Колико је заправо тешко објавити књигу у Србији?

[DRVOSEČA]

Ево узо сам да читам неке књиге... И то не оно као Џек Лондон, Ћосић, Џоис и слично него ове неке хитове као Ваљаревић Видојковић и то.

Узмем ја ове '' Све црвенкапе су исте '' и кренем. Читам ја тако и негде после пола књиге сконтам да је све што ту има заправо прича како се неки лик односно аутор по цели дан дрогира, возика по граду и има сексуалне односе. И тако у круг... Онда сам дохватио оног другог Ваљаревића. Читам '' Комо '' и после неког времена приметим да ни овај није другачији... Тип је писао како по цели дан спава и налива се алкохолом и успут блеи са неким жабарима као и то...

Није да бих сада да серем по ауторима, или да причам како је то лоше што раде... Али бих да питам нешто....
На коју фору бих ја могао да одрадим исто... Пошто капирам да свака будала може да на 100-200 страна напише како се дрогирао или шетао градом или било шта што људи раде уосталом....

Јел зна неко како се то ради?

 

[NICS]

Dobro dosao u svet pisaca. O tome se i pise o svojim iskustvima iz zivota sa dodatkom malog filozofiranja i cekas nekog da kupi tvoje skrabotine (pod uslovom da si pisac). Nadjes neku izdavacku kucu da ti izda knjigu malo bacis novce i uzivas u gluposti. Ne isplalti se danas stampati knjige nemas laku zaradu a izdavacke kuce razmenjuju naslove izmedju sebe i tako fiktivno imaju promet

 

[Rudjer]

Ja sam odlucio da pocnem pisati roman cim se napijem, a ne budem na nekoj zurci.

 

[Mimoza_Bgd]

Znam ja, ali neću da kažem. Bojim se objavićeš knjigu pa šta ću ja ondaK? Možda se pojavi, grešna mi duša, ne dao Bog i 22 izdanje.
Do sad su se objavljivala, tu i tamo i ovamo, po 12 - 13 izdanja "samo"! E, ako ti kažem, pa ti objaviš knjigu ja moram da je kupim.
A, da bih je kupila - moram da dignem kerdit jer teško se živi. A kada dignem kredit i kupim knjigu maznuće mi je neko dete iz komšiluka.
E, a to dete nije pročitalo ni Ivicu i Maricu, ni Crvenkapicu - jer su se roditelji bojali da će dobiti trame, jel te, od vuka i zle veštice.
I, šta ja sada da radim? Kako da ti dam savet koji ti znaš? naravno da znaš samo nećeš da znaš!
A, trebalo bi da ti pognem jer možda tvoja knjiga i ne bude tako, tako, tako... nego onako!
I za kraj, dragi Drvosečo, manje radi - imaćemo više šuma, šta si "bre" zapeo da radiš, pišeš, objavljuješ.
Evo, obećavam ti, svečano, bez zaklinjanja sve što ovde napišeš ja ću pročitati, a reći ću i drugima da TE čitaju, neću samo ja da budem mudrica, pametnica.
I za kraj, pozdravljam te uz molbu: molim te, molim te nemoj da budeš kao oni, budi malo kao oni drugi - hoćem reći, normalni.

Mimoza_Bgd

 

[marixa]

Pa ako objavljivanje knjige ima ikakve veze sa alkoholom, onda uopšte nije teško objaviti knjigu u Srbiji, hik!

 

[Милунка Савић]

Ево узо сам да читам неке књиге... И то не оно као Џек Лондон, Ћосић, Џоис и слично него ове неке хитове као Ваљаревић Видојковић и то.

Узмем ја ове '' Све црвенкапе су исте '' и кренем. Читам ја тако и негде после пола књиге сконтам да је све што ту има заправо прича како се неки лик односно аутор по цели дан дрогира, возика по граду и има сексуалне односе. И тако у круг... Онда сам дохватио оног другог Ваљаревића. Читам '' Комо '' и после неког времена приметим да ни овај није другачији... Тип је писао како по цели дан спава и налива се алкохолом и успут блеи са неким жабарима као и то...

Није да бих сада да серем по ауторима, или да причам како је то лоше што раде... Али бих да питам нешто....
На коју фору бих ја могао да одрадим исто... Пошто капирам да свака будала може да на 100-200 страна напише како се дрогирао или шетао градом или било шта што људи раде уосталом....

Јел зна неко како се то ради?

Натрапао си на неке погрешне књиге.

Не пише се само тако у Србији.

Напротив.

Копај мало, међу онима који нису тако медијски експонирани, а пишу одлично, само не поседују такву медијско-политичку потпору, па ћеш наићи и на много тога другог, уистину ваљаног.

На пример, пођи од:

http://www.poetabg.com/

или
http://www.malinemo.rs/

или
https://www.facebook.com/KnjizevnaOmladinaSrbije

и, још низ других мање извиканих, али који воде рачуна о квалитету књижевних дела која објављују.

Сем тога, постоје и други начини тог "копања", почев од форума и сајтова за књижевност, на којима се могу наћи изузетни аутори...

 

[Salle Buddha]

U inostranstvu ako posedujes kvalitet, nikakav problem nije objaviti knjigu...
I pritom za to zadovoljstvo ne moras da potrosis nijednog centra, vec naprotiv, tebi placaju.
Sve pocinje tako sto nadjes agenta. Das mu rukopis, i on ga predoci izdavackim kucama.... u kojima postoje sektori koji citaju sve sto im stigne od agenata, i odlucuju da li to poseduje neki kvalitet, odnosno da li je vredno objavljivanja. Daju agentu ponude odnosno uslove pod kojima ce izdati knjigu (cena, tiraz, promocija, stampa... bla bla), on to dostavi tebi, potpisete ugovor, i voila.

Stamparije koje ce da stampaju zatvorena izdanja (mali tirazi, bez promocije i sl.) su jako, jako retke.

 

[Mimoza_Bgd]

Ево узо сам да читам неке књиге... И то не оно као Џек Лондон, Ћосић, Џоис и слично него ове неке хитове као Ваљаревић Видојковић и то.

Узмем ја ове '' Све црвенкапе су исте '' и кренем. Читам ја тако и негде после пола књиге сконтам да је све што ту има заправо прича како се неки лик односно аутор по цели дан дрогира, возика по граду и има сексуалне односе. И тако у круг... Онда сам дохватио оног другог Ваљаревића. Читам '' Комо '' и после неког времена приметим да ни овај није другачији... Тип је писао како по цели дан спава и налива се алкохолом и успут блеи са неким жабарима као и то...

Није да бих сада да серем по ауторима, или да причам како је то лоше што раде... Али бих да питам нешто....
На коју фору бих ја могао да одрадим исто... Пошто капирам да свака будала може да на 100-200 страна напише како се дрогирао или шетао градом или било шта што људи раде уосталом....

Јел зна неко како се то ради?

Molim autora da objasni. Ja sam ovaj tekst razumela kao kozeruju (fr. causerie), tj. tekst zabavnog karaktera, šaljivog, a ne kao ozbiljno pitanje, pa sam u šaljivo i odgovorila.
E, sad neko je pogrešio, ja ili ostali članovi?
I, zato molim autora, molim lepo, da objasni ko je u pravu a ko je u "krivu"!
U svakom slučaju izvinjavam se na grešci - ako sam pogrešila - a znam da nisam!

 

[Милунка Савић]

U inostranstvu ako posedujes kvalitet, nikakav problem nije objaviti knjigu...
I pritom za to zadovoljstvo ne moras da potrosis nijednog centra, vec naprotiv, tebi placaju.
Sve pocinje tako sto nadjes agenta. Das mu rukopis, i on ga predoci izdavackim kucama.... u kojima postoje sektori koji citaju sve sto im stigne od agenata, i odlucuju da li to poseduje neki kvalitet, odnosno da li je vredno objavljivanja. Daju agentu ponude odnosno uslove pod kojima ce izdati knjigu (cena, tiraz, promocija, stampa... bla bla), on to dostavi tebi, potpisete ugovor, i voila.

Stamparije koje ce da stampaju zatvorena izdanja (mali tirazi, bez promocije i sl.) su jako, jako retke.

... а онда си се пробудио...

 

[gospoica]

... а онда си се пробудио...

Bas tako, MIlunka!

Interesantno je kako je uvek,,tamo negde,, bolje. A, onda kada odu,,tamo negde,, pa ih opale i po dzepu, i po sujeti i po moralu, vrate se kuci podvijena repa, pevajuci usput pesmu,, selo moje lepse od Parizaaaa,, haha

 

[Salle Buddha]

Ne vidim razlog za poslednja dva zajedljiva i kvazi-ironicna komentara...
To sto niste upoznati sa nacinom na koji funkcionise izdavastvo van granice drzave u kojoj je ako nista drugo onda isto to izdavastvo - politizovano, propalo, i precenjeno... ne znaci da se treba izrugivati.

Ruzno, vrlo ruzno, wannabe knjizevnici dragi.

 

[quentin]

Ni ja ne vidim razloga da se omalovažava ono što je Salle Budha napisao. To u bogatom svijetu jeste tako. Tamo se knjiga tretira kao roba, ali u tome nema ništa loše. To jednostavno znači da niko neće da objavi knjigu koju niko neće da čita. S druge strane, konkurencija je žestoka. Koliko znam, u velikim kulturama (Amerika, Rusija, Engleska...) niko iz prve i ne puca na objavljivanje knjige. Objavljuje se nešto po časopisima, skupljaju reference...

 

[Djika junior]

Ko ima novca nije teško nimalo.

Evo jedne zanimljivosti sa podforuma Istorija - Istorijske zanimljivosti:
Jedan pisac je napisao roman ali nije znao kako da ga proda. Onda je dao oglas, nešto ovako: Mlad, zgodan milioner, traži devojku za udaju koja u svemu liči na junakinju tog romana. Knjiga je ubrzo raspordata.

 

[Милунка Савић]

Ne vidim razlog za poslednja dva zajedljiva i kvazi-ironicna komentara...
To sto niste upoznati sa nacinom na koji funkcionise izdavastvo van granice drzave u kojoj je ako nista drugo onda isto to izdavastvo - politizovano, propalo, i precenjeno... ne znaci da se treba izrugivati.

Ruzno, vrlo ruzno, wannabe knjizevnici dragi.

Ni ja ne vidim razloga da se omalovažava ono što je Salle Budha napisao. To u bogatom svijetu jeste tako. Tamo se knjiga tretira kao roba, ali u tome nema ništa loše. To jednostavno znači da niko neće da objavi knjigu koju niko neće da čita. S druge strane, konkurencija je žestoka. Koliko znam, u velikim kulturama (Amerika, Rusija, Engleska...) niko iz prve i ne puca na objavljivanje knjige. Objavljuje se nešto po časopisima, skupljaju reference...

Није заједљиво, већ само - пуке чињенице.

Све то је мање-више исто, и тамо и овде. Раде кланови, и лова.

Не знам ко вам је увалио ту бајку да је тамо нешто боље што се издаваштва тиче.

 

[loki74]

U svetu se izdaje ono što će se čitati.
Naravno, ima i tamo klanova i podela, ali je tržište ogromno i lakše su mogućnosti da se probije mimo klanova, doduše jeste veća i konkurencija.
Rolingova i Stefani Majer su doživeli planetarni uspeh- šta god ko mislio o njihovim delima. Ovde, ruku dajem u vatru, da su poslale te rukopise kakvom
našem Veću Staraca, sto posto bi im bio vraćen, uz obrazloženje da to ništa ne valja, i da se okanu pisanija.
Kod nas su ti uglavnom dve varijante- da platiš Samizdat, ili da te izda mala izdavačka kuća, u par stotina primeraka, kojih neće ni biti u najvećim
knjižarama, već tek ponegde. Šanse da kao amater, stigneš do veće izdavačke kuće, ravne su nuli. Nešto veće od nule.

 

[Милунка Савић]

U svetu se izdaje ono što će se čitati.
Naravno, ima i tamo klanova i podela, ali je tržište ogromno i lakše su mogućnosti da se probije mimo klanova, doduše jeste veća i konkurencija.
Rolingova i Stefani Majer su doživeli planetarni uspeh- šta god ko mislio o njihovim delima. Ovde, ruku dajem u vatru, da su poslale te rukopise kakvom
našem Veću Staraca, sto posto bi im bio vraćen, uz obrazloženje da to ništa ne valja, i da se okanu pisanija.
Kod nas su ti uglavnom dve varijante- da platiš Samizdat, ili da te izda mala izdavačka kuća, u par stotina primeraka, kojih neće ni biti u najvećim
knjižarama, već tek ponegde. Šanse da kao amater, stigneš do veće izdavačke kuće, ravne su nuli. Nešto veće od nule.

Пре пар година у Француској, неки новинари су направили штос - узели су једну већ објављену, и чак награђену књигу, и послали је једном великом издавачу, као рукопис, под измишљеним именом. Издавач је тај рукопис одбио.

Да, издаје се оно што процене комерцијалним. Али, пошто и ту постоји све већи број нових рукописа, итекако раде и кланови и лобији свих врста, од политичких, до геј, као и лична познанства...

 

[marixa]

Али, пошто и ту постоји све већи број нових рукописа, итекако раде и кланови и лобији свих врста, од политичких, до геј, као и лична познанства...

Da, da, pitaće nas starost gde nam je bila mladost