Korisne duhovne pouke II

  • Začetnik teme Začetnik teme Jasna
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Nedelja Slepog šesta nedelja posle Pashe spominje isceljenje sleporođenog. Ovo čudo koje se dogodilo u toku Pedesetnice, izvršio je Spasitelj i time otkrio svoju slavu i silu. Iako je darovao slepom od rođenja vid, Judeji su bili ozlojeđeni na Spasitelja, jer je isceljenje bilo u subotu (Jn 9,1-38). Isceljeni je svojim telesnim očima video onoga koji je za sebe rekao da je Svetlost sveta i svojim Vaskrsenjem osvetlio celu vaseljenu.
 
Lek za dušu

Jednom je čovek upitao jednog mudrog čoveka:
Zašto da držim zapovesti kada mi od ovoga nema vidljive koristi?
„Kad si bolestan, zoveš lekara“, odgovorio je starac, „i lekar ti daje lekove.
Da li uvek razumete zašto vam daje ovaj, a ne drugi lek?
Ali verujete lekaru koji leči vaše telo i uzimate lek.
Zašto manje veruješ Bogu, koji ti leči dušu?
 
Sagovornik

Jednog starca su pitali:
Kako imate strpljenja da budete sami u ovom napuštenom kutku zemlje?

On je odgovorio:
„Nikad nisam sam. Uvek imam sagovornika – Gospoda.
Kada želim da mi govori, čitam Sveto Pismo.
I kada želim i sam da razgovaram sa Njim, ja se molim“.
 
ODRICANJE VERE I POSLEDICE

Ova poučna priča pokazuje koliko odricanje vere ne može da bude izbor ni u najvećoj nevolji i nesreći, jer otpustiti svoju veru znači izgubiti sebe.
Živeo jednom jedan paganski car i pozvao je hrišćanskog episkopa i zahtevao da se ovaj odrekne svoje vere.

Ali je episkop rekao:
„Ne mogu to da učinim.“
Car se prognevio i uzviknuo je:
„Zar ne znaš da je tvoj život u mojoj vlasti?“

„Znam, znam,“ odgovorio je episkop, „ali dozvoli mi, care, da ti postavim jedno pitanje. Zamisli, care, da je tvoj najverniji sluga dospeo u ruke tvojih neprijatelja. Neprijatelji su na sve načine pokušavali da ga nateraju da te izda. Ali, ispostavilo se da ti je on veran. Tada su ga neprijatelji, skinuvši mu odeću isterali i ismejali. Sad mi reci, care: kad ti se ovaj sluga, ismejan i obnažen zbog vernosti vrati, zar ga nećeš nagraditi čašću i slavom zbog poruge? Zar mu nećeš dati najbolju odeću kako bi pokrio njegovu nagotu?“

„Naravno da ću tako postupiti,“ odgovorio je car, „ali zašto to govoriš?“
Tada je episkop odgovorio:
„Care, možeš da skineš s mene ovu zemaljsku odeću, odnosno da me lišiš života. Ali Gospod – moj Gospodar, obući će me u novu, lepšu odeću.“
Kad je ovo čuo, car se zamislio, a onda je pustio episkopa i više nije zahtevao od njega da se odrekne hrišćanske vere.
 
Ta daronosica, k’o sunca svetlost čista – Osip Mandeljštam

Ta daronosica, k’o sunca svetlost čista,
Sada se uzdiže – o, veličanstven tren!
I jezik jelinski objavitelj je njen:
Sav svet u rukama k’o jabuka se blista.

Bogosluženje na toržanstvenom vrhuncu,
Raskošno potkupolje julski javlja sjaj,
Da punim grudima predudahnemo raj,
Gde vreme beskrajnom je potčinjeno Suncu.

I Evharistija k’o večno podne traje,
Svi se pričešćuju, svud igra je i poj,
Verni pristupaju božanskoj Čaši toj,
Veselje nepresušno svakome se daje.

(1915)
Preveli sa ruskog Ivan S. Nedić i Jelena Nedić
 
BOGU

Autor: Jovan Dučić

Nikad se nisam na te bacio kamenom,
niti u svome duhu tvoj sjaj odricao;
I svoj put pređoh ceo sa tvojim znamenom,
svugde sam tebe zvao i svud te klicao.


Iz sviju stvari ti si u mene gledao,
tvoj gromki glas sam čuo u morskom ćutanju…
S bolom pred noge tvoje svagda se predao,
samo za tvojim žiškom sledio putanju.

A od tebe se nikad nisam odvajao,
stoga i ne beh samac u dnu svih osama…
Zbog tebe sam se kleo i za te kajao,
kad padne gorko veče po gorskim kosama.

U mašti sam ti bele svud crkve zidao;
I za molitve sam tvoje u zvona zvonio;
Za tvoga blagog Sina i ja sam ridao;
I đavola sam crnog s tvog krsta gonio.

A ti što sazda sunca i plod oranice,
bio si samo Slutnja, bolna i stravična:
Jer svaka Istina duha znade za granice,
jedino naša Slutnja stoji bezgranična.

Zbirka: Pesme sunca
 
Prepodobni Pahomije Veliki
Kada se jednom tako udalji ne malo od kelije i približi mestu zvanom Tavenisiot, on u vreme molitve svoje ču glas s neba koji mu govoraše:
Pahomije, ostani tu, i sagradi manastir na tom mestu, jer će k tebi doći mnogi koji žele da se spasu.
Ti ćeš ih upućivati na vrlinski u monaštvu život po obrascu i ustavu koji ću ti poslati
 
486217412_3896109250718671_6418534377325356152_n.jpg
 
Čuveni roman o Varlaamu i Joasafu je najviše prevođen i čitan u srednjem veku, nešto kao srednjovekovni bestseler. A, najviše odjeka ostavio je na zidnom slikarstvu velikih srpskih srednjovekovnih manastira na kojima su skoro redovno predstavljani prepodobni Sv. Varlaam i Sv. Joasaf, koji nisu bili uobičajeni likovi u vizantijskim crkvama.
U deo ikonografskog programa Bogorodičine crkve u Studenici (1209), tada arhimandrit, Sv. Sava prvi je uvrstio ove pustinjske građane (mada nisu bili deo vizantijskog kalendara).
Dok ga Domentijan u žitiju upoređuje sa prekrasnim Josifom, u srednjovekovnom hrišćanskom maniru, Sv. Sava je sebe video sličnim Joasafu.
Mladi indijski princ Joasaf po savetu starca Varlaama napušta presto pronalazeći lepotu usamljenosti i mudrost odricanja. Žitije pravoslavnog Joasafa sastavljeno u VI veku, zapravo je prepričani život Bude, što je otkrio jedan naučnik sr. XIX veka.
 
Sa malim zakašnjenjem ali neka se zna

U nedelju, 1. juna 2025. godine, u manastiru Tumane biće održano tradicionalno presvlačenje moštiju Svetog Zosima Tumanskog Čudotvorca i litija sa moštima do njegove isposnice.
Posle svete Liturgije, mošti Svetog Zosima biće svečano presvučene i delovi starog odjejanija podeljeni prisutnim vernicima na blagoslov. Potom će mošti u molitvenoj litiji biti prenete do isposnice, gde će tokom čitavog dana vernici moći da ih celivaju. Ovaj duhovni običaj ustanovili su ruski monasi u manastiru Tumane još pre Drugog svetskog rata, a obnovljen je 2017. godine dolaskom novog bratstva. Od tada, nedelja po Spasovdanu tradicionalno okuplja mnoštvo vernika.
Screenshot_1105-696x385.jpg
 
Prema ljudima trebamo biti snishodljivi i blagi a prema grehu i đavolu nemilosrdni i odlučni.
Najvažnije je imati ljubavi saslušati čoveka. Nekada je to sasvim dovoljno da se čovek trgne i oseti voljenim i ne odbačenim od Boga i ljudi.
Zato ne smemo biti sujetni i gvozdenog srca.Zagrlimo rečima utehe svakog čoveka koji pati. Samo dela ljubavi ostaju. Sve ostalo ne vredi ništa.
Arhimandrit Petar (Dragojlović), Iguman Manastira Pinosava
 
Ne budite suviše strogi. Preterana strogost je opasna. Ona zaustavlja dušu samo na spoljašnjem podvigu, nemajući dubinu.
Budite blagi. Ne jurite za spoljašnjim pravilima. Misleno razgovarajte sa Gospodom i sa svetima.
Trudite se da ne držite predavanja, već da blago govorite jedno drugom; ispravljajte se
.Budite jednostavni i iskreni. Jer svet je Božiji.

Starac Nikolaj (Gurjanov)
 
Na pozoru ljudi i angela,
U mukama i pri izdisaju
Talalej se Gospodu moljaše:

— O Gospode, Stvoritelju sveta,
Tvoja milost, Tvoja i osveta!
Molim Ti se, život mi produži,
Da za Tebe još podnesem muka.
Vaistinu malo sam podnio,
Da bi’ Carstvo Tvoje zaslužio.

Strašne tvoje muke na Golgoti,
Strašne muke za Tebe bezgrešna!
Još strašnije trebaju za grešna,
Da bi opro sebe kroz mučenje
I dostojno primio spasenje.

Što molio Talalej prekrasni,
Što molio Boga domolio,
Prošenje mu bijaše umilno,
Bog mu pusti muka izobilno,
Sve do kraja Talalej otrpe
Sve c radošću i c blagodarnošću,
Sve sa muke na muku hođaše,
Ko sa slavlja još na veće slavlje
Tako svetac slavi Pravoslavlje.

SPC
 
Čemu služi crkva, dragi vernici? Čemu vam služe popovi u audi džipovima? Čemu vam služi krst od 33 metra na nekom brdu? Čemu vam služi hram od stotina miliona evra, sa mermerom i zlatom?
Ne, ozbiljno, dragi vernici, čemu vam služe sve te materijalne stvari u vašem odnosu sa bogom?
Da se razumemo, ja ne samo da ne verujem da bog postoji, ja tvrdim da ne postoji i da je verovanje u boga besmisleno, bespotrebno i čak veoma glupo. Ali to je druga tema. Vi, dragi vernici, ako verujete, to je vaša stvar. Možemo, ako i samo ako to želite, da pričamo i o tome, da razmenimo argumente i dokaze, pa da ljudski i smireno vidimo da li možemo da se složimo ko je u pravu. A i ne moramo. Ponavljam, to je sasvim druga tema.
Ono što me najviše zanima je čemu vama služe crkva i popovi?
Jer, ispravite me ako grešim, ali taj vaš bog u koga verujete je svemoguć, sveprisutan i sveznajuć. Zar ne? Što znači da će vas jednako čuti ako se molite kod kuće sami, u autobusu ili u mermernom zdanju od više desetina miliona evra. Zar ne?
Da ne pričamo o prostoj činjenici da je u hrišćanskoj veri čak pravilo da se ne moli javno, već tajno, Matej, 6-6: “A ti kad se moliš, uđi u klet svoju, i zatvorivši vrata svoja, pomoli se Ocu svom koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, platiće tebi javno.”
Ili o činjenici da se u crkvi ništa ne sme kupovati i prodavati: Matej, 21-12: “I uđe Isus u crkvu Božju, i izgna sve koji prodavahu i kupovahu po crkvi, i ispremeta trpeze onih što menjahu novce, i klupe onih što prodavahu golubove.”, Matej, 21-13: “I reče im: U Pismu stoji: Dom moj dom molitve neka se zove; a vi načiniste od njega pećinu hajdučku.”
Zbog čega su vam onda, ponovo, potrebni popovi u audi džipovima?
Zbog čega dozvoljavate da, dok ceo narod skapava od gladi, dok se bori da u katstrofalnoj nemaštini preživi, Srpska Pravoslavna crkva plivucka kao bubreg u najvećem loju?
Zbog čega dozvoljavate da država Srbija iz budžeta bukvalno poklanja Srpskoj Pravoslavnoj crkvi milione evra godišnje?
Vi se lečite u buđavim bolnicama bez adekvatne opreme. Vi se lečite bez anestezije, bez neophodnih lekova. Vaša deca se leče u najnehumanijim uslovima.
Vaša deca sede u trulim klupama, bez krede, bez sunđera. O kompjuterima mogu samo da sanjaju, a verovatno i o novim patikama.
Dok Srpska Pravoslavna crkva gradi velelepne hramove, krstove, pliva u zlatu i mermeru. Naplaćuje vam stotine evra za pevuškanje besmislenih pesmica na raznim životnim događajima.
Šta, neće vas primiti taj vaš bog u svoje carstvo ako vaši najbliži ne plate par stotina evra muškarcu u crnoj haljini da otpeva pesmicu dok vas sahranjuju? Je li to svedobar bog, koji bez skupe pesmice nikog ne prima kod sebe?
Šta, neće vas voleti taj vaš bog ako vaši roditelji ne plate par stotina evra muškarcu u haljini da vas umije hladnom vodom? Je li to svedobar bog, koji bez skupe pesmice nikog ne prima u svoje stado?
Čemu vam služe popovi i crkva koji plivaju u milionima evra dok svi vi skapavate od gladi? Zašto to dozvoljavate? Zašto to trpite? Zašto, dragi moji vernici?
I, dokle.......DOKLE, dragi moji vernici?
 
U dobu neprestane buke, kako da sačuvamo unutrašnju tišinu i obnovimo duhovnu snagu?

Savremeni čovek je umorniji nego ikad. Telesno, psihički, duhovno. Ima više vremena nego ranije, ali manje mira. Svi negde žurimo, ali ne stižemo.
Danas hrišćani trpe posebnu vrstu zamora — ne od spoljašnjeg stradanja kao u vreme progona, već od unutrašnjeg rasejavanja pažnje i gubitka sabranosti.
Sveti oci ovo stanje nazivaju rasejanošću uma — bolešću duha u kojoj je čovek uvek negde drugde, a nikada u sadašnjem trenutku, nikada u Bogu.

Sv. Isak Sirin govori:„Monaštvo nije u nošenju crne odežde, već u tajanstvenoj borbi u tišini srca.“
 
Да ли је ико икада ушао у рај корачајући неким другим путем, путем без искушења, који бисмо могли да подражавамо? Није. Сви светитељи су прошли кроз ватру и воду, прославили Бога својим трпљењем и примили венце вечне славе!
Старац Јефрем Филотејски и Аризонски
 
Suština ovozemaljskog života

Trebamo neprestano da se trudimo kroz svoj podvig, da ljubimo jedni druge, a tako da ljubimo i Gospoda.
Na dan Vaznesenja Gospodnjeg, 29. maja 2025. godine, Njegovo Preosveštenstvo Episkop osečkopoljski i baranjski g. Heruvim načalstvovao je svetom Liturgijom u Svetovaznesenjskom hramu u Trpinji.

– U ime Oca i Sina i Svetoga Duha! Dragi verujući narode, neka je svima na zdravlje i na spasenje dan Vaznesenja Gospodnjeg, veliki događaj u ikonomiji spasenja ljudskog roda. Značaj i uloga ovog događaja ogleda se upravo u tome da se Gospod u telu vazneo na nebo što znači da čovek može biti vaznet na Nebo i da realnost Neba može postati realnost čovekova ovde na zemlji. Trebamo neprestano da se trudimo svojim podvigom, da ljubimo jedni druge, a tako da ljubimo i Gospoda. Ovo je suština čovekovog podviga i života ovde na zemlji. Trudimo se neprestano, raspinjući se, noseći Krst koji je Gospod dao čoveku i tako neprestano se uspinjući ka Carstvu Božjem i ljubavi Hristovoj. Iako neretko padamo u razna iskušenja i mnoge zablude, iako smo spremni da olako osudimo bližnjega, bez obzira na tu našu slabost, Bog nas voli: voli i onoga koji osuđuje jer traži njegovo pokajanje; a isto tako voli i onoga koji je osuđen jer vidi svu njegovu žrtvu i stradanje. Biti osuđivan zahteva neprestano vaznesenje, neprestan dvig čovekov prema Carstvu, prema Nebu kao jedinoj realnosti čovekovoj ovde na zemlji. Sve što činimo ovde na zemlji naš je trud i naša težnja da budemo vazneti ka Gospodu zajedno sa pravednicima. To je smisao našeg postojanja. Neprestano razapinjanje i trud jednih za druge, neprestana ljubav i praštanje je slika krstovaskrsle Tajne života. Moramo se neprestano truditi, pobeđivati greh u sebi, greh koji jeste smrt čovekova. Greh ne da čoveku gledati pravim očima na postojanje drugog čoveka, ali i celokupne tvorevine. Greh pomračuje oči i ne vidi se svetlost, živi se po stranputicama, zavaravajući se da svoj život živimo smisleno i pravedno. Međutim, suština je da trebamo živeti Hristom, tajnom Vaskrsenja i Vaznesenja, očekujući Pedesetnicu kao krunu i rođendan Crkve. Trebamo uvek biti u Crkvi i sa Crkvom, da se učimo sa nepresušnog izvora svetog Jevanđelja. Podvig nam otvara vrata Carstva Nebeskog, podvigom pokazujemo našu ljubav prema Bogu. Amin.

Izvor: Eparhija osečkopoljska i baranjska
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top