Korisne duhovne pouke II

  • Začetnik teme Začetnik teme Jasna
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Petar Mamonov, slavni ruski glumac danas živi daleko od civilizacije. Svoj život provodi u selu Jefanovo u Verejskom reonu u Podmoskovlju. Više vremena provodi u molitivi prema Bogu nego što govori sa narodom.

Samo povremeno pravi koncerte na kojima svira voljenu rok muziku. Skandal majstor i provokator u mladosti, osnivač jedne od najboljih rok grupa SSSR-a jako se promenio i danas živi potpuno drugačijim životom.

Ovo su neki od njegovih reči:

– Ljubav nije osećaj, to je vrlina. To je količina dobra koje činimo, bez obzira na primanje. Kad to činiš tek tako. Baki u podzemnoj, ustupiš mesto. Ne treba prema njoj da osećaš nešto, treba delovati, raditi.

– Učini nekome nešto dobro, bez koristi, ali svaki dan. Sve vreme budi u plusu, u pozitivi. Videćeš kako će ti srce oživeti! Može se živeti potpuno drugačije.

– Postavi sebi jedno pitanje: „Zašto živim?“. Samo to, stvarno se zapitaj. Mislim da, ako nikom nije bilo dobro što sam danas živio, da mi je dan prošao uzalud.

– Lako je reći – teško je učiniti. Teško. Ali ako se jako trudite, shvatite da jednostavno nema drugog načina života, onda uspevate.

– Po mom mišljenju, svetac se razlikuje od grešnika po tome što je naučio da voli.

– Ako smo napravili 9100 koraka od Boga i jedan korak ka Bogu, onda se krećemo.

– Mi se interesujemo za to kako je u Bangladešu, kako je u Japanu nakon zemljotresa. Koji zemljotres?! Kod svakoga od nas je zemljotres unutar. Čovek tone u reku. Vrišti: „Upomoć!“ A kažu mu: „Znaš, u Japanu …“

– Ako radiš dobro i otkrivaš to pred ljudima, onda se dobro nije desilo.

– Ispravno kažu: u grobu nema džepova. Što si sakupio u duši, sa tim ćeš i ležati! Čovekov život je kao zrak. Čovek ima početak i nema kraj! Razumete, kako je interesantno!
 
”Временом, што си ближе Богу, то се, на неки начин, више удаљаваш од људи, мање причаш, више слушаш глас Божји у себи. Онда те мање погађају људи и њихове глупости. Онда мање и сам правиш глупости. Јер, знаш куда идеш.”

Отац Петар Лукић
 
Sveti Grigorije Niski o mržnji: Onaj koji mrzi ne zaslužuje život večni

Duhovnik iz četvrtog veka, sveti Grigorije Niski, govorio je o mržnji, za koju kaže da je protivna čuvanju duše kojom nas poučava Sveto Pismo.
O mržnji i šta je mržnja saznaćeš od apostola Jovana koji kaže: Svaki koji mrzi brata svojega jeste čovekoubica; a znate da nijedan čovekoubica nema večni život (1. Jn. 3, 15).

On kao čovekoubicu izgoni iz života onoga, koji mrzi brata, pa čak i direktno naziva mržnju “ubistvom”. Ako neko u sebi uništava i pogubljuje ljubav prema bliženjem i umesto prijatelja postaje neprijatelj, onda se takav čovek pridružuje onima, što nemaju večni život, budući da u sebi čuva i neguje skriveno neprijateljstvo prema bližnjem.

O tome, da nema nikakve razlike između poroka skrivenih u duši i vidljivih poroka, koji se otvoreno ispoljavaju, govori i apostol, povezujući ih i upoređujući: Kako ne mariše da poznaju Boga, predade ih Bog u pokvaren um da čine što je neprilično.

Njih koji su ispunjeni svake nepravde, bluda, zloće, lakomstva, nevaljalstva, puni zavisti, ubistva, svađe, lukavstva, zloćudnosti, došaptači, opadači, bogomrsci, nasilnici, gordeljivci, hvalisavci, izmišljači zala, nepokorni roditeljima, nerazumni, nevere, neosetljivi, nepomirljivi, nemilostivi. Oni, poznavši pravdu Božiju da koji to čine zaslužuju smrt, ne samo da čine to, nego i odobravaju onima koji to čine (Rim. 1, 28-32). Vidiš li kako apostol zlobu, gordost i ostale skrivene grehove sjedinjuje u jednu celinu sa ubistvom, koristoljubljem i njima sličnim vidljivim grehovima?

I sam Gospod kaže: Što je u ljudi visoko, gadost je pred Bogom (Lk. 16, 15) i Svaki koji sebe uzvisuje poniziće se, a koji sebe ponizuje uzvisiće se (Lk. 14, 11). Premudrost govori: Mrzak je Gospodu ko je god ponosita srca (Priče Sol. 16, 5).

I mnoge druge izreke koje razobličuju strasti skrivene u duši, mogu se naći u ostalim tekstovima Svetog pisma. Ti lukavi poroci tako se teško isceljuju i zadobijaju tako veliku snagu unutar duše, da se ne mogu iskoreniti isključivo ljudskom revnošću i vrlinom, ukoliko čovek molitvom ne pozove u pomoć silu Duha.

Samo na sličan način on se može spasti poroka koji tiranski gospodare u njemu. Tome poučava i Duh, govoreći kroz Davida: Očisti me od tajnih pogrešaka i od tuđih sačuvaj slugu svojega (Ps. 19, 12-13). To kao da su dva čoveka, od kojih se sklapa jedinstveni čovek – od duše i tela. Telo ga odeva spolja, a duša vodi svoj život unutra.

I nad spoljašnjim (tj. telom) treba neprestano bdeti, kao nad hramom Božijim, motreći da ga ne razori i ne pogubi nijedan od vidljivih grehova što ga napadaju. Na to preteći upozorava apostol, govoreći: Ako neko razara hram Božiji, razoriće njega Bog (1. Kor. 3, 17).

Takođe je potrebno sa svom budnošću čuvati i unutrašnje (tj. dušu) kako nikakva banda poroka, iskočivši odnekud iz dubine srca, kao iz zasede, ne bi pogubila pomisao pobožnosti i porobila dušu, preispunivši je strastima koje je potajno odvlače u propast.

Zbog toga treba postojano čuvati dušu, neprestano se obraćati Svetom Pismu kao vojskovođi koji gromko zapoveda: Čoveče! Vrh svega što se čuva čuvaj srce svoje, jer iz njega izlazi život (Priče Sol. 4, 23).

Čuvanje duše je pobožna pomisao osnažena strahom Božijim, blagodaću Duha i vrlinskim delima. Onaj, ko time naoruža svoju dušu, lako će odbiti napade tiranina i time mislim da će odbiti podmuklost, pohotu, oholost, gnev, zavist i njima slična lukava kretanja poroka unutar svoje duše.
 
images.jpg
 
Један брат посјети аву Виктора Пустињака у Лаври Елуској и рече му: „Оче, шта ми је чинити, јер сам упао у канџе малодушности?“ Старац одговори: „То је болест душе. Као што они који пате од акутне офталмије (спољашње запаљење очију), вјерују да виде више свјетлости од оних чије су очи здраве, тако се и малодушни брзо увриједе због неке безначајне увриједе, мислећи да је то нешто велико. Међутим, они који су здрави у души, веома се радују у вријеме искушења.“

Ава Виктор
 
Златоусти.jpg


Пошто појединци сматрају синагогу местом достојним поштовања, то је неопходно да се каже нешто и против њих. Због чега ви уважавате то место, када сте дужни да га презирете, да га се гнушате, да бежите од њега? У њему се, рећи ћете, налазе закон и пророчке књиге. Па шта ако је то тако? Зар треба да буде свето свако место где се налазе те књиге? Уопште не! Ја управо због тога посебно мрзим синагогу и гнушам је се, јер имајући пророке жидови не верују пророцима, читајући Свето Писмо, не примају његово сведочанство, што је својствено људима који су злобни у највећој могућој мери.
Како се ви можете састајати у једном месту са људима ђавоиманим који у себи имају толико нечистих духова васпитаних у крвожедности и убиствима и не ужасавате се? Треба ли са њима уопште да се поздрављате и да разговарате? Исто тако не треба ли да их избегавате као од свеопште заразе и ране целе васељене?
Наравно, Жидови ће рећи да се и они поклањају истоме Богу. Међутим, то није истина: нико од Жидова се не поклања Богу. Ко то говори? Сам Син Божији: Не знате ни мене ни Оца мога; када бисте знали мене знали би сте и Оца мога (Јн.8.19). Какво се поузданије сведочанство веће од овога може навести?
Синагога је склониште за демоне, а правилније је рећи, не само синагога већ и саме душе Жидова.
Ако ви сматрате истинитим Јудејство, зашто онда оптерећујете собом Цркву?

+свети Јован Златоусти+
 
На туђег брачног партнера или партнерку смемо да гледамо само као на брата или сестру са потпуним одсуством сваке страсти и блудне помисли и жеље. Јако је велики грех и сама помисао на туђег брачника а о спровођењу те помисли ни да не говоримо.Господ је рекао веома јасно да сваки ум може да разуме "ПОЖЕЛЕТИ ТУЂЕ ВЕЛИКИ ЈЕ ГРЕХ, УЗЕТИ ТУЂЕ ОГРОМНА ЈЕ КАЗНА.
 
Molitva Jovanu Krstitelju

Krstitelju Hristov, propovedniče pokajanja, ne prezri mene pokajnika, nego, udružen sa nebeskim Vojnicima, moli se Gospodu za mene nedostojnog, utučenog, nemoćnog i tužnog, zapalog u mnoge nevolje, izmučenog burnim mislima uma mog, jer sam ja pećina zlih dela, te nema kraja mojoj grehovnoj navici.
Um je moj prikovan za zemaljske stvari. Šta ću učiniti? Ne znam. I kome da pribegnem, da spasena bude duša moja?

Samo tebi, sveti Jovane, koji si imenjak blagodati, jer znam da si posle Bogorodice najveći između rođenih od žena, jer si se udostojio da dodirneš glavu Cara Hrista, Jagnjeta Božjeg koje uzima greh sveta. Moli Njega za moju grešnu dušu, da bar od sada, u jedanaesti čas, ponesem blagi teret, i primim platu sa poslednjima.

O, Krstitelju Hristov, česni Pretečo, poslednji proroče, prvi mučeniče, postnika i pustinjaka nastavniče, učitelju čistote, i prisni druže Hristov, tebe molim, tebi pribegavam, ne odreci mi tvoju pomoć, nego me podigni palog mnogim gresima, obnovi mi dušu pokajanjem kao drugim krštenjem, jer si začetnik i jednog i drugog: krštenjem spirajući praroditeljski greh, a pokajanjem očišćujući svako rćavo delo: očisti me oskrnavljenog gresima, i uvedi me tamo gde ništa nečisto ne ulazi, u Carstvo Nebesko.
Amin!
 
Molitva pročišćava, poučava ova priča, iako dejstva molitve nisu uvek vidljiva.

Bio jednom jedan mladić koji je danima, nedeljama i mesecima učio molitve. Ali se u njegovoj glavi nije ništa zadržavalo. Sve je oticalo poput vode, ništa bitno nije ostajalo.Potpuno razočaran, rešio je da prestane da se moli. U to ču za jednog starca, velikog molitvenika koji se podvizavao u pustinji.

– No, dobro – pomisli mladić – posetiću mudraca i pokušaću poslednji put da nađem odgovor na pitanje kako se treba moliti.
– Krenuo je na put, pronašao mudraca i upitao ga: – Veliki učitelju! Da li bi htio da me naučiš pravoj molitvi, da osetim korist od toga?
Starac-podvižnik odgovori: – Vidiš li ono prljavo sito tamo?

– Da! – odgovori mladić.
– Uzmi ga i iz reke donesi vode u njemu.

Mladić je uzeo sito, otišao stotinak metara do reke i zagrabio sitom vodu. Čim je sito izvukao, sva voda je iscurela. Vratio se Starcu sa praznim sitom. Kad ga je ugledao, starac mu je rekao da opet ide na reku i zahvati vode. Tako je mladić išao nekoliko puta.

Na kraju mu je dosadilo, pa je upitao Starca: – Zašto me mučiš da radim besmisleni posao, kad voda u situ ne može da se nosi?

Starac mu je odgovorio: – Sine moj, isto je sa molitvom. Ti zaista nisi donio ni jednu kap vode, ali je sito, koje je bilo prljavo, sada čisto.
Tebi se samo čini da od molitve nemaš koristi i da u tebi ništa ne ostaje. Molitva te pročišćava, iako ti to ne osećaš, isto kao što voda čisti ovo sito.
 
"Људи су Бога осудили на смрт; васкрсењем својим Он их осуђује на бесмртност. За ударце враћа им загрљаје, за увреде – благослове, за смрт – бесмртност. Никада људи нису показали више мржње према Богу него када су Га распели; и никада Бог није показао више љубави према људима него када је васкрсао. Људи су хтели да и Бога учине смртним, али је Бог васкрсењем својим учинио људе бесмртнима."
- св. Јустин Ћелијски
 
Gospode Isuse Hriste, Bože naš, koji si novu zapovest dao Svojim učenicima da ljube jedni druge, primi ovu moju molitvu i Duhom Tvojim Svetim obnovi u nama ljubav prema Tebi i našim bližnjima; i tu ljubav učvrsti u srcima našim, da tom ljubavlju izvršujući zapovesti Tvoje, ne tražimo na ovoj zemlji ugodnosti sebi, nego da težimo slavi Tvojoj i napretku i spasenju naših bližnjih.

Molimo Ti se, Gospode Bože naš, da blagodaću Tvoga Presvetoga Duha useliš i ukoreniš u nama novu zapovest Tvoga Novoga Zaveta: da ljubimo jedan drugoga i da sebi ne ugađamo, nego da svagda mislimo i činimo ono što je na slavu Tvoju i na dobro naših bližnjih.

Molimo Ti se, Čovekoljubivi Gospode, da u dušama i srcima našim pobudiš čistu i nelicemernu ljubav prema Tebi i braći našoj.

Jer ko misli da može ljubiti Tebe, a mrzi na brata svoga, lažljivac je i po mraku hodi. Stoga nam, Ti Gospode, Izvore i Davaoče prave ljubavi, daruj da iskreno i istinito volimo sve ljude Tvoje, ne samo braću i prijatelje naše, nego i same neprijatelje naše, po sveistinitoj zapovesti Tvojoj; i da dobro činimo i onima koji nas mrze i progone, i da se staramo o njihovom spasenju.

Jer si Ti Bog ljubavi i dobrote i čovekoljublja, i Tebi slavu uznosimo: Ocu – večnom Izvoru bogoljublja i čovekoljublja, i Sinu Tvome Ljubljenome, koji je iz ljubavi prema svetu došao u svet da spase čoveka, i Duhu Tvome, Nadahnitelju svete ljubavi, sada i uvek i u vekove vekova.

Amin
 
Molitva za svaki dan

Gospode daj mi da mirno primim sve što mi donese današnji dan,
i da se potpuno predam Tvojoj svetoj volji.

Upućuj me i pomaži svakog časa u toku ovog dana.
Bilo kakve vesti da dobijem, nauči me da ih primam mirno i sa
čvrstim uverenjem da sve biva po Tvojoj svetoj volji.

Upravljaj mojim mislima i osećanjima i u svim delima i rečima.
Ne dopusti da u nepredviđenim slučajevima zaboravim da sve dolazi od Tebe.

Nauči me da se pravilno odnosim prema svojim roditeljima i svojim bližnjima,
da nikog ne razgnjevim i ožalostim.

Gospode daj mi snage da podnesem zamor današnjeg dana i sve što se u toku dana dogodi.
Upravljaj mojom voljom i nauči me da se molim, da verujem, da se nadam, da trpim, da praštam i volim.

Amin.
 
Apostol Pavle – Bog je imao druge planove

pavle-u-spaniji.jpg


Sveti apostol Pavle hteo je da propoveda hrišćanstvo u Španiji, a život je proveo u tamnici u Rimu.Velika želja koju je imao Sveti apostol Pavle bila je da propoveda jevanđelje u Španiji.

„Kad pođem u Španiju, nadam se, naime, da ću vas na prolasku videti“, piše on u poslanici Rimljanima (15, 24). Ali, Pavle nikad nije uspeo da to učini.
Umesto velikog putovanja do Španije, završio je u hladnoj, prljavoj tamnici u Rimu.
Umesto slave za Hrista u dalekim krajevima, morao je da gleda zid tamnice, a potom i pogubljenje i smrt.
Kako je neko rekao: „Malo ljudi ima priliku da proživi svoj prvi izbor.“

Većina mora da nauči da živi po drugom ili trećem izboru.

li, to veliko razočarenje nije za Pavla bilo ćorsokak, već samo skretanje na putu. Bog beše predvideo nešto bolje za njega. Jer u toj tamnici u Rimu apostol Pavle je napisao neke od najboljih poslanica, koje su bile blagoslov milionima, poslanice koje možda ne bi bile napisane da je Pavle otišao u Španiju.

Kada Bog zatvori jedna vrata, On nam uvek otvori neka druga.

Ali, nevolja većine nas je u tome što provodimo previše vremena gledajući u zatvorena vrata, pa i ne primetimo ona koja nam je On otvorio.
Ako Bog odluči da zatvori neka vrata, to je zato što nam na novom mestu otvara neka druga vrata.
Kada je Bog zatvorio vrata ka Španiji za Svetog apostola Pavla, otvorio mu je vrata ka pisanju poslanica u zatočeništvu, koje su donele blagoslov svetu.

(duhovnost)
 
pokroviteljka.jpg


Praznik pokrova

Majka Božja je u svojoj slavi i pokroviteljka i štićenica hrišćanstva. Ima i svoj praznik posvećen pojavnosti sa omoforom na rukama.
Od uvek je Crkva proslavljala Presvetu Bogorodicu kao pokroviteljku i zaštitnicu roda hrišćanskog, koja svojim hodatajstvenim molitvama umilostivljava Boga prema nama grešnima.

Bezbroj puta pokazala se očigledno pomoć Presvete Bogorodice kako pojedincima tako i narodima, kako u miru tako i u ratu, kako u monaškim pustinjama tako i u mnogoljudnim gradovima.Događaj koji Crkva spominje i praznuje dokazuje samo to postojano pokroviteljstvo Presvete Bogorodice nad rodom hrišćanskim.

U vreme cara Lava Mudrog (ili Filosofa) 1. oktobra 911. godine bilo je svenoćno bdenje u Bogorodičinoj crkvi Vlaherne u Carigradu. Naroda je bila puna crkva. U pozadini crkve stajao je Sveti Andrej Jurodivi sa svojim učenikom Epifanijem. U četvrti sat noći pojavi se Presveta Bogorodica iznad naroda sa rasprostrtim omoforom na rukama, kao da tom odećom pokrivaše narod. Beše obučena u zlatokrasnu porfiru i sva blistaše u neiskazanom sjaju, okružena apostolima, svetiteljima, mučenicima i devicama.

Sveti Andrej videći to javljanje pokaza rukom Epifaniju blaženom, i upita ga: „Vidiš li, brate, Caricu i Gospođu nad svim, kako se moli za sav svet?“
Odgovori Epifanije: „Vidim, oče, i užasavam se.“

Zbog toga se ustanovi ovo praznovanje, da nas podseti kako na taj događaj tako i na stalno pokroviteljstvo Presvete Bogorodice, kad god mi to pokroviteljstvo, taj pokrov njen molitveno ištemo u nevoljama.

Iz Ohridskog prologa Svetog Vladike Nikolaja Velimirovića
 
Molitva za oslobađanje od straha

„Spasi me Bože moj, od straha koji me ponižava i sramoti kao Tvoje stvorenje.
Neka me ne uplaši ni dan ni noć; jer Tvoj je dan i Tvoja je noć.
Neka me ne uplaši ni gora ni voda; jer gore si Ti sazdao i vodama si Ti postavio međe.

Neka me ne uplaši ni zver iz gore, ni zver iz vode; jer sve su zveri Tvoje Gospode.
Neka me ne uplaši ni san u noći, ni priviđenje na danu; jer Angel Tvoj stoji mi s desne strane.
Neka me ne uplaši ni nevidljivi protivnik Tvoj, Bože večni; jer Ti si ga pobedio krstom Tvojim časnim.“

„Strah me prati kao senka. U podne senka od drveta se gubi. Kad se sunce digne visoko iznad svih predmeta na zemlji, onda se senka gubi.
Kad je sunce na svome istoku ili zapadu, niže od visokih planina, tada su senke najduže.“
„I Ti, Gospode moj, kad si niži vidu mome od ma kakvih visina zemaljskih, senke se kupe oko mene, duge i mračne i plaše srce moje. A kad Te sagledam uzvišena iznad svih visina, senke se gube i strah me ostavlja.
O, Sveci Božji, uznesite molitve vaše za mene grešnog, da se spasem od straha bezumnoga. Angele Božji, milostivi molitveniče, stavi mnogo tamjana u zlatnu kadilnicu Tvoju, i okadi molitve za sve bogobojažljive, i za mene grešnog.
Slava Onome koji sedi na večnom prestolu slave, slava mu navek.“

Amin
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top