Роле
Veoma poznat
- Poruka
- 12.265
istina je da su Rusi izdali Srbe
sankcije 1992
Треба прво да видиш који су то Руси? Русија је тада била скроз пропала економски, а политику Јелцина усмјеравали разни агенти CIA.
Бивши шеф руске дипломатије од 1990. до 1996. године Андреј Козирјев, који од 2012. живи у Америци, у Мајамију...
МИХАИЛ ГЕНАДИЈЕВИЧ ДЕЉАГИН, ДИРЕКТОР ИНСТИТУТА ЗА ГЛОБАЛИЗАЦИЈУ У МОСКВИ:
Козирјев – највећи руски издајник и српски непријатељ! октобар 1, 2017 - Магазин - Седмица

Андреј Козирјев је, као министар иностраних послова Русије, тражио санкције против Србије и Црне Горе, подржавао бомбардовање Републике Српске, и залагао се за формирање Хашког трибунала како би се Срби прогласили кривим за сва зла на Балкану
-Бивши руски министар иностраних послова, а садашњи пензионер из Мајамија, Андреј Козирјев, и сада пише повремено текстове за америчке новине, а биће запамћен по срамној улози испуњавања задатака које је добијао од Вашингтона. У децембру 1991. је био у тиму оних који су заједно са Јељцином сахранили СССР. Козирјев се у то вријеме осјећа као власник руске спољне политике. Он се толико додворавао Американцима, да ни Американци нијесу могли да схвате да ли је то у толикој мјери могуће.
Ово за данашње ‘Вечерње Новости’ прича Михаил Генадијевич Дељагин, директор Института за глобализацију у Москви, један од најпознатијих руских економиста.
Козирјев је 1993. године шокирао бившег америчког предсједника Никсона када га је питао за свајет – како да формулише руску спољну политику. А Козирјева је по злу посебно запамтила Србија.
-Козирјев је крајем маја 1992. године био иницијатор да се Русија придружи санкција против Србије и Црне Горе. Он је сматрао српско руководство „национал-комунистичким“. Али је тако називао и руске патриоте – каже Дељагин. – Активно је подржао формирање Хашког трибунала, а све како би се свијет обрачунао са Србима. Понављао је упорно оно што су тада Американци говорили, да су за све криви Срби.
Американци су му се одужили, преко некадашњег југословенског премијера Милана Панића.
-У јануара 1998 године, Козирјев је ушао у савјет директора америчке фармацеутске компаније ICN чији је већински власник био бивши премијер Југославије, Милан Панић. То је била плата, и то папрено висока, за све што је за њих урадио Козирјев.

КО ЈЕ АНДРЕЈ КОЗИРЈЕВ?
Радни вијек почео је као бравар-монтер у московској машинској фабрици ,,Комунар’’. Убрзо затим, уписао се на Московски државни институт за међународне односе – познати и признати МГИМО универзитет при Министарству иностраних послова, који оспособљава кадрове за дипломатску и другу државну службу.
Од самог почетка бурних догађаја у Русији био је у најужем тиму Бориса Јељцина. И у домаћим и у иностраним круговима важио је за изразито прозападно оријентисаног политичара. Називали су га ,,министром да’’ због тога што је био сагласан са свим што Вашингтон предлаже или захтијева, за разлику од много познатијег и неупоредиво уваженијег министра иностраних послова СССР-а Андреја Громика, који је важио за ,,министра њет’’.
У парламенту, али и другим политичким срединама, Козирјеву се замерало и због политике према бившој Југославији. Многи сматрају да је био главни заговорник прикључења Русије санкцијама и њиховом заоштравању, њене прећутне сагласности да се бомбрадују српски положаји у Босни. Правдао је такав став час захтевом међународне заједнице, час потребом јединства Контакт групе, час греховима српске стране.
У Министарству спољних послова шапутало се како Козирјев жели да држи све конце око Југославије у својим рукама. Дуго је руски министар говорио о ,,партијама и вјетровима рата’’ у Београду, о наводним зверствима Срба. За све време грађанског рата није изговиро ни једну једину оптужбу на рачун Хрвата или муслимана.
Столица Козирјева почела је ипак да се љуља, а потпуно се срушила децембра 1995, када је на парламентарним изборима убједљиво побиједила Комунистичка партија. Козирјев је поднио оставку и извукао се без скандала. Наиме, у Мурманској области изабран је за посланика у Доњем дому парламента и по уставу није могао да истовремено задржи министарски положај.
Политичар са тако описаним погледима, схватањима, оријентацијом и квалитетима, био је пуних пет година министар иностраних послова Русије.
Нешто касније, портрет Андреја Козирјева осликао је у једном московском листу тада познати публициста, а данас предсједник спољнополитичког одбора Руске думе Алексеј Пушков. Назвао је ставове Андреја Владимировича ,,козирјевштином’’, која представља идеологију руске лумпен-буржоазије. ,,Козирјевштина, то је стање ума нове руске лумпен-буржоазије која се родила деведесетих година из неограничене слободе предузетништва и економског нереда.“ Њена основна црта је тврдња да су Сједињене Америчке Државе, пошто су богате и јаке, увијек у праву чак и онда када то очигледно нису. По тој логици, Русија нема другог избора него да се повинује америчким захтевима и задовољи се да буде њен прирепак.
Све у свему, Андреј Владимирович Козирјев упамћен је као јединствени министар иностраних послова једне земље, у конкретном случају Русије, који је радио против њених интереса.
Андреј Козирјев је ожењен Јеврејком која је била мис Израела, а и сам је поријеклом Јевреј, његова породица се презивала Фридман.