Kontemplacije o filozofiji - deo - autorska

[Ortak2]

...i kakve uopšte ima veze da li je neko živ ili mrtav, ako je po Ajnštajnu (a nije jedini) "stvarnost iluzija, samo uporna" onda svako od nas živi u umu nekog drugog i obrnuto;
može čovek da bude mrtav po svetovnom pojmu ali dokle god živi u bilo čijem umu, živ je podjednako kao što je "živ" i onaj koji to jeste po tvrdnji većine, koji su takođe samo uslovno rečeno: živi.

P.S. Zašto su se borili Aleksandar Makedonski, Ahil, i drugi ako ne zbog toga da budu večno živi? - možda ne "večno" jer je i to samo vešto definisan POJAM.

Šopenhauer je u jednoj stvari bio u pravu: "Svet je moja predstava".

U ovom kontekstu možemo shvatiti čuvenu Hegelovu rečenicu, da je ono što je stvarno – umno.

 

[Pače ružno]

Šopenhauer je u jednoj stvari bio u pravu: "Svet je moja predstava".

Срби би то исто рекли другим речима : "Све је како схватиш !", а ја бих још више упростио па бих рекао: "Све су то само речи. Ти постојиш или не, једеш или не, срећан си или не ... Речи, речи, речи."

 

[oziman]

...i kakve uopšte ima veze da li je neko živ ili mrtav, ako je po Ajnštajnu (a nije jedini) "stvarnost iluzija, samo uporna" onda svako od nas živi u umu nekog drugog i obrnuto;
može čovek da bude mrtav po svetovnom pojmu ali dokle god živi u bilo čijem umu, živ je podjednako kao što je "živ" i onaj koji to jeste po tvrdnji većine, koji su takođe samo uslovno rečeno: živi.

Свет као представа није "бити у уму неког другог".
Невероватно како се држите свог "core belief" и не пада вам на памет да га барем преиспитате.
По вама је дакле свет објеката реалан и то је неприкосновено, а само је питање како у то уклопити "свет као представу"? Мора да смо "представа у уму неког другог"?

Свет као представа односи се на непосредно искуство, на праосновни однос ја и свет. То је нешто наједноставније могуће.

"Jer to da je objektivno postojanje stvari uslovljeno jednim predstavljajucim subjektom, i da, prema tome, objektivni svet postoji samo kao predstava, nije nikakva hipoteza, a još manje odluka bez opoziva, ili cak nekakav paradokson uzet radi diskusije, vec je to najsigurnija i najednostavnija istina, cije je saznanje otezano samo time što je ona cak i suvise jednostavna, a svi ljudi nisu dovoljno razboriti da bi posli od prvih elemenata svoje svesti o stvarima."
Шопенхауер

И о томе треба размишљати на овај начин како сам раније објашњавао:

Пустите речи и појмове и обратите пажњу на своју тренутну ситуацију у свету и на оно што вас окружује и што зовете реалност.
Видећете испред себе овако нешто.

Дакле видећете једну обојену сферу испуњену сликама. У њој и слику коју зовете своје тело, две руке и део носа.
То је ваша представа коју зовете "реалност".
Сада обратите пажњу.
Те обојене слике испред вас мењају се обликом и величином како се померите.
Одмакните руку од себе и видећете да се она тиме смањила. Дакле, глагол "смањити" у опису тог догађаја померања руке постоји. Он је ту постојећи међу осталим глаголима и описује чињеницу да се у вашем видном пољу тим померањем руке нешто смањило. Факт.
И једноставно питање је шта се ту смањило? Да ли се смањила "рука" или "слика руке"?
Наравно, одговор је да се смањила "слика руке". Али онда је то што видите испред себе слика?! Зар не?
И она је испред главе, а не у глави?! Опет зар не?
Ово вам јасно може показати да је оно што зовете реалност ваша представа и да је она субјективна. Да је то буквално ваша свест.

 

[Ortak2]

Свет као представа није "бити у уму неког другог".
Невероватно како се држите свог "core belief" и не пада вам на памет да га барем преиспитате.
По вама је дакле свет објеката реалан и то је неприкосновено, а само је питање како у то уклопити "свет као представу"? Мора да смо "представа у уму неког другог"?

Свет као представа односи се на непосредно искуство, на праосновни однос ја и свет. То је нешто наједноставније могуће.

И о томе треба размишљати на овај начин како сам раније објашњавао:

Пустите речи и појмове и обратите пажњу на своју тренутну ситуацију у свету и на оно што вас окружује и што зовете реалност.
Видећете испред себе овако нешто.
Pogledajte prilog 1763827

Дакле видећете једну обојену сферу испуњену сликама. У њој и слику коју зовете своје тело, две руке и део носа.
То је ваша представа коју зовете "реалност".
Сада обратите пажњу.
Те обојене слике испред вас мењају се обликом и величином како се померите.
Одмакните руку од себе и видећете да се она тиме смањила. Дакле, глагол "смањити" у опису тог догађаја померања руке постоји. Он је ту постојећи међу осталим глаголима и описује чињеницу да се у вашем видном пољу тим померањем руке нешто смањило. Факт.
И једноставно питање је шта се ту смањило? Да ли се смањила "рука" или "слика руке"?
Наравно, одговор је да се смањила "слика руке". Али онда је то што видите испред себе слика?! Зар не?
И она је испред главе, а не у глави?! Опет зар не?
Ово вам јасно може показати да је оно што зовете реалност ваша представа и да је она субјективна. Да је то буквално ваша свест.

Tačno, ali kakve veze ima sa mojim postom? Nisam upotrebila rečenicu "Svet je moja predstava" u smislu u kom si ti shvatio, naprotiv, slažem se sa tobom, a o subjektivnosti ima jedan lep i odgovarajući primer:

Ovo je baš zanimljivo.

Berklijeva filozofija se zasniva na empirističkim tvrdnjama;
poznat primer sa toplom i hladnom vodom:
Berkli razrađuje tezu da su svi čulni fenomeni mentalne prirode. On argumentuje o subjektivnosti oseta toplote i hladnoće poznatim primerom o mlakoj vodi. Kad je jedna ruka topla a druga hladna pa se obe stave u hladnu vodu, onda jedna ruka oseća ovu vodu kao hladnu, a druga kao toplu, premda voda objektivno ne može biti istovremeno i topla i hladna. Stoga oseti toplo i hladno postoje samo u našem duhu.

 

[Ortak2]

P.S. @oziman volim filozofiju i volim da razmišljam, ali uzmi mi kao olakšavajuću okolnost dve stvari: prvo, žensko sam, tako da je i ovo čudo da sam i dovde stigla, nisam Hipatija ni neki takav izuzetak, malo iznad proseka + volja, a kao drugu olakšavajuću okolnost uzmi da sam se sama obrazovala što se filozofije tiče.

 

[Ljubo2]

Šopenhauer je u jednoj stvari bio u pravu: "Svet je moja predstava".

"Svet" i "moja predstava sveta" su dva različita pojma. Svet je ono što opažamo i pamtimo, a moja predstava svetaje ideja, tj. informacija o svetu koju smo stvorili u umu pomoću psihičkih sposobnosti opažanja i pamćenja sveta. To znamo iz vlastitog iskustva sveta za koji znamo da se nalazi izvan našeg uma.Ii iskustva ideje o svetu koja stoji u našem umu, koji smo stvorili putem opažanja i pamćenja sveta. Dakle, Šopenhauer je lupetao.

U ovom kontekstu možemo shvatiti čuvenu Hegelovu rečenicu, da je ono što je stvarno – umno.

I Hegel je lupetao. Ono što je zaista stvarno, jeste naš um. A oo što se nalazi u našem umu, ćesto su gomila laži koje nemaju nikakve veze sa stvarnošću.

 

[Ortak2]

"Svet" i "moja predstava sveta" su dva različita pojma.

Gde sam ja rekla da je isto?

 

[Ljubo2]

Gde sam ja rekla da je isto?

Ti nisi to rekla. Ti si rekla da je Šopenhauer to rekao. On je rekao "Svet je moja predstava". To znači da je on rekao da su svet i njegova predstava isto, a to nije tačno.

 

[oziman]

P.S. @oziman volim filozofiju i volim da razmišljam, ali uzmi mi kao olakšavajuću okolnost dve stvari: prvo, žensko sam, tako da je i ovo čudo da sam i dovde stigla, nisam Hipatija ni neki takav izuzetak, malo iznad proseka + volja, a kao drugu olakšavajuću okolnost uzmi da sam se sama obrazovala što se filozofije tiče.

То је исправан пут, којим нажалост мало људи иду. А и они који крену убрзо по правилу залутају јер је много ћорсокака. Ето узми свој пример, при сусрету са филозофијом очито си прво наишла на Хегела а ту је по правилу и крај потраге. Јер човек који се сусретне са тиме ту и заврши исправно закључивши да ако је филозофија то, боље је да потражи нешто друго.
А ево, на овој твојој теми појавио се и "месија" Љуба.
Дакле много је странпутица, много шарлатана, тешко је наћи прави пут и праву филозофију.
Али не одустај "јер сваки који иште, прима; и који тражи налази; и који куца, отвориће му се".

 

[oziman]

Ovo je baš zanimljivo.

Berklijeva filozofija se zasniva na empirističkim tvrdnjama;
poznat primer sa toplom i hladnom vodom:
Berkli razrađuje tezu da su svi čulni fenomeni mentalne prirode. On argumentuje o subjektivnosti oseta toplote i hladnoće poznatim primerom o mlakoj vodi. Kad je jedna ruka topla a druga hladna pa se obe stave u hladnu vodu, onda jedna ruka oseća ovu vodu kao hladnu, a druga kao toplu, premda voda objektivno ne može biti istovremeno i topla i hladna. Stoga oseti toplo i hladno postoje samo u našem duhu.

Погледај овај блог:
https://forum.krstarica.com/threads/primarni-i-sekundarni-kvaliteti.846176

 

[Ortak2]

Stoicizam je moj početak, a počela sam pre 3 godine (mada sam neke osnove znala), Hegel - dosta kasnije, išla sam manje više hronološki.

 

[Ortak2]

P.S. Ne volim "novije'. 1700 i neka godina meni najviše odgovara, razumem taj period, tako da sam najviše to i čitala.
Bertrand Rasel je meni novi talas, posle njega nisam ni pokušavala ove novije.

Interesantno je da shvatam, prosto bi se moglo reći: osećam duh vremena 1700's, dok mi slabije ide ono što je napisano 1800 i neke, što mi je malo čudno.

Kad sam već pomenula vreme, kod mene se nekako podrazumeva: Sokrat, Platon, Seneka, Epikur, Demokrit, Diogen, Epiktet itd a zanimljivo mi je i da čitam njihove biografije/ anegdote kojih ima mogo i meni su često zanimljivije biografije ko je koga gurnuo niz stepenice i slično, zato sam rekla da mi je minus što nisam muškarac.

Doduše, nije rođenjem određeno koliko će neko biti kasnije obrazovan, ali ženskoj deci u mome vreme se na pitanja o životu i smislu odgovaralo sa "Šta će to tebi, ti si žensko", u tome je problem, ceo život su mi uskraćivane informacije i onda ne mogu biti pametnija od muškaraca.

Ali ako bi neki rasista uzeo crnca bebu a neki ženomrzac žensku bebu i kada bi ih od prvog dana odgajali kao inteligentne, mislim da ni ženama ni crncima nije "manja pamet" već sputavanje.

 

[oziman]

Stoicizam je moj početak, a počela sam pre 3 godine (mada sam neke osnove znala), Hegel - dosta kasnije, išla sam manje više hronološki.

То је у реду. Треба ићи хронолошки трагом великих филозофа, али не стриктно. Не треба се заустављати и губити време на све јер многи од оних који су се окитили славом великих то заправо нису.
Најбољи показатељ да ли си се сусрела са правим филозофским делом јесте јасноћа и разумљивост. Прави филозофи пишу јасно јер имају шта рећи, и желе то да објасне читаоцима. Док..

Duhovno siromaštvo, konfuznost, nastranost, odevaće se u nategnute izraze i u najnejasniju retoriku da bi tako zamotali u teške i pompezne fraze sitne, prazne, prozaične ili svakidašnje misli. Oni su u tome slični čoveku koji, u nedostatku veličanstva lepote, pokušava da taj nedostatak nadoknadi odelom, pa bi da sakrije sićušnost i rugobu svoje ličnosti varvarskim gizdanjem, perjem, kolorima, naborima, ogrtačima. I kao što bi se takav čovek našao u velikoj neprilici kada bi morao da hoda go, tako bi i naš autor bio u neprilici kada bi ga prisilili da svoju pompeznu, nejasnu knjigu prevede na razumljiv jezik koji bi otkrio siromaštvo njenog sadržaja.

Šopenhauer

 

[Ortak2]

@oziman
Kad reče "duhovno siromaštvo" pade mi na pamet da su to jadni, zavidni i ljudi niske inteligencije, danas mi ih zovemo popularno "hejteri", zanimljivo je da je u ono vreme bilo isto kao sad, Seren Kjerkegor je objasnio:

"Seren Kjerkegor se danas smatra prvim filozofom egzistencijalizma.
Između ostalog, vodio je i dnevnik, a u tom dnevniku obračunao se sa hejterima iz svog okruženja konstatacijom koja i danas odlično razotkriva samu ideju hejta.

“Postoje oblici zavisti, čije primjere često srijećem, u kojima osoba pokušava nešto da postigne maltretiranjem. Ako, na primjer, uđem u neku prostoriju sa mnogo ljudi, uvijek se nađe neko ko će se ustremiti na mene tako što pokuša da me ismije, smatrajući sebe instrumentom javnog mnjenja. Ali gle, ako joj samo ukažem malo pažnje, ta osoba postaje beskajno povodljiva i uslužna. Tako suštinski pokazuje da me smatra nečim velikim, možda i većim od sebe, ali ako ne može biti dio moje veličine, bar može da me ismijava. Istog trenutka kada postane njen dio, počinje hvalospjev mojoj veličini”.
Eto, to se dešava kada živite u društvu trivijalnosti."

 

[Ortak2]

P.S. @oziman kako se desilo da ti baš Šopenhauer "legne" i to 100%?

Što se mene tiče, što je tebi Šopenhauer, meni je Oto Vajninger (ako treba objasniću).

 

[Ortak2]

То је у реду. Треба ићи хронолошки трагом великих филозофа, али не стриктно. Не треба се заустављати и губити време на све јер многи од оних који су се окитили славом великих то заправо нису.
Најбољи показатељ да ли си се сусрела са правим филозофским делом јесте јасноћа и разумљивост. Прави филозофи пишу јасно јер имају шта рећи, и желе то да објасне читаоцима. Док..

To sam primetila.

 

[Ortak2]

"Jasnoća i razumljivost" se najjače vide upravo kod Šopenhauera i Siorana. Sioran je zbog toga po nekom mom utisku nešto između književnika i filozofa. Pa i Niče.
Meni su dosadili romani, pa čitam "suvoparno štivo", nekima je to teško a ja sam samo stigla na tu tačku odakle nema nazad. (Hegela si pomenuo, dobar primer - nema nazad, ali na neki način nema ni napred.)

 

[oziman]

@oziman
Kad reče "duhovno siromaštvo" pade mi na pamet da su to jadni, zavidni i ljudi niske inteligencije, danas mi ih zovemo popularno "hejteri", zanimljivo je da je u ono vreme bilo isto kao sad, Seren Kjerkegor je objasnio:

"Seren Kjerkegor se danas smatra prvim filozofom egzistencijalizma.
Između ostalog, vodio je i dnevnik, a u tom dnevniku obračunao se sa hejterima iz svog okruženja konstatacijom koja i danas odlično razotkriva samu ideju hejta.

“Postoje oblici zavisti, čije primjere često srijećem, u kojima osoba pokušava nešto da postigne maltretiranjem. Ako, na primjer, uđem u neku prostoriju sa mnogo ljudi, uvijek se nađe neko ko će se ustremiti na mene tako što pokuša da me ismije, smatrajući sebe instrumentom javnog mnjenja. Ali gle, ako joj samo ukažem malo pažnje, ta osoba postaje beskajno povodljiva i uslužna. Tako suštinski pokazuje da me smatra nečim velikim, možda i većim od sebe, ali ako ne može biti dio moje veličine, bar može da me ismijava. Istog trenutka kada postane njen dio, počinje hvalospjev mojoj veličini”.
Eto, to se dešava kada živite u društvu trivijalnosti."

Sta su hejteri mozes steci najbolju predstavu ne iz filozofskih dela vec iz dela psihologa Erika Berna "Koju igru igras". Kao i njegovih sledbenika "Ja sam OK, ti si OK". Uopste iz tkz. transakcione analize.
Radi se o dubokim psiholoskim mehanizmima koji opsedaju nas ljude a sticu se u ranom detinjstvu.To je usud svih, uzaludna borba malog deteta protiv velikih roditelja koja se vodi celog zivota i kada je odavno prestala potreba za njom. A ono sto je najstrasnije je da razum tu skoro da nema nikakvu snagu. On moze samo da svedoci.

P.S. @oziman kako se desilo da ti baš Šopenhauer "legne" i to 100%?
Što se mene tiče, što je tebi Šopenhauer, meni je Oto Vajninger (ako treba objasniću).

Iz jednostavnog razloga sto se tu nalazi znanje. On i Bergson vrhunac su fiolozofske misli koja je pocela sa Dekartom a dostigla vrhunac sa njima. Ko trazi sustinske odgovore kod njih ce ih naci, jednostavno. Njihovi kljucevi otvaraju vrata dok kod vecine ostalih
kako je govorio Gete:

"Zubaca puni, bili su, doduse, kljucevi, ali reze ne dignuse."

"Jasnoća i razumljivost" se najjače vide upravo kod Šopenhauera i Siorana. Sioran je zbog toga po nekom mom utisku nešto između književnika i filozofa. Pa i Niče.
Meni su dosadili romani, pa čitam "suvoparno štivo", nekima je to teško a ja sam samo stigla na tu tačku odakle nema nazad. (Hegela si pomenuo, dobar primer - nema nazad, ali na neki način nema ni napred.)

Nicea ne cenim mnogo, zapravo uopste od kada sam uvideo da on nije imao filozofski razbor, da nije razumeo podelu na pojavu i stvar po sebi i sta ona predstavlja.
Uopste, slava mnogih "velikih" nije zapravo stecena znanjem vec biografijom. Kod Nicea je bila kljucna ona scena sa konjem kada je poludeo a sto je dospelo u novine, i sto je privuklo paznju javnosti. Od tada je on "veliki filozof" kao sto je Mona Liza postala najvece slikarsko delo u istoriji tek kada je ukradena iz Luvra, ili Van Gog veliki slikar kada je odsekao sebi uvo, ili Vajninger kada se samoubio. Da nije bilo tih dogadjaja koji su dospeli u novine, garantujem ti da danas mozda ne bi ni cula za njih.

 

[Ortak2]

@oziman
I ona druga "Igra koju igraju narkomani"

A Vajninger? Pored njega je nađeno preko 200 konsultovanih naslova posle njegove smrti i to je ono što fascinira; ja čitam 48 knjiga godišnje pa ti sad uporedi.
Za sve ostale informacije hvala ti, za Vajningera...on je meni blizak baš zbog suicida. Kao neko ko se rodio, zapitao se zašto se rodio, nije našao smisao i ... interesantno je da je on bio kao dete vesele naravi i rado je učestvovao u igrama.
Nešto je tu bilo kao "okidač", nešto što možemo da nagađamo, na primer:

Najdublje razumevanje Vajningerovog života i mišljenja razotkriva nam njegov stav prema dualizmu. Čovek je, prema Vajningeru, sastavljen iz dva dela: jedan deo potiče iz svemira, iz kosmosa, iz božanstva, a drugi iz ništavila, iz haosa, iz đavola. Deo iz kosmosa proteže se na sve u čemu se izražava ono što je dobro, lepo i istinito; u njemu se nalazi sve pozitivno, sve što samostalno egzistira, svaka snaga i životna radost, a istovremeno i sve objektivno što povezuje ljude jedne s drugima. Druga polovina, nasleđe haosa, sadrži sve negativno, sve što egzistira neslobodno i ne na osnovu sebe samog, svaki strah i slabost i sve što razdvaja ljude: na njihovom čelu zločin i ludilo.

***
Ili ovakav pogled:

"Budući da je reč o geniju, ne mogu a da ne pomislim da je tu bila reč o Spoznaji, onoj potpunoj, i nama nedostupnoj.
Kakva je to spoznaja mogla biti?
Mislim (samo osećaj, ništa više) da je Vajninger shvatio da čovek, i on sam pre svega, pripada grehu. Da je zlo nemoguće izbeći. Da je Zver iznad nas, i da ljudsko biće ima samo jedan izbor u tom odnosu sa zlom, kao neizbežnim, a to je da izađe iz života. Oto Vajninger je, čini mi se, to i učinio".

Salve
(Ne zaboravimo, svega nekoliko godina kasnije, počeo je Veliki rat!)

 

[oziman]

У праву си. Није праведно да нападамо филозофе само зато што су стицајем околности постали познати, тачније доспели у новине, и тако скренули пажњу на себе. Заправо требамо бити захвални, јер ако ћемо право, чак ни Шопенхауер није стекао општу пажњу и самим тим славу, својом метафизиком, већ својим Паранезама и максимама, делу у коме се бавио свакидашњим животом. А можда чак и оним гурањем низ степенице које си споменула.
Како год. Њихова дела су доспела до нас и свако ко има филозофски разбор знаће да их цени.
А за дела оних који у поделу на појаву и ствар по себи гледају бело, а притоме себе зову "филозофи" можемо само попут Шопенхауера рећи:

Оni zaslužuju da budu bezobzirno poučeni, kao ignoranti koji imaju još mnogo toga da nauče, pre nego budu mogli da ucestvuju u razgovoru. I uopšte svako ko sa dečje naivnim realizmom, tek onako nasumce, dogmatizira o duši, Bogu, nastanku sveta, atomima i slicnome, kao da je Kritika čistog uma napisana na Mesecu i ni jedan njen primerak nije dospeo na Zemlju, spada upravo u narod: pošaljite ga u sobu za sluzinčad, neka tamo predaje svoju mudrost."

 

[Ortak2]

У праву си. Није праведно да нападамо филозофе само зато што су стицајем околности постали познати, тачније доспели у новине, и тако скренули пажњу на себе. Заправо требамо бити захвални, јер ако ћемо право, чак ни Шопенхауер није стекао општу пажњу и самим тим славу, својом метафизиком, већ својим Паранезама и максимама, делу у коме се бавио свакидашњим животом. А можда чак и оним гурањем низ степенице које си споменула.
Како год. Њихова дела су доспела до нас и свако ко има филозофски разбор знаће да их цени.
А за дела оних који у поделу на појаву и ствар по себи гледају бело, а притоме себе зову "филозофи" можемо само попут Шопенхауера рећи:

E, to sam mu uzela za zlo, jer se u nekim delovima obraćao "svetini", da ne kažem "davao savete na pijaci"; (ne zameri)
To je, barem meni, zasmetalo.
Hegel mi se svideo upravo zbog suprotnog stava- filozofija se ne pravi za svetinu.
***
Interesantno je da na ovom podforumu ljudi ne napadaju jedni druge, već "napadamo" filozofe koje neko zastupa, i to mi se sviđa.