Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
Сада ћемо анализирати могућност да су комунисти јануара 1945. заиста успоставили везу са Дражом. Комунисти тврде да је Дража намеравао да ие у емиграцију, за шта не постоји ни један једини доказ, већ напротив супртно. Наш циљ је борба до краја а не бекство, су биле речи које је стално понављао. 10)
Према фљетону, прва депеша је послата 8.1.1945. када је радио станица прорадила, са вешћу о Раковићевој погибији. После паузе од 11 дана послата је још једна, следи још једна 21. , па 26. па 3 недатиране(мрзи ме да куцам, видите поликитин фељтон.). Да ли је цитиране депеше Озна заиста послала Дражи? Пре одговора, потребно је објаснити још један детаљ из четничког система везе. Сваку послату депешу центар везе јединице заводио је у књигу послатих депеша наводећи датум, редни број депеше и шифру пошиљаоца. По истом принципу центар везе примаоца је заводио у књигу примљених депеша, па се депеша заводила на 2 места, тј. Дражина и Ћосићева преписка је у књигама примљених и послатих депеша Врховне команде и 2. равногорског корпуса. Није познато где се налазе књиге послатих и примљених депеша 2. равногорског корпуса, изгледа да центар везе истог није стигао да их прави већ су остајале на цедуљицама, па се поуздано може рећи да су комунисти дошли до свега једне депеше коју је Дража послао радио станици 2. равногорског корпуса и једне коју је исти послао Дражи. Оне су им биле основ, али су и ту начинили низ грешака. Прва грешка је што исте нису имале датум, па су комунисти тврдили да су Дражу о Раковићевој смрти обавестили 8.1.1945. Али у књизи примљених депеша Врховне команде видимо даје Ћосић о томе Дражу обавестио 31.12.1944.:,,Раковић погинуо, ми смо се једва спасли. У тешкој смо ситуацији. Идемо према Буковику-Остри где ћемо се вероватно повезати са нашим. Шта да радимо-не знамо.'' 12) У 12. наставку фељтона наводи се депеша за коју се каже да је једна одпрвих коју је Дража послао Озни, после 8.1.1945. :,,Герила у Србији мора се појачати до највећег степена...Нама у Србији није главно сада борба него стварање гериле...Случај у Грчкој је најбољи доказ шта Енглези мисле...Еро је постао мајор. Ја му честитам. Чича.'' Међутим, према
књизи послатих депеша Врховне команде она је послата 23.12.1944. и није била упућена Ћосићу већ Раковићу који је тада још био жив. 13) Наиме, она је одговор Раковићу и др Ђури Ђуровићу(он је потписао прва 2 дела депеше, јер се свака депеша дужа од 100 речи слала у деловима, а Раковић друга 2) на његову депешу да се успостави веза са Енглезима. Дражина депеша се разликује у неким детаљима од оне у Политици због разлике у шифровању. У књизи послатих депеша Врховне ком. пише ,,герилу ћемо појачати'' а Раковићев везиста је дешифровао ,,мора се појачати'', у књизи послатих депеша Раковићево име је без шифре, а Раковићев везиста је на овом месту оставио још једну од Раковићевих шифри ,,Еро.'' 14) Зато је комунистима промакла још једна грешка: у депеши од 8.1. се говори о Раковићевој погибији, а у другој која је према њима касније послата он је још жив. У изводу из књиге примљених депеша Врховне команде нема ниједне од депеша које је Озна наводно послала Дражи. 16) Значи све су измишљене. У ово доба Дража је слао и примао по више десетина информација сваког дана. Главни извор информација му није био Ћосић, већ потпуковник Михајловић, ком. БГ организације, плус курири. 16)
(Мрзи ме даље да куцам праву Дражину преписку са Ћосићем, зато ћу закључити да Озна није упала у Дражин систем везе, па прелазим на следеће).
Почетак другог чина типичан је за ком. пропаганду: четнички илегалац се спетљао са проститутком и стрпао јој у ташну поверљиву депешу. Када је био приведен био је искрен у свему, једино није хтео да каже име ком. илегалаца. Зашто им ништа није рекао(ако је то истина)? Зато што је БГ организација уништена априла 1945. после погибије потпуковника Михајловића. Деловало је само неколико омладинских организација којемеђутим нису имале никакву везу са теренским четницима јер нико није имао радио станицу. 43) И извештај 4. дивизије каже да теренски четници нису располагали системима везе. 44)
Убацивање инспектора Озне је било исувише глатко. Колико је то било тешко показује писмо поручника Мишића поручнику Бошковићу: ,,Изгледа да су те опасно јурили чим је овако тешко са тобом везу ухватити.''45)
Крупније материјалне грешке у верзији заробљавања Калабића су следеће.
Калабић је према фељтону одведен у БГ 30.11.1945. Међутим према извештају 11.бригаде 4. дивизије Калабић је виђен са 2 пратиоца 11.12.1945. у ваљевским селима Јасенице и Грабовица. 48). Његова супруга Борка је сведочила да је последњу поруку од њега примила 22.12.1945. Ухапшена је истог дана. 49) Степановић и Бановић кажу да је сцени одласка присуствовао и потпоручник Котарац, који је међутим тада био у земуници у селу Златарић где је боловао од туберкулозе, док га комунисти крајем децембра нису ликвидирали. 50) Други официр који је по њима присуствовао је Живорад Мишић, као и Мирослав Тимотијевић Јапан. У серији Последњи чин уместо Мишића је четник Луне, што је заправо био надимак потпоручника Аксентија Јеринића, погинулог од Немаца у Страгарима 23.8.1943.(Сад не знам, можда су комунисти имали моћ дизања из мртвих, ко зна...). Што се тиче Мишића и Јапана, онису почетком новембра 1945. кренули ка Босни да ухвате везу са Дражом, у чему нису успели. У заседи Озне почетком децембра 1945. код села Грабовице Јапан је рањен па су се склонили код Мишићеве тетке Јелене Ћорић. 51). Ухапшени су 19.12.1945. о чему пише и комуниста Борислав Вујић у листу напред: ,,Што се у неким листовима и књигама приказује да су Мишић и Тимотијевић ухваћени на преваруу неком селу у околини Ваљева једноставно није истина. Цело Ваљево зна да су ухваћени 19.12.1945.'' Тако је једна од кључних лажи откривена и изнутра. 54)
Уосталом, поставља се питање како тода Калабић иде са све брадом, шубаром и кокардом у БГ, још са џипом, и да их нико не контролише. Исто и за четнике Милића Бошковића и за Јапана. Тада су возила за разлику од комунистичких патрола била реткост. Само уваљевскомкрајуделовале су извиђачке чете 11. бригаде 4.дивизије, вод Артиљеријске бригаде, подофицирски курс, КНОЈ, Народна милиција и Озна за Ваљево. Заправо све те јединице су наставиле да гоне Бошковићеве четнике ,,одведене'' у БГ, што потврђују документи. дивизије који кажу да је Бошковићева група била у околини Ваљева до краја децембра до када су документи доступни. 56) Калабићев ,,пратилац'' Черчил је пола године после ,,хватања'' дошао у своје родне Стапаре да се поздрави са фамилијом пре одласка у емиграцију. 57)
На почетку последње верзије, комунисти су могли лако да отклоне сумње у своју верзију копијом писма које је наводно Калабић послао Дражи, што нису учинили. Они ни то, а нису ни објаснили како се Калабић одједном од човека који је безброј пута гледао смрти у очи претворио у кукавицу и издајника. Са ступањем породице Гајић наступа још једна грешка, јерсе Будимиров отац није звао Петар већ Милан(Петар му је био брат од стрица). Уз то Гајићи нису ни могли да знају ко је Калабић јер он никада у рату(а ни у свом животу, или бар не постоје докази да јесте) био у Вишеграду ни његовој околини. Заправо тих дана када су комунисти хапсили Дражу, Гајићева сестра Смиља је сведочила само да је тих дана долазила група ,,четника''предвођена једним који се представљао као Калабић, а кога они нису могли да препознају јер нису знали ко је, јер га никада нису видели, што значи да је било ко могао да се представи као Калабић. 59)
Није ни објашњено зашто су Дража и Васиљевић прво без разлогасастану са Калабићем, а нереалан је и обрт, писмо које није хтео ни да погледа Дража одједном узима и доноси одлуку о хитном састанку са Калабићем. И плус да додам: Да претпоставимо да је Дража видео како Калабић уређује колону(иза сваког четника непознати четник, и плус да је његов верни бодигард Ковач на зачељу), знао би да је у питању издаја. Поготово ако би Калабић дошао без иједног познатог лица. То све сугерише само једно: када су ухватили правог Дражу помоћу енглеске обавештајне службе, комунисти су извели представу са лажним Калабићем, јер у сведочењу Смиље Гајић не постоји оно што комунисти тврде: да су код Гајића први пут дошли већ јануара 1946.
Самарџић користи следеће изворе.
3. Зборник, том 14, књига 1, 200.
4. Писмена изјава Миодрага Тасића Самарџићу.
5, 6, 7, 8 ВА, ЧА, К-278, рег. бр. 18/1
9. Изјава АлександраСимића, фотографа 2. равногорског корпуса Самарџићу.
10. Зборник, том 14. књига 4, 385.
12. Зборник, том 14, књига 4, 718.
13. ВА, ЧА, К-297,рег.бр. 22/1
14. Зборник докумената, том 14, књига 4, 690-1, такође ВА, ЧА, К-276, рег.бр, 16/1
43. Изјава др Павла Милошевића, БГ илегалца, Самарџићу.
44., 45., 48. Бојан Димитријевић, Ваљевски Равногорци, 294, 290, 295
49. Погледи, 1.11.1990. интервју Борке Калабић.
50. Изјава Владана Радосављевића Самарџићу.
51. Изјава Калабићеве ћерке Мирјане Самарџићу
54. Напред, децембрар 1981.
56. Бојан Димитријевић, Ваљевски Равногорци, 298.
57. Изјава Черчиловог рођака Славка Милосављевића Самарџићу.
58. Изјава Радоја Тасића Самарџићу.
59. Писмо Драгомира Бошковића, секретара Равногорског покрета Самарџићу
Према фљетону, прва депеша је послата 8.1.1945. када је радио станица прорадила, са вешћу о Раковићевој погибији. После паузе од 11 дана послата је још једна, следи још једна 21. , па 26. па 3 недатиране(мрзи ме да куцам, видите поликитин фељтон.). Да ли је цитиране депеше Озна заиста послала Дражи? Пре одговора, потребно је објаснити још један детаљ из четничког система везе. Сваку послату депешу центар везе јединице заводио је у књигу послатих депеша наводећи датум, редни број депеше и шифру пошиљаоца. По истом принципу центар везе примаоца је заводио у књигу примљених депеша, па се депеша заводила на 2 места, тј. Дражина и Ћосићева преписка је у књигама примљених и послатих депеша Врховне команде и 2. равногорског корпуса. Није познато где се налазе књиге послатих и примљених депеша 2. равногорског корпуса, изгледа да центар везе истог није стигао да их прави већ су остајале на цедуљицама, па се поуздано може рећи да су комунисти дошли до свега једне депеше коју је Дража послао радио станици 2. равногорског корпуса и једне коју је исти послао Дражи. Оне су им биле основ, али су и ту начинили низ грешака. Прва грешка је што исте нису имале датум, па су комунисти тврдили да су Дражу о Раковићевој смрти обавестили 8.1.1945. Али у књизи примљених депеша Врховне команде видимо даје Ћосић о томе Дражу обавестио 31.12.1944.:,,Раковић погинуо, ми смо се једва спасли. У тешкој смо ситуацији. Идемо према Буковику-Остри где ћемо се вероватно повезати са нашим. Шта да радимо-не знамо.'' 12) У 12. наставку фељтона наводи се депеша за коју се каже да је једна одпрвих коју је Дража послао Озни, после 8.1.1945. :,,Герила у Србији мора се појачати до највећег степена...Нама у Србији није главно сада борба него стварање гериле...Случај у Грчкој је најбољи доказ шта Енглези мисле...Еро је постао мајор. Ја му честитам. Чича.'' Међутим, према
књизи послатих депеша Врховне команде она је послата 23.12.1944. и није била упућена Ћосићу већ Раковићу који је тада још био жив. 13) Наиме, она је одговор Раковићу и др Ђури Ђуровићу(он је потписао прва 2 дела депеше, јер се свака депеша дужа од 100 речи слала у деловима, а Раковић друга 2) на његову депешу да се успостави веза са Енглезима. Дражина депеша се разликује у неким детаљима од оне у Политици због разлике у шифровању. У књизи послатих депеша Врховне ком. пише ,,герилу ћемо појачати'' а Раковићев везиста је дешифровао ,,мора се појачати'', у књизи послатих депеша Раковићево име је без шифре, а Раковићев везиста је на овом месту оставио још једну од Раковићевих шифри ,,Еро.'' 14) Зато је комунистима промакла још једна грешка: у депеши од 8.1. се говори о Раковићевој погибији, а у другој која је према њима касније послата он је још жив. У изводу из књиге примљених депеша Врховне команде нема ниједне од депеша које је Озна наводно послала Дражи. 16) Значи све су измишљене. У ово доба Дража је слао и примао по више десетина информација сваког дана. Главни извор информација му није био Ћосић, већ потпуковник Михајловић, ком. БГ организације, плус курири. 16)
(Мрзи ме даље да куцам праву Дражину преписку са Ћосићем, зато ћу закључити да Озна није упала у Дражин систем везе, па прелазим на следеће).
Почетак другог чина типичан је за ком. пропаганду: четнички илегалац се спетљао са проститутком и стрпао јој у ташну поверљиву депешу. Када је био приведен био је искрен у свему, једино није хтео да каже име ком. илегалаца. Зашто им ништа није рекао(ако је то истина)? Зато што је БГ организација уништена априла 1945. после погибије потпуковника Михајловића. Деловало је само неколико омладинских организација којемеђутим нису имале никакву везу са теренским четницима јер нико није имао радио станицу. 43) И извештај 4. дивизије каже да теренски четници нису располагали системима везе. 44)
Убацивање инспектора Озне је било исувише глатко. Колико је то било тешко показује писмо поручника Мишића поручнику Бошковићу: ,,Изгледа да су те опасно јурили чим је овако тешко са тобом везу ухватити.''45)
Крупније материјалне грешке у верзији заробљавања Калабића су следеће.
Калабић је према фељтону одведен у БГ 30.11.1945. Међутим према извештају 11.бригаде 4. дивизије Калабић је виђен са 2 пратиоца 11.12.1945. у ваљевским селима Јасенице и Грабовица. 48). Његова супруга Борка је сведочила да је последњу поруку од њега примила 22.12.1945. Ухапшена је истог дана. 49) Степановић и Бановић кажу да је сцени одласка присуствовао и потпоручник Котарац, који је међутим тада био у земуници у селу Златарић где је боловао од туберкулозе, док га комунисти крајем децембра нису ликвидирали. 50) Други официр који је по њима присуствовао је Живорад Мишић, као и Мирослав Тимотијевић Јапан. У серији Последњи чин уместо Мишића је четник Луне, што је заправо био надимак потпоручника Аксентија Јеринића, погинулог од Немаца у Страгарима 23.8.1943.(Сад не знам, можда су комунисти имали моћ дизања из мртвих, ко зна...). Што се тиче Мишића и Јапана, онису почетком новембра 1945. кренули ка Босни да ухвате везу са Дражом, у чему нису успели. У заседи Озне почетком децембра 1945. код села Грабовице Јапан је рањен па су се склонили код Мишићеве тетке Јелене Ћорић. 51). Ухапшени су 19.12.1945. о чему пише и комуниста Борислав Вујић у листу напред: ,,Што се у неким листовима и књигама приказује да су Мишић и Тимотијевић ухваћени на преваруу неком селу у околини Ваљева једноставно није истина. Цело Ваљево зна да су ухваћени 19.12.1945.'' Тако је једна од кључних лажи откривена и изнутра. 54)
Уосталом, поставља се питање како тода Калабић иде са све брадом, шубаром и кокардом у БГ, још са џипом, и да их нико не контролише. Исто и за четнике Милића Бошковића и за Јапана. Тада су возила за разлику од комунистичких патрола била реткост. Само уваљевскомкрајуделовале су извиђачке чете 11. бригаде 4.дивизије, вод Артиљеријске бригаде, подофицирски курс, КНОЈ, Народна милиција и Озна за Ваљево. Заправо све те јединице су наставиле да гоне Бошковићеве четнике ,,одведене'' у БГ, што потврђују документи. дивизије који кажу да је Бошковићева група била у околини Ваљева до краја децембра до када су документи доступни. 56) Калабићев ,,пратилац'' Черчил је пола године после ,,хватања'' дошао у своје родне Стапаре да се поздрави са фамилијом пре одласка у емиграцију. 57)
На почетку последње верзије, комунисти су могли лако да отклоне сумње у своју верзију копијом писма које је наводно Калабић послао Дражи, што нису учинили. Они ни то, а нису ни објаснили како се Калабић одједном од човека који је безброј пута гледао смрти у очи претворио у кукавицу и издајника. Са ступањем породице Гајић наступа још једна грешка, јерсе Будимиров отац није звао Петар већ Милан(Петар му је био брат од стрица). Уз то Гајићи нису ни могли да знају ко је Калабић јер он никада у рату(а ни у свом животу, или бар не постоје докази да јесте) био у Вишеграду ни његовој околини. Заправо тих дана када су комунисти хапсили Дражу, Гајићева сестра Смиља је сведочила само да је тих дана долазила група ,,четника''предвођена једним који се представљао као Калабић, а кога они нису могли да препознају јер нису знали ко је, јер га никада нису видели, што значи да је било ко могао да се представи као Калабић. 59)
Није ни објашњено зашто су Дража и Васиљевић прво без разлогасастану са Калабићем, а нереалан је и обрт, писмо које није хтео ни да погледа Дража одједном узима и доноси одлуку о хитном састанку са Калабићем. И плус да додам: Да претпоставимо да је Дража видео како Калабић уређује колону(иза сваког четника непознати четник, и плус да је његов верни бодигард Ковач на зачељу), знао би да је у питању издаја. Поготово ако би Калабић дошао без иједног познатог лица. То све сугерише само једно: када су ухватили правог Дражу помоћу енглеске обавештајне службе, комунисти су извели представу са лажним Калабићем, јер у сведочењу Смиље Гајић не постоји оно што комунисти тврде: да су код Гајића први пут дошли већ јануара 1946.
Самарџић користи следеће изворе.
3. Зборник, том 14, књига 1, 200.
4. Писмена изјава Миодрага Тасића Самарџићу.
5, 6, 7, 8 ВА, ЧА, К-278, рег. бр. 18/1
9. Изјава АлександраСимића, фотографа 2. равногорског корпуса Самарџићу.
10. Зборник, том 14. књига 4, 385.
12. Зборник, том 14, књига 4, 718.
13. ВА, ЧА, К-297,рег.бр. 22/1
14. Зборник докумената, том 14, књига 4, 690-1, такође ВА, ЧА, К-276, рег.бр, 16/1
43. Изјава др Павла Милошевића, БГ илегалца, Самарџићу.
44., 45., 48. Бојан Димитријевић, Ваљевски Равногорци, 294, 290, 295
49. Погледи, 1.11.1990. интервју Борке Калабић.
50. Изјава Владана Радосављевића Самарџићу.
51. Изјава Калабићеве ћерке Мирјане Самарџићу
54. Напред, децембрар 1981.
56. Бојан Димитријевић, Ваљевски Равногорци, 298.
57. Изјава Черчиловог рођака Славка Милосављевића Самарџићу.
58. Изјава Радоја Тасића Самарџићу.
59. Писмо Драгомира Бошковића, секретара Равногорског покрета Самарџићу
.