпљује наше ДУШЕВНЕ И ТЕЛЕСНЕ СНАГЕ
 
Молитвено правило Преподобоног Серафима Саровског

Преподобни Серафим Саровски препоручивао је свима следеће молитвено правило:

"Уставши од сна, сваки хришћанин, ставши пред свете иконе, нека прочита

молитву Господњу Оче наш трипут, у част Пресвете Троjице,

затим молитву Богородице Дево, радуј сја такође трипут

и, на крају Символ Вере једанпут.

Завршивши то правило, нека се занима својим радом, на који је позван или постављен.

У време док нешто ради по кући или на путу нека моли тихо: Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног или грешну, а ако уоколо има људи, нека радећи посао, моли се мислима само Господи ,помилуј, до обеда.

Пред сам обед, нека понови јутарње правило. После обеда, радећи свој посао - моли се тихо Пресвета Богородице помилуј ме грешног или грешну или Господе Исусе Христе, Богородицом помилуј ме грешног или грешну, и тако до самога сна.

Пред сан, сваки хришћанин поново прочита горепоменуто јутарње правило; после нека заспи, прекрстивши се."

"Држећи се тог правила", каже отац Серафим, може се достићи мера хришћанског савршенства, зато што су поменуте молитве - основа хришћанства: прва, као молитва, дата Самим Господом, је образац свих молитава; друга је послата са небеса Архангелом у поздраву Деви Марији, Богородици; Символ укратко садржи у себи спасоносне догмате хришћанске вере."

Онима, који због разних околности не могу да испуне ни то мало правило, преподобни Серафим је саветовао да га читају у свакој прилици: док раде нешто, ходају, чак и у постељи, представљајући основу за речи из Светога Писма: Свако, ко позове име Господње, спашће се.
 
Воли све око себе и не тражи разлог да би волео. Нека твоје пријатељство не буде из потребе да се избегне усамљеност, већ из унутрашњег богатства. Иди пријатељу онда када је твоје срце у самоћи толико испуњено љубављу, да више ништа не може задржати за себе. Нека те твоја преобилна љубав, а не њен недостатак, одведе пријатељу.

Преподобни Антоније Велики
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top