Korisne duhovne pouke II

  • Začetnik teme Začetnik teme Jasna
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Na pitanje kako je postalo zlo? – Vasilije Veliki odgovara ovako:

Ono je nastalo onako kako nastaje mrak kada zatvoriš oči. Onaj ko je stvorio oko nije kriv što si ti zažmurio i što je za tebe nastupila tama. Čemu služi sloboda? – Ona služi tome da možeš da izabereš dobro i da uživaš u blaženstvu, kao Anđeo i kao čovek, a ne da samo lutaš po zemlji kao životinja, ili da vegetiraš kao trava. (Sv. Filaret Moskovski)
 
Tvoj izbor

Ko ne veruje Apostolima taj veruje Judi, Kajafi, Irodu i Neronu – goniteljima Apostola i izdajnicima istine. Ko ne poveruje pravednicima, tome ne ostaje drugo nego poverovati nepravednicima. Ko ne veruje čistima taj mora poverovati nečistima. Ko ne veruje stradalnicima za istinu, taj mora poverovati mučiteljima i razvratnicima.Dan svaki ne sviće nizašta drugo nego da se ljudi opredele za jedne ili za druge. (Sv. Nikolaj Žički)
 
Bezosećajnost

Kada duša biva ranjena i pada ona ne leži bez svesti kao telo, nego se ovde muči grižom zle savesti, a kada ode odavde baca se u večno mučenje. Ako neko ne oseća bol od rana koje nanosi đavo, taj svojom bezosećajnošću samom sebi priprema još veću nevolju. Jer ko nije osetio prvu ranu taj će uskoro zadobiti i drugu a posle druge treću. Nečastivi videći da je ljudska duša bezbrižna i da ne obraća pažnju na zadobijene rane, ne prestaje da je ranjava sve do poslednjeg izdisaja. (Sv. Jovan Zlatousti)
 
Demonski napadi

Zbog pet razloga, govore, Bog dopušta da budemo napadani od demona. Prvi razlog je, kažu, da budući napadani i braneći se, dođemo u rasuđivanje vrline i zla; drugi – da bi stekavši vrlinu borbom i trudom imali je čvrstom i neizmenljivom; treći – da, napredujući u vrlini, ne mislimo visoko o sebi, nego da se naučimo smirenoumlju; četvrti – da bi, upoznavši iz iskustva kakvo je zlo, omrzli ga savršenom mržnjom (Ps 139,22); i peti povrh svih – da ne bi, postavši bestrasni, zaboravili svoje slabosti, niti silu Onoga koji nam je pomogao.“ (Sveti Maksim Ispovednik)
 
+St. Seraphim of Sarov+ said of the temptations facing the faithful Christians of these last times:

"When this age comes to an end, at first the Antichrist will remove the crosses from the churches and destroy the monasteries... Then life will be short. The angels will scarcely be able to collect the souls... In the days of that great sorrow of which it is said that no flesh could be saved unless, for the sake of the elect, those days will be cut short - in those days the remnant of the faithful are to experience in themselves something like that which was experienced by the Lord Himself when He, hanging on the Cross, being perfect God and perfect Man, felt Himself so forsaken by His Divinity that He cried out to Him: My God, My God, why hast Thou forsaken Me? The last Christians also will experience in themselves a similar abandonment of humanity by the grace of God, but only for a very short time, after the passing of which the Lord will not delay immediately to appear in all His glory, and all the holy angels with Him. And then will be performed in all its fullness everything foreordained from the ages in the pre-eternal counsel of the Holy Trinity''
 
Arhimandrit Arsenije (Papačok) bavio se time šta je sve važno da čovek poštuje kako bi se ponadao u sopstveni spas. Saveti za spasenje koje nudi rumunski monah jednostavni su i dati u vidu direktnih pouka kroz priče.

1. Da budete dobro ispoveđeni
Shvatate da je to Tajna koja nas spasava. Jer što budete vi razdrešili, i Ja razdrešujem! Tajna je utemeljena na Svetom Pismu, gotovo! I ti se gresi više ne spominju ni na Poslednjem sudu, ni na mitarstvima. Znači, gotovo je! Dobro ispoveđeni. Jer ako si dobro ispoveđen, počinješ da se istražuješ: psovao sam, mislio sam tako, učinio sam to. Počinješ da se rešetaš i da se izoštravaš, i da se presabiraš i da se razotkrivaš. Tako. Čak vas molim da zapišete grehe kad ste ih počinili, da ih ne biste zaboravili. Nije lako, jer ti satana izgubi olovku, nemaš hartiju pri sebi, i zaboraviš. Šta treba još da vam kažem? Nemojte ostaviti samo sveštenika da vas pita. On vas pita po određenom načinu ispitivanja. Ali ti znaš suptilnost svog greha ili drugo što. Dakle, budite ispoveđeni. Jer ako si dobro ispoveđen, ne možeš više grešiti i nadaš se svom spasenju. To je jedno.

2. Nastojte da budete pominjani na svetim Liturgijama
Jer se, mili moji, ona čestica s tvojim imenom stavlja u Svetu Krv. I ovako kaže sveštenik: «Omij, Gospode, Svetom Krvlju Tvojom grehe ovde pomenutih slugu Tvojih, molitvama Bogorodice i svih svetih Tvojih». I stavljaju se sve sa diskosa u putir sa Svetom Krvlju. I shvatate. Gde god da budeš, bio mrtav, bio živ, spasen si; pominje se i za mrtve i za žive. I šta te košta? Nastojte da budete pominjani na Liturgiji. Bilo da vas poznaje koji sveštenik, ili vas poznaje koji duhovnik, bilo da vi, braćo, dajete za pomen, ali da budete pominjani. To je sve. Liturgija nije ljudsko delanje, mili moji. Ni anđeosko. Ona je neposredno božanska! Jer ne možeš ti da pretvaraš tamo. On je Onaj Koji jeste! I ako bi bilo moguće da se otvore nebesa i čak krov Oltara, ne bi na nebu video više svetlosti i više poretka no što je u svetom Oltaru, a anđelima, jer je Hristos sa nama. Mi čak imamo jednu molitvu kada obavljamo Vhod: «I učini, Gospode, da sa našim vhodom bude vhod anđela koji s nama služe!» Dakle, sveštenik ima vlast. Jer oni su tamo: mnoštvo anđela! To je Hristos; šta, s tim se igraš?! Dakle, nastojte da budete pominjani na Liturgiji.

3. Tvorite milostinju
Dajte milostinju. O, kada biste znali!…I Vlahuca kaže: «milost je svekoliko Sveto Pismo!» To je nešto najveće moguće. Jer tada značiš da ljubiš. I, gle, znači vaspitanje. Čoveče, ako kaže: «Primićete sto puta onoliko», ne boj se da ćeš osiromašiti. Hoćeš li da se obogatiš? Daj! Ali šta, zar gledamo da se obogatimo? Boli me srce za ubogoga. Ne boli li te srce za njega, uopšte? Bio sam zatečen pred jednim prosjakom, koji je bio bez nogu, na ulici. I ovaj je očekivao da izvrnem džepove, bez šale. Ali ja nisam imao ništa. Desilo se da nemam ništa. Išao sam pešice, nisam imao novca ni za taksi. I rekao sa mu: «Brate, nemoj se ljutiti, nemam ništa, ali ti dajem toplu ruku!» – «O, oče, tako što mi niko nije dao!» I rekoh sebi: «Snašao sam se! Pobedio sam!» E, hoću da vam kažem: ne budite ravnodušni. I ne čekajte da ih sretnete. Tražite ih. Tražite ih, jer našavši njih, našao si sebe. Zapisao si se tamo, gore. Ne može te zaboraviti Spasitelj, ne može te zaboraviti kada tvoriš takvu milostinju. I otkidajte od sebe po svaku cenu. Sad, milostinja ne znači samo da vadiš iz torbe; imaš prijatelja koji pati, koji ne znam ti šta, koji je tužan: «Što si tužan? Što si tužan?» I tešiš ga. I ne ostavljaš ga uopšte. I znači da si učinio milostinju prema njemu. I daješ mu korisnu reč: «Ostavi, more, što je umro otac, ostavi, mili, jer zna Bog. Nemoj se iscrpljivati. Hajde da budemo spokojni, hajde da ga pominjemo, da mu pomognemo tamo (jer možemo da mu pomognemo, shodno svom življenju)». I pošto ste mi iskali korisno slovo, ispričaću vam pričicu. Neki učenik je bio ljut što ga njegov otac, koji je bio na samrtničkoj postelji, nije blagoslovio, da bi se i on spasao. Reči blagoslova koji behu primila sva ostala braća bile su ove: «Spašavaj se!» I rekli su ocu: «Gle, učeniku nisi rekao korisno slovo». – «Pozovite ga ovamo». I onda mu je otac rekao kao što vam i ja sada kazujem: «Spašavajte se! Spašavajte se!»

Arhimandrit Arsenije (Papačok)
 
Borba
Boreći se (danas) za Krst Časni ti se boriš za jedini pravi put života, za jednu živu istinu, i za jedini istiniti život
A ko god se za to bori, ako i umre živeće, ako i pogine pobediće.

Sv. Nikolaj Žički
 
Molitva za svaki dan

Gospode daj mi da mirno primim sve što mi donese današnji dan,
i da se potpuno predam Tvojoj svetoj volji.

Upućuj me i pomaži svakog časa u toku ovog dana.
Bilo kakve vesti da dobijem, nauči me da ih primam mirno i sa
čvrstim uverenjem da sve biva po Tvojoj svetoj volji.

Upravljaj mojim mislima i osećanjima i u svim delima i rečima.
Ne dopusti da u nepredviđenim slučajevima zaboravim da sve dolazi od Tebe.

Nauči me da se pravilno odnosim prema svojim roditeljima i svojim bližnjima,
da nikog ne razgnjevim i ožalostim.

Gospode daj mi snage da podnesem zamor današnjeg dana i sve što se u toku dana dogodi.
Upravljaj mojom voljom i nauči me da se molim, da verujem, da se nadam, da trpim, da praštam i volim.

Amin.
 
Pretci naši
Ako ćemo da se hvalimo pretcima svojim, ne smemo biti manji od njih u molitvi i ljubavi – u molitvi,
da bi nam Bog bio saveznik, pomoćnik i zaštitnik; u ljubavi, da bi nam život bio radost i snaga i svetlost.

Sv. Nikolaj Žički
 
Hrana za oganj su drva; a hrana za razdražljivost je visokoumlje (visoko mišljenje o sebi). Budi dugotrpljiv… Dugotrpeljivost je prekrasan dar; ona izgoni razdražljivost, gnev i prezir, privodeći dušu smirenoumlju. … Ne možeš da podnosiš uvrede? Ćuti i smirićeš se.

Sv. Jefrem Sirin
 
D2ms4LLXQAEMvf4.jpg
 
Molitva svetom Dimitriju

Sveti i slavni velikomučeniče Hristov, Dimitrije, brzi pomoćniče i topli zastupniče onima što ti s verom pritiču!
Odvažno stojeći pred nebeskim Carem, isprosi nam od Njega oproštaj sagrešenja naših i izbavljenje od svepogubne bolesti,
od zemljotresa, od potopa, od ognja i mača i od večne kazne.

Moli Njegovu blagost da bude milostiv prema ovom gradu, prema ovoj obitelji i svakoj zemlji hrišćanskoj.
Izmoli nam kod Cara nad carevima pobedu nad neprijateljima i vasceloj državi mir, spokoj, čvrstinu u veri i pobožni napredak.
Nama, pak, koji poštujemo tvoj časni pomen isprosi blagodatno ukrepljenje za dobra dela da bismo se, ugodivši njima našem
Gospudu Isusu Hristu, tvojim molitvama udostojili da nasledimo Carstvo nebesko i da Ga večno proslavljamo sa Ocem i Svetim Duhom.

Amin.
 
Hristovi ljudi

Svet je nešto što treba savladati. Čime? – Gornjim svetom.
Duh vremena našeg je nešto što treba savladati. Čime? – Duhom Hristovim.
Čovek je nešto što treba savladati. Čime? – Bogočovekom.
Hristovi ljudi su od Boga, i pobeđuju svet, jer je veći onaj koji je u njima negoli koji je u svetu

(sr. 1. Jn. 4,4). (Sv. Justin Ćelijski)
 
  • Voli
Reactions: Tea
Hrabro ispovedanje vere

Boj se Gospoda, sine moj! da ne izgubiš pripremljeni ti venac, da ne budeš odbačen od Hrista u tamu najkrajnju i muku večnu. Hrabro stoj u veri i, ako je neophodno, s radošću trpi progone i druge nevolje, jer će sa tobom biti Gospod… i Sveti Mučenici i Ispovednici sa radošću će gledati na tvoj podvig.

Sv. Antonije Optinski
 
  • Voli
Reactions: Tea
Бог овако помаже човеку: понекад му покаже неког духовника способног да га посаветује, понекад га просветли кроз неког Анђела; понекад му помогне неком благом мишљу, коју стави човеку у ум а понекад некаквим Божанственим надахнућем, које му пружа.
- Старац Антим са Иоса
 
Svakog dana

Svakoga dana valja misleno ispovedati grehe svoje Gospodu, i uopšte, svaku molitvu poimati kao molitvu pokajničku. Uzmite, primera radi, prozbenu jekteniju. U njoj se molimo za oproštaj i ostavljenje grehova i pregrešenja svojih, i kao odgovor na tu prozbu valja nam se opomenuti greha što ih nosimo na duši, i sa tim sećanjem zavapiti: “Podaj, Gospodi!”

Može se, čak, i svakodnevno piti Bogojavljenska voda. U obitelji Svetoga Save Osvećenog, u blizini Jerusalima, imao sam prilike da vidim kako bratija posle svake liturgije primaju antidor i potom piju od svete vode, koja uvek stoji u jednoj posebonoj posudi u hramu, na svome mestu.
Sv. Teofan Zatvornik
 
Hrišćanska ljubav u sebi sadrži miroljubivost i mirotvorstvo, jer tamo gde se narušava mir, srca su ledena i seju smrt i pogibiju.

Hrišćanska ljubav je velika moralna i socijalna vrednost ne samo zbog svoga bogatog sadržaja i svojih obilnih plodova, nego i po svom priznaku delotvornosti i univerzalnom obimu.

Ona se prostire prema svima ljudima, a najviše prema stradalnicima i nevoljnicima, prema ugnjetenima i eksploatisanima.
No, najvažnije je to što se ona javlja i izliva kroz dobra dela.
Sveti apostol i evangelist Jovan napominje “da volimo ne samo na jeziku i rečima, nego i delima i istinom”.

Hrišćanska ljubav uključuje u sebe i socijalnu pravdu, za kojom tako mnogo čezne savremeno čovečanstvo koje želi da se izbavi od bolesti i stradanja, od nemaštine i gladi. Ljubav ne trpi nikakvu nepravdu. Naprotiv, ona je osuđuje.

Ustima svetog apostola Jakova ta je istina glasno izrečena: “Hodite vi sada bogati, plačite i ridajte za svoje ljute nevolje koje idu na vas. Bogatstvo vaše je istrulilo i haljine vaše su pojeli moljci; zlato vaše i srebro zarđalo… Stekoste bogatstvo u poslednje dane. Gle, viče plata vaših poslenika koji su radili njive vaše i vi ste im zakinuli; i vika žetelaca dođe do ušiju Gospoda Savaota. Veseliste se na zemlji, i nasladiste se; uhraniste srca svoja, kao na dan zaklanja” (Jak. 5, 1-5).

U hrišćanskoj ljubavi sadrži se miroljubivost i mirotvorstvo, jer tamo gde se narušava mir, srca su ledena i seju smrt i pogibiju. Zato je Gospod Isus Hristos, na putu ka Golgoti, zaveštao svoj božanski mir svojim učenicima. A kada je slomio verige smrti i bogolepno vaskrsnuo iz mrtvih, javio se svojim sledbenicima i prve reči su mu bile: „Mir vam!“
Od Vaskrsenja Hristovog naovamo On je svoje zaveštanje mira namenio svim ljudima.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top