- Poruka
- 30.110
Девић написао господу Глембајеве!?
-
- Popularno:
- Liberija izbori pre 100 godina
- Sloveni su stariji od Kelta –...
- Ko će pre da izda Vučića policija ili...
- Novosti: Blokaderi se spremaju da...
- Mi smo kolonija
- Na Krstarici nema pravih muškaraca
- Trampov saradnik Čarli Kirk upucan na...
- Pošta Kosova preuzima kontrolu nad...
- Treći svetski rat pred vratima
- Čemu služi vojna parada?
Ko su bili partizani? (Kad takvi povedu narod ide za njima)
- Začetnik teme Nikita Kulganov
- Datum pokretanja
Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.589
Postavio si pitanje da li znas sta je on napisao , a pricali smo o Krlezi.
- Poruka
- 30.110
О каквом Крлежи!
Причали смо о Немањи Девићу, он је дао податке за ваљевске партизане а не Самарџић како си тврдио.Од њега ниси ништа прочитао, већ послушао пар емисија вероватно и криво схватио и то је све.
Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.589
U kojoj knjizi je Devic pisao o Krlezi i deseavanjima u Zagrebu 1945 kada su partizani uslu, posto je o tome i najvise prica kada je gostovao kod Gute na Tv Hepiju ?
- Poruka
- 30.110
Као што рекох од њега ниси прочитао ништа.Не знам да ли је писао о Крлежи и где.Добио си изворе за Филиповића и ваљевске партизане а то си тражио.
Poslednja izmena:
Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.589
“JA SAM NEMAC I PONOSIM SE ŠTO SAM KAO NEMAC KOMUNISTA! ŽIVELA TREĆA INTERNACIONALA!”
Ovo su bile jedine reči koje je Rudolf Kornauer – Rudi, seljak iz Vršca, uputio svojim islednicima u zatvoru Gestapoa. Bio je među prvim Nemcima u Jugoslaviji koje su nacisti streljali kao komuniste.
Rudolf Kornauer rođen je u Vršcu 5. januara 1892. godine od oca Franca i majke Ane rođ. Velšing. Bio je vinogradar sa sitnim posedom koji se politički aktivirao pod uticajem ideja Oktobarske revolucije i postao komunista. Bio je organizator pokreta agrarnog proletarijata u Južnom Banatu i aktivan član Sindikata poljoprivrednih radnika. Bio je član lokalnih nemačkih radničkih udruženja “Vorwärts” i “Frohsinn” i delio je ilegalnu komunističku štampu na nemačkom jeziku. Organizovao je prikupljanje sredstava za izgradnju vršačkog Radničkog doma (danas je to zgrada Kulturnog centra Vršac). Od 1932. godine, Kornauer je bio član Okružnog komiteta KPJ za Južni Banat, gde je blisko sarađivao s narodnim herojem Žarkom Zrenjaninom, koji će mu postati dobar prijatelj. U januaru 1937. godine, uhapšen je zajedno sa Žarkom Zrenjaninom i još pedesetak drugova iz Vojvodine, te prošao policijsku torturu u Vršcu, Petrovgradu i beogradskoj Adi Ciganliji. Nije popustio pod batinama, te su zahvaljujući njegovom ćutanju na suđenju u junu iste godine oslobođeni svih optužbi on, Zrenjanin i još 14 komunistkinja i komunista.
Nakon okupacije Jugoslavije, Kornauer je radio među lokalnim Nemcima i agitovao za pripreme za antifašistički ustanak, objašnavajući da je pakt Molotov i Ribentropa privremena mera, te da se sprema rat SSSR-a protiv fašizma. Od ranije poznat jugoslovenskoj policiji i lokalnim Nemcima kao komunista, Rudi Kornauer uhapšen je 22. juna 1941. godine, na dan nacističke invazije na SSSR. Sa njim je uhapšeno još četvoro lokalnih Nemaca i Mađara (Gustav Lajbah, Fridrih Tot, Janoš Lenđel i Johan Rihten). Jedini odgovor Kornauera na sva pitanja koja su mu postavljana tokom mučenja bio je “Živela Treća internacionala!” Nakon malo više od mesec dana u pritvoru, streljan je na Bagljašu u Petrovgradu (tada ponovo preimenovanom u Veliki Bečkerek, danas Zrenjaninu). Sa njim su streljani i njegovi drugovi Janoš Lenđel, Fridrih Tot i Johan Rihten, kao i narodni heroj Sonja Marinković.
Ovo su bile jedine reči koje je Rudolf Kornauer – Rudi, seljak iz Vršca, uputio svojim islednicima u zatvoru Gestapoa. Bio je među prvim Nemcima u Jugoslaviji koje su nacisti streljali kao komuniste.
Rudolf Kornauer rođen je u Vršcu 5. januara 1892. godine od oca Franca i majke Ane rođ. Velšing. Bio je vinogradar sa sitnim posedom koji se politički aktivirao pod uticajem ideja Oktobarske revolucije i postao komunista. Bio je organizator pokreta agrarnog proletarijata u Južnom Banatu i aktivan član Sindikata poljoprivrednih radnika. Bio je član lokalnih nemačkih radničkih udruženja “Vorwärts” i “Frohsinn” i delio je ilegalnu komunističku štampu na nemačkom jeziku. Organizovao je prikupljanje sredstava za izgradnju vršačkog Radničkog doma (danas je to zgrada Kulturnog centra Vršac). Od 1932. godine, Kornauer je bio član Okružnog komiteta KPJ za Južni Banat, gde je blisko sarađivao s narodnim herojem Žarkom Zrenjaninom, koji će mu postati dobar prijatelj. U januaru 1937. godine, uhapšen je zajedno sa Žarkom Zrenjaninom i još pedesetak drugova iz Vojvodine, te prošao policijsku torturu u Vršcu, Petrovgradu i beogradskoj Adi Ciganliji. Nije popustio pod batinama, te su zahvaljujući njegovom ćutanju na suđenju u junu iste godine oslobođeni svih optužbi on, Zrenjanin i još 14 komunistkinja i komunista.
Nakon okupacije Jugoslavije, Kornauer je radio među lokalnim Nemcima i agitovao za pripreme za antifašistički ustanak, objašnavajući da je pakt Molotov i Ribentropa privremena mera, te da se sprema rat SSSR-a protiv fašizma. Od ranije poznat jugoslovenskoj policiji i lokalnim Nemcima kao komunista, Rudi Kornauer uhapšen je 22. juna 1941. godine, na dan nacističke invazije na SSSR. Sa njim je uhapšeno još četvoro lokalnih Nemaca i Mađara (Gustav Lajbah, Fridrih Tot, Janoš Lenđel i Johan Rihten). Jedini odgovor Kornauera na sva pitanja koja su mu postavljana tokom mučenja bio je “Živela Treća internacionala!” Nakon malo više od mesec dana u pritvoru, streljan je na Bagljašu u Petrovgradu (tada ponovo preimenovanom u Veliki Bečkerek, danas Zrenjaninu). Sa njim su streljani i njegovi drugovi Janoš Lenđel, Fridrih Tot i Johan Rihten, kao i narodni heroj Sonja Marinković.
Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.589
Opet Isaković: "Samo ideš... Fanatično napred. U magnovenju sam video ranjenog druga kako puca u sebe. Neće da ostane kao ranjenik. Izletili smo, iz te šume, i samo trčali, nezadrživo trčali... I naš stalni povik, više krik, svih nas: ‘Juriš proleteri! Juriš!...’ Samo juriš... Znamo da nemamo kud osim – napred. Mora da smo izgledali strašni, iz te šume, zarasli i neobrijani, izgladneli, iscepani i izmučeni... Samo trčiš, i taj žuti rov sve bolje vidiš; Nemce koji tu leže, njihove šarce... Nemci pucaju, ali mi nadiremo; jedan Nemac, vidim, podiže se da pobegne. Sećam se te slike: nemački oficir iz pištolja puca u njega, puca u svoje vojnike. Ne da im da beže. Uzalud, razbili smo Nemce, da ne znam ni kako. (...) Činilo se da ćemo zubima da ih pokoljemo.
