А сада сасвим ново на тржишту....
-----------------------------------------------------
Пакистан све дубље тоне у грађански рат.
Покрет Талибан, који је раније контролисао пограничне регионе са Авганистаном, сада се пробија не просто према пресоници земље, већ и ка поседовању атомске бомбе. Овај проблем разматрају данас на преговорима у Вашингтону Барак Обама и његове колеге из Пакистана и Авганистана Асиф Али Зардари и Хамид Карзаи.
Тенденција распростирања талибанског утицаја ван граница Авганистана појавила се одавно. Још за време боравка совјетских трупа у тој земљи на пакистанској територији су биле створене базе терориста, које су штитиле специјалне службе Вашингтона и Исламабада. Управо овде је рођен покрет Талибан и управо овде се до данас скривају лидери светске терористичке мреже Ал Каида Усама бин Ладен и Ајман ал Завахири. Тако да у ономе што се дешава нема сензације. Да нема једног али. Пакистан поседује нуклеарно оружје. Наравно, Бела кућа звони за узбуну. Ако атомска бомба доспе у руке терориста, за Вашингтон ће то значити само једно – фијаско његове политике у овом региону. Своје мишљење тим поводом изразио је у ексклузивном интервјуу за Глас Русије познати експерт за исток Герогиј Мирски.
„Америка, наравно, не може себи да дозволи да изгуби још један рат. То би било губитак образа. Било би то такво испољавање слабости које би искористиле све аниамеричке екстремистичке терористичке снаге у свету. Пре свега, исламистичке. Тада би Америка показала да је, како кажу Кинези, тигар од хартије. Значи, рат треба добити. Рат у Авганистану. И никакве победе неће бити док постоје базе талибана у планинама северозпадног дела Пакистана. У томе се сада говори. У последње време талибани не само да нису одступили из тог региона, без обзира што пакистанска армија против њих води војна дејства на захтев Американаца, већ су и проширили своје присуство“.
Америчка главобоља је и слаба централна влада Пакистана. Постоји још и фактор армије која је годинама видела само једног противника – Индију. И ако је за Авганистан уништење талибанских гњезда у суседној земљи залог безбедности, за Пакистан је ситуација мало другачија. Георгиј Мирски о улози пакистанске армије:
„За њу су дејства против талибана у северозападном делу досадна, изнуђена, одвраћају од главног непријатеља, тачније од Индије. И Американци се плаше и ломе главу како да сломе то расположење, како да преусмере пакистанске оружане снаге на борбу против талибана тамо, на граници са Авганистаном“.
И мада пакистански генерални изјављују да строго контролишу своје нуклеарне арсенале, забринутост Вашингтона се може разумети. Док се иницијатива налази у рукама Талибана, нико не може да да гаранције да свет неће добити нову претњу – атомску бомбу у рукама исламских екстремиста.