Korisne duhovne pouke II

  • Začetnik teme Začetnik teme Jasna
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Farisej koji se molio i blagodario Bogu za svoje vrline nije slagao, već je govorio istinu, i nije zbog toga bio osuđen. Mi smo dužni da blagodarimo Bogu, kada god se udostojimo da učinimo bilo šta dobro, jer nam je On pomogao i sadejstvovao u tome. Nije, dakle, farisej deo osuđen zbog blagodarenja Bogu za svoje vrline, kao ni zbog toga što je rekao: „Nisam kao ostali ljudi“, već zato što se okrenuo prema cariniku i rekao: „Ili kao ovaj carinik“. On se tada podvrgao osudi zato što je osudio samu ličnost (carinika), samo raspoloženje duše njegove, ukratko rečeno, sav njegov život. Zbog toga carinik otide opravdan, a ne onaj (Lk. 18, 11).

Samo Bogu pripada da opravdava ili osuđuje, jer On zna svačije duševno stanje i snagu, stremljenja i darove, telesni sastav i sposobnosti, i u skladu sa tim On pravedno ili osuđuje ili opravdava svakoga… Jer ko može istinski znati sve to osim Jedinoga, Koji je sve stvorio i sve zna.

Katkada mi ne samo da osuđujemo, već i omalovažavamo bližnjega. Jer jedno je osuđivati, a drugo ponižavati. Ponižavanje je kada čovek ne samo osuđuje, već i prezire drugoga, gnušajući ga se i odvraćajući se od njega kao od kakve gadosti, a to je gore od osuđivanja i mnogo pogodnije.
Iz knjige: Dobrotoljublje za svaki dan
 
Један епископ питао је старца за дозволу да напусти своју катедру и да се повуче у манастир на тиховање. Старац му је одговорио: „Не саветујемо вам да напустите службу која вам је од Бога поверена. Боље је уклонити од себе среброљубље, угасити гнев, не бити народоугодник (чешати људе по ушима, повлађивати). Чините све по Богу, бојте се смрти и наћи ћете тражени мир и благодат." Из духовних поука преподобног Варсонуфија Великог и Јована Пророка.
 
IMG-c964300ef7b7da99921d7349e02018d8-V.jpg
 
loptica doskocica:
Pogledajte prilog 1689917
Kliknite za proširenje...
"Право ходи ногама својим, и путеве своје исправљај. Нe скрећи ни на десно ни на лево, јер путеве који су десно зна Бог, а они слева су развраћени. А ти учи оно што је право, и хођење твоје да буде у миру".

Свети Симеон Мироточиви
 
Sv. Vladika Nikolaj: Beseda o čudesnoj poseti Sina Božjega

Iziđoh od Oca, i dođoh na svet,i opet ostavljam svet, i idem k Ocu. (Jov. 16, 28)

Ove reči su, braćo, od sudbonosne važnosti po nas. Jer od svega na ovome svetu najvažnije je znati: ima li Boga i ima li života posle smrti? Ove reči su dragocenije od svega bisera na svetu, i od sunca i od zvezda, jer te reči izgovorio je Onaj koji je najpouzdaniji i najistinitiji svedok. Vaistinu, reči su ove izvor najveće radosti za nas, pognjurene u očajanje, i u smrt posle očajanja. One svedoče da ima Boga i života posle smrti. Iziđoh od Oca – to pre svega znači da postoji Bog, od koga Gospod Isus iziđe. I idem k Ocu – i to znači, da postoji Bog Otac, kome se Sin Božji vraća. Obe ove reči znače u isto vreme da postoji život večni, i da smrt ne znači naše uništenje. Jer ove reči Gospod je izgovorio pred samu smrt Svoju.

O slatke i divne blagovesti! Ono što je srce svih ljudi i plemena kroz sve vekove tamno naslućivalo, Gospod je posvedočio kao fakt, kao istinu.
Još ove reči potvrđuju jedinstvo Oca i Sina, i božanstvo Gospoda i Spasa našega. Bog nas je posetio, braćo moja, sam Svevišnji Bog – sveti, krepki i besmrtni Bog. To je vrhunac utehe naše i radosti naše.O Gospode Isuse, Sine Božji, svedoče istiniti svega dobra za kim srca naša danonoćno žude, osveti nas, okrepi nas i obesmrti nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Knjiga: Ohridski prolog
 
Koju vrstu poklona možemo dati Bogu? Sam Bog nam je dao sve što imamo, čak i naše živote i sposobnost da volimo! Ne postoji ni jedna stvar koju možemo poželeti da poklonimo Bogu a da je On već nije poklonio nama. Ali, Bog od nas ne želi ništa osim naše ljubavi. Najbolji dar koji možemo ponuditi Bogu jesmo mi sami. Možemo dati Bogu našu potpunu poslušnost i ljubav, možemo mu dati ono najbolje u nama, naše misli i naša dela, koristeći um i ruke na dobar način.

Na svetoj Evharistiji prinosimo našu zahvalnost Bogu. Dolazimo da zahvalimo Bogu za sve što nam je dao i da mu pružimo naše živote kroz ljubav. Šta koristimo kao znak naše zahvalnosti? Ponekad su najjednostavnije stvari najbolje, i mi koristimo nešto sasvim obično – hleb, vino i vodu.
Možda ti se može učiniti da su ovi darovi sasvim beznačajni, ali oni to nisu. Postoje veoma važni razlozi zbog kojih su hleb i vino izabrani da budu znaci našeg dara Bogu.

Da li znate kako se prave hleb i vino? Uzmimo hleb kao primer. Pre nego što umesimo hleb potrebni su nam mnogi sastojci: brašno, so, voda, neke masnoće, itd. u zavisnosti od toga kakav hleb hoćemo da umesimo. Za brašno su nam potrebna zrna žita koja treba da sameljemo veoma sitno. Tada se pomešaju svi ovi sastojci i doda se kvasac koji učini da svi ovi sastojci u testu narastu i postanu hleb kada se ispeku.

Mi ne znamo tačno ni šta se dešava kada šećer u soku od grožđa prouzrokuje fermentaciju i pretvori ga u vino. U oba slučaja dešavaju se neobične promene koje možemo samo delimično da objasnimo. Sada, kada jedemo hleb i pijemo vino, dešava se druga vrsta promena. Hrana koju jedemo ulazi u naše telo i pretvara se u naše telo i našu krv. Bez ovakve vrste promene ne bismo mogli da rastemo niti da živimo.

Možda sada polako počinješ da uviđaš kako hranu, a posebno hleb i vino, koristimo kao znak našeg darivanja Bogu, jer oni kasnije postaju hrana novog života koji nam se daje Isusom Hristom. Hrana je znak života. Kada dajemo hranu mi dajemo život – naše živote dajemo Bogu. Ova jednostavna hrana koja postaje naše telo i naša krv menja se Svetim Duhom u Telo i Krv Isusa Hrista. Kada primamo Sveto Pričešće primamo novu vrstu hrane. Primamo Isusa Hrista i postajemo deo NJegovog Tela – Crkve. Kroz Isusa Hrista primamo hranu za večni život.

Bastabalkana
 
IMG-713fc1d7418beb62809f1c943e287a7d-V.jpg


Једини мироточиви Србин и данас поручује најбољим Србима, који мисле да су племићи и властела:
Последујте стопама мојим, љубезна моја чеда. Ако сте сазрели духовно и децу своју извели на пут, окрените се Богу. Њему поклоните бар последње године живота свог. Манастири моје династије чекају на вас. Немојте да ми остану празни и запустели. Васпитавајте децу своју за Царство небеско, и рађајте их у великом броју да вам не буде жао ако један од ваших синова оде у монахе, као мој мезимац, ваш апостол – Сава...
Ово је заветна порука светог Родоначелншса нашег коју он кроз векове напомиње свима поколењима Србије, па и нашем.
Ко ће послушати, ко неће, то је тајна слободе у срцу свакога Србина. Али једно се већ види на делу: ко зида нове и чува старе задужбине православне, ко живи, у раси или без расе, по типику светих Немањића, тај је – по родослову духовном – Немањић.
 
Sveti Simeon Novi Bogoslov: Hristos nam je blizu!

Nije Hristos daleko. Hristos je sasvim blizu. Bliži je od roditelja i prijatelja, bliži od disanja i od svake pomisli. Roditelji mogu umreti, disanje može otežati, misli mogu lutati i nikakve utehe ne doneti. Hristos se spustio do svakog čoveka – do prosjaka, do razbojnika. Hristos se spustio do smrti, do Ada i sve je pozvao u Svoje Carstvo. I jednako zove: „Hodite k meni!“ Zar je daleko Onaj Koji tako govori!?

Svakog dana slušam kako hrišćani govore: „Da smo mi živeli u apostolsko doba i da smo videli Gospoda Isusa, i mi bismo bili svetitelji kao i oni“. Tako zamišljaju u svom neznanju. Jer Onaj Koji je govorio u vreme apostola, i sada govori svemu svetu. Ne samo u rečima, nego i u Svojim delima On je isti kao i u apostolsko vreme, jer nas uverava govoreći: Otac je uvek u Sinu, i Sin je uvek u Ocu, i kao što Otac uvek deluje, tako i Sin uvek deluje.

Možda će neko reći da je velika razlika gledati Gospoda telesno i samo slušati Njegove reči – kao što mi sad slušamo od drugih i čitamo u Evanđelju. I ja velim da je razlika i dodajem da je današnji način poznavanja Hrista nesravnjeno podesniji od prvobitnog.

Jer tada se Gospod pokazao ljudima u obliku čoveka prostog, smirenog i poniženog – što je i same Jevreje veoma zbunjivalo – dok se danas On nama propoveda kao istiniti Bog. Tada je prilazio ljudima kao čovek, sedao za trpezu sa grešnicima i carinicima, dok danas On sedi s desne strane Boga Oca i hrani ceo svet i bez Njega ništa ne biva. U apostolsko vreme su Ga čak i prostaci unižavali i govorili: „Nije li ovo drvodelja, sin Marijin?!“ (Mk. 6, 3), dok mu se sad klanjaju knezovi i carevi kao Sinu Božjem i Bogu. A On proslavlja one koji mu se klanjaju duhom i istinom.

U apostolsko vreme su Ga poštovali kao jednog od ljudi, kao smrtnog i bilo je veliko čudo kad Ga je neko mogao u tom obliku priznavati kao Tvorca neba i zemlje, i svega što postoji. Zbog toga, kada je sv. ap. Petar ispovedio: „Ti si Hristos, Sin Boga živoga“, Hristos ga je pohvalio govoreći: „Blago tebi, Simone sine Jonin! Jer telo i krv nisu tebi to javili, nego Otac moj koji je na nebesima“. Danas tu nema ničeg osobitog, jer se Hristos danas propoveda odenut slavom. Jer kad bi danas nama bilo nemoguće paziti i ispunjavati što govori Bog i svi svetitelji – koji su prvo ispunili, pa potom napisali i nama ostavili svoje pouke – onda zbog čega su se oni trudili i pisali?! Zbog čega se to danas čita po crkvama?! Ko to poriče zaključava nebo, koje nam je Hristos otvorio Svojim silaskom na zemlju, i sprečava uzdizanje k nebu, koje nam je takođe pokazao Hristos.

Bog stoji kod vrata nebeskih, i gleda na zemlju, i Njega vide verne duše i čuju kako ih poziva preko Evanđelja: „Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću vas odmoriti“. A bogoborci i novoverci uzvikuju: nemoguće, nemoguće u ovom veku! Takve je Sam Gospod odlučno izobličio govoreći: „Teško vama, knjižnici i fariseji, licemeri, slepe vođe slepaca, što zatvarate carstvo nebesko od ljudi; jer vi ne ulazite niti date da ulaze koji bi hteli“ (Mt. 23, 13 i 24). Čime se otvaraju vrata Carstva nebeskog? Plačem i pokajanjem. Tama ne može u svetlosti opstati, jer je osobina svetlosti da razgoni tamu.

Greh je gori od tame – Bog je svetliji od svake svetlosti. A ko je od nas bez greha! „Ako rečemo da ne sagrešismo, pravimo Hrista lažom, i reč Njegova nije u nama“ (I Jov. 1, 10). I zašto da je čoveku nemoguće kajati se?! Pa čime su drugim svetitelji blistali u svetu, nego dubinom i vatrenošću pokajanja? A da to nije tako – oni ne bi prisiljavali svoju dušu na priznanje grehova i oplakivanje uvreda koje smrtni čovek nanosi večitom Bogu. Ko veli da je nemoguće kajati se, odriče se očišćenja. Nismo čuli da se neko može očistiti bez suza za grehe počinjene posle krštenja. Ne govore nam uzalud sveti Oci da su gledali masu primera kako neznabošci plaču baš za vreme prijema tajne svetog krštenja. Blagodat, nebesna sila Svetog Duha, silazi na njihove duše i progoni grehovnu tamu, kao što vetar očisti nebo od oblaka.

Ko tvrdi da nije grešan, zato što nije počinio krivična dela, taj isti tvrdi da ne može da se kaje, i da je Hristos daleko. U apostolsko vreme Hristu su prilazile dve vrste ljudi: pitomi narod koji Ga je vrlo rado slušao i verovao Mu, i teški bolesnici i veliki grešnici, koji su Mu prilazili sa suzama kao čudotvorcu i Bogu. I jedne i druge Hristos je voleo da prima i da im sve čini, a ove poslednje stavio je za primer celom rodu ljudskom kako se prilazi Sinu Božjem. Pa Njemu su svetitelji tako i prilazili! I On ih je postavio i posvetio za učitelje Crkve i primer narodu. Suze i pokajanje bili su most kojim se dolazi do Hrista u vreme kada je On lično propovedao i lično isceljivao.

Suze i pokajanje su most ka Njemu i sada kada On sedi u slavi Boga Oca. On, Gospod Hristos, razdelio je svetiteljima životne krstove – da se umore noseći ih, te da bi se od umora u Carstvu nebeskom odmorili. Jer ko ne vidi muke Sina Božjeg, i ne vidi svoje grehe, kako može ući u Carstvo Božje?! Sin je ušao posle stradanja, zar smrtni čovek da uđe bez stradanja, bez plača, bez pokajanja, bez poznavanja samoga sebe! Nije Hristos daleko.

Hristos je sasvim blizu. Bliži je od roditelja i prijatelja, bliži od disanja i od svake pomisli. Roditelji mogu umreti, disanje može otežati, misli mogu lutati i nikakve utehe ne doneti. Hristos se spustio do svakog čoveka – do prosjaka, do razbojnika. Hristos se spustio do smrti, do Ada i sve je pozvao u Svoje Carstvo. I jednako zove: „Hodite k meni!“

Zar je daleko Onaj Koji tako govori!?
 
Патријарх српски Порфирије: Свети Симеон Мироточиви је корен онога који је корен нашег корена, онога који је родио онога који нас у Христу роди и који је онда и свога оца у Духу Светом родио.
+++
Мисли наравно на светог оца нашег Саву, првог архиепископа српског.
Свети Симеон Мироточиви - Стефан Немања.
 
Sv. Vladika Nikolaj: O vernom narodu i nevernim starešinama
Kad dođe Hristos,eda li će više čudesa činiti nego ovaj što čini? (Jov. 7, 31)

Gospod Hristos činjaše čudesna dela pred svima, i svi videše, ali svi ne verovaše. Narod vide čudesa NJegova i poverova u NJega. Sluge čuše reči NJegove i poverovaše u NJega. A vođe naroda i starešine slugu takođe videše čudesa NJegova, ali ne poverovaše u NJega. I tako se još u one dane obistiniše reči Spasitelja: mnogi će prvi biti poslednji i poslednji prvi. Oni koji behu prvi u časti i vlasti, behu poslednji u veri u NJega; a oni koji behu poslednji u časti i vlasti, behu prvi u veri u NJega.
Zašto narod i sluge poverovaše a kneževi i književnici ne poverovaše? Zato što narod i sluge smatrahu sebe malenim i neznatnim, te nemahu ni gordosti lične, niti pak zavisti prema Hristu. Narod i sluge bez zlobe i predrasude gledahu božanska čudesa, i slušahu božanske reči, i divljahu se i radovahu se. A kneževi i književnici smatrahu sebe za prve u narodu i u svetu te behu ispunjeni gordošću i zavišću, pa ne mogahu ni časa gledati čudesna dela niti slušati božanske reči bez zlobe i zavisti.
Vidite li, braćo, kako čovek bez smernosti i skromnosti ne može ni poznati istinu, ni radovati se istini? Vidite li kako gordeljivac i zavidljivac ne dadu ni Bogu ispred sebe? Isto kao negda satana!
Gospode Isuse, istino večna, očisti srca naša od gordosti i zavisti. Da bismo Te mogli videti i Tebi se radovati. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Knjiga: Ohridski prolog
 
Pojam svetlosti u hrišćanstvu

Evo nekih citata iz Novog zaveta o Isusu kao svetlosti:

Jevanđelje po Jovanu 1, 4-9: „U Njemu beše život i život beše svetlost ljudima. I svetlost svetli u tami i tama je ne obuze. Bi čovek, poslan od Boga, po imenu Jovan. Ovaj dođe za svedočanstvo, da svedoči o svetlosti, da svi veruju kroz njega. On ne beše svetlost, nego da svedoči o svetlosti. Beše svetlost istinita koja obasjava svakog čoveka koji dolazi na svet.“

Jevanđelje po Jovanu 8, 12: „Isus im opet reče govoreći: Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom, neće hoditi u tami, nego će imati svetlost života.“

Jevanđelje po Jovanu 12, 35: „A Isus im reče. Još je malo vremena svetlost sa vama; idite dok svetlost imate, da vas tama ne obuzme; a ko ide po tami, ne zna kud ide.“

Ovi odlomci, uzeti zajedno, rešavaju veliku enigmu. Prošlo je vreme kada je sve bilo tajna: iza astronomije beše tajna; iza fizike – tajna; iza hemije – opet tajna; iza svega – tajna. Ali sada znamo ime tajne: Isus Hristos! U Njemu i kroz Njega sve su stvari postale. U Njemu i kroz Njega sve stvari se spajaju i sjedinjuju. U Njemu se otkriva sva istina. U Njemu tama odstupa. Jer On je svetlost sveta!

U našem krštenju svetlost smenjuje tamu. Tokom krštenja kum se okreće ka zapadu, mestu zalaska sunca. Zapad simbolizuje tamu, a ona je simbol zla, smrti i đavola. Okrećući se zapadu, kum se tri puta odriče gospodara tame i njegovih zlodela. Zatim se kum okreće na drugu stranu. Okrenuvši se licem ka istoku gde sunce izlazi, sveštenik pita kuma, pošto se već odrekao tame, da li se sjedinjuje sa Hristom, svetlošću sveta.

Kum daje potvrdan odgovor.

Odrekavši se tame okretanjem od zapada ka istoku, „onaj koji se odriče đavola“, kaže Sveti Amvrosije, „okreće se Hristu i gleda ga licem u lice.“ Molitve krštenja pozivaju Boga da onog ko se krštava učini „detetom svetlosti.“ Pouka iz Jevanđelja koja se čita na krštenju nalaže novokrštenoj osobi da ispunjava Veliku dužnost: „Idite, dakle, i naučite sve narode, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio i, evo, ja sam sa vama u sve dane do svršetka veka. Amin“ (Jevanđelje po Mateju 28, 19-20).
 
Čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi i živeti; od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi,
ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kom narodu i od kojih roditelja.

Patrijarh Pavle
 
Jednog dana je neki Amerikanac posetio svetog Porfirija Kavsokalivita i rekao mu da je došao do zaključka da Bog ne postoji... Sveti Porfirije je na to odgovorio ne logičkim argumentima, već od Boga nadahnut rekao:
“Nedavno si kupio komad zemlje u Kaliforniji. Kada se vratiš u svoju otadžbinu, otiđi na istočnu stranu parceli - gde je izvor - i iskopaj jamu duboku oko metar i po.
Tamo ćete naći toliki i toliki broj španskih zlatnika iz tog i tog vremena i jednu amforu! Idi kući i učini što ti kažem, a onda se vrati i ti i ja ćemo nastaviti razgovor o postojanju Boga...”

Amerikanac nije poverovao starčevim rečima. Ali kad se vratio u otadžbinu, obuzela ga je snažna znatiželja: što ako je to istina? Otišao je na svoju parcelu i počeo da kopa na mestu o kojem mu starac rekao.

I zaista, onde je iskopao drevnu amforu u kojoj je bilo tačno onoliko novčića koliko mu je rekao sveti Porfirije. Čak je i datum utisnut na kovanicama bio isti! Amerikanac je bio ostao u šoku!

Idućeg leta opet je otišao svetom Porfiriju i sve mu ispričao. Starac
a ga je pažljivo saslušao i s ljubaznim osmehom odgovorio: “Dete, ako ne znaš ni što je na tvojoj parceli, kako možeš govoriti o onome što je na nebesima?”!!!
 
Sv. Vladika Nikolaj: O ispitu

Ko je neveran u malom, i u mnogom je neveran.
I ako u tuđem ne biste verni, ko će vam dati vaše? (Lk. 16, 10-12)

Tako govori Domaćin oba sveta, materijalnog i duhovnog. Bogatstvo materijalno naziva On malo, a bogatstvo duhovno naziva On mnogo. Kome se da materijalno bogatstvo, pa se pokaže sebičan, tvrd, ohol, nemilostiv i bezbožan, tome se ne može dati duhovno bogatstvo, jer kad je neveran u malome, biće neveran i u velikome; kad je neveran u telesnom, biće neveran i u duhovnom.

U tuđem svetu polaže čovek ispit, pa ako ga položi, dobiće svoj svet; ako li pak padne, ko će mu dati njegov svet? Pravi čovekov svet, domovina njegova, to je nebeski uzvišeni, božanski svet; zemaljski svet pak, svet grubosti i propadljivosti, tuđina je za čoveka. No u tu tuđinu on je poslat da polaže ispit za onaj pravi njegov svet, za njegovu nebesku domovinu.

Obe izreke Spasiteljeve, dakle, sličnog su značenja. O kako je duboko i istinito značenje njihovo! Kao što svetlost razgoni tamu, tako ove reči Spasiteljeve razgone nedoumicu našu odnosno toga: zašto smo mi poslati u ovaj život? i šta nam treba činiti? Ko ume da čita čistim razumom, tome je u ove dve rečenice rečeno sve.

Znajmo, dakle, da Bog neće dati dar duhovni, dar razuma, ni vere, ni ljubavi, ni čistote, ni proroštva, ni čudotvorstva, ni vlasti nad demonima, ni prozorljivosti, na viđenja nebeskoga sveta onome ko je proigrao, i na zlo upotrebio – kao bludni sin – dar telesnog zdravlja, ili zemaljskog bogatstva ili slave i položaja među ljudima, ili poznanja materijalnog sveta, ili neke druge veštine i umešnosti.

Gospode preblagi, podrži vernost našu prema Tebi u onome što si nam poverio. Tebi slava i hvala vavek.
Amin.
Knjiga – Ohridski prolog
 
Sveti Jovan Zlatousti

Očajanje ne dopušta onome koji je pao da ustane, a nemar čini da i onaj, koji još stoji, padne. Ono prvo [očajanje] čini da se ne izvučemo iz gliba postojećih zala, dok drugim [tj. nemarom] traćimo i ona bogatstva koja su već stečena. Kao što nas nemar baca strmoglavce i sa samih nebesa, dok nas očajanje survava u sâm bezdan zla, tako je i nada jedino sredstvo da se otuda što pre iščupamo.
 
Psalam 37. (masoretski tekst) ili 36. (Septuaginta)

27 Ukloni se od zla i čini dobro, pa ćeš ostati doveka (Čarnićev prevod)

Uklanjaj se oda zla, i čini dobro, i živi dovijeka (Daničićev prevod)

Zla se kloni, dobra dela čini i postojan bićeš do večnosti (prepev dr Aleksandra Birviša)
 
PSALAM 50.

1. Pomiluj me, Bože, po velikoj milosti Svojoj, i po obilnom milosrđu Svom očisti bezakonje moje.
2. Operi me dobro od bezakonja moga, i od greha moga očisti me.
3. Jer ja znam prestupe svoje, i greh je moj stalno preda mnom.
4. Samome Tebi zgreših, i na Tvoje oči zlo učinih, a Ti si pravedan u rečima Svojim i čist u sudu Svome.
5. Jer, gle u bezakonjima sam začet, i u gresima rodi me mati moja.
6. Gle, istinu ljubiš u srcu, i iznutra javljaš mi mudrost.
7. Pokropi me isopom i očistiću se; umij me, i biću belji od snega.
8. Daj mi da slušam radost i veselje, da se obraduju kosti potrvene.
9. Odvrati lice Svoje od greha mojih, i sva bezakonja moja očisti.
10. Bože, čisto srce sazdaj u meni, i duh prav obnovi u meni.
11. Ne odbaci me od lica Tvoga, i Duha Tvoga Svetoga ne oduzmi od mene.
12. Vrati mi radost spasenja Svoga, i duhom vladalačkim utvrdi me.
13. Naučiću bezakonike putevima Tvojim, i grešnici će se obratiti k’ Tebi.
14. Izbavi me od krvi Bože, Bože, Spasitelju moj, i jezik će moj glasiti pravdu Tvoju.
15. Gospode, otvori usta moja i ona će kazati hvalu Tvoju.
16. Jer da si hteo žrtve, ja bih je prineo, za žrtve paljenice ne mariš.
17. Žrtva je Bogu duh skrušen, srca skrušena i unižena Bog neće odbaciti.
18. Po blagovoljenju Svome, Gospode, čini dobro Sionu, podigni zidove jerusalimske.
19. Tada će ti biti mile žrtve pravde, prinosi i žrtve paljenice; onda će prineti na žrtvenik Tvoj teoce.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top