Kada pesimizam postaje korisna strategija, a kada nas sputava?

[Džudi S]

​

U svetu koji često favorizuje optimizam kao jedinu prihvatljivu emociju, pesimizam se neretko doživljava kao slabost, pa čak i kao mana karaktera. Ali da li je uvek tako?

Pesimizam, kada je svestan i konstruktivan, može biti izuzetno koristan. On nas štiti od prevelikih očekivanja, priprema za moguće izazove, i pomaže da sagledamo realne rizike. U tom kontekstu, pesimizam nije pasivno odustajanje, već aktivna strategija planiranja. Psiholozi ga nazivaju „defanzivnim pesimizmom“—stil razmišljanja u kojem osoba predviđa negativne ishode kako bi se bolje pripremila.

Međutim, pesimizam može i da nas sputava. Kada preraste u hronično očekivanje najgoreg, on nas parališe, umanjuje samopouzdanje i sabotira pokušaje da se pokrenemo. U tom obliku, pesimizam postaje zatvor iz kojeg je teško izaći.

Ključna razlika leži u tome da li pesimizam vodi ka akciji ili ka povlačenju. Ako nas motiviše da se pripremimo, da budemo oprezni ali aktivni—onda je saveznik. Ako nas ućutkuje, obeshrabruje i drži u mestu—onda je prepreka.

Možda nije pitanje da li smo optimisti ili pesimisti, već da li znamo kada da budemo jedno, a kada drugo.

***

Kako razlikujete „zdravu zabrinutost“ od destruktivnog pesimizma?

Da li vas je pesimizam nekada zaštitio od razočaranja?

Kako reagujete na fraze poput „samo pozitivno“ u trenucima kada se osećate ranjivo?

 

[VranV]

Najlepše, ali i najteže je biti realan.

 

[Džudi S]

Pesimizam me često štiti od razočaranja. I mislim da je to dobra strana pesimizma.

I kada razmišljam da će se dogoditi nešto loše u mom životu i životu moje porodice..kada se desi suprotno, obradujem se. I to je dobra strana pesimizma.

Kada se neko oseća loše, ranjivo i depresivno, fraza " samo pozitivno" ne može da pomogne. Ne može da pomogne ni odobravanje tuge, ali to je već za drugu temu.

 

[Plant]

Kako pesimizam upućuje na akciju ?

"Ko se boji vrabac, taj ne seje proju"

 

[Džudi S]

Kako pesimizam upućuje na akciju ?

"Ko se boji vrabac, taj ne seje proju"

Upućuje na akciju. Inspiraciju za temu pronašla sam ovde

https://www.psihologijaonline.com/nekategorisano/263-misliti-pozitivno-ili-biti-oprezan

Ali, ništa nisam prepisivala, inače bih ostavila link.

 

[Samsonight]

Možda nije pitanje da li smo optimisti ili pesimisti, već da li znamo kada da budemo jedno, a kada drugo.

Ovo mi deluje kao odlična formula.
Malo reči, a veliki odjek.

 

[VranV]

Možda nije pitanje da li smo optimisti ili pesimisti, već da li znamo kada da budemo jedno, a kada drugo.

Potpisujem

 

[Banovic Strahinja]

Ja sam skepticni optimista, mnogo vise skeptik nego optimist, ali ipak optimist.

Problem s pesimistima je sto cesto znaju da sire svoj pesimizam i ruse atmosferu, a
mislim da je ipak bolje nekad se razocarati nego provesti ceo zivot iza kineskog zida.

 

[Urwald]

Umeren pesimizam je ok, patološki je problem.
Mada sve dok se nešto ne iskusi + ne razreši nekako mi je biti optimističan ili pesimističan traćenje energije.

 

[Banovic Strahinja]

Pesimizam me često štiti od razočaranja. I mislim da je to dobra strana pesimizma.

Uvodni clanak vodi ka pogresnim zakljuccima, i ne bih rekao da spadas u pesimiste, vec u skepticnog optimistu- a skepticni optimisti su ljudi koji su nekad bili optimisti- ali su previse puta dobili po nosu, pa onda sve proveravaju i premeravaju 2 puta, i uzimaju stvari s zadrskom,
ljudima je oprimizam urodjen, uvek ima izuzetaka- ali gotovo sva mala deca su optimisti, svi imaju neke svoje snove koji su za njih fakat,
mislim da bi idealno bilo postati otporan na uvrede i provokacije, razviti takticko, stratesko razmisljanje i sistemsko razmisljanje- ali zadrsati taj deciji duh optimizma i kojemu je malo potrebno da bude sretan.

 

[Plant]

...
mislim da bi idealno bilo postati otporan na uvrede i provokacije, razviti takticko, stratesko razmisljanje i sistemsko razmisljanje- ali zadrsati taj deciji duh optimizma i kojemu je malo potrebno da bude sretan.

​

moj recept za sreću

​

 

[Heidfeld fan]

Pogledajte prilog 1771443

​

U svetu koji često favorizuje optimizam kao jedinu prihvatljivu emociju, pesimizam se neretko doživljava kao slabost, pa čak i kao mana karaktera. Ali da li je uvek tako?

Pesimizam, kada je svestan i konstruktivan, može biti izuzetno koristan. On nas štiti od prevelikih očekivanja, priprema za moguće izazove, i pomaže da sagledamo realne rizike. U tom kontekstu, pesimizam nije pasivno odustajanje, već aktivna strategija planiranja. Psiholozi ga nazivaju „defanzivnim pesimizmom“—stil razmišljanja u kojem osoba predviđa negativne ishode kako bi se bolje pripremila.

Međutim, pesimizam može i da nas sputava. Kada preraste u hronično očekivanje najgoreg, on nas parališe, umanjuje samopouzdanje i sabotira pokušaje da se pokrenemo. U tom obliku, pesimizam postaje zatvor iz kojeg je teško izaći.

Ključna razlika leži u tome da li pesimizam vodi ka akciji ili ka povlačenju. Ako nas motiviše da se pripremimo, da budemo oprezni ali aktivni—onda je saveznik. Ako nas ućutkuje, obeshrabruje i drži u mestu—onda je prepreka.

Možda nije pitanje da li smo optimisti ili pesimisti, već da li znamo kada da budemo jedno, a kada drugo.

***

Kako razlikujete „zdravu zabrinutost“ od destruktivnog pesimizma?

Da li vas je pesimizam nekada zaštitio od razočaranja?

Kako reagujete na fraze poput „samo pozitivno“ u trenucima kada se osećate ranjivo?

Ја не знам за то фино прилагођавање. #БудеПроблем