Korisne duhovne pouke II

  • Začetnik teme Začetnik teme Jasna
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Ако се осврнеш на своју прошлост, на своје дуго тумарање и потуцање кроз живот у коме ниси имао ниједну унутрашњу тачку ослонца, сасвим је размљиво што те муче сумње и недоумице. Но зар је то важно? Ти разумеш и осећаш да Бог постоји, знаш пут к њему. Само Веруј и све што је неважно ће једноставно нестати.

Из књиге Старац Арсеније Светац у логору.
 
Нисмо бирали ни земљу где ћемо се родити ни народ у коме ћемо се родити ни време у којем ћемо се родити, али бирамо једно - да ли ћемо бити људи или нељуди. Патријарх српски Павле
 
Истина и лаж су путовале у известан град. Народ који их је видео говорио би: ,,Гледајте, Истина и Лаж путују заједно!“ Народ их је разликовао по одећи. Пре него што су стигле у град у који су намеравале да дођу, обе одлучише да пливају у језеру ван града. После пливања, Лаж је изашла прва из језера. Уместо да обуче своју одећу, она је узела одећу Истине и обукла. Она је прорачунала да ће народ мислити да је она Истина. Тако, Лаж је кренула сама према граду. Касније, Истина је изашла из језера и видела да нема њене одеће. Схватила је да је Лаж зграбила њену одећу и обукла се у њу тако да народ поверује да је она Истина. Али Истина није хтела да обуче одећу Лажи јер није хтела да народ мисли да је она Лаж. Због тога Истина је пошла гола према граду. Када је ушла у град, видела је сав градски свет како слуша Лаж обучену у одећу Истине. И Истина је помислила: ,,Народ вероватно мисли да сам ја Лаж“ и пође међу народ да објасни ствар. Али народ није желео ни да чује Истину. Напротив, народ је бежао од ње. Истина је онда рекла сама себи: ,,То је чудно, тај свет ће прихватити Лаж обучену у одећу Истине али неће прихватити голу Истину.“ Патријарх српски Павле
 
Rumunski duhovnik starac Kleopa o savesti kaže da je zakon savesti prvi koji je Bog položio u srce čoveka kad ga je stvarao i po tom zakonu čovek je živeo sve do pisanih pravila.

Savest je pravedni sudija, koga je Bog smestio u nas. Savest ne može biti refleksija materije za vjeki vjekov. Ona je glas Božiji u čoveku i neprestano ga prekoreva, kada greši: «Čoveče, zašto si to učinio?»
Ovaj zakon prirode postoji i u Kinezima, i u hrišćanima, i u budistima, i u hinduistima, i u muslimanima. To je prvi zakon, koji je Bog položio u srce čoveka pri njegovom stvaranju i po njemu je svet živeo do pojave pisanog zakona.

Jedan advokat nevernik me je jednom prilikom upitao:
- Oče, ja ne mogu da se složim sa idejom Strašnog Suda!
- A zašto ti ne možeš da se složiš sa njim, brate? Kako to?
- Oče, kako će mi suditi Hristos, ako sam ja, na primer, Kinez ili neko drugi, ko nije čuo za Hrista? Jer znate, oni nisu čuli za Hrista. Zar Bog može nepravedno da sudi? Pa on je pravedan. Kako će on meni suditi i kazniti me, ako ja čak nisam ni čuo za Jevanđelje Hristovo?
- Gle ti njega! Umeš protiv nekoga da namestiš proces, sačiniš protokol ili šta već ti tamo radiš. Ali, Sveto Pismo ne znaš. Ti si racionalista, proučavaš sve do tančina, a samog sebe ćeš uništiti do kraja, ako nastaviš da živiš tako kako je tebi volja.

Postoje četiri zakona, po kojima će Bog suditi celom svetu. I niko neće moći da izbegne gnev i pravednost Božiju, bilo da je Kinez, hinduista, hrišćanin, musliman ili jevrejin, jer je Bog pravedan, kako kaže apostol: «Bog je istinit, a čovek je svaki laža» (Rim. 3, 4).
 
„Пре неки дан пита ме неки човек пред свим људима:- Ваша светости, да ли је ваш Бог свемогућ? А ја га погледам и кажем:- Јесте. А он ће даље:- А кад је Он свемогућ, да ли Он може да створи камен који Он не може да подигне? Ја га погледам и кажем му:- Пријатељу, ја бих те нешто запитао, али нећеш да се наљутиш? А он ће:- Нећу. А ја му опет кажем:- Пријатељу, за сваки случај да те ја питам још једном: а нећеш да се наљутиш? А он ће мени:- Нећу. А ја га и по трећи пут запитам:- А за сваки случај да те још једном питам да нећеш можда да се наљутиш? А он ће мени:- Ма нећу да се наљутим! И ја му онда кажем:- Добро, кад нећеш да се наљутиш. А реци ти свима нама да ли ти можеш да будеш паметан? А он ћути, и ћути, и размишља: ако каже МОГУ, значи није паметан; ако каже НЕ МОГУ, значи опет није паметан. И ћути, и ћути, и на крају каже:- Ни једно, ни друго, ја већ јесам паметан!!! И ја му кажем:- Ето, пријатељу мој, и мој Бог је створио камен који Он не може да подигне! А он ме запита са чуђењем:- А који је то камен? И ја му кажем:- Ти си тај камен. Не може тебе ни Бог да спасе ако ти нећеш да се спасеш.“ А наш мудри Патријарх је под тим каменом, који је Бог створио а који ни Он не може да подигне, назвао нашу СЛОБОДУ ВОЉЕ, јер Бог неће никога на силу да спасава. Мудри Патријарх је знао још да каже: БОГ ЋЕ ПОМОЋИ АКО ИМА КОМЕ Савршени закон слободе: Човек створен да постане бог по благодати: то је савршени закон слободе. Човек у тој слободи може постати бог по благодати, али и ђаво по добровољном злу. Преподобни Јустин Ћелијски
 
duhovne_pouke_za_dane_posta_10_pravoslavnih_citata_za_mir_u_dusi_001_777619002.jpg
 
Овај свет је само пут којим идемо, о који се одбацујемо ногом, журимо кући, где нас очекују најближи, где је све спремно за трпезу. Али како смо онда јадни и изгубљени људи ако не знамо циљ пута, ако уместо да стремимо ка томе да савладамо овај прашњави пут користимо само да бисмо саградили на њему убогу колибу! Само ако смо се на крају крајева зауставили од вртоглавог јурцања и бесмислених брига материјалног уређења, ако смо изашли из празног хазарда у које се увукло већ читаво човечанство, ако смо се на крају осврнули са стране, помало опоравили од вртоглавице и увидели, уз Божију помоћ врата, макар и уска, али која воде у вечност, ка савршенству, ако смо кренули уском стазом, којом се може доћи до ових врата – замрли свет се као мртва декорација помера у страну и иза њега се отвара прави живот. Као у бајци за децу о успаваној лепотици: пробудила се наша душа – ,,успавана лепотица”, заједно с њом се буди и царство које је окружује. Онда ће с душом почети да говори читав дивни свет који чини њено окружење: све казује, све проповеда вечне истине, испоставља се да је све тако дивно, тако чудесно, и не због тога што је пријатно за очи или јестиво, већ због тога што се у свему препознаје Творац, у свему је скривена тајна премудрост, и све је о Богу, о путу ка Њему, о тајнама вечности, о рајским блаженствима, о погибељи ван Бога. Дакле, цео просторни, материјални свет који нас окружује са свим својим стихијама, који се мења у времену, још није сфера битисања човека, бића које поседује тело и дух. Видљиви свет је за нас само ,,полазна тачка”, ,,скакаоница” с које тек почиње путовање у океан правог живота. И ово није машта, није свет ,,кула у ваздуху”, већ је истинска реалност – почетак вечности. Како је рекао један свети старац, који је живео у 15. веку у близини Цариграда: Људи га (спасење) занемарују сматрајући да је реалан само овај земаљски свет који виде наше очи; не знају, међутим, да духовни свет и јесте реалност и суштина ствари; тако се сав земаљски, материјални свет, обухваћен појмовима висине, ширине, дубине и тежине, налази у власти времена које све доводи до уништења, зато што је време слуга смрти; а духовни свет стоји ван ових ограничења, ван ових ланаца и оквира мере, и он је бесконачно богат, вечан и неуништив. Архимандрит Лазар Абашидзе
 
Једном је младић дошао код оца и рекао: „Оче, порадуј се са мном, уписао сам се на факултет. Бићу правник! Напокон сам нашао своју срећу!“ „Врло добро, сине мој,“ одговорио је отац, „значи, спреман си да усрдно учиш. Али шта ће бити даље?“ „За пет година ћу добити диплому с одличним успехом и завршићу универзитет.“ „И шта даље?“ не попушта отац. „Затим ћу из све снаге радити да бих што пре постао самосталан човек.“ „А даље?“ „После ћу се оженити, створићу породицу, гајићу и васпитаћу децу, помоћи ћу им да се школују и да стекну добру професију.“ „А онда?“ „Онда ћу отићи на заслужени одмор – радоваћу се срећи своје деце и одмараћу се у доброј старости.“ „Шта ће онда бити?“ „Онда?“ младић се на тренутак замислио. „Нико не живи вечно. Онда ћу, вероватно, као и сви људи морати да умрем.“ „А шта онда?“ дрхтавим гласом је проговорио отац. „Драги сине, шта ће бити после тога?“ Син се замислио и рекао је тихо: „Хвала ти, оче. Схватио сам. Заборавио сам главно...“ Господ је, браћо и сестре, за нас верујуће све. Он је хлеб живота, Он је вода жива, Он је светлост, Он је пастир добри. Дакле, све за живот наш. Верујући у Њега ми живимо Њиме, остварујемо смисао и циљ свога живота и оспособљавамо се да уђемо у непролазно блаженство Царства Небеског. Имати дакле, увек у виду то да живимо Христом. Каже Свети Апостол Павле: "Не живим више ја, него живи Христос у мени" (Гал. 2, 20). Тим животом, вечним, живећи у Христу и са Христом, ми ћемо, кажем и понављам, остварити смисао и циљ свога живота, а то је, по светим речима Јеванђеља, блаженство непролазног Царства Божијег. У то блаженство Царства Небеског да уђемо већ у овоме свету желим и вама и себи.
Патријарх српски Павле
 
Неће вас официрски мундир учинити храбрим, ни свештеничка мантија милосрдним, ни судијска тога праведним, ни министарска фотеља моћним, ако душа ваша није испуњена храброшћу и милосрђем и правдом и моћи.

Ви морате имати душу која ће бити способна за три ствари: 1) да поднесе живот, 2) да заволи живот и 3) да жртвује живот. Такву душу ви нећете никад имати ако сте песимисти. Песимист не може жртвовати свој живот зато што живот за њега нема вриједности. Кад човјек даје нешто што воли, он жртвује, кад даје нешто што мрзи, он не жртвује, но баца.

Песимист, даље, не може вољети живот зато што му се чини без довољног смисла и без довољно радости. Живот је за њ бесмислица и бол, а бесмислица и бол, или бесмислен бол не може се вољети.

Песимист, најзад, не може ни подносити живот из истог разлога из кога он не може ни вољети живот. Бол коме човјек види смисао и крај може се поднијети, но бол коме човјек нити види смисао ни крај не може се поднијети. А живот је за песимисте бесмислен и бескрајан бол.

Ако сте песимисти, дакле, онда ви нећете моћи ни жртвовати, ни вољети, ни поднијети живот. Душа ваша неће бити способна ни за једну од ове три ствари. Она ће бити способна можда за друге три ствари, наиме: или за ступидно или збуњено тумачење, или за факирску непомичност и укрућеност, или за самоубиство.

У сва три последња случаја нити ћете ви бити од какве вриједности за живот, нити ће живот бити од какве вриједности за вас. У сва три случаја живот ће вас у својој вјечитој хитњи презриво погледати и пројурити мимо вас. Као хучна и сребрна река пројуриће живот мимо ваше песимистичке баре, из које ћете се ви узалуд бацати на њ блатом и клеветом. Мислите ли да ћете замутити живот? Не, замутићете само свој поглед и своју душу. Мислите ли да ћете својим песимизмом зауставити и уништити живот?

То је тако невјероватно, као што је невјероватно да ће један слон који стоји под Нијагариним водопадом својом сурлом вратити водопад натраг.

Ваш песимизам – то је ваш немоћан пркос животу. Од тога пркоса болујете и трпите ви, као дио живота, а не живот као цјелина. Песимизам ваш је бол и трпљење на првом месту за вас који сте жудни радости. Он је бол и трпљење и увреда за вашу отаџбину, која вас подиже да прослављате себе и њу у својим дјелима, а не да сједите и плачете на обалама Саве и Дунава у ропству свога песимизма, као што су сједјели и плакали стари Израиљци на ријекама вавилонским, у ропству цара Навуходоносора.

Свети Владика Николај Велимировић
 
Много помаже када је човек простодушан у односима са другима, да према њима увек има добру помисао и да не узима све људе за озбиљно. Треба да избегава разговоре који се воде тобож на духовну добробит, а од којих човека заболи глава. Не треба да тражи да његов духовни живот схвате људи који не верују у Бога. Много је боље да се моли за њих да им Бог опрости и да их просветли. Са сваким човеком треба разговарати језиком који он разуме и треба му откривати велике истине у којима живи онако како је њему блиско, јер неће другачије разумети, будући да говори на другој фреквенцији и другој таласној дужини.

Свети Пајсије Светогорац
 
О, послушни сине Господњи, нека те не прелести дух гордости: немој казивати своје грехове учитељу као у трећем лицу. Јер, без срамоте се од срама не може ослободити. Покажи слободно своју озледу лекару. Не стиди се, реци:“Моја је то рана, оче. Мој је то ожиљак. Није га нико други направио него моја сопствена лакоумност. Нико други није крив, ни човек, ни дух, ни тело, нити шта друго – већ једино мој немар“.
Свети Јован Лествичник
 
Има људи, чак и великих људи, који не питају Господа када су у недоумици. Међутим, треба искрено рећи: "Господе, ја сам грешан човек и не разумем како треба поступити. Ти ме, Милостиви, уразуми како да поступим". А Милостиви Господ неће да наша душа буде смућена ђаволом и јавља нам шта треба чинити, а шта не.
Старац Силуан Светогорац
 
Устаните и збијте се у редове. Божја војска је на земљи! Стратилати Христови, устаните. Мало вас је - утолико сте жељенији. Бог воли малене војске што побеђују велике. Такве победе су датуми у историји небеској и земаљској. Мањина добрих против већине злих. Заиста, Бог воли малене, а добре војске.
Свети Владика Николај
 
Господ говори човеку "Чекам те напољу" Видим, одлазиш у цркву. Не занима ме шта ћеш у њој радити иако мислим да ћеш се молити. Нимало не марим за то хоћеш ли стајати испред олтара или тамо код врата, хоћеш ли се молити седећи или клечећи, погнуте главе или затворених очију или ћеш буљити у икону на олтару, ударати се у прса, мицати усне, шапутати речи молитве или пребирати бројаницу међу прстима. Све су то спољашње и једноставне радње којима није тешко преварити човека. - Чекам те напољу! Када изађеш из цркве и вратиш се међу људе, припреми се за сусрет са мном. Тада ћу те немилосрдно пратити, проматрати, судити а можда те и осудити. Имам право то учинити. Наиме, желим знати- јеси ли у цркви заиста разговарао са Богом или си се само Њиме поигравао… Желим се уверити- чини ли молитва човека заиста другачијим и бољим? Уверим ли се да си охол, похлепан, себичан, свадљив, увредљив, завидан, брбљив, површан - знаћу да ти молитва не ваља. Уверим ли се да у породици, на послу, у школи, трговини, аутобусу, на улици… не знаш с људима разговарати, знаћу сигурно да не знаш ни са Богом разговарати. Ако неко непрестано треба да те теши и хвали, знаћу да у цркву ниси ишао ради Бога, да би га славио - већ да би обожавао себе. Али, буду ли твоје усне изговарале речи мира, радости, поверења и утехе, буду ли твоје очи отворене за невољу ближњег, буде ли твоја рука подизала немоћне, буде ли твоје срце имало разумевања за друге, буде ли опраштало и љубило - знаћу да си у цркви заиста разговарао са Богом. Чекам те напољу! Господ људе призива Себи различитим средствима: несрећама, јадима, патњама, болестима и осталим, без којих они не би могли да се обрате и достојни буду - да примљени буду међу децу Оца Небеског. Блудни син, који је искусио лишавање богатства, осетивши патњу, дошао је Оцу, замолио да га прихвати као једнога од најамника: не учини то из љубави, а Отац га прихвати са љубављу (Лк. 15,1124). Смоква, која није доносила плода, представљала је грешника који се није покајао, и већ је било наређено да је посеку, зашто и земљу да слаби; али је виноградар измолио од господара да сачека још годину, јер кад је обаспе гнојем (ђубретом), можда ће и донети плод (Лк. 13, 69). То значи слање патњи или болести, кроз које се грешник окреће Богу. Свети Јефрем Сирин је приказао упричи "слуге, које господар посла да раде на њиви; али они, из лењости, нису хтели да пређу реку, него су легли и спавали безбрижно; господар, дошавши к њима и видевши их беспослене, заповеди слугама својим да их уснуле превезу преко реке и да свакога оставе на његовом парчету; неки су, када су се пробудили и видели да су превезени, познали благост господара и прионули на рад; а други, безбрижни, и уз такву благост нису пожелели да изврше вољу господара". Свети Јован Лествичник пише да су неки дошли у болницу по некаквом другом послу, а не да се лече; међутим, пошто су освојени љубазношћу лекара, познаше да су им очи болесне биле и да их је он (лекар) исцелио (Лествица 1, глава 18). Још, семе које случајно паде у земљу, обилан је род донело. Ови примери нас могу уверити да Бог прихвата све који к Њему долазе на било који начин, само у намери доброј и који не полажу наду у спасење на своју истину, него у милосрђе Божије. Мада из повести житија Светих Отаца видимо и да су неки, надахнути будући љубављу Божијом, оставише свет и, осамивши се, велике подвиге извршише; али исто тако видимо да разбојнике, блуднике и друге грешнике Бог не одбаци и да су спасени били.
Преподобни Макарије Оптински
 
Patrijarh Pavle jedna je od omiljenih ličnosti u našem narodu, a pored mnogih mudrih saveta ostaće upamćen i po neverovatnoj duhovitosti.

Patrijarh Pavle i boem

S obzirom na to da je patrijarh Pavle često prolazio pored čuvene beogradske kafane “Znak pitanja”, prišao mu je jedan boem koji redovno pohađa ovu kafanu, očigledno, malo pripit, i obratio se rečima: “Vaša svetosti, nas dvojica smo najbolji ljudi u Beogradu”, na šta mu je patrijarh odgovorio: “Jesmo, jesmo, al’ kad popijemo, onda ništa ne valjamo”. Inače, “Znak pitanja” je kafana koja je, iako zvuči malo apsurdno, vrlo usko vezana za život Saborne crkve, barem prema pisanju Branislava Nušiča. Kako je ovaj najslavniji srpski komediograf, ko bi krenuo na liturgiju ili parastos, pa mu se služba malo odužila, vrlo brzo našao bi se za nekim od stolova “Znaka pitanja”…
 
Не заборављај никад, да у најтамнијим данима твог живота, захваљујеш Богу за све, Он то чека и послаће ти нова добра и дарове. Човек за захвалним срцем никада ни у чему не оскудева.

Старац Николај Гурјанов
 
ВИШЕ ВРЕДИ ГРАМ ВЕРЕ НЕГО ТОВАР БРИГЕ
...Не иде ли Мојсеј за Богом као дете за оцем? Тако и Аврам, Исак и Јаков. Тако и Самуило и Давид.
Сетите се кад је Мојсеју и Давиду било најтеже.
Зар не онда, када су губили поверење у Господа и товарили на себе безбројне бриге, уздајући се у своју сопствену снагу?
А Исус? Није ли он најсавршеније дете у апсолутној преданости, послушности и поверењу према Оцу? Јеванђеље Христово је радост, а не туга; олакшање, а не бреме.
Више, дакле, вреди грам вере но товар бриге.
Хришћанин, који ово није схватио и усвојио, крштен је само водом, но не и духом.
Свештеник, који ово није схватио и усвојио, сурвава се сам низ брдо, уз које треба да подиже и друге.
Божји благослов, мир и здравље прате онога Христовог службеника, који је у стању да из све душе узвикне:
– Уистину, више се постиже вером него бригом!

Свети владика Николај
 
Диван је пост, као што је дивно и читање Светог Писма; али дивно је само онда, када је праћено делом, пошто ако читаш а не делаш, читање ти бива на осуду, оно тада бива повод за казну. Јер нису праведни пред Богом они који слушају закон, него ће се оправдати они који испуњавају закон (Рим. 2,13). И опет Христос вели: Да нисам дошао и говорио им, не би греха имали; а сад изговора немају за грех свој (Јн. 15,22). Блажен је онај који говори онима што слушају, нарочито онда када они враћају с великом каматом; а камата – то је послушање и испуњавање заповести Божијих, како говори Господ: и дошавши, ја бих узео своје са добитком (Мт. 25,27). Шта си, дакле, брате, задобио уз помоћ поста? Па и земљорадник сади да би жњео, и трговац путује у туђину како би стекао имање, и морнар плови многим морима како би брод накрцао товарима. Не говори ми „много сам дана постио, нисам јео ово ни оно, нисам пио вина, одолео сам нечистоти“, него ми покажи јеси ли постао кротак, пошто си био гневљив, и јеси ли постао човекољубив, пошто си дотле био прек, јер ако си опијен гневом, зашто мучиш своје тело? Ако су унутар тебе завист и користољубље, каква је корист од тога што само воду пијеш? Сада ме не интересује каква је трпеза, него је ли дошло до измене рђавог начина размишљања? Ако госпођа, тј душа, чини прељубу, зашто бичујеш служавку, тј. стомак? Ако душа отупљује, због чега исцрпљујеш тело?
Свети Јован Златоусти - Беседа о посту
 
Сећај се да у духовнику живи Дух Свети и да ће он умети да ти каже шта треба да чиниш. Ако, пак, помислиш да твој старац живи немарно и да у њему нема благодати Божије, знај да ћеш због такве мисли силно настрадати и да ћеш сигурно пасти у прелест. Господ ће те тим путем смирити.
Старац Силуан Атонски
 
Sveta Sinklitikija je hrišćanska svetiteljka poreklom iz Makedonije, vaspitavana u Aleksandriji. Kao bogata i ugledna devojka imala je mnogo prosaca, ali ih je ona sve odbila i pobegla iz roditeljske kuće u manastir. U najvećoj uzdržljivosti, bdenju i molitvi poživela je osamdeset godina.

Njene pouke monahinjama oduvek su smatrane pravim duhovnim biserima, jer ova pravednica nije došla do visoke mudrosti kroz knjige, nego kroz stradanje, muku, danonoćno razmišljanje i duhovno opštenje s višim božanskim svetom.

Sveta Sinklitikija između ostalog govorila je: „Ako je vreme posta, nemoj se otkazivati posta tobož zbog bolesti, jer gle i oni koji ne poste, padaju u iste bolesti. Kao što se otkriveno blago brzo razgrabi, tako i dobrodetelj, kada se razglašava, pomračuje se i gubi“.
 

Back
Top