Koji srpski proizvodi su konkurentni kvalitetom i cenom na svetskom trzistu?

[Rayela]

Najbolje da nam zene idu u modele,call girls,prostitutke..to se moze lepo unovciti.Jos ako ih uzme neki seik za harem..eto Srbima para. A one ledine i njive nek zvrje prazne jer nema ko da ih obradjuje dok zene beze iz sela tj. od rada i radjanja.

Vala bas, slati lepe srpske sponzoruse u svet da bi ojacali privredu.
Mislim, stvarno dno , dna.

- - - - - - - - - -

kvalitet je danas nebitan,dokaz matijevic samo reklama i cena

Varas se, konzumenti na Zapadu itekako gledaju na kvalitet.

Ja inace kod tog Matijevica ( kad sam u Srbiji) ne kupujem nista jer je to zaista samo otpad.

 

[Edip Can]

1-Ajvar ; okoline Vranje Nis i tih gradova
2- Sir kajmak okoline Sjenice - Pester - Uzice
3- Rakija od sljive jabuke kruske itd. neznam gde se proizvodi.
4- Med neznam gde ima kvalitetnija meda.
5- suho meso-prusuta.
6-maline
7-hiljadu vrsta proizvoda za zimnicu od crvene paprike (okolinu novog pazara tutina sjenice pestere uzice vranje itd )

za sada toliko od mene. dodavacu jos kad mi dodje drugi proizvodi na pamet.

 

[Џорџи]

Vala bas, slati lepe srpske sponzoruse u svet da bi ojacali privredu.
Mislim, stvarno dno , dna.

- - - - - - - - - -


Varas se, konzumenti na Zapadu itekako gledaju na kvalitet.

Ja inace kod tog Matijevica ( kad sam u Srbiji) ne kupujem nista jer je to zaista samo otpad.

ako kazem matijevic onda ne mislim na zapad,a po njima se vidi koliko vode racuna o kvalitetu

 

[Edip Can]

8- mnogo broja raznih vrsta marmelada.

 

[gost 305033]

Заборавили сте кисели купус!

 

[Rayela]

8- mnogo broja raznih vrsta marmelada.

E vidi, te marmelade, dzemovi i kakva vec sve imena imaju, po srpskom receptu niko u svetu ne jede jer se stavlja mnogo secera i
preslatke su. Znaci da bi trebalo pogledati i videti kakiav je ukus Nemaca,Francuza, Engleza. To su dzemovi sa jako malo secera,
malo i kislekasti, jako kratko kuvani jer se i komadi voca raspoznaju u njima ( jagode, kajsije, tresnje, visnje, sljive, ali i mesavine
voca. Englezi ( ali i West Europa) jako cene dzem od pomorandzi i grejpfruta.

U vezi kiselog kupusa da nesto kazem
Do pre godinu , dvfe cela Nemacka, Hlandija, Danska i ko sve cec , kupovao je kiseo kupus ( u glavicama) iz Futoga i to je stvarno
najbolji kiseo kupus na svetu. Medjutim, glavni distributer svog tog ajvara, kupusa, kora za pitu za celu Evropu je covek Bosnjak
iz Viene. Sada on polako sve prebacuje na Bosnu ( izuzev ajvara) i sada moramo da kupujemo kiso kupus iz Bosne koji jednom
kupis i vise nikada jer veze nema sa nasim kupusom.

Kiseo kupus u glavicama koriste samo nasi ljudi, kiseo kupus se naravno svuda jede, ali ne ovaj u glavicama, nego onaj strugan sitno pa kiseljen.

Mi bismo imali sanse ( eto na primer taj Matijevic) da prodajemo meso ( ali ne ovaj shit koji on prodaje) , zdravo i ukusno meso, ali i iznutrice,
kao sto je jezik, dzigerica, brizle, mozak ( ovo sve od teleta) jer to ima svoju cenu koja je jako visoka.

 

[huperka]

Futoske glavice kupusa (ni ostale ne zaostaju) pa ajvar jedinstven (crvena paprika) iz okoline Leskovca ih he, znaci sve od voca, povrca, sira, kajmaka do mesa sto je prirodno domace od manjih poljoprivednih gazdinstava udruzenih u zajednicku proizvodnju uz vecu pomoc drzave, inace nista...

 

[KiZo]

kupus 10din , bacaju ljudi u reku....

 

[Svabov]

....udruzenih u zajednicku proizvodnju uz vecu pomoc drzave

Nema tu sta drzava da pomaze. Ne prodaje drzava kupus, nego seljak.

U stvari moze, ali onda ce da trazi svoj deo....a onda ce seljak da udari u kuknjavu...

 

[Edip Can]

Nema u celom svetu lepa hrana kao sto ima u Srbiji.
Neznam okoline beograda i okoline vojvodine kakesu hrane; ali ja kazem ta lepa hrana nalazise u juznom srbiji..
npr ; novi pazar sjenica pester tutin kraljevo i leskovac vranje i okoline.

 

[Svabov]

Nema u celom svetu lepa hrana kao sto ima u Srbiji.

Koliko si autenticnih svetskih kuhinja, tj. proizvoda probao?

 

[Konstantin Veliki]

Gotovo nijedan.

Nase meso je previse skupo a i masno za EU.

 

[Rayela]

Nema u celom svetu lepa hrana kao sto ima u Srbiji.
Neznam okoline beograda i okoline vojvodine kakesu hrane; ali ja kazem ta lepa hrana nalazise u juznom srbiji..
npr ; novi pazar sjenica pester tutin kraljevo i leskovac vranje i okoline.

Tako je, ko nije jeo ostrige u Bretanji/Normandiji, argentinski steik ili Serano/Parma shunku, taj ce lupetati o nekakvoj Sjenici.l

 

[Sanovnik]

Ово за храну не би много коментарисао. Јео сам у многим државама и на неколико континената, и свуда сам налазио и фантастична јела, врхунског укуса. Ал сам наилазио и на одвратне и неукусне ствари. Ал у исто време , ја волим нашу храну,а воле је и мои гости, Холанђани и Неглези, кад дођу у госте. И хвале је у својим државама. Тако да верујем да је то ствар личних афинитета а и искуства. Ко је имао искуства да проба, тај зна да има разне укусне хране свуда.
Али што се тиче континенталног воћа из Србије, одговорно тврдим да смо , кад је у питању арома, укус, однос шеђера и киселина, апсолутни светтски шампиони. Наше шљиве су најукусније на свету и то нема везе са сортним карактертристикама. 100 пута су ме звали из Америке, да ме питају , која је то сорта шљиве, са тако фантастичним укусом и тако невероватним каратеристикама меса. Нису је преопзнавали, само зато што је гајена у Србији. ( и ако је у питању Стенлеј, који је иначе америчкја сорта) . Тако је и са свим осталим континенталним воћем. Дакле, код извоза воћа има дрзугих проблема, које сам у ранијем посту описао. У сствари један део тих проблема. Али кавлаитет је наша компаративна предност у односу на остале произвођаче и з целог света.

 

[Edip Can]

.Koliko si autenticnih svetskih kuhinja, tj. proizvoda probao?

nemam iskustva stranih hrane.

 

[Rayela]

nemam iskustva stranih hrane.

Pa onda je jako tesko pricati o ukusu hrane. Pa i o mirisu

 

[Rayela]

Ово за храну не би много коментарисао. Јео сам у многим државама и на неколико континената, и свуда сам налазио и фантастична јела, врхунског укуса. Ал сам наилазио и на одвратне и неукусне ствари. Ал у исто време , ја волим нашу храну,а воле је и мои гости, Холанђани и Неглези, кад дођу у госте. И хвале је у својим државама. Тако да верујем да је то ствар личних афинитета а и искуства. Ко је имао искуства да проба, тај зна да има разне укусне хране свуда.
Али што се тиче континенталног воћа из Србије, одговорно тврдим да смо , кад је у питању арома, укус, однос шеђера и киселина, апсолутни светтски шампиони. Наше шљиве су најукусније на свету и то нема везе са сортним карактертристикама. 100 пута су ме звали из Америке, да ме питају , која је то сорта шљиве, са тако фантастичним укусом и тако невероватним каратеристикама меса. Нису је преопзнавали, само зато што је гајена у Србији. ( и ако је у питању Стенлеј, који је иначе америчкја сорта) . Тако је и са свим осталим континенталним воћем. Дакле, код извоза воћа има дрзугих проблема, које сам у ранијем посту описао. У сствари један део тих проблема. Али кавлаитет је наша компаративна предност у односу на остале произвођаче и з целог света.

Lepo je zanositi se se takvim stvarima, ali to jednostavno nije tacno. Mislim, Englezi i nemaju to srednjoevropsko voce, ali ko i prica o Englezima.
Ja cu samo nesto o rakiji od voca, a uopste ne pijem rakiju niti cu je ikada piti, ali me je zanimalo zasto nase vocne rakije
mirisu na alkohol, a ove iz Svarcvalda, dela Autrije i Juznog Tirola imaju i ukus i miris voca od koga je rakija i pecena.

Mi jednostavno nemamo kulturu ni pecenja rakije, ali ni pakovanja te rakije.
Ove rakijie ( a skupe su do bola, flasica od 400 ili 500 ml kosta i do 20 evra) peku se tako kao sto se rakija i pece, ali se od istog tog voca poseban
napravi liker i onda u neku bozanstveno estetskiu flashu nalije se 3/4 ( mozda je procenat i manji) te rakije i 1/4 tog likera od tog voca.
Onda je u toj prelepoj boci i boja voca ( dunja, kajsija, visnja, tresnja, ali i malina), ali kada pomirises tu rakiju kao da mirises i to voce..

 

[hakim bej]

Lepo je zanositi se se takvim stvarima, ali to jednostavno nije tacno. Mislim, Englezi i nemaju to srednjoevropsko voce, ali ko i prica o Englezima.
Ja cu samo nesto o rakiji od voca, a uopste ne pijem rakiju niti cu je ikada piti, ali me je zanimalo zasto nase vocne rakije
mirisu na alkohol, a ove iz Svarcvalda, dela Autrije i Juznog Tirola imaju i ukus i miris voca od koga je rakija i pecena.

Mi jednostavno nemamo kulturu ni pecenja rakije, ali ni pakovanja te rakije.
Ove rakijie ( a skupe su do bola, flasica od 400 ili 500 ml kosta i do 20 evra) peku se tako kao sto se rakija i pece, ali se od istog tog voca poseban
napravi liker i onda u neku bozanstveno estetskiu flashu nalije se 3/4 ( mozda je procenat i manji) te rakije i 1/4 tog likera od tog voca.
Onda je u toj prelepoj boci i boja voca ( dunja, kajsija, visnja, tresnja, ali i malina), ali kada pomirises tu rakiju kao da mirises i to voce..

Pogledaj nalepnicu na "bozanstveno estetskoj flasi" i procitaj sastav.
Pise, prevodim i prepisujem:
dobijeno na tradicionalni nacin proizvedeno od najfinijeg alkoholnog destilata sa aromom kvalitetne rakije od grozdja,
Oces da ti skeniram nalepnicu?

Pre bi pio pako raban.

Znas, alkohol dobijen vrenjem gmo kukuruza i otpadnim jecmom od proizvodnje piva nije otrovan. ALI NIJE RAKIJA!
Mozes mu dodati aromu dunje, kajsije, tresnje, bugarske ruze... to i dalje nije rakija.
Razumem da govoris iz ugla nekoga "ko nikada nije pio niti ce", ali veruj mi na rec niko ne voli da pije parfem.

Rakija se dobija destilovanjem dzibre (dzibra vise nema miris voca), pa ponovnim destilovanjem. Patoka se baca, a najisparljivija tecnost je etil alkohol.
I sada cu ti odati tajnu: domace rakije mirisu na alkohol zato sto u sebi imaju 50% alkohola, i zato sto joj evropski hemicari nisu dodali etil-acetat da poprave aromu.
Sazrevanje domace brlje, meke rakije od koje se pravi prepek, je godinu dana u dudovom ili hrastovom buretu. Posle pecenja prepek se ostavlja u isto bure jos najmanje godinu dana.

Starenje zutih brendija u EU se dobija proticanjem kroz staklene cevi kroz koje picci visokonaponska varnica. Starenje, mos misliti. 12 godina za sekund. Zagasitu boju ne daje dudovo bure nego mesavina karnitina od bubasvaba i otpada od proizvodnje secera od trsske, a meku teksturu rastvoren selak od bubarusa.
Il da ti prevedem na srpski: otrov.
Ako ikada resis da pijes, kupi domacu rakiju. Neka ona smrdi na dzibru i alkohol, posle druge casice neces ni osetiti jer ces biti pijana.

 

[Rayela]

Pogledaj nalepnicu na "bozanstveno estetskoj flasi" i procitaj sastav.
Pise, prevodim i prepisujem:
dobijeno na tradicionalni nacin proizvedeno od najfinijeg alkoholnog destilata sa aromom kvalitetne rakije od grozdja,
Oces da ti skeniram nalepnicu?

Pre bi pio pako raban.

Znas, alkohol dobijen vrenjem gmo kukuruza i otpadnim jecmom od proizvodnje piva nije otrovan. ALI NIJE RAKIJA!
Mozes mu dodati aromu dunje, kajsije, tresnje, bugarske ruze... to i dalje nije rakija.
Razumem da govoris iz ugla nekoga "ko nikada nije pio niti ce", ali veruj mi na rec niko ne voli da pije parfem.

Rakija se dobija destilovanjem dzibre (dzibra vise nema miris voca), pa ponovnim destilovanjem. Patoka se baca, a najisparljivija tecnost je etil alkohol.
I sada cu ti odati tajnu: domace rakije mirisu na alkohol zato sto u sebi imaju 50% alkohola, i zato sto joj evropski hemicari nisu dodali etil-acetat da poprave aromu.
Sazrevanje domace brlje, meke rakije od koje se pravi prepek, je godinu dana u dudovom ili hrastovom buretu. Posle pecenja prepek se ostavlja u isto bure jos najmanje godinu dana.

Starenje zutih brendija u EU se dobija proticanjem kroz staklene cevi kroz koje picci visokonaponska varnica. Starenje, mos misliti. 12 godina za sekund. Zagasitu boju ne daje dudovo bure nego mesavina karnitina od bubasvaba i otpada od proizvodnje secera od trsske, a meku teksturu rastvoren selak od bubarusa.
Il da ti prevedem na srpski: otrov.
Ako ikada resis da pijes, kupi domacu rakiju. Neka ona smrdi na dzibru i alkohol, posle druge casice neces ni osetiti jer ces biti pijana.

Vidi, a zar ti mislis i verujes da ovi koji takodje tradicionalno vec 800 godina peku rakiju imaju drugacije sisteme?
Ja samo rekoh razlog zasto su te rakije skupe i jako cenjene.
A ti pij i uzivaj u cemu god hoces.
Samo budale piju cist alkohol da bi bili pijani dok si reko piksla.. Normalan covek popije casicu rakiju posle jela, u jako maloj casici,
neka kao sto Rusi piju votku iz casa za vodu.
Uostalom, ja nikada necu piti rakiju ( pijem vino) , samo sam htela ovde malo da doprinesem kulturi i marketingu , ali no way.

 

[hakim bej]

Vidi, a zar ti mislis i verujes da ovi koji takodje tradicionalno vec 800 godina peku rakiju imaju drugacije sisteme?

Da, govorim iz prvog lica, stodvadeset kazana ispeko, i svi koje ja znam prave rakiju a ne parfem.
Pecenje rakije je ritual, a ne hemijska industrija.

Ja samo rekoh razlog zasto su te rakije skupe i jako cenjene.

Zbog toga sto su konzumenti ljudi koji ne zele da znaju, ljudi koji veruju u marketing i "bozansko estetsku flasu".

Kada bi dedinu rakiju uvila u marketing, kao sto je to zuta osa uradila, postigla bi u svetu vecu cenu nego Martel.
Al mi po inerciji pljujemo svoje. Tudja rakija lepse mirise.

 

[Rayela]

Da, govorim iz prvog lica, stodvadeset kazana ispeko, i svi koje ja znam prave rakiju a ne parfem.
Pecenje rakije je ritual, a ne hemijska industrija.


Zbog toga sto su konzumenti ljudi koji ne zele da znaju, ljudi koji veruju u marketing i "bozansko estetsku flasu".

Kada bi dedinu rakiju uvila u marketing, kao sto je to zuta osa uradila, postigla bi u svetu vecu cenu nego Martel.
Al mi po inerciji pljujemo svoje. Tudja rakija lepse mirise.

Ja Hakim uopste ne pijem i ne kupujem rakiju tako da ti ja nisam dobra adresa da tudje ***** lepse misrise.
Samo govorim o stvarima koje vidim i o onima koje cujem od konzumenata koji piju rakije.
Da li estetika case ili boce igra neku ulogu o tome odlucuje konzument, a ne ti koji si ispekao vise kazana od Tome Diplome.

 

[hakim bej]

Svi umeju da prave dobra pica. I mi i evropljani. Zajecarci peku najbolju krusku.
Samo ne postoji plan sta je nase i kako se to radi.
Kada dodje skolovan na vlast, zatre seljaka i angazuje hemicara.
Profit je usao u misli i pokvario ih.

 

[Sanovnik]

Lepo je zanositi se se takvim stvarima, ali to jednostavno nije tacno. Mislim, Englezi i nemaju to srednjoevropsko voce, ali ko i prica o Englezima.
Ja cu samo nesto o rakiji od voca, a uopste ne pijem rakiju niti cu je ikada piti, ali me je zanimalo zasto nase vocne rakije
mirisu na alkohol, a ove iz Svarcvalda, dela Autrije i Juznog Tirola imaju i ukus i miris voca od koga je rakija i pecena.

Mi jednostavno nemamo kulturu ni pecenja rakije, ali ni pakovanja te rakije.
Ove rakijie ( a skupe su do bola, flasica od 400 ili 500 ml kosta i do 20 evra) peku se tako kao sto se rakija i pece, ali se od istog tog voca poseban
napravi liker i onda u neku bozanstveno estetskiu flashu nalije se 3/4 ( mozda je procenat i manji) te rakije i 1/4 tog likera od tog voca.
Onda je u toj prelepoj boci i boja voca ( dunja, kajsija, visnja, tresnja, ali i malina), ali kada pomirises tu rakiju kao da mirises i to voce..

Шта то једноставно н ије тачно, што сам ја написао? Дал би ми скренула пажњу. Дакле, ја стојим иза сваке речи коју сам написао овде. Иза баш сваке. И имам и стручна објашњења за сваку реч. И ове и многе друге, које ћу тек изрећи у колико уђемо у расправу.

 

[Rayela]

Svi umeju da prave dobra pica. I mi i evropljani. Zajecarci peku najbolju krusku.
Samo ne postoji plan sta je nase i kako se to radi.
Kada dodje skolovan na vlast, zatre seljaka i angazuje hemicara.
Profit je usao u misli i pokvario ih.

Kod nas je Hakim bej uvek bio problem da taj seljak ( samostalni proizvodjac da ga tako nazovem) nije umeo ( doduse u komunizmu nije ni mogao, ni smeo)
da svoj proizvod sam i flashira i etiketira, ali i da napravi marketning za njega.

Danas ( zaboravimo rakiju) imamo u Srbiji nekoliko jako kvalitetnih proizvodjaca vina.
A ja vec rekoh, vino pijem ( Sharcu ne dajem nista) I pazi sada. Situacija je u Srbiji takva
da flasha ( 0,7 l) kvalitetnog vina ( Radovanovic recimo) kosta i 10 evra, a recimo slicno takvo crveno vino
iz Bordoa ili Burgunda kosta samo 5 evra, ili neka bude i 7. Zasto bih ja kupovala tog nepoznatog Radovanovica,
ako sam vec navikla, a i prija mi, odgovara mom ukusu ovo francusko?

 

[Sanovnik]

Kod nas je Hakim bej uvek bio problem da taj seljak ( samostalni proizvodjac da ga tako nazovem) nije umeo ( doduse u komunizmu nije ni mogao, ni smeo)
da svoj proizvod sam i flashira i etiketira, ali i da napravi marketning za njega.

Danas ( zaboravimo rakiju) imamo u Srbiji nekoliko jako kvalitetnih proizvodjaca vina.
A ja vec rekoh, vino pijem ( Sharcu ne dajem nista) I pazi sada. Situacija je u Srbiji takva
da flasha ( 0,7 l) kvalitetnog vina ( Radovanovic recimo) kosta i 10 evra, a recimo slicno takvo crveno vino
iz Bordoa ili Burgunda kosta samo 5 evra, ili neka bude i 7. Zasto bih ja kupovala tog nepoznatog Radovanovica,
ako sam vec navikla, a i prija mi, odgovara mom ukusu ovo francusko?

За сељаке су дизајн радиле сељачине.
Францусковино не пијеш,јер је португалско у овом часу најбоље у Европи.


А ајд ми одговори, шта конкретно није тачно, од оног што сам реко. За шта си ти исгурна да сам ја слагао или немам појма, или да грешим.. Шта није тачно?