Da priložimo diskusiji i citat od još jednog hrvatskog književnika, Marka Marulića; iz poslanice Katarini Obirtić:
Не знам цео контекст Марулићеве посланице, али из овог цитата ми се чини да да "полувирци" нису засебна нека религијска група (што рече
В&С "нешто треће") са другачијим обредима...ово личи на причу о Савлу/Павлу јер се помињу Римљани који прогоне
исукрстјане, а касније и они прихватају нову веру, те да је "полувиран постаје виран" написано у смислу "и ко није веровао пуним срцем у почетку, касније је прихватио у потпуности нову религију"..
Ови са фреске из Ариља заиста су посебни- главни
Савршени носи преко руке неку врсту пешкира, то ме асоцира на посебан крст који су гностици користили, а видела сам га код Мандејаца(зналаца)- основа крста је уствари замотана белом тканином (пешкиром) са ресама , зове га дарфаш.Даје изглед човека тзв "Абатура" (човек=књига)
http://en.wikipedia.org/wiki/Mandaeism#mediaviewer/File:Darfash_-_Mandaean_cross.png
Они, као и већина гностика, признају Јована Крститеља и чин крштевања водом им је основни култ, али грчког Христа сматрају лажним пророком, одн. историјском личношћу која је била у контакту са Јованом Крститељем, али ништа није схватила исправно од Јованових подука. Дакле, полуверци
Не тврдим, наравно, да имају директне везе са балканским гностицима (под јаким павликијанским утицајем) , али то је слична врста учења код свих катара, на било ком простору.
Та
ј пешкир на фресци из Драгутинове задужбине може бити оно што су богумили увек носили са собом, јер би исти распрострли било где (клупа, сто) и тако обављали богослужје, не желећи да имају зграду- цркву, него, увек старешина (дед)+12 стројника (као и Манихејци или апостоли) мењају месо богослужбе.
Прогон катара (и оних Албижана у Ланг.дОку) почео је 20ак година
после Немањиних прогона, ако је тачна година
Немањиног сабора.
Један од врло битних не-верских разлога (додуше по википедији) јесте што "прогнани" нису хтели да Немањи плаћају порез и били су против војне обавезе (и сваког врста сукоба)
*I on izobliči bezboštvo njihovo, i jedne popali, druge raznim kaznama kazni, treće progna iz države svoje a domove njihove, i sve imanje sakupiv, razda prokaženim i ubogim..
*Učitelju i načelniku njihovu jezik ureza u grlu njegovu, što ne ispoveda Hrista, sina božjeg...Izagna ga, zapretiv da se nikako ne ispoveda niti pominje trikleto ime"
По житију Стефана Првовенчаног
...i svečasnu veru Hristovu ustanovi ...… iskorenivši jeretičku i mnogobožačku prevaru po celom svome otačastvu, tako da svi budu hrišćani … I niko se ne nađe da se protivi njegovoj blagočestivoj zapovesti; pa ako se ko i ne sa ljubavlju obraćaše, no ipak od straha prema onome ko je zapovedio, ne zaostajaše. I tako se… svi sabraše u svetu sabornu i apostolsku crkvu, pošto njegova dobra vera beše u sprezi sa vlašću.
По Доментијану
"Савин" сабор у Жичи 1221.године, где Сава беседи о правој вери,а Синод баца проклетство на богумиле
*"Zli jeretici, trikleti babuni, koji se lažno nazivaju hrišćanima, i koji se rugaju našoj pravoj veri, izostavljajući iz svetih knjiga reči i preokrećući na zloverje, i koji se otkidaju od svete i pravoslavne crkve, i koji se rugaju svetome i časnome krstu, i koji se rugaju svetim ikonama i ne klanjaju im se - da budu prokleti."
*"I razglasiti svima: Rastudije bosanski i Radomir i Dražilo i Tolko i Tvrdoš i svi koji se nazivaju hrišćani i hrišćanice a ne klanjaju se svetim ikonama i krstu časnomu, da budu prokleti."
prema: Miodrag M. Petrović: Pomen bogumila - babuna u zakonopravilu svetoga Save i "Crkva bosanska", Beograd, 1995. godine
*"A one koji su propovedali jeres zadrža (Сава- прим.Сребр) sa sobom kod crkve i nasamo ih tačno ispita. Nekrštenima, uz prethodno proklinjanje jeresi koju imađahu, zapovedi da drže dane oglašene u čuvanju čistote, i tako zapovedaše im da se krste."
*"A blagorodne koji su bili u jeresima koje nalažaše, mnogo je molio i učio da se vrate sabornoj apostolskoj crkvi, obećavajući im počasti i darove velike, i koji bi ga poslušao bio je priman od njega s ljubavlju velikom, i primao je od samodršca kralja, brata njegova, mnoge darove. A ko se, ne povinujući se, utvrđivaše u bogomrskim jeresima, ovoga proklevši a velikim beščašćem iz cele svoje zemlje izgonjahu".
Теодосије, Савино житије
