Један историчар, истински српски родољуб и уман човјек рече "најопасније су илузије". Истина, Срби морају да се ослободе улузија, да изађу из стања опијености југословенством, да престану робовати заблудама.
Ја не могу, нити ми можемо неком одредити какво ће имати схватање и које ће "вриједности" његовати, свјетоназоре, шта ће му бити водиља, не можемо ником забранити да нас мрзи, или да велича разне злотворе и хуље који су крвавим трагом исписали своје нечовјештво, оно што можемо и морамо јесте држати до наших страдалих и мученика чији једини гријех бјеше што бејаху православни Срби, зарад тих мученика немамо право на благонаклон однос према онима који на било који начин величају ниткове због којих недужни одоше Богу на истину.
А када је то страшно вријеме у питању, вријеме трајања прве хрватске државе у историји, монструм творевине ендехазије, три ниткова имају највеће "заслуга" што је то зло достигло толике висине, нека протува Анте Павелић, неки Алојзије Степинац и неки Зигфрид Каше.
Први бјеше коловођа тог злочиначког подухвата, други, викар усташке војске је и личном подршком и преко институцију коју је водио благословио кољаче и крволоке, трећи је омогућио да њемачки нацисти и сами згрожени бестијалношћу и монструозноћу усташких хорди не ометају та звјерства.
Овај Степинац бјеше како написах викар усташке војске, као духовник подржавао је монструм творевину ендехазију, и онда када је огрезла у звјерствима, преко интитуције коју је водио благослопвио је те кољаче и та језива звјерства, све што можемо наћи о њему, укључујући и "аргументе" оних који га правдају или величају нам казује да је у питању хуља и нечовјек пар екселанс..
Српским родољубима водиља не смију бити потези неких политичих елита, који у коначници и не служе роду него страним господарима, нити имају право на алиби што ето скупштина Србије није изгласала резолуцију о геноциду над православним Србима у ендехазији (скупштина Српске јесте), нити би се на то требали обазирати јер то прерасте у ликовање због снисходљивости оних који нису дорасли својој позицији, већ водиља мора бити не дозволити да култура заборава на те наше мученике однесе побједу, да учимо дјецу и долазећа покољења о њиховом страдању.
Хоће ли неко ту хуљу и нечовјека Степинца прогласити блаженим, колико сутра можда и светим, свачији избор и на то не можемо утицати, али због тих наших мученика, због те преклане дјечице, њих 75.480 именом и презименом, према таквима и свима онима који на било који начин правдају ниткова и нечовјека Степинца на благонаклон однос немамо право