jerohinac
Legenda
- Poruka
- 50.074
-
- Popularno:
- Koju slavu slavite
- Kako anđeli zaista izgledaju u Bibliji
- Kada počinje da se slavi krsna slava
- UKINUTA PRESUDA KECMANOVIĆIMA Šok...
- Da li treba da uđemo u Nato pakt
- Stigao nam je 5G
- Šta biste vi uradili ?
- Putinov Mundijal prilika za srpski...
- Pitanje za ljude u braku---Da li se...
- Vučić : „Tužiću ove koji imaju mnogo...
Konak "Kod dobrog čoveka"
- Začetnik teme tab503
- Datum pokretanja
- stanje
- Poruka
- 402.400
Jeroh ti ne da si profajler i dezirni analiticar vec si i dzentlmen..
- Poruka
- 77.749
I nisu sviSrbi samo gofna u toj septičkoj jami...malo blaže zvuči...
- - - - - - - - - -
Dakle, neki su se već...integrisali...
ма не схватамо ми те европско - унијске вредности, нисмо ми видели кембриџе
то се изгледа тамо научава
- Poruka
- 402.400
Idemo u Pariz....
jerohinac
Legenda
- Poruka
- 50.074
- Poruka
- 77.749
Idemo u Pariz....
знаш ли колико мостова има у паризу и како се зову бродићи који крстаре сеном
jerohinac
Legenda
- Poruka
- 50.074
ма не схватамо ми те европско - унијске вредности, нисмо ми видели кембриџе
Nema tih evro unijskih vrednosti zbog kojih bih mogao otići iz zemlje u kojoj živim, u kojoj imam prijatelje a koja prijateljstva traju preko 40 godina, gde imam komšije koji su mi decenijama kao rod.
- Poruka
- 77.749
живео тамо једно време (париз) и схватио да тамо људи немај дух док ова стока овде има
пошто су напреднији од нас вероватно је еволуција у питању, тамо су еволуирали у хомороботикус
- Poruka
- 402.400
знаш ли колико мостова има у паризу и како се зову бродићи који крстаре сеном
Ne znam za Pariz..Znam da Venecija ima 417 mostova.....
.reci...
Poslednja izmena:
- Poruka
- 77.749
- Poruka
- 402.400
Strigoi
Elita
- Poruka
- 24.044
...kalibra jednog Drecuna ili Lažanjskog.
muzjak
Poznat
- Poruka
- 8.000
Kako nije žrtva, šta lupaš?
- - - - - - - - - -
Nije valjda da ste usrali motku?па кад се ми балканске сељачине доватимо усране мотке
marsijaner
Legenda
- Poruka
- 55.614
живео тамо једно време (париз) и схватио да тамо људи немај дух док ова стока овде има
пошто су напреднији од нас вероватно је еволуција у питању, тамо су еволуирали у хомороботикус
Ziveh, studirah , uzivaj sa parizankama , ali se svome domu tada vratih...
- - - - - - - - - -
живео тамо једно време (париз) и схватио да тамо људи немај дух док ова стока овде има
пошто су напреднији од нас вероватно је еволуција у питању, тамо су еволуирали у хомороботикус
Ziveh, studirah , uzivaj sa parizankama , ali se svome domu tada vratih...
muzjak
Poznat
- Poruka
- 8.000
Pa naravno da ne bi mogao. U svet odlaze mladi pametni (nažalost).
Ovde će da ostanu stari i nedovoljno pametni.
jerohinac
Legenda
- Poruka
- 50.074
Oni su za tebe nivo jer im je ispod nivoa ovo...
- - - - - - - - - -
A da se vratiš unatrag i pokušaš koliko toliko pažljivo pročitati zašto sam to napisao...možda češ uspeti i shvatiti...
Neki su pisali da gofna u Srbiji nisu žrtve...da ti malo pomognem...
- - - - - - - - - -
Pa zar si još ovde...šta čekaš ...hočeš da ti ja kupim avio kartu za bilo koju zemlju...
muzjak
Poznat
- Poruka
- 8.000
A šta mi Srbi kao nismo stoka. Pa teoretski nismo, ali praktično...
Jedemo ko stoka, radimo ko stoka, gledamo šta stoka radi pa i mi to isto.
Jedemo ko stoka, radimo ko stoka, gledamo šta stoka radi pa i mi to isto.
jerohinac
Legenda
- Poruka
- 50.074
пуно
лаку ноћ одох на спавање
Izgleda da ću morati i ja. Malo pre mi ''nestade'' net...Onda se ''pojavio'' ali nešta se guši, prekida pa je moguće da odleprša ponovo. A da se ne bi nervirao bez veze...i ja ću ga odhebat i...pod jorgan planinu.
Laku noć Sale.
muzjak
Poznat
- Poruka
- 8.000
Dobro sam pročitao, ako treba ponovo da te citiram...
Po tebi je znači je pokojna MILICA gofno, iz konteksta se to zaključuje s obzirom da kažeš da nije žrtva.
U kom su zabranu tebe navatali? Ti misliš da je karta problem zato što ne može da se ode u druge zemlje, ili se praviš blesav? Ili još gore ako se ne praviš.
Poslednja izmena:
jerohinac
Legenda
- Poruka
- 50.074
Ne mogu da verujem da si toliko ograničen u shvatanju napisanog. Halo čoveče...pogledaj ove postove...
Sada pokušaj shvatiti zašto sam ispod ovog ...Gofna nikada nisu žrtve...
Napisao...
A stoji da je ne samo žrtva već simbol svih žrtvi bombardovanja od strane NATO...Pa pokušaj shvatiti šta je dotični zapravo rekao kazavši...Gofna nikada nisu žrtve...Možeš li shvatiti da je za njega mala Milica Rakić bila samo...gofno...Ili treba da crtam...
Mada sumnjam da bi i nasrtano ti shvatiti mogao...
I eto...odoh...Laku noć...
- Poruka
- 114.110
Za vikend sam upoznala i lepo se zapila sa dva člana ovog benda, i dobih CD...Odlično!
Poslednja izmena:
gost 341997
Poznat
- Poruka
- 7.321
dobra noć u kafanče
ima li još budnih i zaludnih?
ima li još budnih i zaludnih?
Zazi.
Poznat
- Poruka
- 7.129
Nije zajedljivost nego izražavanje na preskok, pa ispalo nejasno.
Nisam mislio na prava brda, nego na ono njegoševsko brdo. Čovek je autoritet za brda, imajući u vidu poreklo. E, on reče "ko na brdu ak' imalo stoji više vidi neg' onaj pod brdom".
A što se tiče studenata u ravnici... Temišvar je, znamo, ravničarski grad koliko uopšte jedan grad može biti ravničarski.
E, tamo je pre nekih sedam-osam godina na medicinskom fakultetu predavao neki profesor Branea. I taj je imao običaj da privatno održava ... oralne ispite sa studentkinjama dok ga jedna nije uslikala mobilom pa se pojavio i na televiziji. I sad... studentkinja obavi posao, a profesor kaže da je zaradila osmicu. A ova pita zašto ne desetku. A profesor kaže da ne može da joj da deset jer i on ima svoj profesionalni integritet.
Prošle godine na tom fakultetu pao je i poslednji ispit, Anatomija, koji se godinama jedini nije mogao kupiti.
E, to ti je ta močvara, ta izlivena septička jama u kojoj većina studenata ne može da pliva, nego gacaju zavrnutih nogavica, trudeći se da ne ugaze previše.
Kakva predavanja, kakvo učenje kad ocene zavise od gotovine ili anatomskih karakteristika kandidata, a ne od sakupljenog znanja?!
Pojma nemam zašto si mi ovako odgovorio na moju primedbu koja je glasila "Gofna nikada nisu žrtve."
Zazi.
Poznat
- Poruka
- 7.129
Sada vidim da je u pitanju dubok nesporazum. Ja mislim da čovek može ostati čovek (i da obično ostane čovek) čak i kada ga nateraju da živi u septičkoj jami. Ti si izgleda sklon da poveruješ da je sav sadržaj takvog objekta isti. A nije.
Prilično je depresivno kada moram da objašnjavam svoje metafore za koje sam uobraženo mislio da su jasne i ubojite, al da pokušam.
Kada sam govorio o integraciji, onda sam imao na umu da uspešna društva uspešno koriste kvalitete svojih pojedinaca, čak i onda kada ti pojedinci imaju baš malo kvaliteta. E, ti njhovi malobrojni kvaliteti su neguju, a nedostaci ispravljaju i na kraju imaš čoveka sposobnog da deluje u civilizovanom društvu. Srbi, kada počnu da se bave politikom, pre imaju tendenciju da slede najveći izmet, pokušavajući da ga dostignu po veličini i smradu.
Borac za prava zivotinja
Legenda
- Poruka
- 51.037
Vidim da se ovde u nekom neobičnom kontekstu spominje „studiranje mejlom“.
Pa kad već spominjemo taj nesrećni mejl:
Kada odeš na sajt ovdašnjeg (dotičnog) faksa, postoji stavka „kontakt“, u kojoj lepo piše mejl, kao i informacija da se fakultetska služba obavezuje da će odgovoriti u roku od toliko i toliko sati. Piše i KO je osoba za kontakt, kao i broj telefona na koji se ista osoba može pozvati, i u kom periodu. Ta osoba, plaćena za taj posao, ne odgovara ni na mejl, niti na telefonske pozive. Da li je sad jasnije?
Poređenja radi, na stranom fakultetu koji sam spomenula, kada student pošalje mejl sa nekim pitanjem, dobije odgovor najčešće odmah, odnosno u roku od par sati. To je iskustvo mog sina. Tamo profesori i službenici ne gaje gadljiv stav prema načinima savremene komunikacije, niti imaju omalovažavajući odnos prema studentima.
Svesna sam da fakultetski službenici beogradskog univerziteta nisu motivisani kao, npr, prodavci u Top šopu, ali je veoma neprimereno ignorisati pitanja koja su studentima od važnosti. Jer, postoje studenti koji su fizički sprečeni da dolaze na faks i drežde satima ispred zaključanih vrata, čekajući da osoba zadužena za davanje informacija završi „pauzu“.
Primer broj 2:
Stariji sin je, pišući diplomski rad, bio u obavezi da se oko njega konsultuje sa svojim mentorom. Mentor takođe ima mejl (zvanično obznanjen na sajtu fakulteta), ali ga ne koristi. Zato je sin morao da ide na faks čak i da bi ugovorio termin susreta sa istim profesorom (što podrazumeva višesatno čekanje da „uhvati“ profu u hodniku), pa onda opet da bi se susreo sa njim, predao mu verziju rada, pa zatim da bi ugovorio ponovni sastanak na kojem bi mu profesor vratio rad sa eventualnim ispravkama, pa tako u beskraj ... Profesor, jednostavno, ne zna šta je pdf fajl, niti ga to interesuje. Ajd što ga ne interesuje, nego što ne smatra za shodno ni da javi ako se promeni dogovoreni termin sastanka. Ima studenata koji žive van Beograda, ili koji su bolesni, i nije im ni lako ni jeftino da putuju i zatim pola dana provedu čekajući da nahvataju profesora.
Postoje drastične razlike i u shvatanju odnosa profesor – student. Ovde je on na nivou koji se nikako ne može nazvati „kolegijalnim“, jer ne postoji uzajamno poštovanje, za šta su krivi i profesori i studenti.
Da dodam još i ovo: spremajući diplomski rad, sin je naleteo na pregršt plagiranih tekstova u preporučenoj literaturi koju su napisali profesori, što je – izvesno – stara boljka našeg univerzitetskog kadra, ali se o njoj nije mnogo pričalo.
A da: zaprepastih se, pre neki dan, nad podatkom da se na mom bivšem faksu nastavni program nije promenio tri decenije.
Možda ništa od ovog ne govori u prilog teoriji „gofana“, ali govori o stagnaciji znanja, i padu etičkih vrednosti. Ako etika ne funkcioniše u školstvu (zdravstvu, sudstvu), kakav je prosperitet države i, pre svega, mladog čoveka? Da bude deo čopora i tavori u bari, ili preskoči preko bare?
I zato mi je muka od palamuđenja o patriotizmu, kada svi vi vrlo dobro znate da nedovoljno dobro živite, da vam je muka od korupcije, crnih hronika, moralne i materijalne bede koja nas okružuje i nemoći da promenite stvari (koje ne zavise od vas, za koga god glasali na izborima), i da biste vrlo rado posedovali, npr, Audi umesto Zastave. Čak i ako niste materijalista, onda biste barem želeli da osećate unutrašnji mir. Da ne strepite od vesti, od novih zakona, od toga kako ćete preživeti od prvog do prvog. E, tog unutrašnjeg mira ovde nema. Ni budistima u Srbiji nije lako da postignu nirvanu.
Mi, koji smo imali prilike da odemo, opravdanje pronalazimo u izgovoru starih roditelja (o kojima treba brinuti), u nekadašnjim nadanjima u bolje sutra ... i za nas je kasno. Nismo razmišljali o najvažnijem: o budućnosti svoje dece. Ko hoće i može da ide, i treba da ide, kako za koju deceniju ne bismo imali još nezadovoljnih, neostvarenih i isfrustriranih ljudi.
Pa kad već spominjemo taj nesrećni mejl:
Kada odeš na sajt ovdašnjeg (dotičnog) faksa, postoji stavka „kontakt“, u kojoj lepo piše mejl, kao i informacija da se fakultetska služba obavezuje da će odgovoriti u roku od toliko i toliko sati. Piše i KO je osoba za kontakt, kao i broj telefona na koji se ista osoba može pozvati, i u kom periodu. Ta osoba, plaćena za taj posao, ne odgovara ni na mejl, niti na telefonske pozive. Da li je sad jasnije?
Poređenja radi, na stranom fakultetu koji sam spomenula, kada student pošalje mejl sa nekim pitanjem, dobije odgovor najčešće odmah, odnosno u roku od par sati. To je iskustvo mog sina. Tamo profesori i službenici ne gaje gadljiv stav prema načinima savremene komunikacije, niti imaju omalovažavajući odnos prema studentima.
Svesna sam da fakultetski službenici beogradskog univerziteta nisu motivisani kao, npr, prodavci u Top šopu, ali je veoma neprimereno ignorisati pitanja koja su studentima od važnosti. Jer, postoje studenti koji su fizički sprečeni da dolaze na faks i drežde satima ispred zaključanih vrata, čekajući da osoba zadužena za davanje informacija završi „pauzu“.
Primer broj 2:
Stariji sin je, pišući diplomski rad, bio u obavezi da se oko njega konsultuje sa svojim mentorom. Mentor takođe ima mejl (zvanično obznanjen na sajtu fakulteta), ali ga ne koristi. Zato je sin morao da ide na faks čak i da bi ugovorio termin susreta sa istim profesorom (što podrazumeva višesatno čekanje da „uhvati“ profu u hodniku), pa onda opet da bi se susreo sa njim, predao mu verziju rada, pa zatim da bi ugovorio ponovni sastanak na kojem bi mu profesor vratio rad sa eventualnim ispravkama, pa tako u beskraj ... Profesor, jednostavno, ne zna šta je pdf fajl, niti ga to interesuje. Ajd što ga ne interesuje, nego što ne smatra za shodno ni da javi ako se promeni dogovoreni termin sastanka. Ima studenata koji žive van Beograda, ili koji su bolesni, i nije im ni lako ni jeftino da putuju i zatim pola dana provedu čekajući da nahvataju profesora.
Postoje drastične razlike i u shvatanju odnosa profesor – student. Ovde je on na nivou koji se nikako ne može nazvati „kolegijalnim“, jer ne postoji uzajamno poštovanje, za šta su krivi i profesori i studenti.
Da dodam još i ovo: spremajući diplomski rad, sin je naleteo na pregršt plagiranih tekstova u preporučenoj literaturi koju su napisali profesori, što je – izvesno – stara boljka našeg univerzitetskog kadra, ali se o njoj nije mnogo pričalo.
A da: zaprepastih se, pre neki dan, nad podatkom da se na mom bivšem faksu nastavni program nije promenio tri decenije.
Možda ništa od ovog ne govori u prilog teoriji „gofana“, ali govori o stagnaciji znanja, i padu etičkih vrednosti. Ako etika ne funkcioniše u školstvu (zdravstvu, sudstvu), kakav je prosperitet države i, pre svega, mladog čoveka? Da bude deo čopora i tavori u bari, ili preskoči preko bare?
I zato mi je muka od palamuđenja o patriotizmu, kada svi vi vrlo dobro znate da nedovoljno dobro živite, da vam je muka od korupcije, crnih hronika, moralne i materijalne bede koja nas okružuje i nemoći da promenite stvari (koje ne zavise od vas, za koga god glasali na izborima), i da biste vrlo rado posedovali, npr, Audi umesto Zastave. Čak i ako niste materijalista, onda biste barem želeli da osećate unutrašnji mir. Da ne strepite od vesti, od novih zakona, od toga kako ćete preživeti od prvog do prvog. E, tog unutrašnjeg mira ovde nema. Ni budistima u Srbiji nije lako da postignu nirvanu.
Mi, koji smo imali prilike da odemo, opravdanje pronalazimo u izgovoru starih roditelja (o kojima treba brinuti), u nekadašnjim nadanjima u bolje sutra ... i za nas je kasno. Nismo razmišljali o najvažnijem: o budućnosti svoje dece. Ko hoće i može da ide, i treba da ide, kako za koju deceniju ne bismo imali još nezadovoljnih, neostvarenih i isfrustriranih ljudi.
- stanje
