Korisne duhovne pouke II

[Nina]

PLEMENITI I NEPLEMENITI

Neplemeniti se lako odomaćuju na ovom svetu. Plemeniti su se uvek osećali u ovome svetu kao stranci i prolaznici.
Neplemeniti traže – i kažu, nalaze – svoje poreklo u bunjištu i oboru oko kuće zato, sravnjujući ono iz čega su i ono što su, postaju gordi zbog svog čovečanskog lika i obraza.

Plemeniti traže i nalaze svoje poreklo daleko nad zvezdanim plamenovima u razumu nedostižnom i svetosti neiskazanoj, zato postaju smireni i žalosni, jer se vide veoma udaljeni od lika i obraza Božjeg.

Plemenitom ne zadaje mnogo muke pitanje: Ko me je stvorio? Za njega bi mogla postojati samo jedna alternativa: ili Bog ili ja. Jer sve ostalo on gleda oko sebe kao nerazumnije i od Boga i od sebe samog. Pa kako on zna, da on sam sebe nije stvorio, to ne preostaje niko, ne samo u ovoj vasioni nego i u stotine ovakvih vasiona, ko bi se mogao nazvati stvoriteljem njega, osim Boga jedinoga.

A neplemeniti zavrću i uvrću pitanje i traže svoje poreklo u bunjištu i oboru oko kuće, samo da se ne bi imali koga bojati ili koga stideti, i da bi se imali čime hvaliti.

 

[Nina]

Jednog su dana razbojnici oteli petogodišnjeg dečaka i spalili selo u kome je živeo. Kad se otac vratio, video je zgarište i učinilo mu se da je ugljenisano dečije telo njegov sin. Plačući i čupajući kosu spalio je dečije telo, sakupio pepeo u jednu vrećicu i stalno je nosio sa sobom.
Jednog je dana, međutim, njegov pravi sin pobegao od razbojnika i vratio se kući. Pokucao je na očeva vrata. Otac koji je još uvek plakao i nosio vrećicu s pepelom sa sobom, upitao je: "Ko je tamo?"
"Tata, ja sam, tvoj sin. Otvori vrata."

Otac je pomislio da se neki obestan dečak s njime šali. Viknuo mu je neka odlazi i nastavio je plakati. Dečak je uporno kucao, ali otac nije otvarao vrata.
Nakon nekog vremena dečak je otišao. Otac i sin više se nikada nisu videli.
Na kraju je mudrac dodao: "Smatraš li nešto istinom, ako se toga previše držiš, kada sama istina dođe na tvoja vrata, nećeš joj otvoriti".

 

[Nina]

ZNANJE I VLADANJE

Više zna jedan neuk seljak nego što to učen varošanin može pretpostaviti. Bog ga uči. Manje zna jedan učen varošanin nego što jedan neuk seljak može pretpostaviti. Oholost smanjuje njegovo znanje.

Uči šta hoćeš i znaj što možeš, ali jedno ne smeš ne znati: da je uvek dragocenije dobro vladanje nego mnogo znanje.
Mnogoznalica u robijaškom gunju izaziva prezrenje, a neznalica u robijaškom gunju izaziva sažaljenje.

Kad se čuje o nekom učenom čoveku, da je učinio neko zlo delo, na svim usnama lebdi isto pitanje: Kako je taj mogao znati bezbroj stvari, a dve glavne nije mogao naučiti: Bojati se Boga i čestvovati ljude?

Uči što hoćeš i znaj što možeš, ali jedno ne smeš naučiti: Na zlo upotrebiti svoje znanje. Koliko je i koliko puta rečeno: Bolje i neznati nego znati pa zloupotrebiti!