Nisam shvatio temu kao tvoj apel za pomoc. Mislio sam da diskutujemo generalno o ovome. Zada iznosis vec neke privatne probleme.
Zelim da umrem jer konstantno osecam prazninu u sebi, i nekako se ne slazem sa bratom sto se tice pogleda, a sestra i majka ne bi zelele da umrem, a ja bih. Nervira me sto zivim u svetu gde sloboda nije kao "dobar dan"
Sve je u zivotu prolazno, pa i taj osecaj. Znam, veruj mi kada kazem da znam, kako ti meni ne verujes. Mislis da ves zauvek zeleti svoju smrt ali to nije tako. gledao sam dokumentarce o ljudima koji su skakali sa mosta i na prvi korak kada su skocili i poceli da padaju shvatili su da su pogresili i da im se zivi. Ti su govorili ovivsto su srecom preziveli.
bio sam i bilo mi je samo gore, ne volim pravila, radi ovo da bi postigao ovo. Kod mene to ne pali. Gledam to kao lutkarsko pozoriste, to sto ce mi "pomoci" psiholog. Dokazi. Isao sam kod njih, trazili su uput. Znaci zivce sam dodatno pokidao zbog njih, **** im bezdusnu mater
ovo nije uteha brate
ne zelim da budem srecan, zelim da budem mrtav.
sitnice su za budale. Iskren sam.
Pa i da je razume, sigurno je nece izleciti. Da je tako, ne bi postojalo depresivnih.
Znas kako, otvorio si temu podelivsi pricu o ovome, precutno trazeci pomoc. Sama cinjenica da to cinis ukazuje da ti se zivi i da zelis da ti neko od nas da taj razlog, da te odvrati od smrti.
ima istine ali to ne znaci da imam dovoljno inteligencije da se ubijem
imam samo problem sto ce mozda majka i sestra biti tuzni, inace bih verovatno odavno cak i bolno sebe razvalio. Kako su pocinili samoubistvo? Meni to nije dokazano.
Ja tu sitnicu, posto sam takav, zelim da pretvorim u nista, jer je to sitnije i od sitnice, jer ipak je to skromnost, a posto ne mogu, ne mogu u poredjenju sa nepostignutim "nicim" da se pomirim sa sitnicom, jer to sitnica u takvoj komparaciji nije, nego nesto veliko, a samim tim sto je veliko mi se gadi, jer je licemerno
sazaljenje prema porodici me ubija i ostavlja zivim. A oni to ne razumeju
jednostavno sam fantazer. Zelim sinergiju, da neko ne naplacuje nekom uslugu, vec da uradi uslugu jer je potrebna, i tako ne treba nista ni placati - vrlo jednostavno. Ali, posto nemam nista, i posto sve sto zaradim, dam, ne vidim poentu u zivljenju sa ljudima koji traze novac da bi dali uslugu, odnosno, da bi kruzila materija u prirodi. To je zakrcenje, i posto ne mogu da silujem druge da zive bez novca, a ne mogu ni da dodjem do neke komune gde to postoji, a ne znam ni gde se nalaze ni da li postoje, znaci ja zelim da umrem, i moja fantazija ce se odigrati bez gledanja ovog uzasa na ovoj planeti. Neka svako kaze da sam sizofrenik, to nije moj problem, moj problem je sto sam ziv u paklu, a pakao ne podnosim
ne volim da drzim bica na povocu, volim slobodu
"i moja fantazija ce se odigrati bez gledanja ovog uzasa na ovoj planeti" - u smislu, umrecu i necu morati da gledam ono lose sto ljudi ocigledno zele i u cemu uzivaju
Ни корњача није лоша идеја.
Kad malo bolje pogledaš, život je proces... a umiranje tek trenutak. Kroz život imamo opcije, prilike, dinamiku...
citao sam onomad jedan clanak u Politikin Zabavnik. Astronaut doso na neku planetu u svemiru u bazu a tamo bila zena-robot koja je tako napravljena da funkcionise samo pod uslovima na toj planeti. Nikog drugog nije bilo osim njih. I tip se posle duzeg vremena i zajednickog rada zaljubi u tog robota. Doslo vreme da se vrati na zemlju a put do zemlje traje pola zivota, sto znaci, ako sada ne ode sa te planete, nece vise nikada moci.Ljubav je pobedila i astronaut je ostao sa tom zenom-robot do smrti na toj planeti. Da dodam da je zena-robot imala i program za emocije pa je zavolela tog astronauta.
А може да купи лутку у секси шопу, да се не баца у превелик трошак да иде у свемир. Само треба да пази да је не пробуши.
uozbilji se. decku nije do rupe vec do drustva.
jedna mi je umrla od infekcije (imala je naduvene oci) kad sam bio mali, i bila je mlada. Ne zelim da posedujem bilo sta, evo dobre pesme sa kojom me je @Metronomy upoznao
ne ocekujem da me svi razumeju, to je proces, ali taj proces sam toliko puta u sopstvenoj glavi preziveo da sam izgubio skoro svu volju za zivotom koji ide pravilom. Ne mogu vise pravila. Mogu samo instinktivno da pratim sta je dobro a sta lose. A posao koji je za mene dobar, a koristi nesto sto je nekome bilo mozda lose, je lazno dobar, zar ne?
izvini, sta znaci "posle jednog sasvim obicnog radnog dana"?
pa, meni je to besmisleno, i sam bi sebi bio budala ako bih radio, zato i zelim da umrem. Jer vidim da novac neko zloupotrebljava, i ljudi vecinom pristaju na to, a ja se ne slazem sa tim. Evo, nista od ispitivanja onog Teslinog vezano za besplatnu energiju za ceo svet, za to bih bio, ali kao da niko ne zna, pa ni ja, kako to sprovesti u delo, kako funkcionise taj izum, kako koristiti energiju elektromagnetnog polja Zemlje a da se ljudi ne muce radom? Dakle, ovde je pitanje da li je (po meni) monoton rad za druge nesto u cemu oni zapravo uzivaju (na primer, lepljenje deklaracija na kutije lekova za neku tamo privatnu firmu kao sto su inace poslovi za omladince tog tipa), pa ja onda gresim sto zelim da promenim svet? E, pa ako drugi uzivaju u onome sto meni predstavlja dosadu, ja zelim smrt.
Ne mogu, sanjarim, i onda me drugi ljudi (van porodice) kritikuju. Samo me u kuci NE kritikuju, ali opet, cudan je odnos u kuci u kojoj zivim...
ja iskreno smrt ne gledam kao autodestrukciju, tu se ne slazemo, to vidim kao oslobodjenje fizickog tereta, verujem u zivot posle smrti. A tudje sumnje, neka ljudi cuvaju za sebe. Ja za sebe znam.
ne dokle god sam usamljen. Imam traume, ne znam da li je dinamika koja postoji u porodici uopste normalna, dolazi do razilazenja u veri sto se tice Boga. Smrt jeste samo trenutak, ali ja zelim da izadjem iz ove planete, i nastavim zivot drugde.
Hvala ti Milune. Pricam sa jednom prijateljicom iz Amerike, ni sa njom se u potpunosti ne slazem. Poslao sam poruku simpatiji iz srednje skole, jos uvek nije odgovorila. Sve su ovo pokusaji, naravno da pokusavam. I onda me hvata strah, ako bilo gde zakoracim, da cu da zaboravim na one uspostavljene potencijalne odnose koji su ostali iza mene, a odgovorili mi i cekaju moj odgovor, i to me zaboli u dusi.
Ради нешто што ће чинити тебе срећним, ако си већ одлучио да се дистанцираш од људи.
Želiš umrijeti ili se ubiti?
Nije to veliki problem, Musk traži dobrovoljce za koloniju na Marsu. Odlično je plaćeno, povratak na Zemlju nije predvidjen, predvidjen e dugotrajni život na Marsu ali realno gledajući dugotrajni život na Marsu i nije baš realan. Tako tvoja vjerovatna pogibija na Marsu bi bila protumačena kao junački pionirski čin, dok samoubojstvo znaš već da se ne bi blagonaklono gledalo na to.
A ti si vjernik, iz tvojih prethodnih postova sam zaključio da nisi religiozan
