Kome su države dužne?

[uzrok]

Uglavnom, ova moja priča rasvetljava 2 velike nepoznanice.

• "Kako je moguće da Amerika preživljava javni dug 32T!!" -"Pa moguće je jer je 32T samo broj dolara koji postoji u svetu, šta fali."
• "Kako je moguće da svih 200 zemalja ima dug?? Kome duguju, Rokfeleru i lizardima garant." -"Ne, to je zbir svih naših računa, na primer mojih 20 evra u džepu ulazi u to."

 

[edi54]

Nego šta je

raspravljas o Americi a pojma nemas sta je FED. Neko bi ti cak rekao privatna banka ej. A nijesi cuo onu- don’t fight a FED a.
evo tebi lijepo sajt fed pa citaj sta je
no tebi je to zalud ni kad procitas. Kao def javnog duga sa investopedije ili tresury department
https://www.stlouisfed.org/en/in-pl... Federal Reserve Banks are,The answer is both.

 

[edi54]

Uglavnom, ova moja priča rasvetljava 2 velike nepoznanice.

• "Kako je moguće da Amerika preživljava javni dug 32T!!" -"Pa moguće je jer je 32T samo broj dolara koji postoji u svetu, šta fali."
• "Kako je moguće da svih 200 zemalja ima dug?? Kome duguju, Rokfeleru i lizardima garant." -"Ne, to je zbir svih naših računa, na primer mojih 20 evra u džepu ulazi u to."

A sad je 32 t u svijetu. Nije nego 83
Evo i kolicine novca u americi koja se razlikuje od velicine javnog duga

https://tradingeconomics.com/united-states/money-supply-m0​

Lijepo pise

Money Supply M0 in the United States increased to 5592600 USD Million in April from 5571000 USD Million in March of 2023.​

javi dug amerike je 30 triliona

https://www.statista.com/statistics/273294/public-debt-of-the-united-states-by-month/#:~:text=U.S. publicly held debt 2013-2023, by month&text=In May 2023, the public,around 30.49 trillion U.S. dollars.
In May 2023, the public debt of the United States was around 31.46 trillion U.S. dollars, around one trillion more than a year earlier, when it was around 30.49 trillion U.S. dollars.

 

[uzrok]

A sad je 32 t u svijetu. Nije nego 83 t

Imaš 10 triliona evra, 30 triliona dolara, i svi ostali još 40 i ajde kućama

 

[uzrok]

raspravljas o Americi a pojma nemas sta je FED. Neko bi ti cak rekao privatna banka ej. A nijesi cuo onu- don’t fight a FED a.
evo tebi lijepo sajt fed pa citaj sta je
no tebi je to zalud ni kad procitas. Kao def javnog duga sa investopedije ili tresury department
https://www.stlouisfed.org/en/in-plain-english/who-owns-the-federal-reserve-banks#:~:text=The Federal Reserve Banks are,The answer is both.

Da ali priča da je Fed "privatna banka" je pogrešna teorija zavere

 

[edi54]

Imaš 10 triliona evra, 30 triliona dolara, i svi ostali još 40 i ajde kućama

Hajde ti malko dohvatis knjigu pa obnovis finansije.ali izgleda si ih pokupio iz novina. Evo ti podatk gore navedene.pa negiraj I dalje

 

[edi54]

Da ali priča da je Fed "privatna banka" je pogrešna teorija zavere

Pogledaj ko je vlasnik FED pa onda pricaj zavjera. I privatna je I javna. Shvati amerika je slozena drzava

 

[uzrok]

Hajde ti malko dohvatis knjigu pa obnovis finansije.ali izgleda si ih pokupio iz novina. Evo ti podatk gore navedene.pa negiraj I dalje

Taj broj 83 T je prevelik da bi opisivao broj dolara u cirkulaciji

Može se odnositi na ukupnu vrednost svih fiat valuta sveta

ili eventualno "unfunded liabilities" ali to nisu "te pare" nego samo računica koliko koji penzos ima pravo

 

[Alter_Ego_]

Ali kome su sve države dužne?

Онима од којих су новац позајмили.

Прво уђеш у траг томе од кога су позајмили новац, па онда нећеш имати потреба за овим питањем.

 

[Meliot]

Онима од којих су новац позајмили.

Прво уђеш у траг томе од кога су позајмили новац, па онда нећеш имати потреба за овим питањем.

Kakvo pravo inspektorsko zaključivanje, u stilu Šerloka Holmsa ili Herkula Poaroa.

 

[Alter_Ego_]

Kakvo pravo inspektorsko zaključivanje, u stilu Šerloka Holmsa ili Herkula Poaroa.

Pogledajte prilog 1367628

А одговор је?

Од кога су позајмили новац?

 

[Meliot]

А одговор је?

Од кога су позајмили новац?

А одговор је?

Од кога су позајмили новац?

Pa odakle ja to mogu da znam? Ti znaš li?

 

[Alter_Ego_]

Pa odakle ja to mogu da znam? Ti znaš li?

Сигуран сам да једноставном гугл претрагом можемо да нађемо од кога је неко позајмио паре.

Зашто мислиш да је то нека посебна тајна која нама није доступна?

 

[Meliot]

Сигуран сам да једноставном гугл претрагом можемо да нађемо од кога је неко позајмио паре.

Зашто мислиш да је то нека посебна тајна која нама није доступна?

Pa nisam video da se u medijima spominju imena poverilaca.

 

[edi54]

Pa nisam video da se u medijima spominju imena poverilaca.

https://www.pgpf.org/blog/2023/05/t...borrowed-trillions-but-who-owns-all-that-debt

 

[edi54]

Pa nisam video da se u medijima spominju imena poverilaca.

Pa nisam video da se u medijima spominju imena poverilaca.

https://www.pgpf.org/blog/2023/05/t...borrowed-trillions-but-who-owns-all-that-debt

je l ovo dovoljno. Kad vidis Kina citaj centralna banka kine. I logicki povezes. kineske firme prodaju americkim proizvode. Americke firme plate u dolarima. Kineske firme moraju platiti radnike, poreze, dobavljace u kineskoj valuti i mijenjaju dolar kod CB Kine.
Ti novi dolari povecavaju ponudu Dolara u Kineskoj izvozu okrenutoj nacionalnoj ekonomiji a kad neceg ima mnogo vrijednost mu pada a lokalnoj valuti raste. Medjutim, promjena kursa bi imala za posljedicu slabijou kupovnu moc dolara a samim tim i pad izvoza Kine u Ameriku ( jer bi isti proizvod u dolarima bio skuplji). CB Kine da bi podrzao svoje privrednike izlazi sa tim dolarima i kupuje americke obveznice i time vraca Kupovnu snagu dolara. Sa tim istim dolarima amerika finansira svoj deficit budzeta i tako godinama. U medjuvremenu , na godisnjem nivou inflacija u Americi je realno oko deset posto , pa vrijednost tog duga realno pada.
imati valutu kao svjetsku valutu ima privilegija. Da bi Amerika ispeglala taj trgovinski inbalans morala bi da ima suficite s Kinom, sto nit je simpaticno Amerikancima a Jos manje Kinezima.

 

[Meliot]

https://www.pgpf.org/blog/2023/05/t...borrowed-trillions-but-who-owns-all-that-debt

je l ovo dovoljno. Kad vidis Kina citaj centralna banka kine. I logicki povezes. kineske firme prodaju americkim proizvode. Americke firme plate u dolarima. Kineske firme moraju platiti radnike, poreze, dobavljace u kineskoj valuti i mijenjaju dolar kod CB Kine.
Ti novi dolari povecavaju ponudu Dolara u Kineskoj izvozu okrenutoj nacionalnoj ekonomiji a kad neceg ima mnogo vrijednost mu pada a lokalnoj valuti raste. Medjutim, promjena kursa bi imala za posljedicu slabijou kupovnu moc dolara a samim tim i pad izvoza Kine u Ameriku ( jer bi isti proizvod u dolarima bio skuplji). CB Kine da bi podrzao svoje privrednike izlazi sa tim dolarima i kupuje americke obveznice i time vraca Kupovnu snagu dolara. Sa tim istim dolarima amerika finansira svoj deficit budzeta i tako godinama. U medjuvremenu , na godisnjem nivou inflacija u Americi je realno oko deset posto , pa vrijednost tog duga realno pada.
imati valutu kao svjetsku valutu ima privilegija. Da bi Amerika ispeglala taj trgovinski inbalans morala bi da ima suficite s Kinom, sto nit je simpaticno Amerikancima a Jos manje Kinezima.

Ovako to funcioniše, kad Kina prodaje Amerikancima prodaje za dolare. Prodaje za dolare jer je Kina u tom odnosu u podređenom položaju u odnosu na SAD. Ona može zahtevati i plaćanje u juanima, ali to ne čini iz njima poznatog razloga. Ona može pretvoriti te dolare u juane, platiti proviziju za promenu valute i povećati vrednost svoje valute a oslabiti dolar jer se na taj način povećava tražnja za juanima a samim tim i njegova vrednost, a istovremeno se povećava ponuda dolara pa dolar slabi.

Ali ona to ne čini jer bi pri sledećoj nekoj transakciji morala platiti proviziju za promenu juana opet u dolarima. Kada bi to uradila porasla bi potražnja za dolarima i povećala bi se ponuda juana, dolar bi ojačao a juan oslabio. I da Kina ne bi dva puta plaćala proviziju za promenu valute ostaje kako jeste.

 

[edi54]

Ona može pretvoriti te dolare u juane, platiti proviziju za promenu valute i povećati vrednost svoje valute

da korektno o Pisano,samo sto Kina znaci Centralna Banka Kine koja nema potrebu da placa proviziju za promjenu valute . Kineski izvoznik holder dolara placa troskove transakcije kineskoj banci kod koje ima dolarski racun. Ne zaboravi da je Kina ipak komunisticka zemlja koja je rijesila da iskoristi cari kapitalizma ali i da zadrzi alatke komunizma, pa je samim tim njen uticaj na banke i veza sa drzavnim budzetom veca.

Ne bih nazvao taj odnos podredjenim vec uzajamno korisnim sa mnogostrukim vezama. I nije svako u Americi happy sa mjerama kineske vlade sa tom manipulacijom kursa. Nije bzv Trump govorio protiv toga.
A taj odnos se posebno odrazava sto sad ako imas novac ulozen u finansijska trzista Amerike bolje da pratis sirove pokazatelje kineske proizvodnje, npr narudzbe gvozdja, ili kamatnu politiku CB Kine itd. Inace, odose pare.

 

[Meliot]

Kineski izvoznik holder dolara placa troskove transakcije kineskoj banci kod koje ima dolarski racun.

Da li plaćala država Kina ili preduzeće čije je matično središte u Kini potpuno je isto. Suština je da bi u toj transakciji profitirala država SAD i njena matična preduzeća.

Ne bih nazvao taj odnos podredjenim vec uzajamno korisnim sa mnogostrukim vezama.

Pa Kina je tu u podređenijem položaju jer ona može zahtevati od SAD da se njeni proizvodi plaćaju u juanima, ali pitanje je da li će Amerikanci pristati na to. Amerikanci verovatno imaju alternativu, jer nisu samo Kinezi ti koji proizvode. Druga bi bila stvar da Kina poseduje proizvod koji joj obezbeđuje komparativnu prednost i mogućnost, pa mogu slobodno da kažem i mogućnost ucene prilikom pregovaranja. U ovom slučaju komparativna prednost Kine je velika i efikasna radna snaga (ta radna snaga više nije jeftina), ali nisu samo oni mnogoljudni danas. Danas se Vijetnam i ceo taj region jugoistočne Azije naziva novom radionicom sveta, a Indija se naziva nekom budućom radionicom sveta. Komparativna prednost SAD su njena preduzeća koja su tehnološki razvijenija od preduzeća iz Kine. Zato ona može da postavlja uslove igre Kini.

 

[edi54]

Da li plaćala država Kina ili preduzeće čije je matično središte u Kini potpuno je isto. Suština je da bi u toj transakciji profitirala država SAD i njena matična

od te provizije zamjene dolara u juan, americka preduzeca nemaju nista ali to je nebitno. Troskovi te provizije su zarada kineske banke. Isto bi bilo I u uslovima nepostojanja troskova zamjene.

Pa Kina je tu u podređenijem položaju jer ona može zahtevati od SAD da se njeni proizvodi plaćaju u juanima, ali pitanje je da li će Amerikanci pristati na to.
Amerikanci verovatno imaju alternativu, jer nisu samo Kinezi ti koji proizvode.

Kina moze zahtijevati placanje u Juanima ……. otprilike je to kao kad bi ti prodao kucu 1992 god i zahtijevao placanje u dinarima umjesto u dojc markama. Nije stvar prihvacanja od strane Amerikanaca vec pitanje bilansa trgovinskog racuna odnosno ultimativno odnosa kineske firme sa americki firmom- da li one prodaju u dolarima ili juanima. Ti posmatras to samo kao odnose USA vs Kina a u pitanju su milioni ugovora kineskih i americkih firmi. Zasto bi kineska firma pristala na juan ako je juan smece a dolar svjetska valuta. Kina bi morala da naredisvojim firmama da u ugovorima zahtjevaju sredstvo placanja-juan a to bi znacilo krah tih firmi.
imati svjetsku valutu je prednost. Ali biti nerazvijen imperativ je nabaviti snaznu valutu.

Druga bi bila stvar da Kina poseduje proizvod koji joj obezbeđuje komparativnu prednost i mogućnost, pa mogu slobodno da kažem i mogućnost ucene prilikom pregovaranja. U ovom slučaju komparativna prednost Kine je velika i efikasna radna snaga (ta radna snaga više nije jeftina), ali nisu samo oni mnogoljudni danas. Danas se Vijetnam i ceo taj region jugoistočne Azije naziva novom radionicom sveta, a Indija se naziva nekom budućom radionicom sveta. Komparativna prednost SAD su njena preduzeća koja su tehnološki razvijenija od preduzeća iz Kine. Zato ona može da postavlja uslove igre Kini.

naravno naravno. samo ne mogu se prednosti posmatrati izolovano. Amerikanci su investirali mnogo u Kinu i te veze su toliko razudjene da su postale prilicno elasticne u vezi kretanja troskova radne snage. ne mogu se tek tako ti investirani kapitali preseliti ali ce donositi opadajuce prinose.To je odraz I napretka koji je Kina ostvarila. Druge zemlje mogu biti konkurent putem troskova radne snage ali tu su oportuitetni troskovi preseljenja proizvodnje, gradnje potrebnih kapaciteta i sl. Kina znaci obim i stabilnost dotoka robe a kineska vlada se pokazala kao odlican trgovinski partner koje samo ponekad ekonomski nacionalisti u SAD napadnu.

 

[Meliot]

Ne zaboravi da je Kina ipak komunisticka zemlja koja je rijesila da iskoristi cari kapitalizma ali i da zadrzi alatke komunizma, pa je samim tim njen uticaj na banke i veza sa drzavnim budzetom veca.

Kad bi ljudi znali da su ključnu ulogu u postanku Kine kao industrijske sile odigrale SAD i Srbija ne bi verovali. SAD jer je svoju proizvodnju preselila u Kinu i omogućila krađu znanja, a Srbija time što je slala svoje stručnjake u Kinu da obučavaju kineske inženjere i tehnologe. Kinezi su takođe dolazili 90-tih u Srbiju na obuku u srpskim preduzećima.

 

[edi54]

Kad bi ljudi znali da su ključnu ulogu u postanku Kine kao industrijske sile odigrale SAD i Srbija ne bi verovali. SAD jer je svoju proizvodnju preselila u Kinu i omogućila krađu znanja, a Srbija time što je slala svoje stručnjake u Kinu da obučavaju kineske inženjere i tehnologe. Kinezi su takođe dolazili 90-tih u Srbiju na obuku u srpskim preduzećima.

Ma kad bi znali broj upisanih ucenika u osnovnim skolama iz Kine u SAD tek bi se sokirali. I to je rijec o djeci iz Kine ne o djeci kineskih imigranata. I ta situacija je od sredine 90 tih. O srednjim i visokim skolama mislim svi da znaju.

 

[edi54]

Da li plaćala država Kina ili preduzeće čije je matično središte u Kini potpuno je isto. Suština je da bi u toj transakciji profitirala država SAD i njena matična preduzeća.

Pa Kina je tu u podređenijem položaju jer ona može zahtevati od SAD da se njeni proizvodi plaćaju u juanima, ali pitanje je da li će Amerikanci pristati na to. Amerikanci verovatno imaju alternativu, jer nisu samo Kinezi ti koji proizvode. Druga bi bila stvar da Kina poseduje proizvod koji joj obezbeđuje komparativnu prednost i mogućnost, pa mogu slobodno da kažem i mogućnost ucene prilikom pregovaranja. U ovom slučaju komparativna prednost Kine je velika i efikasna radna snaga (ta radna snaga više nije jeftina), ali nisu samo oni mnogoljudni danas. Danas se Vijetnam i ceo taj region jugoistočne Azije naziva novom radionicom sveta, a Indija se naziva nekom budućom radionicom sveta. Komparativna prednost SAD su njena preduzeća koja su tehnološki razvijenija od preduzeća iz Kine. Zato ona može da postavlja uslove igre Kini.

Slozenost veza SAD i Kine prikazana impaktom kineskih mjera stimulusa na anericka finansijska trzista
https://www.barrons.com/livecoverag...r-china-pledges-stimulus-vmZClCjteEwz0rqKg4Zu

 

[Meliot]

Slozenost veza SAD i Kine prikazana impaktom kineskih mjera stimulusa na anericka finansijska trzista
https://www.barrons.com/livecoverag...r-china-pledges-stimulus-vmZClCjteEwz0rqKg4Zu

Samo mogu još ovo da dodam a to je da ako kineske kompanije imaju dodatne troškove zbog plaćanja promena valute, to onda znači da su one manje konkurentne u odnosu na druge kompanije iz sveta. Tu razliku mora platiti država smanjenjem poreza, država onda manje zarađuje i javljaju se rupe u budžetu. A država mora voditi fiskalnu i monetarnu politiku koja odgovara njenim preduzećima jer državu izdržavaju njeni građani i kompanije.

 

[edi54]

Samo mogu još ovo da dodam a to je da ako kineske kompanije imaju dodatne troškove zbog plaćanja promena valute, to onda znači da su one manje konkurentne u odnosu na druge kompanije iz sveta. Tu razliku mora platiti država smanjenjem poreza, država onda manje zarađuje i javljaju se rupe u budžetu. A država mora voditi fiskalnu i monetarnu politiku koja odgovara njenim preduzećima jer državu izdržavaju njeni građani i kompanije.

Hoces ti tu proviziju za promjenu valute da ubacis pa nema druge. Kao da kompanije iz drugih zemalja nemaju taj trosak pa su vise konkurentne.
Poenta jeste da je Kina uspjesna zahvaljujuci vezi medju Firmama i drzavom. Zamisli te dolare koja CB Kine prikupi konverzijom Kina je dalje u stanju da plasira recimo u Afriku putem kreditiranja kineskih gradjevinskih firmi.