Strsljen
-
- Popularno:
- Kako nastaju prelepe boje jesenjeg...
- Kada nisi sav svoj
- Dobre noge ili lepe grudi ?
- Marinika Tepić - SNS treba da bude...
- Pitanje za sve koji žive u zgradi:
- I šta ćemo sad?
- Милорад Додик: ЕУ нема више потенцијала...
- Osobe koje (ne)slave svoj rođendan
- Da li su Prvi i Drugi Srpski ustanak...
- Koji filozof vam je naj za nešto?
Kojih životinja se plašite?
- Začetnik teme imaginacija*
- Datum pokretanja
Stršljen
Stršljeni su najveći predstavnici porodice osa koji žive u regionu Srednje Evrope. Matica je dugačka do 35 mm, radilice 18-25 mm, a trutovi 21-28 mm. Životni ciklus stršljensko društva počinje u proleće. Mlada matica koja je jedina preživela zimu iz prošlogodišnjeg društva gradi novo gnezdo, obično na skrivenim mestima, tavanima, rupama, šupljim stablima, šupama. Matica u početku gradi gnezdo sama i podiže sama prvu generaciju radilica. Nakon toga izlegle radilice preuzmaju svu brigu o izgradnji gnezda i podizanju sledećih generacija.
U jesen se iz larvi razvijaju trutovi i matice koji se pare. Oplođene matice jedine prezimljavaju zimu dok ostali članovi društva uginjavaju. S proleća se razvojni ciklus ponavlja. Odrasli stršljenovi se hrane sokovima drveća. Larve se hrane proteinskom hranom, tj ulovljenim insektima. Pored ostalih insekata, na meniju stršljenova se mogu naći i pčele, pa tako mogu pričiniti velike štete pčelarima. Stršeljen može napasti čoveka prevashodno ako je ugroženo društvo, tj leglo. Otrov stršljena je po sastavu manje toksičan od otrova osa, ali je žaoka stršljena deblja i duža. Tako probija u dublje slojeve kože i izaziva veći osećaj bola. Stršljeni su po pravilu manje agresivni od manjih pripadnika familije osa.
Ubodi stršljena mogu svakako biti opasni ljude kod kojih postoji alergičnost na toksin koji stršljeni proizvode. U nekim zemljama su stršljenovi zaštićeni jer su skoro potpuno nestali, a predstavljaju važan faktor u održavanju ravnoteže u prirodi. Glavni problem predstavlja činjenica da ženke stršljena često odaberu za izgradnju gnezda ljudse građevine i neposrednu okolinu gde obitavaju ljudi. Takođe, mora se reagovati ukoliko ugrožavaju pčelinja društva, jer tako mogu naneti veće ekonomske štete.
Stršljeni su najveći predstavnici porodice osa koji žive u regionu Srednje Evrope. Matica je dugačka do 35 mm, radilice 18-25 mm, a trutovi 21-28 mm. Životni ciklus stršljensko društva počinje u proleće. Mlada matica koja je jedina preživela zimu iz prošlogodišnjeg društva gradi novo gnezdo, obično na skrivenim mestima, tavanima, rupama, šupljim stablima, šupama. Matica u početku gradi gnezdo sama i podiže sama prvu generaciju radilica. Nakon toga izlegle radilice preuzmaju svu brigu o izgradnji gnezda i podizanju sledećih generacija.
U jesen se iz larvi razvijaju trutovi i matice koji se pare. Oplođene matice jedine prezimljavaju zimu dok ostali članovi društva uginjavaju. S proleća se razvojni ciklus ponavlja. Odrasli stršljenovi se hrane sokovima drveća. Larve se hrane proteinskom hranom, tj ulovljenim insektima. Pored ostalih insekata, na meniju stršljenova se mogu naći i pčele, pa tako mogu pričiniti velike štete pčelarima. Stršeljen može napasti čoveka prevashodno ako je ugroženo društvo, tj leglo. Otrov stršljena je po sastavu manje toksičan od otrova osa, ali je žaoka stršljena deblja i duža. Tako probija u dublje slojeve kože i izaziva veći osećaj bola. Stršljeni su po pravilu manje agresivni od manjih pripadnika familije osa.
Ubodi stršljena mogu svakako biti opasni ljude kod kojih postoji alergičnost na toksin koji stršljeni proizvode. U nekim zemljama su stršljenovi zaštićeni jer su skoro potpuno nestali, a predstavljaju važan faktor u održavanju ravnoteže u prirodi. Glavni problem predstavlja činjenica da ženke stršljena često odaberu za izgradnju gnezda ljudse građevine i neposrednu okolinu gde obitavaju ljudi. Takođe, mora se reagovati ukoliko ugrožavaju pčelinja društva, jer tako mogu naneti veće ekonomske štete.
Vexy
Buduća legenda
- Poruka
- 34.730
Pomalo se bojim zmija.
pacova
a cula sam sa vise strana da su se masovno pojavili, po ulazima i podrumima
ne znam da li grad/komunalno/bilo ko treba da sprovodi deratizaciju, ili i za te stvari moramo iz svog dzepa da placamo razne istrebljivace
a cula sam sa vise strana da su se masovno pojavili, po ulazima i podrumima
ne znam da li grad/komunalno/bilo ko treba da sprovodi deratizaciju, ili i za te stvari moramo iz svog dzepa da placamo razne istrebljivace
radeta62
Buduća legenda
- Poruka
- 43.060
Nije da ih se plasim nego mi se gade pacovi, zvao sam ja neke istrebljivace dodju postave neke mamce i opet ih je bilo sve dok nisam ja kupio neki otrov u roze kockicama
i napravio pomor medju pacova.
i napravio pomor medju pacova.
Sivi pacov - Uništavanje sivog pacova
Rattus norvegicus Sivi pacov
Sivi pacov je relativno velika i jaka životinja. Dužina njegovog trupa sa glavom kreće se od 20-30 cm. Noge su mu snažne, a izmedju prstiju se nalaze kožice koje mu služe za plivanje. Boja dlake mu je na ledjima i bokovima, po pravilu sivo smedja. Medjutim nije retkost da se nadju i primrerci sa svetlosivom, mrkom, ili belom bojom dlake. Težina sivog pacova krece se prosečno izmedju 300-400 gr. mada može da dostigne težinu do 1 kg. Vodi poreklo iz Azije i na tlu Evrope potisnuo je crnog pacova.
Potencijal razmnožavanja je veliki, što pored izrazite otpornosti je i osnovni razlog velike brojnosti. U ishrani nije probirljiv i spada u sveždere, a u slučajevima nedostatka hrane izražen kanibalizam. Svoje životno stanište nalazi na svim onim mestima gde dolazi do potrebne hrane i gde postoje minimalni uslovi za održavanje života. Nalazi se u magacinima poljoprivrednih proizvoda, skladištima hrane, u kanalizacionim kolektorima itd. Poseduje snažnu muskulaturu i snažne vilice kojre mu omogućavaju da kopa prolaze i kroz najteže zemljište. Za beleženo je da bez većih problema pravi prolaze kroz betonske zidove debljine 10 cm, drvene pregrade i druge čvrste materijale. Sve ove osobine učinile su da je sivi pacov zauzeo gro životnih staništa i da je potisnuo crnog pacova.
Rattus norvegicus Sivi pacov
Sivi pacov je relativno velika i jaka životinja. Dužina njegovog trupa sa glavom kreće se od 20-30 cm. Noge su mu snažne, a izmedju prstiju se nalaze kožice koje mu služe za plivanje. Boja dlake mu je na ledjima i bokovima, po pravilu sivo smedja. Medjutim nije retkost da se nadju i primrerci sa svetlosivom, mrkom, ili belom bojom dlake. Težina sivog pacova krece se prosečno izmedju 300-400 gr. mada može da dostigne težinu do 1 kg. Vodi poreklo iz Azije i na tlu Evrope potisnuo je crnog pacova.
Potencijal razmnožavanja je veliki, što pored izrazite otpornosti je i osnovni razlog velike brojnosti. U ishrani nije probirljiv i spada u sveždere, a u slučajevima nedostatka hrane izražen kanibalizam. Svoje životno stanište nalazi na svim onim mestima gde dolazi do potrebne hrane i gde postoje minimalni uslovi za održavanje života. Nalazi se u magacinima poljoprivrednih proizvoda, skladištima hrane, u kanalizacionim kolektorima itd. Poseduje snažnu muskulaturu i snažne vilice kojre mu omogućavaju da kopa prolaze i kroz najteže zemljište. Za beleženo je da bez većih problema pravi prolaze kroz betonske zidove debljine 10 cm, drvene pregrade i druge čvrste materijale. Sve ove osobine učinile su da je sivi pacov zauzeo gro životnih staništa i da je potisnuo crnog pacova.
mimi's mom
Buduća legenda
- Poruka
- 32.800
Pacovi su jako inteligentne životinje, zato su sve popularniji kao kućni ljubimci. Čak su lojalniji i brže i lakše uče od pasa, prema tvrdnjama upućenih. Jedino što mi je kod pacova gadno je činjenica da se zavlače kuda-sve-ne i njihov rep. A pošto zbog njihovih rođaka moram u magacinu da držim UZ rasterivač (koji deluje), slabe su šanse da ću ikad imati šarenog ili albino pacova za ljubimca.
- - - - - - - - - -
Ali ja sam... Možda i fenomen. U jednom ćošku u magacinu je lepi, veliki pauk krstaš ispreo mrežu i ne pada mi na pamet da ga sklanjam, lepo mi je da ga gledam.
A i imam usvojene mačke i psa koji su se već dokazali kao utamanitelji glodara svih vrsta i veličina "dostupnih na domaćem tržištu". Baš jutros je mali mačkić od 6-7 meseci ulovio svog prvog puha. 
- - - - - - - - - -
Ali ja sam... Možda i fenomen. U jednom ćošku u magacinu je lepi, veliki pauk krstaš ispreo mrežu i ne pada mi na pamet da ga sklanjam, lepo mi je da ga gledam.
A i imam usvojene mačke i psa koji su se već dokazali kao utamanitelji glodara svih vrsta i veličina "dostupnih na domaćem tržištu". Baš jutros je mali mačkić od 6-7 meseci ulovio svog prvog puha. 
Guede
Buraz
- Poruka
- 11.277
Samo jednih, zmija 
Vexy
Buduća legenda
- Poruka
- 34.730
..plašim se i miševa, raznih buba,glista...
mimi's mom
Buduća legenda
- Poruka
- 32.800
Gliste, gusenice... mi se gade, ne bojim ih se.
Pojavile su se ovakve bube u nasem stanu, Moja majka se istripovala a su nesto mnogo opasne, i stalno juri po stanu. Ali ja mislim a nisu opasne.
Uh, ovo su bubarusi. Nisu posebno stetni, samo gadno izgledaju. Uglavnom ih privlace ostaci hrane, pa treba da sklanjate sve u frizider, i da ne ostaju sudovi u sudoperi npr. Ne znam da li mogu da prenesu neku infekciju.
Vexy
Buduća legenda
- Poruka
- 34.730
Ma... bojim se i skakavca sve mislim da hoće da me ujede 
iako znam da neće.
iako znam da neće.
mimi's mom
Buduća legenda
- Poruka
- 32.800
Pa sad, zavisi... Onaj veliki ume da se okrene i uštipne vilicama kad ga uhvatiš da ga izneseš napolje.
gost 189815
Iskusan
- Poruka
- 5.826
))
ЧичаДража
Aktivan član
- Poruka
- 1.113
Кад бих ово видио, узео би пиштољ и убио се..само да не гамиже по мени.
Mannja
Zainteresovan član
- Poruka
- 411
Zmija i pauka
Vexy
Buduća legenda
- Poruka
- 34.730
Gliste i jegulje..više su mi gadne nego strašne.
Vrela Cica
Iskusan
- Poruka
- 5.579
Neke zivotinje su mi gadne, ali ih se ne plasim. Jedina zivotinja, koje se plasim je covek.
gost 370773
Zainteresovan član
- Poruka
- 279
Pre sam se plasio macaka i kerova zato sto sam mislio da ce me ujest a sad ako me ujede ujede 
a i mrzim komarce
a i mrzim komarce
Mannja
Zainteresovan član
- Poruka
- 411
sve one mileće puzeće,bljak..za zmije i paukove sam rekla,brrr..
i njih se plašim
AlalVeraBataljon
Primećen član
- Poruka
- 565
То ме је увек занимало, зашто су вам гадне змије? Је ли зато што су љигаве?
Глисте су ми се гадиле док нисам у основној школи научио да су корисне, укратко јер чине земљу плодијом. Мада и дан данас ми се гади када видим гомилу глиста по тротоарима за време кише и после. Тада се осећа и неки чудан мирис, дође ми да повратим.
Црви ми се гаде, због њих не једем шљиве, трешње...
Глисте су ми се гадиле док нисам у основној школи научио да су корисне, укратко јер чине земљу плодијом. Мада и дан данас ми се гади када видим гомилу глиста по тротоарима за време кише и после. Тада се осећа и неки чудан мирис, дође ми да повратим.
Црви ми се гаде, због њих не једем шљиве, трешње...
AngeLs38
Zainteresovan član
- Poruka
- 258
Paukova...ogavni su i kad ga vidim ma kolicni je vrištim ko nenormalna
A opet sa zmijama i gušterima nemam problema,držala sam pitona za vratom iguana od metar i nešto mi ležala u krilu to mi ne smeta a paukčić od 2mm i dobijem napad histerije
A opet sa zmijama i gušterima nemam problema,držala sam pitona za vratom iguana od metar i nešto mi ležala u krilu to mi ne smeta a paukčić od 2mm i dobijem napad histerije
vanilin šećer
Aktivan član
- Poruka
- 1.885
Bjesnih. 
