Koliko znate o počecima interneta?

[Nina]

Evo nekih zanmimljivih podataka

-Prvi internet pregledač, WorldWideWeb (kasnije nazvan Nexus), razvio je Tim Berners-Li 1990. godine, u isto vreme kada je stvorio World Wide Web.

-ARPANET, uspostavljen 1969. godine, bila je jedna od prvih računarskih mreža opšte namene. Povezivala je računare za deljenje vremena (time-sharing) na istraživačkim lokacijama koje je podržavala vlada, pretežno na univerzitetima u Sjedinjenim Američkim Državama.

-Prvi spam imejl poslat je još 1978. godine. Gari Terk je poslao neželjenu reklamu na 378 adresa putem ARPANET mreže.

-Rej Tomlinson je prvi imejl ikada poslao sam sebi, i rekao je da je sadržaj bio nešto besmisleno, poput „QWERTYUIOP“.

-Džef Bezos, osnivač Amazona, otvorio je kompaniju za poslovanje u julu 1995. godine. U to vreme, jedini proizvodi koji su se prodavali bile su knjige.

-Prva veb-stranica na CERN-u — i u svetu — bila je posvećena projektu World Wide Web, a 1993. godine CERN je softver za taj projekat učinio javno dostupnim (stavio ga u javno vlasništvo).

-Prva poruka poslata putem ARPANET-a imala je samo dva slova.Leonard Klajnrok i Čarli Klajn poslali su prvu ARPANET poruku 29. oktobra 1969. godine.
Želeli su da pošalju reč „login“, ali se veza prekinula nakon slova „o“.

-Kraljica Elizabeta II bila je prvi monarh koji je ikada poslao imejl.Poslala je mejl tokom posete vojnoj bazi 1976. godine.

 

[Platin]

Велики део садашњих корисника интернета није ни био рођен 1969., када се кренуло.

Забава је знатно помогла популаризацији интернета (играње на компјутеру, па преко мреже са неким), а и плаћање тим путем је једноставно.

Данас су многи онлајн, мада то скоро да нема никакве везе са временом од пре 30 година. Тада је био догађај када се прими мејл.
У овом времену смо поклопљени "друштвеним мрежама", што сматрам лошим.

АРПАНЕТ је изворно војни пројекат, па је садашњи интернет задржао једну важну особину - све се снима... баш све.

 

[Dobro situirani gospodin]

bio onlajn 1988
doduse putem zakupljene linije sa 200 kilometara daljine na vaks sistem u operativnom centru.. ali ipak moglo se komunicirati, slati i preuzimati podatci do bola sporo

 

[Nemoguća Могућност]

uf koliko mitova i legendi...

Internet je specificna verzija paketne mreze. Paketne mreze (packet switching) su postojale znacajno pre Interneta - od negde sredine 60tih (u vreme mejnfrejmova i terminala). Vrv najnapredniji sistemi u tom smislu su bili zasnovani na digitalu. Sta je ovde bilo vazno? Packet-switching zapravo omogucavaju da se kroz jedan kanal proturi vise veza podelom na pakete - pre toga su se racunari medjusobno povezivali lokalnim mrezama i modemima za udaljene lokalne mreze (mozda bi to bilo bolje nazvati prigodnijim nazivom LAN (local area networ) i WAN (wide-area network) ali jos uvek ne Internetom.

Internet kakav znamo danas je napravljen tek 1974 (kljucni igraci: Vint Cerf and Bob Kahn) sustina price je - Internet = Internet Protokol (ili IP povrh njega TCP ili ono sto se danas zove TCP/IP (transfer control protocol - internet protocol) naravno da ima drugih delova IP protokola jer on je zamisljen da radi na razne nacine). Sta je razlika? Razlika je u tome da je IP zapravo logicki network layer dok su razne paketne mreze i druge mreze radile na nizem nivou. Najcesce implementiran kao parce softvera koi se zove TCP/IP stack. Ovo je omogucilo da se razne postojece mreze medjusobno povezuju u globalni Internet ali bazirane na Internet Protokolu - posle razvoja Interneta ostale paketne mreze su pocele da nestaju kao neisplative.
Sustina IP - IP je predvideo mogucnost da ne samo da moze vise korisnika da ide kroz jedan kanal, nego je u to ukljucen sistem 'servisa'. Jos jedna vazna stavka koju treba ovde pokupiti je da je IP stack morao da radi na multi-tasking masinama (rani oblici DOS sistema pa i windowsa nisu bili multi-tasking nego single-tasking i na njih se primio IP stack tek onda kad je bilo moguce raditi u time share rezimu. Nije da je Apple tada bio bolji ....

Servisi su bili razne primene koje su se vremenom razvijale - od emaila, ftp (prenosa fajlova), kasnije gophera, web browsera i web servera (HTTP) pa i interneta preo goluba pismonose (ovo je stvarno napravljeno nije vic). Internet je drugim recima dozvoljavao da neko smisli neki novi nacin komunikacije (nikad vidjen pre) i odmah da ga implementira na postojeci IP protocol, preko TCPa ili nekakvog drugacijeg logickog protokola (ima ih vise). U to spada i danasnji TV broadcast (osim mozda na kablu), ceo TV 'protokol' i fiksna telefonija je uglavnom prebacena na internet. Sad ako vam ne radi internet ne radi vam ni WiFi, ni TV, ni fiksni telefon ... (to smo genijalno smislili) a originalno je DARPA pravila internet tako da moze da gekne atomska bomba i da se sistem sam rekonfigurise da salje pakete drugom trasom. Dobro ajde, prikacicete se preko celularne mreze preko telefona i access pointa ...

Suma summarum Internet je zasada najsavrseniji sistem komunikacije koji je ikad smislila ljudska vrsta. I i dalje je otvoren za nove pristupe i ideje, iako je stigao do ozbiljne matorosti od (cek da izracunam) jos malo pa 51 godinu - srecan mu rodjendan uskoro!

e da, kao podrazumeva se ali ipak eksplicitno bolje Internet = Inter-network. Znaci pre svega za povezivanje mreza.

 

[Nemoguća Могућност]

bio onlajn 1988
doduse putem zakupljene linije sa 200 kilometara daljine na vaks sistem u operativnom centru.. ali ipak moglo se komunicirati, slati i preuzimati podatci do bola sporo

Pre interneta preko packet-switching mreza mogao si da se terminalom povezes na lokalnog packet-sw provajdera (obicno monopol nekog telekoma) i onda preko paket mreze da se povezes na neki udaljeni mainframe cak i sa druge strane sveta. Naplacivalo se po prenesenom paketu - znaci oderu ti kozu s ledja. Konekcija je bila preko kodova/imena mainframeova i nekog od protokola (to su oni X.25 i slicni protokoli) - morao si da znas nesto kao access point datog mainframea i kad tu ostvaris vezu direktno sa tvog terminala radis kao da si tamo pored tog mainframe-a kao da si se prikacio sa lokalnog terminala.

VAX je telekomunikaciju radio preko modema (direktno), preko svojih terminal servera i preko svojih network rutera.

modemske veze su bile od 300 bauda do 9600 bauda (bita u sekundi) - vise od toga nije bas bilo izvodljivo na takozvanoj telefonskoj parici. Tipicna upotreba 1200 ili 2400 ako si imao dobru zicu. Terminali su mislim maksimum radili 19200 bauda.

BTW ja VAX podrazumevam kao pinnacle computing-a - takoreci da nikad vise u zivotu nisam video bolje sredjen sistem. Steta sto ih je Microsoft killnuo.

 

[RIA77]

Evo nekih zanmimljivih podataka

-Prvi internet pregledač, WorldWideWeb (kasnije nazvan Nexus), razvio je Tim Berners-Li 1990. godine, u isto vreme kada je stvorio World Wide Web.

-ARPANET, uspostavljen 1969. godine, bila je jedna od prvih računarskih mreža opšte namene. Povezivala je računare za deljenje vremena (time-sharing) na istraživačkim lokacijama koje je podržavala vlada, pretežno na univerzitetima u Sjedinjenim Američkim Državama.

-Prvi spam imejl poslat je još 1978. godine. Gari Terk je poslao neželjenu reklamu na 378 adresa putem ARPANET mreže.

-Rej Tomlinson je prvi imejl ikada poslao sam sebi, i rekao je da je sadržaj bio nešto besmisleno, poput „QWERTYUIOP“.

-Džef Bezos, osnivač Amazona, otvorio je kompaniju za poslovanje u julu 1995. godine. U to vreme, jedini proizvodi koji su se prodavali bile su knjige.

-Prva veb-stranica na CERN-u — i u svetu — bila je posvećena projektu World Wide Web, a 1993. godine CERN je softver za taj projekat učinio javno dostupnim (stavio ga u javno vlasništvo).

-Prva poruka poslata putem ARPANET-a imala je samo dva slova.Leonard Klajnrok i Čarli Klajn poslali su prvu ARPANET poruku 29. oktobra 1969. godine.
Želeli su da pošalju reč „login“, ali se veza prekinula nakon slova „o“.

-Kraljica Elizabeta II bila je prvi monarh koji je ikada poslao imejl.Poslala je mejl tokom posete vojnoj bazi 1976. godine.

Интернет је код нас кренуо половином деведесетих.
Рани период није био прави интернет јер седамдесетих и осамдесетих година прошлог века није било сајтова. И деведесетих је било мало сајтова.

 

[Sizif]

АРПАНЕТ је изворно војни пројекат, па је садашњи интернет задржао једну важну особину - све се снима... баш све.

Šta misliš da se "snima"?

 

[Platin]

Šta misliš da se "snima"?

Све.
Као у војсци - све је документовано. Нема шта није.

Зависи ко све приступа тим подацима надгледања... Сведочимо појави да кад год државе покушају нешто, да се то третира као врло лоша појава. А истовремено (иронија на максимуму) се једва ко буни што разни "гуглови" скупљају све по списку, без законске основе за деловање на тај начин. Практично делују у сивој зони. Није кршење постојећих закона, али није ни прописано шта се све може.

 

[Sizif]

Све.
Као у војсци - све је документовано. Нема шта није.

Зависи ко све приступа тим подацима надгледања... Сведочимо појави да кад год државе покушају нешто, да се то третира као врло лоша појава. А истовремено (иронија на максимуму) се једва ко буни што разни "гуглови" скупљају све по списку, без законске основе за деловање на тај начин. Практично делују у сивој зони. Није кршење постојећих закона, али није ни прописано шта се све може.

Pitam zato što mi je to struka, i često nailazim na razne vrste nerazumevanja kod ljudi, šta se može a šta ne može.

U principu, Google i velike firme rade samo ono što si im ti dozvolio da rade, kliknuvši na ono Accept ispod sitnih slova koje niko od nas ne čita. Njima bi bila jako skupa igra da rade ono što ti nisi potpisao, zato se ne zezaju s tim. E sad, kome oni mogu da daju podatke i zašto takođe je propisano nekim zakonima, koji su naravno takvi da država ipak ima "upper hand".

Ono što ne može da se snima, to je tok podataka od klijenta do servera, ukoliko se koristi enkripcija (koja se po defaultu koristi sad za sve sajtove).

Tako da ima načina da se podaci sakriju, ali ljudi često ne vode računa o tome dok ne dođe do problema.

 

[ShadowByte]

Pa dovoljno da se secam vremena kada si morao da biras izmedju telefoniranja i surfovanja
Ako ti neko pozvoni na fiksni komp ti pukne vezu a ti places jer si upravo skidao sliku od 12 kilobajta
Internet je tad bio kao komsija
Sto vise trebas nesto to on sporije radi

 

[Platin]

Pitam zato što mi je to struka, i često nailazim na razne vrste nerazumevanja kod ljudi, šta se može a šta ne može.

U principu, Google i velike firme rade samo ono što si im ti dozvolio da rade, kliknuvši na ono Accept ispod sitnih slova koje niko od nas ne čita. Njima bi bila jako skupa igra da rade ono što ti nisi potpisao, zato se ne zezaju s tim. E sad, kome oni mogu da daju podatke i zašto takođe je propisano nekim zakonima, koji su naravno takvi da država ipak ima "upper hand".

Ono što ne može da se snima, to je tok podataka od klijenta do servera, ukoliko se koristi enkripcija (koja se po defaultu koristi sad za sve sajtove).

Tako da ima načina da se podaci sakriju, ali ljudi često ne vode računa o tome dok ne dođe do problema.

Гледао сам неку емисију... Истраживали су шта се све скупља од података на нету.

Сећам се да је представљен део интервјуа са неком менаџерком из Гугла. Питали су је колико врста података фирма скупља... и одговора није било. Само тишина.

Сада се скупља још више, не сумњам.

А свакако треба подсетити да све велике америчке ИТ фирме (осим Епла) имају дебеле уговоре са државом, па су врло вољне за сарадњу.

 

[Nemoguća Могућност]

Интернет је код нас кренуо половином деведесетих.
Рани период није био прави интернет јер седамдесетих и осамдесетих година прошлог века није било сајтова. И деведесетих је било мало сајтова.

Iako je web najvidljiviji deo interneta, web nije = internet, web je internet servis. Iako nisu postojali sajtovi, postojao je email, postojao je IRC, file transfer. news grupe, terminal access i jos gomila raznih drugih servisa koje cine internet.

ali ono sto zaista pravi razliku je - do 1994 internet je bio akademski, postao je komercijalan tek 94te i tu pocinje da se menja svet.

 

[Nemoguća Могућност]

Šta misliš da se "snima"?

ne kosi se sa osnovnim konceptom da je internet pre svega 'dobrovoljna' spijunska mreza, ako su hteli da komuniciraju tajno ne bi pravili internet, internet sakuplja sve one informacije koje dobrovoljno saljemo na njega i informacije koje proizvodi neka automatizacija.
analitika po potrebi ...

 

[Nemoguća Могућност]

Pitam zato što mi je to struka, i često nailazim na razne vrste nerazumevanja kod ljudi, šta se može a šta ne može.

U principu, Google i velike firme rade samo ono što si im ti dozvolio da rade, kliknuvši na ono Accept ispod sitnih slova koje niko od nas ne čita. Njima bi bila jako skupa igra da rade ono što ti nisi potpisao, zato se ne zezaju s tim. E sad, kome oni mogu da daju podatke i zašto takođe je propisano nekim zakonima, koji su naravno takvi da država ipak ima "upper hand".

Ono što ne može da se snima, to je tok podataka od klijenta do servera, ukoliko se koristi enkripcija (koja se po defaultu koristi sad za sve sajtove).

Tako da ima načina da se podaci sakriju, ali ljudi često ne vode računa o tome dok ne dođe do problema.

Slazem se sa svim osim enkripcije a i desilo se da SSL imao neke rupe godinama (namerno ili slucajno?)

BTW i enkriptovana komunikacija moze da se snima (pa da se posle krekuje)