И превише је овде глупирања и исмевања теме, тако да мој предлог је да, када је реч о нашем грбу, мало уозбиљимо тему (јер се ипак ради о нечему озбиљном, а не о некаквој “јбт”-“wtf” спрдњи некадашњих владара и наших предака) и приступимо мало научније и логички.
Прво, да се ради о словима, не би се никад назвала оцила или огњила, пре би се десило обрнуто (оно што се и сада дешава) да у огњилима (или било ком другом симболу) људи виде слова на која им заличи, па се код нас, људима чини да виде четири азбучна слова "С", а у Грчкој, да виде четири слова "вита".
Друго, чак и у преживелим материјалним "доказима" о крсту са четири "вите" има мноштво оних који или чак очигледно садрже крст са четири огњила, а не четири "вите" или, пак, изгледају тако да се не може са сигурношћу тврдити да се ради о "витама".
А шта је огњило? Огњило је древна метална (кажем древна, јер имајте на уму да се метал на овим просторима, топи и обрађује још у доба Винчанске културе) направа за паљење ватре, идеалног облика који омогућава, с једне стране да лепо легне у руку, с друге, да што већом (равном или што равнијом) површином оствари контакт са кременом о који се креше, чиме настаје варница (која даље, пали који год сув и запаљив материјал којим “хватамо” варницу). Такође, и оно испупчење на средини је имало улогу – вероватно као задебљање које треба да ојача ту средину “ударног” дела која најчешће прва удара у кремен, како огњило не би пукло. Дакле, упаљач оног вемена. Оно што следи, је да ће таква направа временом нужно, у симболизму, постати симбол за ватру, огањ, огњиште, па и само Сунце, као вечну ватру са неба која нам омогућава постојање, али и од неолита и саму пољопривреду, која нас храни, те опет, омогућава наше постојање. Стога, овај симбол који имамо и данас на нашем грбу (крст са четири огњила) може имати бар једно од два значења, а можда и оба у исто време (а можда и још неко треће, за сад недокучиво значење).
Могућност бр. 1: Пошто огњило, симболише ватру, као такво, огњило је могло постати симбол и за само Сунце. Ако је тако, шта би онда представљао наш грб? Један једнакокраки крст (дакле не наш српско-хришћанско-православни ком је доњи крак увек дужи, јер на таквом крсту је Христос разапет) са по једним огњилом између сваког пара кракова (данашњи званични грб, додуше, јесте са крстом ком је доњи крак дужи, али то је или последица кориговања истог како би се приближио хришћанском крсту, јер смо сад хришћани или/и тога да је приказан на таквом облику штита да другачије и није могао да испадне). Дакле оно што видимо није крст већ две унакрсне линије које деле простор на четири квадранта, са по једним огњилом (симболом Сунца) у сваком квадранту. А шта је то што повезује Сунце и број четири? Па четири стања или фазе Земље у односу на Сунце, кроз једну годину. Четири годишња доба. Постојање четири годишња доба у климатском подручју у ком се налазимо и предвидивост њихових смењивања су круцијалне за опстанак пољопривреде какву познајемо, а која је за наш народ главни начин снабдевања храном (дакле и начин живота) кроз целу нашу историју. Чак и званичну, односно службену. Па ако је то наш начин живота, ако је то оно што нас одређује, ако је то оно што смо славили и чему смо се клањали, до преласка у хришћанство, а било нам толико важно да смо и само хришћанство прихватили само у овом облику који и данас имамо, а то је хришћанство испреплетено готово искључиво предхришћанским обичајима, који имају смисла само, за онакав земљораднички начин живота који се и до данас одржао (пољопривреда је и данас наш главни ослонац), онда није ништа чудно да управо то буде симбол употребљен за грб нашег народа, односно наше државе, који и сам по себи и изгледа као стилизована представа самог Сунца. Осим наведеног, изглед грба се поклапа и са још нечим. Са земаљским и сунчевим циклусима приказаним заједно. Ово се може приказати и са два укрштена крста где би један био ротиран за 45 степени у односу на други, чиме би, тако, један крст делио просторе између кракова другог, на пола. Зашто крст? Па зато што се, ако замислимо годину као круг, а тачком означимо сваки сунчев или земаљски циклус, увиђамо да су ти циклуси на кругу један наспрам другог, те њиховим повезивањем равним линијама добијамо крст. Када кажем сунчеви циклуси, мислим на летњу дугодневницу (21. јун)*, зимску краткодневницу (21. децембар)* и две равнодневнице (пролећну (21. март)* и јесењу (21. септембар)*). Земаљски циклуси су природно стање ствари на Земљи које касни за Соларним у смислу стварних промена у клими и вегетацији, па су у том смислу кључни почетак маја, почетак августа, почетак новембра и почетак фебруара (који се мање или више, поклапају са Ђурђевданом, Илинданом, Митровданом и Савинданом), а који су заправо средина периода између поменутих сунчевих циклуса. У овом смислу, на самом грбу, крст би представљао земаљске циклусе, а огњила као симболи Сунца, сунчеве циклусе. Такође, све што сам навео, се лепо слаже и са оријентацијом огњила каква јесте на грбу (страном која производи варницу, релативно или у разним случајевима (верзијама грба) директно ка центру “крста”, што би био положај Земље), јер само таквом оријентацијом се може представити она страна Сунца која “баца” своје зраке ка нама на Земљи. Обрнуто окренута огњгила би приказивала супротну страну Сунца која је окренута од нас на Земљи, што једноставно не би имало никаквог значаја. Треба споменути да су пронађени и можда старији (или пак упрошћенији) симболи где нису огњила око “крста” већ тачке или кругови (а и тачка и круг су начини да се представи Сунце у симболици разних древних, а и садашњих, народа), па нам то чак може и дати потврду да овај симбол који је на нашем грбу, заиста представља оно о чему сам овде писао.
Могућност бр. 2: Рекли смо да огњило симболише ватру/огањ. Самим тим огњило може симболисати, још једну, и те како важну ставку у нас Срба. Једну чак и јединствену ставку у начину живота Срба, па самим тим и једну од главних (ако не и главну) одредницу нашег идентитета. То је Крсна Слава. Како сад то и какве то везе има са огњилом или нашим грбом уопште? Ево, како. Као што сте, можда, чули или читали о томе, Крсна Слава нам није дошла уз примање хришћанства иако се од тад до данас везује за исто. Крсна Слава или једноставно Слава је народни обичај у Срба, који је постојао много пре доласка Христа и тиче се поштовања култа предака, односно, слављење митског претка/оснивача/заштитника породице или рода који га на тај начин поштује и слави. Слави га у својој кући, над сопственим кућним “олтаром”, централним местом у свакој српској кући (што вуче корене из још дубље праисторије) и најсветијим појмом за сваког Србина – Огњиштем. А да је управо Огњиште везано за Крсну Славу, говоре нам и обичаји: Слава се слави у свом дому (дакле, тамо где ти је и Огњиште) и велики је број људи који чак ни данас неће славити сопствену Славу док год је нпр. подстанар негде (дакле у привременом смештају); када човек трајно промени станиште и пређе да живи на туђем Огњишту у сасвим другој породици у сасвим другом селу или чак региону, он неретко ни не пренесе Славу коју је до тад славио, већ прелази на Славу која је на том Огњишту слављена или, пак наставља да обележава стару Славу али обавезно и преузма Славу новог Огњишта, па тако има “две Славе” (бројни примери широм Балкана мећу Србима); такође, као потврду свега реченог, имамо и пример где је народ принудно расељен са својих Огњишта, на “ничију” земљу (приликом градње хидроелектране на Дунаву нпр.), па је демонстративно престао да слави икакву Славу јер су њихова Огњишта потопљена (ово осликава и бунтовност код нас) и јер у таквом случају митски предак/заштитник породице и Огњишта постаје управо тај који је дошао на ту ничију земљу и успоставио ново Огњиште, али се онда јавља проблем везан за то што смо примили хришћанство, јер, ког сад свеца поистоветити са тренутно живим човеком који успоставља ново Огњиште? Данас имамо икону свеца заштитника породице, окачену на зиду и запаљено кандило испод. Некада, то би била фигурица која је представљала претка, постављена изнад Огњишта. Како фигуре није свакоме једноставно израдити, фигура је упрошћена у стилизовану представу претка. Представу човека који стоји раширених руку (симболика заштитног загрљаја и окупа породице у загрљају). А како то једноставно представити? Па обликом крста, за који су довољне и две гранчице да би се начинио, те га је могао апсолутно свако и начинити (за разлику од камених или керамичких фигурина). Дакле, имамо Огњиште као главну и неизбежну одлику сваке куће и представу митског претка изнад, а све то у сврху слављења родоначелника породице, као уникатну одлику Срба. А како се у симболици може представити нешто изнад нечега? Између осталог један од начина је представити га (као кад се посматра одозго) тако да оно што је изнад, стоји напред, а оно што је испод, стоји иза. Ако имамо на уму да је симбол за ватру Огњишта огњило, а симбол митског претка заштитника крст, а да се све то представља на дводимензионалној подлози, онда је след поступака који ће довести до изгледа грба нашег народа потпуно јасан и логичан. Пошто једно огњило иза крста (дакле пресечено крстом) не би, да тако кажем, личило ни на шта и не би довољно добро пренело поруку, постављен је крст у чијим квадрантима стоји по једно огњило, па добијамо слику крста са четири огњила. И оваква логика, могла би објаснити и оријентацију тих огњила, јер да је она “ударна” страна истих, која ствара варницу, окренута ка споља, онда она не би заједно чинила једно исто Огњиште већ четири различита, па цела слика не би имала смисла, а приде, добили смо и слику која и изгледом подсећа на изглед крста над ватром Огњишта, посматрано одозго.
И једна и друга могућност имају довољно смисла, логике и аргумената, да буду разлог изгледа нашег грба и и једна и друга засебно, могу бити објашњење, али, такође, могу то бити и обе заједно, што самом грбу даје већи и дубљи смисао и још више продубљује животну филозофију његових твораца – Срба. Поред овакве две могућности, службене теорије о “Византији” (како је погрешно зову) и бетама/витама и словима “С” изгледају крајње смешно, лаички и недостојно било ког народа, али и саме науке.
Ако имамо на уму све оно што сам навео о значењу крста са четири огњила, онда су верзије које су се појављивале у симболици владара (а не грчког народа или државе уопште) Источног Римског царства (погрешно називаног Византија), морале заправо бити њихова верзија нашег симбола - дакле преузете од нас, па је временом, због сличности представа огњила (на начин на који су представљана код њих), са грчким словом бета/вита, неко у неком тренутку "извалио" да су то скраћенице за мото о василевсу (као и код нас због сличности представа огњила са азбучним словом "С" и скраћеницама о нашој крилатици о слози). У прилог томе, да се ипак ради о огњилима, иду разне представе наводних "вита" (бета, ми кажемо, Грци немају глас "Б" и они за "бету" кажу нешто што је најсличније речи "вита"), на којима се јасније види да (као што сам рекао на почетку) су у питању огњила, а не "вите" или се пак не може са сигурношћу тврдити да су "вите", а не огњила. Као очигледне примере, навешћу грб Вилијама деветог маркиза Монферата (а који је и припадник лозе Палеолога) и грб куће Гонзага (чији су припадници такође водили порекло од Палеолога) владара Војводства Мантове. На оба грба у доњем десном углу се види грб Палеолога и на једном и на другом су очигледно представљена баш огњила и очигледно не "вите" (чак више личе на азбучно "С") - окачићу их у одговору на свој коментар, пошто, тренутно, ми форум дозвољава само две да окачим у једној објави. А постоје и разне друге, мање или више сличне, представе на разним новчићима, сликама и сл., а имате и представе крста са четири сунца, звезде, крина (ђурђевка?) итд. А зашто би били преузети наши симболи од стране владара Источног Римског царства, могло би се можда разумети, када би се мало зачепркало по пореклу тих владара и оснивачима њихових династија и по мушкој и по женској линији, које на крају, ипак воде до припадника словенског, да не кажем српског становништва, што са данашњих словенских територија, што са територија данашње Грчке (па и Турске), а које су биле насељене већинским словенским (српским) становништвом...
*наведени датуми нису фиксни - сваке године долази до одступања од који сат или дан мање или више
Ево и два преживела бургундска штита из 15. века на којима су нацртани и пламенови или искре, па ви процените да ли се ради о словима, крунама или огњилима:
