Korisne duhovne pouke II

  • Začetnik teme Začetnik teme Jasna
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Sv. Nikolaj (Velimirović): O ugledanju na mrava

Idi k mravu lenivče, gledaj putove njegove i omudraj. (Priče Sol. 6, 6)

Volja je Tvorca, koji nas je poslao u ovaj svet, da delujemo dok smo u svetu. Sam Gospod Isus zapoveda:„Delujte, stražite!”. On pohvaljuje one koji umnožavaju date im talante, i osuđuje lenjivce koji svoje talante zakopavaju. Svoje vreme na zemlji on naziva službom i veli, da nije došao da Mu posluže nego da On posluži. On uzima za primer Oca Svoga nebeskog i veli:„Otac moj do sada deluje, i ja delujem. Delujte dokle svetlost imate”, naređuje On učenicima Svojim.

O strašne sramote za čoveka, kada mu se za primer vrednoće ističe mrav; jedna beslovesna tvar! No kad čovek ne ume da se ugleda na vrednoću Boga, nužno je uputiti ga da se ugleda bar na mrava. Mrav celo leto radi i sprema sebi zimnicu. Spremamo li, braćo, i mi zimnicu, koju ćemo otvoriti i pokazati posle smrti? O da ne izađemo praznih ruku pred Onoga, koji nam punim rukama daje dok smo u ovom životu!

Lenjost je jedan od smrtnih grehova. Jer umrtvljuje dušu u čoveku. Leno telo je gnezdo poroka; lena duša naseobina đavola.
Gospode Svemogući, koji si sav mir i sav delatnost u isto vreme, izbavi nas od pogubne lenosti, i pokreni nas Duhom Tvojim Svetim
na sva dela blaga, radi spasenja duša naših. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Ohridski prolog
 
Sveti Kiril Aleksandrijski

Tropar glas 8:
Nastavniče Pravoslavlja, učitelju pobožnosti i čistote, svećnjače vaseljene, bogonadahnuti ukrasu arhijereja, Kirilo premudri, učenjem tvojim sve si prosvetio, sviralo duhovna, moli Hrista Boga, da spase duše naše.

Kondak glas 6:
Istočio si nam jasno bezdan bogoslovlja, sa izvora Hristovih pogružavajući u njima jeresi, blaženi Kirile:
Stado si sačuvao nepovređeno od burnih talasa, i svima si bio nastavnik, sveti, javljajući božanske tajne.
 
Prep. Jovan Karpatski: Ako se spotakneš i padneš, ustani i hodi za Gospodom

Gospod ti, kao i (apostolu) Mateju govori: Hajde za mnom! (Mt. 9, 9). Ako se usrdno hodeći za svojim mnogočeznutim Vladikom putem (ovog) života, nogom svojom i spotakneš o kamen strasti i iznenada padneš u greh, ili ako se, opet naišavši na mračna mesta nehotice oklizneš i padneš, ma koliko da ti se puta desi da padneš i naneseš mučni bol svom telu, ti ponovo ustani sa pređašnjom revnošću i hodi za svojim Gospodom sve dok ga ne sustigneš.
 
Prep. Jovan Karpatski:

Gospod ti, kao i (apostolu) Mateju govori: Hajde za mnom! (Mt. 9, 9). Ako se usrdno hodeći za svojim mnogočeznutim Vladikom putem (ovog) života, nogom svojom i spotakneš o kamen strasti i iznenada padneš u greh, ili ako se, opet naišavši na mračna mesta nehotice oklizneš i padneš, ma koliko da ti se puta desi da padneš i naneseš mučni bol svom telu, ti ponovo ustani sa pređašnjom revnošću i hodi za svojim Gospodom sve dok ga ne sustigneš.

Tako u svetoj misli pohitah k’ Tebi, da vidim silu Tvoju, koja me spasava, i slavu Tvoju! U ime Tvoje podizaću ruke svoje! Kao salom i uljem nasitiće se duša moja, i radosnim glasom hvaliće Te usta moja! (Ps. 63, 5).

Velika je za mene čast što sam dobio ime Hrišćanina, kao što mi govori Gospod ustima Isaije: Malo je da Mi budeš sluga… učinih te svetlošću narodima, da budeš Moje spasenje do krajeva zemaljskih (Isa. 49, 6).

Iz knjige: Dobrotoljublje za svaki dan
 
У Зографу, бугарском манастиру на Светој Гори, живео је 1912. године један престарели старац о. Амвросије. Имао је 120 година и био је ослепио. Монаси му једном рекоше са бојазни: "Страшно време!" – "Да, долази страшно време!" – одговари старац. – "Био је водени потоп. Биће и духовни потоп! Протестантизам ће поплавити цео свет!" – "Како ће се онда људи спасти?" упитаху монаси старца. – "Долази време када Господ неће питати за пост, ни за дуге молитве, ни за подвиге; већ ће тражити од људи да само сачувају Православље!“ – "Како?" упитаху монаси. – "Да бисмо сачували Православље, морамо сачувати веру у силу Крста и у силу имена Христовог!“ одговори старац.
 
Da li je pesma – molitva?
– Pesma je veoma često molitva, i za čoveka pravoslavnog hrišćanina, pesma i molitva su neodvojive jedna od druge. Poznato je da je veliki duhovnik, sveti starac Porfirije davno rekao, da bi neko bio hrišćanin, mora biti pesnik. Pesnik je onaj koji nije sračunat, koji ne meri sve razumom i logikom i gleda šta mu je korisno, a šta nije. Pesnik najčešće misli i oseća srcem, a ne razumom. Zato je njegov život kao uzburkano more (Starac Porfirije). Zato pesnik pesmu često piše kao molitvu, a molitvu kao pesmu, za njega je to jedno isto. Sveti apostol Pavle je bio veoma učen. Poznavao je Svešteno Pismo Starog Zaveta, Zakone i Proroke, ali postavši apostol Hristov i susrevši se sa Isusom Hristom na putu za Damask - postao je veliki hrišćanin, apostol, ali i učitelj naroda. Tome svakako treba pridodati i reč pesnik, jer je apostol Pavle napisao jednu od najlepših hrišćanskih pesama - Himnu Ljubavi, koja govori o suštini naše vere i suštini svega postojećega. Sve je plod Ljubavi, koja je jedno od Imena Božijih.

Mitropolit Zvorničko-tuzlanski gospodin Fotije.

MAJKA JE SVE

Majka je sve,
i od oblaka šira,
i svega svemira,
bez nje nas i nema,
u nepostojanju ostajemo,
ni ljudi
ne postajemo

Majka je sve,
ni nas nema bez nje,
ni svetlosti,
ni života,
ni proleća i leta,
ni ovog, ni onog
sveta

Majka je sve,
ona je naša kolevka,
a mi telo od
njenog tela,
i duša cela,
i ljubav koja
za nas dela,
i u život
nas vodi,
da nas od smrti
žrtvom oslobodi

Majka je sve,
prva radost,
prva sreća,
i ikona najveća,
praobraz Bogorodice,
koja svetu
Hrista rodi,
da nas večnom,
majčinskom ljubavlju
preporodi,
i Božjoj svetlosti,
i životu večnom
uzvodi
 
Veliki sveti starac Porfirije, koga smo nekoliko puta pominjali, rekao je jednu divnu misao: - Hristos je sve! Za svetog starca, Hristos je zaista bio sve, što se vidi iz njegovog čudesnog žitija i darova koje je imao. Daj Bože da današnji svet ima želju pokajanog carinika Zakheja, da se popne na divlju smokvu kako bi video velikog proroka Isusa iz Galileje, Koji je tom ulicom sa svojim apostolima trebao da prođe. Tragedija današnjeg sveta i čoveka je u tome što su izgubili tu Zakhejevu želju da vide Hrista Gospoda i Spasitelja. A Crkva je upravo u ovom svetu da nas pozove i da nam na to ukaže, da je Gospod Hristos tu u Crkvi sa nama. Da je On isti juče, danas i u vekove vekova. Mesija i Spasitelj Koji Krstom smrt pobedi i Vaskrsenjem Svojim darova nam Život Večni.

Mitropolit Fotije
 
Dobar čovek polazi od toga da svi ljudi, kao on, pošteno nastupaju; loš čovek polazi od toga da su svi ljudi, kao on, skloni prevarama.
Rasuđivanje je najviša vrednost čoveka. Rasuđivanje po Duhu istine. Kad čovek tako rasuđuje, on zna svoje mesto u svetu,
zna šta se od njega očekuje i kako valja činiti; on jasno prepoznaje šta je dobro, a šta je zlo; on zna šta koju vrednost ima...

Kako rasuđujemo, tako sudimo.
 
Čoveku je dat dar slobode, s tim što uz slobodu ide odgovornost. Odgovorni smo za sve što činimo. Odgovorni smo i za to kako sudimo. S takvog stanovišta mogu se tumačiti reči jevanđelja: „Ne sudite, da vam se ne sudi; jer kakvim sudom sudite, onakvim će vam suditi; i kakvom merom merite, onakvom će vam se meriti.”

Ove Hristove reči Sveti Jovan Kronštatski tretira kao opšti zakon o ponašanju čoveka prema ljudima.
Kad čovek sudi, on se postavlja iznad onoga kome sudi. I tako se nađe na putu gordosti. A gordošću čovek se izobličava, gubi svojstva božjeg bića.
Odgovoran čovek uvek polazi od sebe. Zato Hristos na kraju Besede na gori kazuje: „A zašto vidiš trun u oku brata svoga, a brvno u oku svome ne osećaš?” Oni koji tako čine licemerje svoje pokazuju.

Čovek je pozvan da služi Bogu i čoveku, a ne da se postavlja iznad čoveka, pri čemu bi neki da idu i dalje.
 
Sveti Isak Sirin ukazuje da se osuđivanjem gubi plod ljubavi. Kaže: „Bog hoće prvo ljubav, pa onda ostale vrline. Šta vredi ako postiš i ne jedeš meso, ali osuđivanjem jedeš meso brata svoga? Zar Bog prima takav post? Nikada! Naprotiv, On odvraća lice svoje od tebe.”

Zato savetuje: „Mi da brinemo samo za svoju dušu. Što se tiče drugih ljudi, da se molimo da ih prosveti Bog, jer nije naše da izobličujemo sagrešenja drugih ljudi. Delo suđenja pripada Bogu.”

Sveti Isak Sirin veli i ovo: „Čovek koji se bavi samo svojim sagrešenjima jeste razuman i u njemu obitava Duh Sveti. Ima mir u srcu. Dok duša onoga koji osuđuje liči uzburkanom moru. U njemu se ustoličio đavo.”
I eto kako čovek pada na već prvom koraku puta do vrlina, na strmom rasponu između mira i ljubavi. Ako nema mira, ne može do ljubavi stići.
 
Sv. Vladika Nikolaj: Savindan i Vidovdan

Savindan i Vidovdan dva su velika praznika srpska. Prvi nas uči putu savršenog življenja po veri, drugi putu savršenog umiranja za veru. Put svetog života i put svete smrti. Sva ostala tzv. „nacionalna“ praznovanja, koja ne mogu da se stave u okvir ova dva večita praznika ulaze u okvir žurnalistike s kojim i prolaze.

Put Svetog Save vodio je putu Kosovskom. Da nije bilo slave Svetog Save ne bi bilo ni slave Kosovske. Slava suza i znoja potvrđena je slavom krvi. Hrišćanstvo ne zna treći put za večni život.

Ako ikad, ne daj Bože, Srbi napuste ova dva praznovanja, njihovo će ime biti izbrisano iz istorije i kalendara i Knjige života. I put njihov biće zamršeniji od mreže paukove.
 
Kome je potrebno pokajanje – nama, ili Gospodu pred Kojim se kajemo“ Naravno ne Gospodu, nego nama grešnima, koji smo stalno krivi pred NJim, delom, rečju i pomišlju. Nama je neophodno da postojano obnavljamo svoj savez sa Bogom koji neprestano narušavamo. Jer predstoji nam užasno i beskonačno mučenje ako raskinemo svoj životni, sveti i blaženi savez sa Bogom, bez koga stvorenje ne može da živi blaženim životom, nego treba da se muči bez kraja.

Sveti Jovan Šangajski
 
Mitropolit Fotije: Sveti Jovan Šangajski

Najveći Svetitelj
dvadesetog veka,
od Carske Rusije,
Srbije i Šangaja,
slavu Gospodnju pronese,
i nikad u krevetu
ne spava

Bog ga u naše vreme
podiže,
kao Mojsija
u dane one,
da Bogu privodi
hiljade, milione,
silom svoje reči
i molitve,
isceljujući sve bolesti,
podižući mrtve

U Šangaju za decu
sirotište načini,
u Evropi ga nazivaše
– bosi,
ni jedan avion bez njega
poleteti nije hteo,
da bi Jovan
stigao na mesto,
koje mu je
Bog odredio,
da bi ispovedio,
da bi pričestio
i iscelio

U San Francisku
delo Božije završi,
učeći, čudotvoreći,
uragane ukroćujući,
i kao krunu podviga
– progon od braće pretrpi
i tako lestvicu
blaženstva ispuni,
zemlji predajući
svoje blaženo telo,
a dušom raj nastani

Rus, srpskoga roda,
po Svetom vladiki Nikolaju
– Svetitelj anđeoskih krila,
sa Svetim avvom Justinom
bitoljske bogoslove vaspita,
po Evropi bos hođaše,
Šangaju Jevanđelje
propovedaše,
za krunisane glave
posebno se moljaše,

Otac naš i učitelj,
Sveti Jovan Šangajski,
u Gospodu brzi pomoćnik
i iscelitelj
 
Tvoj izbor

Ko ne veruje Apostolima taj veruje Judi, Kajafi, Irodu i Neronu – goniteljima Apostola i izdajnicima istine. Ko ne poveruje pravednicima, tome ne ostaje drugo nego poverovati nepravednicima. Ko ne veruje čistima taj mora poverovati nečistima. Ko ne veruje stradalnicima za istinu, taj mora poverovati mučiteljima i razvratnicima.

Dan svaki ne sviće nizašta drugo nego da se ljudi opredele za jedne ili za druge. (Sv. Nikolaj Žički)
 
Čim se u nama rodi jedna misao koja nije zasnovana na ljubavi, znajmo da smo primili uplive duhova zlobe.
Primajući misao zla, primamo samoga vraga u telo. Duhovi nisu vidljivi, mi im dajemo telo da budu vidljivi.

Starac Tadej
 
Sveti Kliment Ohridski o gostoprimstvu

Ne odbijaj namernika koji ti dolazi nego ga primi u dom sećajući se da je i Gospod Isus radi tebe bio Beskućnik (Mt. 25,35).
Ne stidi se da mu opereš noge jer inače možeš da se lišiš nagrade pravednih, pošto taj namernik može da bude anđeo Gospodnji, koji te proverava.
Gledaj šta je uradio Avram kada je sedeo pod mamvrijskim dubom. On im je pritrčao, poklonio se do zemlje govoreći: Ako sam stekao blagodat pred Tobom, Gospode ne mimoiđi slugu tvoga. Da donesem vode i operem noge Vaše. Doneću hleba i jedite, a zatim idite svojim putem (Post. 18,1-5).
I kakva je bila nagrada za ovo gostoprimstvo?
Prvo, bio je nazvan prijateljem Božjim zatim je Avram čuo od tri angela, “Sarra će ti roditi sina i bićeš otac mnogim narodima” (Post. 17,4).
Tako je i Lot zamolio dva putnika da mu svrate u kuću pa su ga oni izveli iz Sodoma, da ne bi tamo izgoreo sa grešnicima (Post. 19).
Zato je Gospod i rekao: “Koji prima proroka u ime proročko, platu proročku primiće; i koji prima pravednika u ime pravedničko, platu pravedničku primiće” (Mt. 10,41).
Dakle, primajte strance putnike i ugostite ih za trpezom da bi i vama Gospod rekao: “Zaista vam kažem, kad učiniste jednom od ove moje najmanje braće, meni učiniste” (Mt. 25,40) “i daću vam život večni” (Jn. 10,28).

Iz Žurnala moskovskoj patrijaršiji br. 6/70
 
U Šestopsalmije ulaze psalmi 3, 37, 62, 87, 102. i 142.

U crkvi se zatvaraju Carske dveri, gasi svetlo, i samo slabo svetlucaju plamičci kandila i sveća u rukama čteca, kao plamičci nade starozavetnih pravednika na spasenje, i osvetljavaju hram i duše ljudi. Čtec triput izgovara Anđelsku pesmu: „Slava na visinama Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja“ (Lk. 2, 14).

Šta znače ove reči? U ovoj pesmi govori se da slavu Bogu pre svega poju nebožitelji koji se raduju iskupljenju čovečanstva; da je Spasitelj doneo svetost na zemlju, pomirivši grešno čovečanstvo s Bogom, koji je time pokazao svoju ljubav prema ljudima.

Posle Anđelske pesme čovek već hoće da uznese hvalu Bogu i dvaput moli Božiju pomoć u tome: „Gospode, otvori usne moje, i usta moja oglasiće hvalu Tvoju” (Ps. 50, 15).

Zatim počinje samo Šestopsalmije. Posle prva tri psalma čtec uznosi Bogu malo slavoslovlje. U to vreme iz oltara izlazi sveštenik, staje licem ka oltaru i pred zatvorenim Carskim dverima čita 12 jutarnjih molitvi. Sveštenik simvoliše Hrista Spasitelja, koji uznosi Ocu svome molitve za sav rod ljudski (1Jn. 2, 1-2). Čtec čita ostale psalme. Neki izabrani stihovi psalama ponavljaju se da bi se na njima zaustavila naša pažnja. U drevnosti je ove stihove pevao hor i sav narod.

Običaj je da se za vreme čitanja Šestopsalmija stoji uspravno i sa strahopoštovanjem, da se ne udaljava i da se ne hoda po crkvi. U crkvenom ustavu o ovome je napisano sledeće: „Tako govorimo Šestopsalmije s pažnjom i strahom Božijim, kao oni koji nevidljivo besede sa samim Hristom Bogom našim, i molimo se za grehe naše”. Šestopsalmije treba čitati pažljivo, „ne brzajući”, osećajući odgovornost momenta.

Ako se okrenemo ka istorijskim događajima, onda se na period gonjenja, koje je car Saul podigao na Davida, odnosi psalam 62; psalmi 3, 37. i 142. na vreme ustanka Avesaloma, sina Davidovog; a psalmi 87. i 102, prema tumačenju blaženog Teodorita Kirskog, opisuju (proročki) Vavilonsko ropstvo (Ps. 87) i oslobađanje iz njega (Ps. 102).

Uostalom, sveti Oci, tumači Psaltira, prema pitanju o istorijskom kontinuitetu, pa i prema autorstvu psalama odnosili su se kao prema drugostepenim pitanjima. Za njih je glavna bila duhovna strana, i upravo nju su postavljali u osnovu shvatanja svake pojave.

Naime, tumačeći Stari Zavet, oni su izdvajali dva sloja duhovnog proučavanja: religiozno-moralni (stanje čovekove duše) i mesijanski (proročanstva o Hristu).

Jasno je da izbor psalama Šestopsalmija nije slučajan, ovaj izbor načinio je Duh Sveti.
 
Nina:
U Šestopsalmije ulaze psalmi 3, 37, 62, 87, 102. i 142.

U crkvi se zatvaraju Carske dveri, gasi svetlo, i samo slabo svetlucaju plamičci kandila i sveća u rukama čteca, kao plamičci nade starozavetnih pravednika na spasenje, i osvetljavaju hram i duše ljudi. Čtec triput izgovara Anđelsku pesmu: „Slava na visinama Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja“ (Lk. 2, 14).

Šta znače ove reči? U ovoj pesmi govori se da slavu Bogu pre svega poju nebožitelji koji se raduju iskupljenju čovečanstva; da je Spasitelj doneo svetost na zemlju, pomirivši grešno čovečanstvo s Bogom, koji je time pokazao svoju ljubav prema ljudima.

Posle Anđelske pesme čovek već hoće da uznese hvalu Bogu i dvaput moli Božiju pomoć u tome: „Gospode, otvori usne moje, i usta moja oglasiće hvalu Tvoju” (Ps. 50, 15).

Zatim počinje samo Šestopsalmije. Posle prva tri psalma čtec uznosi Bogu malo slavoslovlje. U to vreme iz oltara izlazi sveštenik, staje licem ka oltaru i pred zatvorenim Carskim dverima čita 12 jutarnjih molitvi. Sveštenik simvoliše Hrista Spasitelja, koji uznosi Ocu svome molitve za sav rod ljudski (1Jn. 2, 1-2). Čtec čita ostale psalme. Neki izabrani stihovi psalama ponavljaju se da bi se na njima zaustavila naša pažnja. U drevnosti je ove stihove pevao hor i sav narod.

Običaj je da se za vreme čitanja Šestopsalmija stoji uspravno i sa strahopoštovanjem, da se ne udaljava i da se ne hoda po crkvi. U crkvenom ustavu o ovome je napisano sledeće: „Tako govorimo Šestopsalmije s pažnjom i strahom Božijim, kao oni koji nevidljivo besede sa samim Hristom Bogom našim, i molimo se za grehe naše”. Šestopsalmije treba čitati pažljivo, „ne brzajući”, osećajući odgovornost momenta.

Ako se okrenemo ka istorijskim događajima, onda se na period gonjenja, koje je car Saul podigao na Davida, odnosi psalam 62; psalmi 3, 37. i 142. na vreme ustanka Avesaloma, sina Davidovog; a psalmi 87. i 102, prema tumačenju blaženog Teodorita Kirskog, opisuju (proročki) Vavilonsko ropstvo (Ps. 87) i oslobađanje iz njega (Ps. 102).

Uostalom, sveti Oci, tumači Psaltira, prema pitanju o istorijskom kontinuitetu, pa i prema autorstvu psalama odnosili su se kao prema drugostepenim pitanjima. Za njih je glavna bila duhovna strana, i upravo nju su postavljali u osnovu shvatanja svake pojave.

Naime, tumačeći Stari Zavet, oni su izdvajali dva sloja duhovnog proučavanja: religiozno-moralni (stanje čovekove duše) i mesijanski (proročanstva o Hristu).

Jasno je da izbor psalama Šestopsalmija nije slučajan, ovaj izbor načinio je Duh Sveti.
Kliknite za proširenje...
Velika je sila psalama.
 
BOG NAJVEĆI TOČAK

Veliki točak sporije se okreće no stiže mali točak koji se brže okreće.
Što veći točak to sporije okretanje i manje larme; što manji točak to brže okretanje i više larme. Ovo važi kako za stvari tako i za ljude.
Najveći točak u duši čovečijoj jeste Bog. Njegov se obim ne vidi, niti se NJegov hod čuje od množine i larme malih točkova.
No, kad se svi mali točkovi u duši utišaju, duša se tek onda vidi u neizmernom božanskom točku, kojim je obuhvaćeno nebo i zemlja.
I pri toj iznenadnoj i retkoj viziji duša oseća neiskazanu radost.
 
Preteča Gospodnji, sveti Jovan Krstitelj

Preteča Gospodnji, sveti Jovan Krstitelj, rođen je šest meseci pre začeća Sina Božijeg, Isusa Hrista. Roditelji njegovi, prvosveštenik Zaharija i majka Jelisaveta, bili su pobožni i blagočestivi ljudi. Ostarivši, dugo su molili Boga da im podari dete. Prezreni od ljudi, uporni u svojoj molitvi, izmoliše od Boga željeno dete. Tu radosnu vest objavi svešteniku Zahariji arhangel Božiji Gavril. I rodi starica Jelisaveta sina – proroka, svetog Jovana, Preteču Gospodnjeg.

Čudan je Jovan bio još od svog rođenja. Osmi dan, po rođenju dođoše srodnici i prijatelji da obrežu dete i da mu ime nadenu. A otac njegov, Zaharija, koji posta nem kada saznade da će žena njegova roditi sina, napisa na jednoj dasci ime njegovo – Jovan i tog trenutka progovori. Hristoborni car Irod, koji vladaše u to vreme, kada saznade da se rodio prorok Sveti Jovan, naredi da se pobiju sva novorođena deca u Vitlejemu i sam Jovan, ali majka Jelisaveta uspe sa svojim čedom da pobegne u pustinju, gde posle nekog vremena i umre, a mali Jovan ostade sam na staranje Bogu i anđelima Božijim. U pustinji je ostao sve do onog trenutka kada je dobio znak od Boga da je vreme da prethodi i najavi dolazak Hristov.

Za ovaj praznik, koji je u narodu poznat kao Ivanjdan, vezan je lep običaj da se od ivanjskog i drugog livadskog cveća pletu venci. Tim vencima se kite hrišćanski domovi, zgrade i obori. Oni simbolišu lepotu prirode, koju je Bog stvorio i darovao čoveku na uživanje, a istovremeno nas podsećaju da naši životi trebaju da obiluju vrlinama i dobrim delima.

Tropar (glas 4):
Proroče i predteče prišestvija Hristova, dostojno voshvaliti tja nedoumjejem mi, ljuboviju čtuščija tja: neplodstvo bo roždšija i otčeje bezglasije razrješisja, slavnim i čestnim tvojim roždestvom, i voploščenije Sina Božija mirovi propovjedujetsja.
 
Tvoj izbor

Ko ne veruje Apostolima taj veruje Judi, Kajafi, Irodu i Neronu – goniteljima Apostola i izdajnicima istine. Ko ne poveruje pravednicima, tome ne ostaje drugo nego poverovati nepravednicima. Ko ne veruje čistima taj mora poverovati nečistima. Ko ne veruje stradalnicima za istinu, taj mora poverovati mučiteljima i razvratnicima.

Dan svaki ne sviće nizašta drugo nego da se ljudi opredele za jedne ili za druge. (Sv. Nikolaj Žički)
 
BEZBOŽNIK JE SEBI DŽELAT

Kad se čovek okrene licem k Bogu, svi putevi vode Bogu. Kad se čovek okrene licem od Boga, svi putevi vode u propast.
Ko se odsutno odreče Boga, i rečju i srcem, taj ne može ništa u životu učiniti, što ne bi vodilo njegovom potpunom razorenju i telesnom i duševnom.
Zato se ne žuri da tražiš dželata bezbožniku. On ga je našao sam u sebi, pouzdanijeg nego što mu ga sav svet može dati.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top