Kome idemo kada smo tužni?

[Džudi S]

Iskreno, nekad bude lakše samo privremeno. Zavisi od toga kakva je situacija.

Da, zavisi od toga zašto se plače.

 

[Bobib]

Kad sam tuzan, ucim o zivotu.

 

[DaRkGuitaRist88]

Nemam vise nikoga takvog...
Moji roditelji su puni svojih starackih briga i briga o novcu tako da se njima odavno ne ispovedam kolko i sta me muci.
Pre 3 godine sam mislio da imam jednog prijatelja bar malo nesto da pricamo ali se ispostavilo ni to, bitno mu je samo da je bolji od mene u svemu i niposto da ga u necemu ne sustignem e tad je kao prijatelj...

More murrs svi...Svetom hara bezosecana toksicna masa ljudi koja ne zna da bezuslovno voli i postuje ceni nekog kao osobu bez interesa...

Odem na pecanje sam, pomerim se od svih ljudskih tokksicnosti...

Takodje vise nemam nijednu osobu kojoj se radujem i sa kojom bi imao cist razgovor bez podmuklog podjebavanja, vrednovanja i popovanja tj ne trazenih saveta "ja bi ovo ja bi ono a sto ne bi ono" Jel sam te pitao za savet i da mi popujes?Nisam!Ako nisam onda odebi!Pricaj nesto normalno iako mozes bez podjebavanja i trulih pederskih fora i vez zloupotrebe humora i humora na moj sopstveni racun...Jel tesko u pich.ku materinu vise...Gde je stav kod ljude?Svi imaju stav pred tebe i tad su ok s tobom dok se ne nadjemo u malo vecoj grupi i pocnes da ga menjas!Ma murs licemeri!

Sve ovo svakodnevno mi se desava posle neke sicijalizacije i sve mi je to postalo naporno.Ja be zna vise gde su normalni ljudi sve sami ovakvi i muka mi je vise...Na osnovu toga vise jedva sta imam i nekom da pricam o sebi i sve sam vise i vise asocijalan i zatvoren.Nisam bio takav i sad prelazim u drugu krajnost iz koje cu tesko.Voleo bih da nadjem osobu sa kojom mogu da pricam i budem opusten i da joj se radujem ali ne.Takva mi sredina a vidim ni van nje ne tece med i mleko a cak moze biti i gore.

Tako da nemam nikog, skroz sam.Ni oomoc ne trazim jer ce mi sve to naplatiti na neki nacin a necu nikom duzan da budem.

 

[Džudi S]

@DaRkGuitaRist88

Oprosti mi, ali moram da te pitam..Da li si išao kod psihologa zbog problema sa prijateljima i zbog toga što si asocijalan i zatvoren?

 

[DaRkGuitaRist88]

@DaRkGuitaRist88

Oprosti mi, ali moram da te pitam..Da li si išao kod psihologa zbog problema sa prijateljima i zbog toga što si asocijalan i zatvoren?

Nisam.
A nisam ni asocijalan tj ne kompletno nego poslednjih 3 godina svako druzenje i socijalizacija mi je naporna.Naporna u tom smislu jer svaki put se razocaram i povucem negativnu energiju i treba mi vremena da je ocistim nedelju ipo dve i onda sam ok i opet neko okupljanje i toksicnist i tako u krug.

Nisam bio takav ranije, sta vise samo sam zeleo da se druzim itd.Posle korone a mozda malo i ore toga je krenulo jer mi se smucilo drustvo i okolina, taj licemerni mentalitet.Retko sta je od njih dobro doslo pa ni glas o meni a nikad im nista nazao i lose nisam rekao niti cinio...To sto je kod njih toksicno i negativno sad se utrostrucilo i moja tolerancija vise ne moze to da podnese te se sve vise udaljavam i sve manje druzim.

Zapravo ako si lepo citala ja zelim da imam ljude oko sebe ali neke nove i ne ovakve kakve sam opisao koji mi unose negativnu energiju i osecaj posle svakog okupljanja...I posle okupljanja mi izlate njihove licemerne objave na mrezama koje cu da ugasim uskoro.Fejs sam ovrisao aplikaciju iz telefona ali jos postoji.Obrisacu sa mogucstvom povratka jer mi nekad mozda zatreba zbog posla, i sta ja znam cega sto moze da zatreba.

 

[Džudi S]

@DaRkGuitaRist88 Pažljivo čitam postove. Razumela sam da je tvoje društvo toksično, nažalost sve je više toksičnih ljudi.

Ukoliko tražiš novo društvo, nove prijatelje, pažljivo ih biraj.

Pitala sam za psihologa, jer mi se učinilo, a možda i nije..da si blago depresivan, razočaran.

 

[Lovac Luka ulovio vuka]

Mama

 

[Bryaxis]

Nisam.
A nisam ni asocijalan tj ne kompletno nego poslednjih 3 godina svako druzenje i socijalizacija mi je naporna.Naporna u tom smislu jer svaki put se razocaram i povucem negativnu energiju i treba mi vremena da je ocistim nedelju ipo dve i onda sam ok i opet neko okupljanje i toksicnist i tako u krug.

Nisam bio takav ranije, sta vise samo sam zeleo da se druzim itd.Posle korone a mozda malo i ore toga je krenulo jer mi se smucilo drustvo i okolina, taj licemerni mentalitet.Retko sta je od njih dobro doslo pa ni glas o meni a nikad im nista nazao i lose nisam rekao niti cinio...To sto je kod njih toksicno i negativno sad se utrostrucilo i moja tolerancija vise ne moze to da podnese te se sve vise udaljavam i sve manje druzim.

Zapravo ako si lepo citala ja zelim da imam ljude oko sebe ali neke nove i ne ovakve kakve sam opisao koji mi unose negativnu energiju i osecaj posle svakog okupljanja...I posle okupljanja mi izlate njihove licemerne objave na mrezama koje cu da ugasim uskoro.Fejs sam ovrisao aplikaciju iz telefona ali jos postoji.Obrisacu sa mogucstvom povratka jer mi nekad mozda zatreba zbog posla, i sta ja znam cega sto moze da zatreba.

Žao mi je kad sve ovo pročitam.

Iz sličnih razloga sam pogasila društvene mreže i definitivno najbolja odluka ikad. Fokusirala se na bolje stvari.

A što se ljudi tiče, pre korone smo bili svi otuđeni jedni od drugih, ali posle toga je, čini mi se još gore.

 

[Zelena milja]

Ali, ko je ta osoba kojoj se obraćamo kada sve maske padnu? Ko prepozna da nas nešto muči i kada se smejemo, ko vidi tugu iza osmeha?

Sestra

 

[*pustinjakinja]

Onom detetu koje je sve htelo samo.Samu sebe najbolje razumem.
" Ja svoje loše dane volim gristi sam..." ( Haustor )

 

[Nemoguća Могућност]

Nekad me verovatno i doticalo, ali ima neko vreme da me vise ni ne dotice. Tuga nadodje sama, kao kijavica, iskasljijam se i izkijasljem i prodje. Verovatno najviše zato što odavno shvatam da nikom nisam bitan (osim kad nekom nesto treba) i da nikog zapravo ne interesuje kako mi je. Pricam sa ljudima, raznim i pitam ih kako su (ako nije nešto drugo u pitanju) i oni pričaju a ja slušam, koliko mogu, kad više ne mogu izvinim se, i odem svojim poslom.

Blago onima koji imaju osobu da im pomogne u teškim trenucima. To je jako lepo od tih osoba. Čuvajte ih i nadjite im se.

 

[Belgradeboy]

Ka nekom mostu.

 

[Džudi S]

Ka nekom mostu.

Zašto ideš ka nekom mostu?

 

[jolemisa]

Svako od nas ima teške trenutke u životu, čak i onda kada se činimo srećnim spolja. Ali, ko je ta osoba kojoj se obraćamo kada sve maske padnu? Ko prepozna da nas nešto muči i kada se smejemo, ko vidi tugu iza osmeha? To je ona jedna osoba koja je uz nas i u dobru i u zlu, neko ko nas razume čak i kada sami ne znamo kako da objasnimo kako se osećamo.

Da li imate nekoga ko je uvek tu, čak i kada niko drugi nije? Kome prvo idete kada ste nesrećni, razočarani ili povređeni?

Ko je vaša podrška u najtežim danima?

Ne idem nikome,samo zelim da budem sam.

 

[mačka zagrebačka]

spajam se sama sa sobom i nitko mi nije potreban, u takvim trenucima želim samoću