Баш је леп пример дао Игор, да га чујеш изговореног, још би се боље разумело.
Мислим да би сви који су одрасли у блоковима , имају мање шансе да разумеју, а свако ко је бар коју годину живота био у окружењу људи из народа (у остатку Србије, мислим, ван Београда)) разумео би макар 80 посто из првог пута.
Мени није јасан део "дах од битка", претпостављам да је грешка у куцању и да треба "одбитак".. што значи "кад одбијем", кад даднем одбитак (вратим дуг, покријем минус и с..).. и наравно, не знам која је то мера спуд.
А свиђа ми се много део "да му је супарница Богородица".
И свиђа ми се део "да не требе" - да не потражују, то је оно оно "требе" што се "бифла" у школама, да ли је "требало би", "требало би", да не буде "треба да идем" и сл.
И вса јелико дах манастиреви у Свету Гору, да нě трěбě ни мојему дěтетеви, ни мојему унучетеви, ни мојему родиму,ни иному никомуре
Наравно, не умем да пресловим "никомуре" али из контекста разумем: дао сам толико много, да не треба потраживати више ни од моје деце, ни од унука, ниодједног рођака, ниоткога другог (ко год он био)..
Можда би данас рекли неком дуплом или триплом негацијом: подмирио сам их толико, да нема потребе да то раде моја деца, унуци, родбина и други .....нико нигде никада не треба да им даје више пара.
Бољи би били примери, Игор може да нам презентује и то , записаних коментара и опаски писара на маргинама рукописа, то су прави народни..напр..записано је, у време велике глади "Нема леба", разумљиво је врло данас.
Овај пример Немањин је ипак званично писмо влада званичној заједници, напр. као да Обреновић пише Матици српској, иако је исто српски (па наравно и народни) ипак је углађен и граматички исправан.
Ево још неких примера:
+ Ох, ох што ми је тужно у тескоби овој и смраду овом. Туго тужице, та ову немам коме исповедати, само теби Косенице, мајко божија, изнеси ме из напасти, јер нас обедоше невером.
+ Колика ми је тужица, проса немамо, а за пшеницу не говорим.
+Ову књигу писао је Гаврил или Грешни монах Марко
+Сврши се сиа књига
+Непотребни Григорије је именом монах а не делом
итд
http://www.istorijskabiblioteka.com/art:zapisi-u-srpskim-rukopisima
+„дремам”, бележи преписивач на деветом листу Четворојеванђеља из 14. века.
+„Прогневи се Господ лета 1371. Пожури, грешни Синадине граматиче, докле те не постигне самртно сечење"
+ „И много се напатих око тога и узех редом слово по слово упоређивати и почех једно брисати, а друго дописивати, еда бих како успео да од многога начиним мало цело и не могадох све уцелотворити будући да нико не може обратити Сунце у Месец, ни Месец у Сунце” (1424)
+ преписива... у једном рукописном Јеванђељу написаном око 1300. године препоручује Божјој милости Рада мајстора, „јер ми удеља дашчице књигама, и Драганову матер, јере ми испреде конце књигама”.
итд.
http://www.politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/sitnicarnice-gresnih-diјaka
..а најбољи би би били примери из ван-поповске литературе, са надгробних споменика например, где је поуздано да је текст саставио (и написао) нешколован човек
