- Poruka
- 397.500
-
- Popularno:
- Kako detlić ne dobije potres mozga
- Vombat
- Volim to i to - da li se uklapaš?
- Da li će Vučić sa NIS-om zakucati...
- Da li je ok da devojka zaradjuje vise...
- Do 2036. Rusija vlada svetom: NATO više...
- Vladan Milojević NOVI SELEKTOR!?
- Kako to da Srbi nisu imali nikakvu...
- Hoće li neko da odgovara za Zlatibor?
- Srbija vs Albanija
Konji - ta divna bica
- Začetnik teme reborn.dragon
- Datum pokretanja
- Poruka
- 397.500
- Poruka
- 397.500
- Poruka
- 237.603
- Poruka
- 397.500
- Poruka
- 237.603
- Poruka
- 397.500
- Poruka
- 397.500
- Poruka
- 397.500
- Poruka
- 397.500
Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.908
- Poruka
- 397.500
- Poruka
- 397.500
- Poruka
- 397.500
Ako su na ovoj slici sa neta kobila i ždrebe onda je kontrast fenomenalan 
- Poruka
- 397.500
- Poruka
- 397.500
Ovo je umetnička fotografija jednog fotografa kome na žalost ne znam ime
- Poruka
- 397.500
- Poruka
- 397.500
- Poruka
- 397.500
Nagradjena fotografija životinja u 2024. skinuta sa neta
- Poruka
- 2.088
Meni konji izgledaju nekako čudno sa tim veoma dugačkim glavama i njuškama. Draži su mi bikovi i jači naravno. Kad ti netko kaže kao bik si to je čak pohvala. Dok konju jedan nije baš pohvala.
- Poruka
- 397.500
- Poruka
- 397.500
- Poruka
- 237.603
Leptir_NL
Aktivan član
- Poruka
- 1.278
Ovaj mi je san da ga imam. Frislandski konj, u prevodu..severna Nederland. Imam prijatelje koji mi ga besplatno poklanjaju..Još samo da mu sredim kod mene smeštaj..malo je njemu 30ari ali dokupiću
Poslednja izmena:
reborn.dragon
Obećava
- Poruka
- 77
Drustvance evo me nazad na forumu..
nije me bilo neko vreme, iz razloga sto sam u Oktobru 2022 god izgubio mog dragog Gringa koji mi je bio verni prijatelj sve to vreme.
Gringo je dosao kod mene sa 2 godine, i bio je jako vezan za mene.
Predivan i plemenit pastuv je postao...
Ali se jednostavno zivot dogodi, ja sam neko vreme morao da budem van mesta gde je on bio- i on je jedne veceri dobio napad kolika i dok sam ja stigao sutradan bilo je kasno.
Niko nije video niti umeo da prepozna simptome da na vreme reaguje.
Meni se i dalje vrti 1001 pitanje i kajanje zasto ga nisam poveo sa sobom, zasto ovo ili ono...
Dva dana sam proveo pored njega u nadi da se oporavi da mu bude dobro, i on se borio takodje. drzao sam mu glavu u krilu i tesio sve vreme...
Ali i taj njegov bol ne mogu da zaboravim, ni pogled
Kada je otisao, deo mene je otisao sa njim. Ni sam ne znam kako sam uspeo da nastavim dalje, jer tog momenta je sve izgubilo smisao.
Zeleo sam da nestanem da me nema, bol je bila izuzetno jaka.
I nekih 10 meseci nisam mogao da odem tamo... neki moji casovi kada bih se osamio bili su ispunjeni secanjima na njega i sve ono nase vreme. To je bilo nesto samo moje, jer za druge ljude to je bio "konj" i niko nije kapirao. Ali meni je to bio moj Gringo, moj svet i moj zivot.
I evo dok ovo pisem steze se nesto u grlu...
A kada sam konacno mogao da odem tamo, ja bih uvek ocekivao da cujem njegovo rzanje i njstanje kad me cuje i oseti, i da se pojavi na prozoru, ili dojuri do mene.
Vreme je prolazilo... a onda sam negde pocetkom 2024te prolazio pored hipodroma i ugledao konje i pozeleo da odem.
Konji su jedan veliki deo mog zivota i duse. Vratio sam se u sedlo te godine, i onda ubrzo nakon toga i cinjenice da je jako tesko bilo uskladiti termine odlucio sam da nabavim konja ponovo.
Sada imam tri predivna bica koji se divno slazu, i zive jedan ispunjen i bajkovit zivot.
I evo dok ih posmatram cesto pomislim na Gringa. Fali, nikada necu moci da izbrisem to osecanje. On je bio poseban. Moj prvi konj
I zamisljam ga kako bi sada ovde uzivao sa ovim konjicima
... pisacu vam i o njima...
O tome kako su to tri razlicita karaktera, kako imaju svoje momente, osobine... ali ih sve podjednako volim
nije me bilo neko vreme, iz razloga sto sam u Oktobru 2022 god izgubio mog dragog Gringa koji mi je bio verni prijatelj sve to vreme.
Gringo je dosao kod mene sa 2 godine, i bio je jako vezan za mene.
Predivan i plemenit pastuv je postao...
Ali se jednostavno zivot dogodi, ja sam neko vreme morao da budem van mesta gde je on bio- i on je jedne veceri dobio napad kolika i dok sam ja stigao sutradan bilo je kasno.
Niko nije video niti umeo da prepozna simptome da na vreme reaguje.
Meni se i dalje vrti 1001 pitanje i kajanje zasto ga nisam poveo sa sobom, zasto ovo ili ono...
Dva dana sam proveo pored njega u nadi da se oporavi da mu bude dobro, i on se borio takodje. drzao sam mu glavu u krilu i tesio sve vreme...
Ali i taj njegov bol ne mogu da zaboravim, ni pogled
Kada je otisao, deo mene je otisao sa njim. Ni sam ne znam kako sam uspeo da nastavim dalje, jer tog momenta je sve izgubilo smisao.
Zeleo sam da nestanem da me nema, bol je bila izuzetno jaka.
I nekih 10 meseci nisam mogao da odem tamo... neki moji casovi kada bih se osamio bili su ispunjeni secanjima na njega i sve ono nase vreme. To je bilo nesto samo moje, jer za druge ljude to je bio "konj" i niko nije kapirao. Ali meni je to bio moj Gringo, moj svet i moj zivot.
I evo dok ovo pisem steze se nesto u grlu...
A kada sam konacno mogao da odem tamo, ja bih uvek ocekivao da cujem njegovo rzanje i njstanje kad me cuje i oseti, i da se pojavi na prozoru, ili dojuri do mene.
Vreme je prolazilo... a onda sam negde pocetkom 2024te prolazio pored hipodroma i ugledao konje i pozeleo da odem.
Konji su jedan veliki deo mog zivota i duse. Vratio sam se u sedlo te godine, i onda ubrzo nakon toga i cinjenice da je jako tesko bilo uskladiti termine odlucio sam da nabavim konja ponovo.
Sada imam tri predivna bica koji se divno slazu, i zive jedan ispunjen i bajkovit zivot.
I evo dok ih posmatram cesto pomislim na Gringa. Fali, nikada necu moci da izbrisem to osecanje. On je bio poseban. Moj prvi konj
I zamisljam ga kako bi sada ovde uzivao sa ovim konjicima
... pisacu vam i o njima...
O tome kako su to tri razlicita karaktera, kako imaju svoje momente, osobine... ali ih sve podjednako volim
