Pudzara
Zainteresovan član
- Poruka
- 329
Prijateljski ti samo mogu ponuditi razgovor ako hoces. Mozda je tvoja situacija jako teza nego moja ali iz svega ima izlaz. Moras drzati glavu gore i gledati pozitivno, pusti roditelje kraju.
Колико сте блиски са вашим родитељима
- Začetnik teme bernardo
- Datum pokretanja
У данашњем друштву најбоље пролазе комуникативни и они без блама, они имају од чега да живе, имају љубав, друштво. Родитељи су ми ограничавали баш то, сам себе сам ограничавао једино да бих избегао казне и критике. Нису ме никад охрабривали. Не смем да имам друштво и љубав због њих јер ће да осуђују због тога, готово да немам могућности за послове јер се мора имати неки однос са послодавцем и бити међу другим људима који ти не желе добро. Не могу чак ни да тражим дозволу од родитеља ни за шта а камоли да се понашам тако. Шта није јасно?
georgejune
Srebrna tastatura
- Poruka
- 212.106
Znaci 0% je njihova krivica sto si asocijalan,0
Pudzara
Zainteresovan član
- Poruka
- 329
Cekaj jarane, ne moras biti bez blama da bi bio komunikativan. Imas li hobi kakav? Krenes od malih stvari da bi dosao na vece, govorim ti iz licnog iskustva. Imas pristup internetu, citaj kako da razvijes smisao za komunikaciju. Vjezbas li? Radis li sklekove?
georgejune
Srebrna tastatura
- Poruka
- 212.106
Ma nista presposoban je al ga koce roditelji,nisu mu dali gajbu vec bi se ozenio
Pudzara
Zainteresovan član
- Poruka
- 329
Ne znam da li troluje ili je ozbiljan jbg. Ako stvarno misli tako, i ako mu je tako volio bi da mu se da podrska. Mislim da tu nisu roditelji problem, jer spominje komunikaciju sa drugim ljudima. Sto si ti rekao 18+ odjebes i gotovo. Iskreno volio bi da se ne osjeca tako, sve to prodje
Докажи да јесте. То није тачно јер због њих имам непостојећи друштвени живот, због њих имам социјалну фобију. Да нађем некога мислили би да сам почео да се бавим криминалом, да се дрогирам, за секс мисле све најгоре, никад не могу да будем ни са ким док су они живи, док су вас друге охрабривали, куповали вам свашта да можете да се похвалите у друштву, бранили вас, причали о љубавном животу, охрабривали вас за све то а не ограничавали. Нпр. да се неким чудом женим то би морала да буде тајна коју кријем од њих, јел то нормално, све бих морао да сакријем. Да ме неко нападне или да доживим неку несрећу напољу и то бих морао како знам и умем да сакријем од њих а нешто слично се једном и десило и ја морам да лажем а неко други ми је нешто урадио.
Мора да се буде слободнији да би се функционисало, ако ти је глупо како да било шта учиниш? Имам неке као хобије и подношљиво ми је све док ме то држи у неком свом свету али лоше ми је јер је то лажно и не решава стварно усамљеност. Интернет ми је све. Радим физичке вежбе и одржавам се у форми, али то не помаже око оваквих ствари.
georgejune
Srebrna tastatura
- Poruka
- 212.106
Jel ti oni placaju net?
Плаћамо заједно. Што питаш? Да ли су они мени платили за све ово?
georgejune
Srebrna tastatura
- Poruka
- 212.106
Sta da ti plate, sto si nesposoban,oce al i dalje bi ti drugi bili krivi
Они су ме онеспособили и још ограничили у сопственом самосталном оспособљавању. Шта није јасно? Сам себи нисам ништа забрањивао, правио од себе пи*ку и слично, ко то уопште ради сам себи, све бих ја то све сам решио да ми они нису препрека. Можда сам имао прилике и да постанем јавна личност и да тако будем богат, оно постоји увек могућност, тако се постаје богат, али чекај, како ако ће то знати и родитељи и што ће осуђивати, то је један од примера. Како да се оженим и да никад не сазнају да сам у браку, не може да се то изведе.
georgejune
Srebrna tastatura
- Poruka
- 212.106
Ma sve je meni jasno drze te u podrumu vezanog za radijator
Да ме неко позове на дружење то би ми био огроман напор само јер бих морао да смислим неки изговор зашто излазим од куће да не сазнају да се виђам са неким.
Имао сам неких прилика са девојкама али због таквих родитеља нисам ништа могао да изведем у дело и никад нећу моћи. То што сам безизлазно усамљен и што све време проводим у томе што замишљам да сам у неком друштву и да имам љубав, иако то ништа није стварно, за то су они криви. Кад они умру можда ћу нешто успети, под условом да не будем пуно стар и ако будем жив. Све што су ми радили ћутао сам, био сам јако дисциплинован и јако добро сам научио како да избегнем казне и да будем пасиван, нико не може да каже да нисам био дисциплинован, али то не значи и да сам се слагао са тим. И шта сам добио од тога, неповратно уништен живот.
Због њих не знам да обавим разговор за посао јер те ствари са другим људима нисам могао да учим због њих, то се учи кроз дружење. Нити то смем уопште, ја прилазим неком и то сам, не траже они мене. Ја имам социјалну фобију због родитеља и они не могу да ми надокнаде штету. Не могу на биро јер не знам да ништа тамо кажем, неким чудом сам чуо шта је уопште то. Ни даље не знам шта је и како изгледа Си-ви, немам од кога те ствари да научим јер сам изолован. Треба да се лаже на разговору за посао, да се говори све најбоље о себи. Немам формално запослење иако чудом имам неки крш посао, да престанем да радим никад више нећу имати други посао нити од чега да живим. Немам никог ни ко би ми дао идеје за посао а да нису преваре, нити икога са ким бих радио на неким другим местима, разни људи раде са пријатељима а ја који се нигде не уклапам баш ја сам морам да се упуцавам и то тамо где ми не желе добро. Ни од кога немам да чујем никакве информације како нешто функционише у пракси. Ни у једном колективу се не уклапам, ја сам савршена мета за злостављања, како да зарађујем и од чега да живим а да ме нико не злоставља? Све то мора с људима а ја када сам за почетак хтео само да се дружим то нисам могао од њих. Како да живим онда? Лако је онима који су безобразни и без блама, они успеју у животу. Шта фали онима који раде лоше ствари, ево има један неспутани кримос који је био у затвору и скоро је изашао, мислите ли да је он сада на слободи усамљен, без пара, мало сутра, живи 300 пута боље од мене, није имао родитељску омчу око врата, а ја ни крив ни дужан живим горе него у затвору. Све због строгог родитељског васпитања, да сам се родио без њих, да сам се нпр. дрогирао, радио свашта и слично, живео без иједне препреке, сигурно бих неупоредиво боље живео него сада, а они као чувају од тога, родитељи су највећи непријатељи. Од тебе направе неког ко је апсолутно пасиван јер ти је све забрањено а онда си још и крив што не функционишеш, они ако не могу да ми надокнаде штету бар морају да то прихвате што не функционишем, за то су они криви. Послове ми они неће налазити али ће бити омча за све, родитељи су најгори непријатељи који постоје. Секс са девојком не сме, злостављање од стране других и повреде на послу, то је у реду.
Због њих не знам да обавим разговор за посао јер те ствари са другим људима нисам могао да учим због њих, то се учи кроз дружење. Нити то смем уопште, ја прилазим неком и то сам, не траже они мене. Ја имам социјалну фобију због родитеља и они не могу да ми надокнаде штету. Не могу на биро јер не знам да ништа тамо кажем, неким чудом сам чуо шта је уопште то. Ни даље не знам шта је и како изгледа Си-ви, немам од кога те ствари да научим јер сам изолован. Треба да се лаже на разговору за посао, да се говори све најбоље о себи. Немам формално запослење иако чудом имам неки крш посао, да престанем да радим никад више нећу имати други посао нити од чега да живим. Немам никог ни ко би ми дао идеје за посао а да нису преваре, нити икога са ким бих радио на неким другим местима, разни људи раде са пријатељима а ја који се нигде не уклапам баш ја сам морам да се упуцавам и то тамо где ми не желе добро. Ни од кога немам да чујем никакве информације како нешто функционише у пракси. Ни у једном колективу се не уклапам, ја сам савршена мета за злостављања, како да зарађујем и од чега да живим а да ме нико не злоставља? Све то мора с људима а ја када сам за почетак хтео само да се дружим то нисам могао од њих. Како да живим онда? Лако је онима који су безобразни и без блама, они успеју у животу. Шта фали онима који раде лоше ствари, ево има један неспутани кримос који је био у затвору и скоро је изашао, мислите ли да је он сада на слободи усамљен, без пара, мало сутра, живи 300 пута боље од мене, није имао родитељску омчу око врата, а ја ни крив ни дужан живим горе него у затвору. Све због строгог родитељског васпитања, да сам се родио без њих, да сам се нпр. дрогирао, радио свашта и слично, живео без иједне препреке, сигурно бих неупоредиво боље живео него сада, а они као чувају од тога, родитељи су највећи непријатељи. Од тебе направе неког ко је апсолутно пасиван јер ти је све забрањено а онда си још и крив што не функционишеш, они ако не могу да ми надокнаде штету бар морају да то прихвате што не функционишем, за то су они криви. Послове ми они неће налазити али ће бити омча за све, родитељи су најгори непријатељи који постоје. Секс са девојком не сме, злостављање од стране других и повреде на послу, то је у реду.
Poslednja izmena:
georgejune
Srebrna tastatura
- Poruka
- 212.106
Ne lazi sebe nisu roditelji krivi sto si djana
Него ко је? Моја аутоцензура је једино да ме они не би осуђивали, опет је то до њих. Јел могу да радим баш све шта хоћу, па не.
georgejune
Srebrna tastatura
- Poruka
- 212.106
Nisi ti oni uskratili kresanje riba jer ti nisu kupili gajbu
Али јесу јер то осуђују. Значи да сам са неком девојком то би значило да од њих заслужујем страшну осуду и ко зна шта, да они то сазнају.
Pudzara
Zainteresovan član
- Poruka
- 329
Brate sto se ne odes od njih?
Могу једино на улицу али одатле те враћају назад код родитеља. За друге опције немам пара и свуда сам на туђем, нема ништа ултра-скромно, далеко испод стандарда и јефтино. И то ако бих и то могао да им кажем, није то оправдано јер немам сигурне приходе. За неколико година планирам да купим само 1-2 ара најјефтинијег пољопривредног земљишта и шаторску приколицу, буквално било шта, чисто да имам неку сигурност, и то ако уопште будем имао среће да до тад имам посао, то је више машта него што ће стварно бити. Да сад имам ауто живео бих у ауту. О нечем бољем не могу да размишљам.
Poslednja izmena:
Pudzara
Zainteresovan član
- Poruka
- 329
Znaci imas plan i cilj, to je nesto najbolje sto jedan covjek moze imati. Izvini sto pitam, ali koliko imas godina?
31 годину имам. Имам план јер то ми је једини спас, и имам још један приоритетнији план пре тога, два тако крупна плана, али то ће све дуго трајати а у међувремену не могу више да издржим и мислим да ћу одустати.. А можда ћу једном и остати без посла, а буквално чудом имам неки посао. Ако у томе не успем ја сам мртав. Само да бих бар теоретски имао уопште могућност да имам љубав и друштво и да се не осећам усамљено и кажњено, а то ће бити ко зна кад ако уопште буде. Ја имам социјалну фобију и депресију, не могу уопште ни да функционишем нити то умем, али ако не функционишем ја сам мртав.
Pudzara
Zainteresovan član
- Poruka
- 329
Vidi, ja sam malo stariji od tebe. Nista specijalno kod mene nije dobro, iskreno ne mogu to ovdje ni pisati, ali ti mogu jednu stvar reci. Bitno je imati cilj i plan i drzati se toga. Vidim da si jako pismen i inteligentan covjek. Moras biti stisnuti zube i izgurati to do kraja, onda ce doci sve na svoje. Poslje kise uvijek dolazi sunce (znam da je klise). Sto se tice ljubavi od djevojke i to ce doci svojim tokom samo trebas biti uporan i istrajati. Sto se tice drustva, ne znam odakle si, ja sam iz Bosne ako ti je toliko stalo do druga ja cu sjesti u auto doci da popijemo pice. Je*o te drug, nadjes frajera u kafani, sjedi reci sta ima druze? Ajde popij jedno itd i to ti je to. Naravno mozda ti nece biti prijatelj, ali ces uspostaviti neku komunikaciju. Samo opusteno, zivi u trenutku. Nemoj misliti o juce i o sutra
Pudzara
Zainteresovan član
- Poruka
- 329
Zipa ovo
Uvek postoji jaz izmedju generacija. Kljuc je roditelji ostanu vecni mladi i da prate trendove i stanje u drzavi .. sve se menja, ne samo sistem nego i komunikacija se menja.